Време, 06. 05. 1937., стр. 6
ВРЕМЕ
РИВРЕД
Четвртак, 6 мај 1937
В 0 т
СаДансксмсмо закључили трговииски споразум Наша трговинска делегаци* ја, која је пре зве неделе кре• нула за нордијске земле у ииљу обнове наших трговинскнх уговора, веК је на том питу закључила трговински споразум са Данском и продужила за Шведску. Мц смо о том путу всћ раније писали и изложили ко• риоти, које ћемо имати од проииирених трговинских веза се тим зем.1>ама које плаћају у девизама н које су с тога за нас од нарочитог интереса. Са Данском, која је земљорадничка земла са веома ви соком
Припреме за поднзање великих задружних подрума Пише Милан Новановић I бало 6 ' »• д« у ввду «■ —сто толико. колико укутшо до. помоћник министра поњонривреде ™ ————— 250000 динара УД«Лв (т. Ј. где
Г. Ми.лан Новаковић, помоћнвк Мнннстра пол>опрнвреде, обншао је у току апрнла неке највннородннје крајеве наше земље н одржао са внноградарима низ конфереиција у вези акције Министарства пољопривреде око поднзања велнкнх задружних подрума. Задатак ових подрума који бн бнлн својнна виноградарскнх задруга н које би поднглн самн задругарн бнло бн квалнтетно справљање и типнзнрање, као и лакше увовчавање внна. Г. Новаковнћ је одржао конференцнје у седам места Савске бановине: у Св. Јани и Киводнни у Срезу јастребарском, у Каству и Лрагн код С>тиака, у Пагу и Новаљи на острву Пагу и у Рабу; затим у шест места Прнморске бановпне: у Шнбенику, Каигге.тима, у Внсу, у Јелсн на острву Хвару, у Блату на острву Корчули и у Мостару. На трећи дан Ускрса одржао је конференцнју у селу Виткову интензивном култу• код Александровца, у Жупи. ром, ми можемо имати живу По овом литању г. Мнлан Новаковпћ напнсао је за трговинску размену, као што ..Време" следећн чланак: је то случај и између чисто индустријских земала са различитим степеном развића. Наш извол за ту землу, који је 1935 године износио само ЈЈОЗ.З+О динара, попео се у 1936 на 1#Н.912. Ннтересантно је да је Дан ска у прошлој години купила од нас само пшенице за 3 хилиона, кукуруза за 1 милион, семе од луцерке за 1,1 и билних влакана за 2 милиона. Наш увоз из Данске износио је проилле године 3.4, о претпрогиле 11,1 милиона динара. Нахиа актива износила је ове године око 4 милиона, док смо у 1935 били пасивни за 10 милиона. Та велика пасиеа је, међутим, сасвим изузстне природе, јер погмче од увоза моторних кола за наше железниие, која су у 1935 годчни набављена у Данској. Ми из Данске увозимо 53 разних група артикала, док извозимо само 19 врста. Нови споразум обогатиће свакако нашу међусобну размену.
О закључењу новог трговинохог споразума са Данском добили сио следећн иззештај: Копенхаген. 5 маја. (Телефоиски извештај*. — Г. др. Миливој Ј1н."ка. помоћинк мннистра нностраних пос.това, Г. др. Иво Белнн, внцегувернср Народнг банке н г. др. Мнлорад Стрмокишл, оп>-номоћенн мнпиствр па Данском Двору, који су у гвииа овдашнлм круговнма лгно арииљенн, данас су потпигали нов трговински споралум са Даискои. Плаћање ће се нршнти у слободннм девнзама. За Југословгпокн
Мииистарство пољопривреде ове године је први п>т у мог>"ћносги да у већоЈ мери помогн« винопрадарск« крајеве у подизаио - и урећењу великих зааружн«х подруиа. ко>и ће сл>-жити за каалитстно усавршвввње и уЈедно за лакшу продаЈу вина. Оправдаи Је мхтев да средства. коЈа дожава зв то даЈе. буд>- што рационалнмЈе и ШТ0 корисниЈе употребљена. како би акциЈа. која ће с« у том правц>- звпочети. стекла првво дв се настави и у наоедиим годипама и да донесе добра плода оним краЈевима наше земле. где Је народ упућен да жнви најаећим делом или чак искључиво од виногрвдарства Како постићи повољно решење овога задвтка? То Је питање коЈе нам се поставља и коЈе треба у овоЈ годиии да решимо. Овога пута нећемо рвсправљати проблем наше виногрлдарске ктжзе у целиви. него ћемо семо констатовати то да Је квалитетна производња Један од гтрвих услоза зв добро уновчввање вина. У нашнм сељачким подргуиима, мећ>тим. готово без нзузетка не може бити ни речи о квалитетном сттра^вљању внна Наш мали виноградар по прввилу нема ни доброг подрума. ни по гребног пттбора. а готово редовно пн наЈтг«ггоеГлг»јег зивњв з! пт>аввлно епр»вллње н негу ви-
Квалнгагивна промзводња једаи од првих услова за добро уновчавање внна Кад Је реч о квалитету ондв се мисли ие то дв се спреми наЈ квалитет. какав траже онв потрошачи. ко)в хоће и ко)н мог>- да плате добру цену за вино. коЈе одгоаара њиховом ук>-су. Чак ни онда. кад 6и сввки по једини мвлк виноградар могао справља киалитетно внно. никпко »гмЈе иогућно. ни онсзв то не би било довол-но Јер бчсмо твд ииали бескрвЈио много типовв. коЈи би се много мењрли из године у годину. а по. трогаачка п>-блика трвжи да ЈоЈ се увек ДВЈе вино онога типа. ко-
извоз обезбећеии су нврочити )и задоволлвв њен укус. Само у
контннгенти, специјалио ла шл.н ве, пекмез, свеже, грожћо, вино итд. 1 Вреие)
Неуспех снглеског зајма _за наоружање , „Ноје Цнрихер ЦаЈтунг" јав.»»а нз Лондона да је прва транша аајма за наоружање, које износи 100 мнлнона фунти стгр.шнгв, Мората за 70% до 80% бнти уписана од стране јавиих државиих те .та, као што су Ноштанска штедионица, > права ппмиоиих фондова итд. Овај ни мало повољан резултат ипак не пр« тставл>а никакво изненађење, јер су, е обзнром на актуелно стање на новчано.м тржипгту, услови овог зајма још одмах у Ситц -у оили оглашени као тс -ШКН. НаЈбоље се може упоредитн 2.5% зајам за наору. жање са 2.5% конверзионнм зајмом са отказом 1944 1949 годиие који Је иа дан обЈаве уписа стаЈао на 93.125. Рок траЈања заЈма за наоружање Је само за годину дана краћн, а то н< оправдава довољно разлику од 1.375% у емисноном курсу, коЈи износи 99,5. У Сити-у се истиче да ниЈе први пут да Министарггво финансиЈа претера у условима. Тај посту пак поновио се 1935 и 1930 године, и оба пута морала с.> бити ангажоваиа јавнг тела за упис, коЈа су доц ни;е постепеио са извесним г; бицима пласирала папи ре у публику. Нешто слич . но л ће се и овом прилп ком.
великим подрумнма. где се рвдн са лнатним коли«»инамв и са разним сортама грожћа. могу да се ствоое извесив типови »ина дв се ти типовн и олржвваЈу. Потреба стварања задружних подрумв На крају. малн произвоћач* неиаЈу »и таквих могућиостн за продаЈу квкве може дв иив Једиа велика и Јака установа. Они не могу. сваки за себе. да доћу у везу са публиком већих потрогаачких места и квд би могли у погледу кввлитетв и типа да задоволлвпЈу захтепе потрогаача и лобрих купаца. Оит»и произвоћачи могу све то дв постип«у саио путем задтхуге и кроз велики ладруЖЈГи подрум. Коликогод Је дгг и тежак пут да се помзве. де квв.титетно грожће. Још Је те-
СЕР ОТО ИИМАЈЕР ИЗАБРАН ЗА ПРЕТСЕДНИКА БАНКЕЗА МЕЂУНАРОДНЕ ОБРАЧУНЕ У БАЗЕЛУ Дивиленда износи 6% Пазе.т, в маЈа. — ПрекЈуче Је под претседништвом г. Трипа одржвна редовна скупгатина Ванке зв мећународне обрвчуне. На скупштини су учествовале преко своЈих претставника 2-") емисионих банака. Дивиденда Је одрећена на в'г, а укупна чиста добит иск-азана Је св 447.196 шв. франака. У ванредном заседању, коЈе Је прикључено редовиом. примљене сгј иеке измене статута. коЈе се односе на мећународну оргпнизациЈу ове банке. као и на одваЈвње надлежности претседништва изврганог комитета н претсодништва Ваике. Г. Трип. коЈи већ две године држн оба претседиигатва. повукао се са тог местп. За претседника изврганог коиитета изабрвн Јс претседник еиглеске ивродие банке. сер Ого НииаЈер, а зп претседника Ваикв г. др. Ј. В ВаЈен. обоЈица са мандатом од три године. Скупгатини су прнсугтвоввлв од стране Југословенске нпродне банке гувернер г. др Милан Радогпвл.енић и генерални директор г. др. Милан Ст. Протић Г. др. Радосавл>евнћ отп^товао Је потом .га Париз, а г. др. Протић за Београд.
же. чвк н од доброг грожћа. направити добро внНо и одржавати Га у добром стању. Јер Је виио веома осетљив продукт. подлоЖан ла«ом и брзо>м квар>'. С произво-дњом грожћа. ако се оно не мзже као твкво продатм ниЈе се прешло »и пола путв. Звто Је проблем подоумарства исто тако важан али Још теж«. него ли сам прзблем вимогрвда^ства у ужем смвслу. Док се послови виноградарстеа могу неквко свршавати и поЈединачно. проблеи подр>-марства н продаЈе вина не може се успешно репгити. него на колективној. звдружној ооновн Великн залружнм под ро"мн А великн задружвв подр>-ми нису лака ни мчла ствар. Пре свега потребно Је да се виногрвдари сложе у задрлгу и да наЈбоље и најчестмтиЈе измећу себе изаберу у управу, коЈи ће пожртвовно водити тегаке послове задруге. Задругари требв да одреде и нмсииу жртава, коЈе ће досгрннети за звдружни подр>-м» јер је то велика и ск>-па уствно-
њихзва годнгања производњв внпа износи 25 вагоиа вина). толи.ко би импла и државв да им да помоћи. где ојги упигау 500 .000 динвра (за 50 ввгоиа внна), н држава би дала пола мнлионл дкнара и т. д. Задругврима ће се ово учиинтн тежак н неиспуњнв звхтев. У готовом новцу о!гн то заиста не бм моглн дв дад>-, бар не сан и у пуном износу. на-рочито не они коЈи вино Јефтипо прода)>*. Али од њих се и не тражи да они сзе то дадг>- у готовом новцу. Имаће ту најпре дв се поднже подрум и биће наЈбоље да задругаои узму тај посао »а себе. Ту ће требвтв много радне снаге н много свакаквог грвћевног материЈвлв Нека се задругври под>хвате да припреие потребан материЈал и да даду рвдну снагу. Све гато они даду у виду падниЦв и материЈала обрвчунаће нм се на име њихових удела а по стввриоЈ вредноспн. Виће т>- издвтвка. као. на пр. за неке мајеторске послове. зв даске. цемент и цреп. где ће требати н издатвка у готовом новцу. Ту иоже нешто да помогне банозниа. А помоћ Министарства у целини има да остане зв набавку рчвектара. Тако би се. и свмо тако. у -нсто воеме створио и подоум н он снабдео нвЈпотребннЈим урећаЈем. тако дв би могао одмвх и прорвднти. Ни у јед] ном другом случаЈу неће бнтв пуног >чзпеха. него или ће задруга само вегетирвти нли ће по"тум стМвги повзан. Само тако би се обечбезчли сви услови за зтпав жинот звдруге и за рад њеног подрума.
Ту Је. наЈпре, потребмо поднћи саму граћевику. довољмо ве.тику дв у њу стаие т. з». вреоница и др>те потребие порсториЈе. као и саме подоумске гаросториЈе за смештај преврелог вмна. Величинв целе граћевиме завиги од ве.тичине годишњег приноса вина задругарв. Затим Је потребво дв се подрум исчтуии судовима. т. Ј. бачвама веЛИКим н малим. кацама и др. кво и осталим прибором: пресама. муљачвма. филтоовнма и сл. Ко.тикогод Је велик и скуп сам подоум. Још Је ск>илуи \-тг\товгањи инвечтар Два а можда и твн пута Је скупљи од подрума. Ако подизање Јеаног ве. ликог подпума од 100 вчгона запоемине стаЈе Један мнлион динара онда његов иквентар ствЈе нпјмање двв милиона динпра Овакве установе теппоо могу данас да подижу и урећуЈу свми виноградАри. Такви покушаЈи запелн би Још у почетку. Вез помоћи Јаче аиле сами виногрвдарн су и суанше слабм. н поред иаЈбоље њнхове вол>е Али иако држвва и бановииа хоће да помогну, не може се ни од њих тражити аве. Данас 1»и оне неиаЈу толнко оредстава. Потребна је помоћ државе Потребна Је. дакле. удружена сиага самих виноградара н државе п баиовине. Кад би држава и бановииа имале толика средства да свме двду све што Је по. требио да се подигне н подрум, као и да се снабде свнм потребним иивентаром. ј ГИ тада не бн ваљало да оне даду све. а дв свми виноградврн не даду ништа. Вило Је и таквих случаЈевв. али подр>-ми стоЈе — празни. То Је кво тело без душе. мртва ствар. Има неми гтриродни закон. кстЈи одрећује да Је за животв способно само оно звдружио предузеће. у коЈе самн задругарн узидаЈу своЈ труд и своЈ зноЈ. Ко не веруЈе нека оде у Неготин или у Смоковић (код Звдра). пв ће се уверитн. Учимо се. дакле. из искуства и ие понављвЈмо ствфе грептке. Ако хоћемо успегаш дч свршимо оввЈ тежчк задвтвк. не остлЈе нзм доуго . него да мушии погледамо стваоноеги у очч. па да л*др>*жи. | мо снаге и поделимо улоге. Лч К-ЧМ1 пп-чво V че>гу је ствар. Кад би било зпбпдава. ко не би тоажио? Трвжилн би и они. ко»им« тоеба и они. моЈима не тпеба. А немч Цчега док«за да 1е подпум негде потребан. него ли Је то квц иитеоесентв сами хоће да доп»*»чесУ з* њега од ст^чче жптче, ТТТто веће | жртие хоће они да доприиесу, то им <е иећч ПОТреба. Ово Је нч1поузда»г^«|» мет»ило потпебе. Ал** то 1е уЈеаио и Једиив гаранциЈл да ће зрч^угч ж«нети и тдт-и ра.тити У -v*луд и оп Шале неће свет ^пазити у таЈ посво. У.тога државе у подизању зндругпргтва Како ћемо да поделимо улоге измећУ задгвггара св Једне и дт>жаве н бчти-не са доуге стрпнг V оиом послу? Ако од зпдругарп тоажимо ла оии си своЈе стгене доппимесу толико колико впеде свмо бвчие. у кпђгмл ће стаЈи^ њихово »ино без икпкчога њиховог допоиносв за сам подтуум сав остили иниентап. онл« би то износило нл1иање 100 ,тчнара по хектолн-гоу говигање пооизводње вмнв. Толиио бч он» имвли да улигау задоуж«»их уде. па Знпчч: коме роди го.и«»т»-е ?*> хектол»тч»>ч ттојтч им«о бч да | *1ћ»1пе 2^оо т»»»чва *г.иг мпI V) *т им«" би -»1 \ТТ*'1П» ^»О00 Т" 1 нарв, в т. д. Држава, пак. тре-'
Дмернка се брани од великог прилива злата у жељи ца избегне инфлацију Вашипгтон. 5 мвЈв. — Сенатор г. Дис израдно Је пројект, којим се овлашћује претседгшк Рузвелт да свзове међународну конференцпј>' за ствбилнзациЈ>* ввлута. Сем тогв проЈект има за циљ да се избете центрвлисањс стокова злата у С. А Д ТвЈ текст, који ће ускоро бити поднет парлвменту. предвића сазмв ове конферешЈнЈе у року од три месеца. Г. Двс подвлачм да његов пројект. који изазива живо интерееовање у полузваничним круговима. ниЈе ругернрвла влвда. већ Је то н*гова лична звмисао. По њему, прнлип злата у С. А. Д. с>-шши» је брз, та1зд да би се могло догодити да једиог даии 95% целокупног златв на свету буде ј С. А. Д м док би. моекда, тада друго земл>е напустиле злато као валутну осиову. Г. Дис сматра да бн поједнне државе требало да доћу до споразума о новој раслоде.ти злата, ка г:о би ое омогућила валутиа стабн.ишцнјв на бази злата н сребра. Г. Днс саветуЈе дв С. А. Д. вргае куповине извесннх странмх ггроизвода и да их плаћаЈу сребром и златом. дсвко би се погтрвввло постоЈеће стање. Нови предлог за ревалорнзациЈу долара ВвптиЈГгтон. 5 маЈа. — РеПЈб.тиквнски народкм посланик г. Фиш опгпро Је у пврлвменту критиковао политик>- злвтв СЈедињепих Америчких Држава и гражно да се стрвно злато убудуће отк>-пљуЈе по 25 доларв за утшЈу, а ие — као досадв — по 36. Сгране држвве су зарвдиле милиЈарде. продаЈућв злато СЈедињеним Америчким Дрокавама. рекво Је г. Фиш. Од 1934 годин*' откадв Је стугжла нв снвг>* садаптњв полнтнка злата. прнлив злата из Виглеске износи двмилијарде доларв. Енглеска Је нв тоЈ продаји зврвдила 1 милвјарДУ злата. Тим добгицимч европске земље филансираЈу своЈе нворужање.
ФРАНЦУСКИ ЗАЈАМ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ Париз, 5 маЈа. — Према нзјави г. Ориола. дефиннтивна сума заЈма зв народну одбрану износи 8 милиЈарди и 11 милиона. Исплитв за народну од0рм<у од И ФИНАНСИЈСКЕ 1 Јануара до 1 апрнлв износе 4.84? мнлнона, и то: 2.228 милнона на име изванредних инвестициЈа и 2.519 милиона на име редоених буџетских расхода. Наплаћене суме. коЈе се налазе на рачуну државне благвЈне код Француске банке, износе на дан 15 априла 3.600 милиона.
БЕРЗЕ
Ефенти: непромењени Девизе: непромењене Продунти: чвршћи
ДОТАНН.ТА ПЕНЗНОНОЈ БЛАГАЈНП Државна благаЈна ће приступити емисиЈи благајиичкнх записа у циљу попуне дотације пенсионој благаЈни. коју предвића нови финаисиски закон. Та дотација износи 2.228 милиоиа. Интерес ће износити 4"% а записи ће бити ослобођени пореза на приход.
ОТВАРАЊЕ МЕЋУНАРОДНОГ САЈМА У ПЛОВДИВУ СофиЈн, 4 маЈа. — Јутрос Је у присуству чланова владе. дипломатског кора и разиих других угледних личности и великог броја грађанства. отворен у Пловдиву мећународни сајам узорака под претседнигатвом претседника трговачке коморе у Пловдиву г. Обрикова. на коме учествују нзлагачн бугарске пољопривреде и преко 400 излагача који претставллЈу 11 стрпних инд>*ртриЈских земаља. ОтвараЈући саЈам у нме Н>. В. Краља. миннстар трговине г. Валев истакао Је велики напредаћ пловдивског саЈма и његов све всћи значаЈ као манифестацнју бугарске пољопривредне произ. водње. Дипломатски претставницн Не. мачке и Чехословачке такође су узели реч.
ЕКОНОМСКЕ
ВЕСТИ
НЕМАЧКА И П.КН НЗВОЛ У ЈУГОИСТОЧНУ КВРОПТ Влртгтп. 4 иаја. — Трговнвска размена Немачке са ралИИм државама 1%-гонсточиг Вноопв показ\-]в у времену од 1932—1956 г. знатво повећан,е. За то вреие иемдчко Vнешћв се повећало V увозу Влтарске од 2в.№> иа 57.6%. Грчке од 9.7% на 23°&. Ј\тославиЈе од 1Г9<*е на 29РумуннЈе од 24.5% на 39Гс н Маћарске од 22.3% ва 2 &"с. Што се -гпче нзвоза нз тнх земаља Немачку забележеп је пораст. Повећао се извоз из Б\-гарске од 26*0 на 73*г. Г*рчке од 15.1% ва 40%. Ј\тославн1е од 11.3% иа 23%. РумувнЈе од 12.4% иа 16% в Мађарске од 15.1% ва 25%. • смаи.ен.к тејпвграфскнх такса .v саопраћају са ННОСТРАНСТВОМ Према изнепттаЈу Међгнародвог телеграфског бироа v Верву таксе за Мари Галавт и Сеит смањ\-Ју св од 4.70 па 3 46 зл. фр. и аа Гваделупу и Мартнннк од 4.50 ва 3.45 зл. фр. оа речи. Телеграфске таксв за телвграме, који се >*пућујт прапцем ралиоБеоград за Гнјаи фраисез смањуЈ\- се. н то: за Форестјер, С. Елн од 6 65 на 4.27 зЛ. фр., за Маиа, Режина, С. Жорж дв Лојапок. С. Лораи ди Мароии оД в.45 на 4.07 и за Кајев н остале станице од 6.25 и 5.24 на 3.87 зл. фр. Телеграфска таиса за станнце Амазона V БразилиЈн нзноси: за прву зоиу 3.96. за другу зону и област Акра 4.40 ал. фр. од речи • РАК НА КРОМПИРУ у вези с обавештењем обЈављевог фебр\-ара месеиа о. г.. коЈе се односнло ва заразе код кромпнра, Ветерннарско одел.ење Мивистарства пол.оприпреде саопштава ла се као земл>е слободне од ларале рака на кромпиру сматраЈу Егнпат. францугке колоииЈе и протекторати у СеверноЈ Африци, ИталиЈа, острво Малта. РумуниЈа. >1аћарска и ЈугославиЈа.
И Јуче су.ефекти показа.лн непроме«<>еву теидевцнЈу. Раћене су само ман>е количине. Једино су 6% беглучке обвезнвце живље трговаие Ратва штета Је опет нешто чвртћа. Ратпа пгтета Је рађена свега 2425 комада ПО курСУ од 406.50—407. Толика Је остала н тражн>а н пои\да. Доларски заЈмовп су рађени у ман.им количниама, и то 7% Влер по 86.50—86.3/8. Продато 6 хиљада. 8% Блер раГ>ен Је по 95.25. свега 1000. За првн Је остала тражн,а 86.26, ДОк понуде није било, а за други је остала повуда 95.50 и тражн>а за пола поена ннжа. 7% ('елигман ра!)вн је 1500 к. по 99 50. Остала пм Је понуда 100. а тражн.а пола поена вижа. 6% беглучке обвезнице доста су рађене. На Јучерашњем састанку продато Је средп.нх комада 150 хиљада ном. по 74.30, а крупиих 3»0 хиљада ном. по 76.50. За ситне Је била тражи>а 72 .25, алн нпЈе било понуде н вису раћени. За средн>е понуда је остала 74.60 и тр&жња 74.25. а за ир\*пне бнла Је понуда н тражња за 2 Поева внша. 6% далматинеки аграр раћен Је ситнн комадн по 70 н продато је 16 хиљада номииале, среди,и по 71.60 (47.000) н кр>*пвн по 74.60 ( 60.000). За ирупне Је остала понуд< 74.60 и тражн>а 74.25. док среди>и н ситнн иису иућенн ни тражевн. 7% вввестицнонн заЈам није раћеи. Повуда му Је остала 8850, а тражн>а 88. Исто тако бно Је без посла н 4% аграр нз 1994 г. Нућеи Је по 52 .50. а тражен по 51.50. Без посла су бнлн п лутрнЈски и дуванскв ловови. За прве Је била тражн>а по 113, а понуде вије било. дом Је за другв остала повуда 1в. а тражља 16. Акције Народве бавке само су иућене по 7260, али без посла. Акцнје П. а. б. рађене су по непромењеном курсу од 197. и то сивга 150 ком. Остала Је повуда 197 в тражња 196. На деввзвом тржишту тенденциЈа Је исто тако вепромељвна. Попустио Је нешто мало Ве СоЛуи, док Јв Веч чвршћи. Фуита Је н даље чврста н непромењева. По 238 раћено Је 5255 н компензнрано око 1500 фунти. Пов\-да Је остала 238.80 а тражња 237.20. Марка Је непгго V пад>-. Средњи курс био Је јуче 1222.88. т. ј. за 0.11 ман>е од курса претходног саставка. Пон\*да Је остала 1282.81, а тражил 1212.§в. Раћеио Јв свега 60.000 по променљнвом курсу, коЈв се у току састаика кретао између 1223 н 1222. После звона прављенн су зак.ључан по 1221. За терминске послове бнла Је поиуда по 1230 за ултимо маЈ. медво в ултимо јуни и 1235 за ултиио Јули. . Шилинг Је опет чвртћи. Раћено Је 47.000 по 813.50 и компензирано 7.000. Оста.ла Је понуда 818 .50 н тражп-а 808.50. Лнра Је. без посла, иућеиа по 216. Гочки бонови су V паду за четвртину поена. Рађени су по 31.75, н то 950.000. Повуда Је остала 32.10. а тражн>а 31.40. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Веоград, 5 маја Ефештн У загради промене према претходном течаЈу Рађеио ТечаЈ Количпна
7% Влер 86 50 8% Влер 95.25 7% Селигм. 99.50 б% бегл. ср. 74.60 в% бег.л. ир. 7в 60 в% далм. ср. 71.60 6% далм. кр. 74.60 в% далм. с. 70.Р. штета П. а. б.
(=) (=) (=) (=) (=) (=)
б Хнљ. 1 хвљ 1500 ком. 150 хиљ. 390 хиљ 47 хиљ 60 хиљ. 13 хнл>.
Амстердам Париз Берлии Брисал Варшава
2405.26 = 2300 6в 197.16 — 1а5.71 1783 .90 -ј- 1750 .02 740.76 — 733 .70 2.73 = 826 .22
715 —
(=>
100.96
(4- 0.90)
4 93825
(— 0.00461
28.2826
(— 0.0000)
93 80
(4- 0.08)
88.—
(=)
8 99625
(— 0.0025)
12.28
(4- 0.0175»
26.7'1в
(4- 0.06251
21.6776
(4- 0.00125»
19.3975
(— 0.00135)
19.90125
(=)
22.40
(=)
400 —
(=)
141.11 1в
(— 0.0628»
26.1 32
(4- 0.031)
24.8»
.(=)
546 5
(=)
614.—
(4- 2.—)
672,—
226 9375
110.125
406.75 (—0.60) 2426 ком. 197,— (4- 1.—) 150 ком.
Повуда—тражп.а 7% Влер — — 96.26 8% Влер 95.50 96 7% Селнгмаи 100 — 99.50 7% стабилизапиоин —.— 87.80 7% инвестиниони 88.50 88.в% беглуци. ситни —72.25 6% беглуци. средн.и 74.50 74.25 6% беглуци. крупии 79:60 7в.2о 6% далматин., крупни >4 50 74.25 Ратиа штета 407,— 406.50 4"-' аграр из 1934 год. 52.60 51.50 АкциЈв Народ. банкс 7250.— —.Акције П. а. б. 197.— 196.Л\*триЈскн лозови —.— 113.Дувански лозови 16.— 15.Девизе У слободвои промету Лондов 238 — (=) Берлнн 1222.88 (— 0.11) Беч 813.30 (4-2.97) Мнлано пон. 215 — ( = ) Солун 81.75 (— 0.26) Лввпзе са ирнмои 38,8% Лондон 216.79 = 114.73 Н»\-Јорк 4359.82 — 4323 51 Жеивва 1003.62 == »96.45 Праг 132 79 — 151.68 1 Мнлано 231.53 = 228.44
Северни нонзорцнјум Дкционарско друштво са капиталом од 35.000.000 франака 154, Ви1е?аг Овшап, Рапг (8) које је у току последњих двадесет година фииаисирало извесне од најзначајнијих индустриских послова у Француској и на страни, проучава све индустриске и рударске послове коЈ *е би предлагале месне групе првога реда. Цењене понуде слати главном седишту друштва: СопвоИшт ди N0^, 154, Вои1е?агс1 Наи$$тапп, Рап§ (8).
Лолар за обрачун 4341.66 Девпзе јг елободном промсту ван берзе Лоидов 238.Н>\-Јорк 48.20 Женева 1104.Париз 219.Берлнн 1223.ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загр*б. 6 М4Ја Левизе у елобохпом промегг (У загради теЧаЈ заклгчажа) Верлви 1215.50—123в 90 (1225.60) 15 маЈ в \-лт. маЈ вовац 1238 улт. авг. 1218.50—1238.50 (1228.60) Беч 807—817 (812) Грчкв бовови 31.40—32.10 (31.76) Лондои. п >вац 238.Промет 2.579.385 дии., тендештЈа чврста. Вфектм (У загради твчаЈ аак »учаха) П. а. б. 194—196 8% Блер 94 60-®б 7% Ллер. роба 86 7% Селнгман, роОа 100 7% инвестнцнонн 87.75—88 7% стабилнзационн 75—76.60 (75) 6% далматииски аграр 74—74.50 4% аграр, вовац 62 4% северни аграри 51.90—ЛВ Ратна штета 404—406 (404—4<Ж) Промет сла 6, геиденциЈа слаба. АкцмЈе ..Гутмаи , \ новац 85 ШеПерана — ОоиЈек 180—390 ,.Раг>-зеа" 365—400 ..Трбовље" 260—270 „Оцеаииа", новац 290 ЛОНДОНСКА БЕРЗА Лондон. 5 маЈа. 10.46 час. Веограа Париз Н>уЈорк Брнсел Милано Мадрнд Амстврдам Бер.тан Ввч Дирнх Штогасолм Осло Копенхаген СофИЈа Праг Варшава Вудимпешта Царнград В\-куоешт Хелзннгфорс Лисабои ЦИРИШКА БЕРЗА Цнрих. 5 иаЈа 11.45 чае. Веоград Париз Лоидон Н>уЈорк Брисел Милано Амстердам Берлин Беч, нотеи Веч нспл. КУ1 Штокхо.тм Осло Копенхагеи Праг Варшава Будпмпешта Атина Иариград Б\-к\реШТ Продуктне берзе БЕОГРАДСКА БЕРЗА Веоград. 5 маЈа Пшеиице Је раЛеио на Јучерашњем састаику сввга 3 вагона србнјансхе по 1в7. Теиденци1а на иностраннм берзама Је чврста. ..Призад" плаћа познате цене од 172 паритет Тиса. Трговци иудв чак а 10 динара по метр\- внше. Јер Јв понуда мала н не могу да оаговоре своЈнм обавезама. Кукуруз Је жиро раћеи такоћв по постоЈанвм ценама од &4.50 шлеп Тиса. Продато Је укупно 48 вагоиа. НОВОСАДСКА БЕРЗА Новн Свд. 5 маЈа Пшеникв (све 78 кгр. 2%): бачка. сремска н славонсна 168—170. банатска 167—170. бачко-потиска 173—175.' остала пшеница ие ИоТИра. Зоб: бачка, сремска н славонска 102.60—106 Раж: бачка 144—146. Јечам бачкп н срем. 64 кг. 117.50-120 Кукургз: бачкн и сремски новв 93 —94. банатскн новн 92—93. Врагаиој бачко и банатгко 0г Огг 247.50 -257.50. бр 2 227 50—387.60. бр 5 207.50—217.50. бр 6 177.50—187 50. бр. 7 147.50—157 60. бр 8 115—120; срвмско н славонско Ог Огг 242.50—252.50 | 6р 2 222 50-232 50. бр 6 202 90| 212.50. бц 6 172.50—182.50, бр. ? 142.50—152.50, бР 8 115—120. Пнсуљ: ! не иотппа. Мекип.е: (у врећама од ' ј\-те) бачке, сремско и баиатске 58 -92. ТендеициЈа иепромеи>еиа. цромет средњн. ИНОСТРАНЕ БЕРЗЕ Лвверпул. 5 маЈа Ншеннца: маЈ 9.61/2, Јули 9.538. октобар 8.10 14. Кукуруд! април 26.3. ма) 25.9. ЈуИИ 25.10 1 2. Пудимпештп. 5 ма)а Кгкгрмп: ма 1 закљ. 11 46 64<70. сл. 1165 67: 1 ули 12 09-12 08 06 сл\ж6. 12.03'06: авглст 12 3633. сл. 12 33 3-5. Готердам, 5 ма)а Пшеинна: маЈ 9.—. 1ули 9.12 12. септ. 8.42 1 2. вов « 32 1 2. Кувуруа: иаЈ 105.26. Јули 106.25. септ. 107. вов. 107. Чнкаго. 5 ма1а Пшеницп: маЈ 129.76. Јули 119.3,8. септ. 117.5 8. Кувурул: септ, 109.25. ноаи уговор: маЈ 132. Јули 11®. Нннипег. 5 Ма]а Пшепнца: ма ) 132.7 8, ]у ла јзј окт. 120.
10.—
(—)
19.60
21.5775
( = Г •-'
4 37125
(4. 0.00128)
73.80
(=Ј
23 —
(=)
239.825
(-^ 0.025»
175.70
(— 0.06»
80.75
(4- 0.26»
: 81.70
( = )
111.20
(4- 0.025»
108.425
(4- 0.025»
96.35
(-1- 0.025»
15.225
(=)
82.96 $6
(=)
3.90
( = )
3.46
( = )
3.25
(=)
У Францусној се очекује осредљв жвтаа пшевице ј Парип, 5 маЈа. — Жетва пшвиице у Француској 1936 годнне I Лала Је укупно 67 9 милнона I квиктала. Према нзЈ.чви миниј с-тра пол.ппрнвреде о-о>ч дишња жетва ће Онтн осредња.