Време, 06. 05. 1937., стр. 8

СТРАНА 8

ВРЕК2

ИНТЕРЕСАШАН ПРОНАЛАЗАк ЈЕДН01 ЧЕХАНИЧАРА И ДВОЈИЦЕ ЧИНОВНИНА

II

Ано не падну нише очекује се даље опадање водостаја Саве у целом току

„Ваздушки џакоаи који спречабају тоњење брода Суботица. 5 маја. — Два прнватна чнновннка Један француски инжењрр * ' ' * јс већ нешто ^лично покуша

У току пОследн»а 24 часа Сава у горњсм току код Кршког опада, код Загреба незнатно расте (за 2 $м.), код Сиска и Јасеновца опада, код Брода је порасла за 3 см. прн водостају 78 см. испод макснмалног. Низводно до >тпћа опада. Код Београда је опала за б см. и данашн.и водостај нзноси 616 см. т. ј. за 38 см. вспод макснмалног. Десме прнтоке Саве н то: Купа код Карловиа. Уна код Новог и Босна код Добоја н даље опа. дају. Врбас код Бање Луке и Дрнна код Зворннка порасли су просечно по 5 см. Ако идућих дана не падну кише у сливу Саве. треба очекиватн и дал»е опадање водостаја на целом току. Стање у поплааљеннм крајевилта поред Саве је без знатне промене. Велнка Морава у горњем и средњем току опада. код ЈБубачева стагннра. Саобпаћај на путу ЈагодинаЋуприја и даље је прекнн>-т, иа осталим п>-тевнма са<>браћај је успоставл»ен.

Зарђалим ексерима - даушао да извршн самоубиство чешкн варалица Хајденберг који је осуђен у Дубровннку ДЈ *бровник, 5 маја. — Жорж Хајденберг чувени чешки варалица из Траутенауа у Чехословачкој, који је због разних провала и хохштаплерских подвига осуђен пре десетак дана на шест месеци затвора, покушао је синоћ да нзврши самоубиство у судском затвору, прогутавши неколико зарђалих ексера. Хајденберг је пренесен одмах у болни;цу п над њим је - ^авшЈена хитна операци ја. Н>егово стање је врло озбил>но. | Дунав у горњем току код Пасаве незнатно расте; од Братиславе низводно опада. Ј Услед опадања Саве и њених десних притоха треба очекивати н даље опадање Дунава испод Београда. У току јучерашњег дана било је кише у сливу Велике Мораве (незнатно) и у горњем току Саве и Дунава. (Хидротехничко оделење) ЗБОГ ПОДЛОКАНОГ ТЕРЕНА ЈЕДАН БРЕГ II ЈЕДАН ЗАБРАН СКЛИЗНУЛН НА БАНОВ1ШСКИ ПУТ У РЕСАВИ Свилајнац. 5 маја. — Услед сталне кише брег поред бановинског друиа између села Гложана и Војске склизн>'о је на пут у дужинн преко стотину метара. На месту званом Гложански поток чнтав забран се сјурио у поцор н на бановински друм. Обуставл>ен је сваки саобраћај овим друмом. На пут је изишао надзорник путева г. Бопислав Цветковнћ, који је предузео мере око чншћења земље са друма. НА ПРОСГОРУ ОД ОКУТ.АНА ДО СТАРЕ ГРАДИШКЕ ИЗЛНВЕНА ВОДА ЈЕ ВИСОКА ПРЕКО ЈЕДАН МЕТАР Бан>а Лука, 5 маја. — Кише непрестано падају у свима крајевима Врбаске бановине. Реке нагло нвдолазе и плаве огромне комплексе земљишта. Највеће штете поплава је причинила у срезовима Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанском Броду и Шамцу. Део од Окућана до Босанске и Старе Градишке у дужини 20 километара налази се под водом, која је висока преко један и по метар. У селу Стекеровићима гром је ударио у појату сељака Бојана Убавића н убио 40 овада. ПОМОЋНИК БАНА Г. РАШКОВИЋ У ПОПЛАВЉЕНОМ КРАЈУ КОД БРЧКОГ Сарајево, 5 маја. — Пошто су поплаве код Брчког узеле веће размере, јутрос су хитно отпутовали у Брчко помоћник бана г. Рашковић и начелник општег одељења г. Милан Поповић.

и један механичар из Суботице тврде да на један интересантан начнн могу осигурати подизање по гонулнх бродова, а исто тако спречитн тоњење Зродова, чамаца н другнх саобраћајннх сретстава на води. Свој проналазак су недавно патентиралн у Београду под бројем 2798. Проналазак је власни штво Хермана Галтера механичара и Ладислава Ковача и Војислава Себењи приватних чиновника. Ваш сарадник посетио је г. 1 Ми смо већ небројено пута Ковача, чиновника у расад- вршили опите, али наравно нику Хиршл, и замолио га да не са лађом, и потпуно смо каже нешто о свом пронала- успели. Ја бих волео да дока-

ску. — Како сте дошли на ипју ' да овде у равници, где скоро , уопште и нема воде, спасавате океанске бродове? | — Прошле године, кад смо • читали скоро свакодневно о ; разним несрећама на мору, ! почели смо разбијати главу о

' жем како је ово заиста лако изводљиво, само кад бих имао могућности за то. Када би. нпр. фабрика гуме и обуће „Бата" у Борову ставила на расположење потребне гумене ваздушне џакове, а нека друга фабрика цеви, ја бих драге воље огишао на Јадран нли

томе: како би се бродовпма Дунав, где свакако још има могло помоћи. Покушали смо потонулих лађа или галепова и за врло кратко време доказао бих како је лако а врло јевтино дизати потонуле лађе са морског дна.

Нзвршила самоубиство из жалости за мужем У опроппгаЈном писму моли да јс са\ран<» норед муи«а Тузла, 5 маја. — Зато што није могла да преболи смрт свога мужа јуче се обесила удова Дра гиња Лазаревић. У писму које је оставила, самсубица моли да је сахране покрај мужа како би п на другом свету била заједно са њим.

Пре 12 дана умро је пензионер Димитрије Лазаревић. После њега остала је његова жена Драгиња, са којом је био у браку пуних 40 година. За све то време између њих није било никада размирица. За свога живота Димитрије је цео свој иметак поклонио жени. коју је неизмерно волео. Кад је Димитрије пре 12 дана умро, Драгиња је пала у кревет од жалости. Непрестано је плакала и говорила да ће се убити. Није хтела ни да једе и последњих дана изгледала је као костур. Старац извршио самсубиство због болести Панчспо, 5 маја. — У селу И. ван*>и извршио је самоубиство вешањем 63-годишњи старац Ла. зар Гробдрев. У моменту када се ј ннко није налазио у кући Лазар се обесио о свој каиш. На овај | очајни корак он се решио због ј тешке болести.

Јутрос је отишла на таван, омотала је чаршав око врата и обесила се о једну греду. Оставила је писмо, у коме између осталог стоји: „Не могу да прежалим смрт свога мужа и молим да ме сахраните код њега, како би и на ономе свету били скупа".

Непознати провалннк похарао диреицију трамва а V Сарајеву Сарајево, 5 маја. — Непознати провалник отворио је прошле ноћи калаузом врата Дирекције градског трамваја и из ручнз благајне. коју је такође огвориз калаузом узео сав снтан новац а потом затворио сва врата и нзгубио се. Ова провала примећена је тек данас после подне. али провалнику полнција није могла до сада да уђе у траг.

разне методе али нисмо успели, и напустнли смо мисао да пронађемо неки начин спасавања бродова. Јесенас смо поново почели ковати планове и убрзо смо дошли на идеју, коју смо и остварили. Проналазак је тако ^едносгаван да управо и није проналазак. „Ваздушни џакови" онемогућавају тоњење брода — У чему се састојн? — Што се тиче подизања потонулих бродова и лађа, суштина проналаска састоји се у томе што се у унутрашњост брода монтира једна мрежа од еластичних цеви, на које се причврсте еластични мехурови — ваздушни џакови. Ови се џакови преко једне цеви напуне из компресора за ваздух, који је постављен изнад нивоа воде. Пуњење свакога мехура врши се вентилом обратног дејства нарочито конструисаног за то, који се по евентуалном оштећењу мехура када би у њега продрла вода, под притиском аутоматски затвара. Ови ваздушни џакови су гумени и спојени са металним цевима помоћу једне направе, нарочито конструисане, која обезбеђује сигурно заптивање. Гумени се мехурови могу пунити и за време рада — инсталације. Што се пак тиче спречавања бродова од тоњења, ја мислим овако — каже г. Ковач — да се у ходницима шлепова, и унутрашњим дворанама бродова инсталирају на цевима овакви гумени мехурови — „ваздушни џакови", који ће се у тренутку опасности испунити ваздухом. На тај начин лађа не може потонути, а потонуле лађе ће доћи на површину воде, јер ће се помоћу тих мехурова из лађе истиснути вода, те ће се успсстапити равнотежа. Важно је то да лађе не изгубе свој ваздушни простор. Ми смо вршили. опите, са гвозденим бурадима, у води дубокој 3 метра. Један футбалски мехур бр. 3 био је довољан да избаци буре на површину. Како би се новим проналаском подигао потонули брод Подизање једне лађе у пракЈичиом животу вршило би се овако: — Са једне лађе сишао би на дно мора гњурац, који би понео собом потреоне цеви потребне за инсталирање у унутрашњости потонулог брода. На цеви би истовремено инсталирао и „ваздушне џакове". Са површине воде из једног компрееора преко дугачке цсви од метала напумпали би ваздух у ове џакове, који су већ. причвршћени у унутрашњости брода. На овај би се начин успело из брода истиснути потребна количина воде, и када би се чостигла равнотежа, лађа би се полако подигла на површину воде.

вао, али је он те „ваздушне џакове" стављао на спољашност лађе, и наравно услед огромног пригиска воде џакови су попустили. Код нашег проналаска то н<? може бити случај, јер су наши џакови од гуме, и инсталирани *у унутрашњост бродова на еластич ним цевима. Код нашег је проналаска важна чињеница, што је врло једноставан и јевтин. За ратие се сврхе неће моћи искоришћавати, јер ако нека лађа, буде добила неколико тешких повреда у свој зид, онда јој ни ови ваздушни џакови не могу помоћи, јер се вода нема одакле истиснути. Г. Ковач је у свом даљем излагању подвукао да се за ову сврху не мора употребљавати искључиво ваздух, џакови се могу испунити и са плином, али то поскупљује процедуру. За овај се проналазак већ интересује један енглески инжењер, ко.1и стоји на челу једне велике енглеско установе. Ј. Ш.

У своме извештају Савез аграрних заједннца за Банат, Бачку и Срем истиче побољшање привредних прилнка

Нови Сад. 5 маја. — Зв своју годишњу екулшгину, која ће се одржати у недељу 9 мајв. Савез аграрних заједница за Банвт, Бачку и Срем спремно је опш«ран нзвепггај. у коме је изнео рад и гтрилике у ггрошлој годијги. Прошла годоша, како се у нзвештају каже. лретставља бољ«так на привредном пољу и тај се бољитак приметио и у пословању свмог Савеза. Побољшање приврсдних прнлнкв взрвжзва с^ нвјбоље н у побољшању цена земљи. Управа Савеза аграрних заједницв, међутим, шппллња је да су од овог прнвредног побол.-' шања имали најмање користи бвш најсиромашиији земл>ораднички слојеви. јвр ннсу били у могЈ*ћности да ее тим привред. ним побољшањем у пуној мери користе. Иако је година понела и цене оу биле добре — чим је пао сноп појавилт* су се раз-нн повериоци. валлло је платити све јавне намете. камате и оствле трошкове. У то време одмах после жетве, цене житарицв су се кретале око 110 динара и „Призвд" тада. нв жалост. н>ије интервекисво тако да је земл>о. радгаик био присиљен да оно мало своје пшеннче нв онлу прода и уз багателну цеиу. Истина, каже се двље у нзвеШтају, после тога је дошло до скока цена, јер ..Призад" интервенише вли тада је оиромаплги земљорадник већ оство без пшенице. Настао је чвк парадокс да мали земљорадник. који је евентуално остао без пшенице мора сада исту поново да кутгује. нврзч«о по вишој цени! Савез је са своје стране интер. веиисао — колнко је могао и колико су м>- дозвол»авала његова материјалнв оредства и кпедити са којима је располагао. Давани су предујмови и позвјмице на пшенчшу да земл>орадник не 6и морао пре времеттв дв продаје свој род. али како се располагало окромним оредствима. само малти бт>ој 1е могао дв бу.-те задовољен. Савез со обраћво зв кредит Поивилегованој аграпнМ банци. Народној банпи и т д. аЈго без \*спеха. Наг>о«ито V Нчродној б^нци валлло би дв се омогући јеЛтин кт>аткороч1гн кретит како би се баш оном ечтном т>мл»ораднЈнку помогло и спасло га да не мот>а ппе временв и под чопово.т>н.им ценама да продвје ^"т*ницу. Исто тчко и у погледу изв^за стоке Счвез 1е са своје стране ч^-чгио све што је било мог^ћно бпш за малог отгЧигчча, али и ту није био соећне пуке. — јер гро контингентч дроке у датрчч изчозчттч и вел^ки товљачи. Иако с\* он" тлтг^чо мал л броЈни^и. извозе до 70<К- од пелокуттног натаег изпоза. до^ чдл п м одгаЈигаачу ост«1е по 30^ Оп зв-дпгжног контингенти Спвез 1е д«би. <«1 в#пма м«ло не>си ттуг 1едв«>

Доношењем познвтах уредбв (о делимичном оттгису зајмова из државнмх кредита и о заштитн земл»орадникв) несумњиво је да ће се много допринети раздужењу земљорадника н блвгостању села. У сваком случају оне претставллј>- значајан корвк ка дефикитивном решењу једног проблема. који већ годинамв дави и кочи наш земљорвдннчкн сталеж. У другом делу извећггаЈа посебно се говори о раду на колоиизационом пољу. Иако је рагеијих година Сввез у том погледу развио лепу делатаост. прошла годинв није била задовољлзај^. ћа. Због скученнх материталнглс средстава подигнлто је у прошлој години свега 200 нових колоиистнчких кућв, а указала се потреба зв још 800. да би се бар зв извесно време подмиг»нле потребе оних колоииста. тооји немап* свог крова над глалом. Има нзде да ће Министа остно пољо. ТЋР-ичоеде у овој години омогућити да се и ово ттитањл реши. Ичаче колошгје лепо напредују. твко да двнас постоте многе колоније које ниуком погледу не заоста^у иза попгуно уређеинх старих села. О једној штетној поЈвви. ко1а се јавл»а у последње време трговини агрврном земљом. бави се у нзвештеју у посебном одељку. О тој појави, у извештају се каже: — Ако узмемо у обзир. да колоннје немају услова за проширење, да нмају велики ггодмлвдак. онда је јасно штв ће наствти на колонијама за неколико година. Примера ради нвводкмо да 1е у прошлој години јепан имућнији човек кутгио око 60 квт јутарв аграрне земље у продужењу једне велике напредне колоиије. Колонисти данас-с«>тра кадв буду тгрисиљеии услед пг«ирапггаја. да подижу нове куће мораће скутто плвћати к^ћне плацеве. 1ео ррлет«пг"х кућЈгчх плвцева нема М"<же се ччк десити и то да та земљ« д-ће у такве рк**е. коти је ич за какпв иовац неће хтсти уступити колоиистима из впло познвтих пазлога. Дтто 1ош веће злп ттета. 1ер ће оч^м куп ^ вином лоћи на нчте колон!и1е и о«и. који сл' нечоч<еп,енч. и наше ће кг"тн.и1е •' згу ^ ити онпт '•вој карактер ко'•* данас имату. Коа1ем 1935 год.ине било 1е у члансгву Савеза 150 агпарних зч1ед»ица — зидр*тд. У току 19М год. приступило је 7 нграрних звједница — задруга. а истуттила стиЈе ии 1етнч те 1е к л чцем посло^че 1036 г°д бчло у чпаиотвлг Савоча 157 дго° п иг'* з"1едницч — зацругч са 551000 типапа члчч^чих \*н".г1в и са 11 "'>7 п-^чтг^та v пп-»ч-п»у

БРОДОМ КРОЗ ЂЕРДАП

Излетници који су личили - на избеглице

Можда никад нису излетници нз Београда толико зажалилн што су пошли на излет као што је био случај 350 нзлстника, који су првог о. м. У 5 часова ујутру, крснули паробродом „Цар Ннкола" из Београда за Турн-Северин. Сам пут био је довољно занимљив и привук&о је 350 посетилаца. Претседтугк Удружења г. Милован Николић, трговац из Београда, закупио је од Речне пловидбе брод „Краљицу Марију", направио занимљив програм путовања и приступио издавању карата. Али, када су Београћани отпочели да долазе на брод бнли су прилично изненаћени што су, у место предвићеног брода , Краљица Марија", добили брод „Цар Никола" који је несразмерно мањи. Још на читав час пре поласка лаће отпочео је грабеж за столице и места на пароброду. Када је Брод приспео у Кладово, појавиле су се тешкоће. Срески начелник у Кладову није хтео да потврди списак излетника за одлазак у Турн-Северин, јер је „боље да остану у Кладову и да оставе свој новац у земљи". Најзад, организатори су добилн одобрење за прелаз путника у Турн-Северин. Брод Је коенуо из Кладовв сат и по касније него што је то било предвиђено, и стигао у Турн-

Севернн са поклицима „живела Румунија", „живели Турнсеверинци". Међутим, дежурни полицнски чиновник обазестио је капетана брода да се нзлетници не могу искрцати у Турн-Севернн, јер немају потребно путне исправе. После тога, покушало се да се нађе преноћиштс у Кладову. Мећутим, Кладово је било мало да би могло да прими чак и много мањи број излетника. Када су путници то увидсли настала је на броду права јурњава за столице. Једна столица пмала је већу вредност него ма шга. Сгст је одлазио на оближњс шлепове и задовољавао се ако је тамо могао на слами да преноћн Сцене на броду остављале су утисак једног брода, који је преносио избеглице. Требало је закста видети оне сцене када су излетиици са палубе сншли услед к::ше доле, у лађу, да потраже себи бар неко местанце. Београђани су стигли у Београд тек сутрадан у 1 сат по поноћи. Од умора нксу вмали ни воље да негодују. Похитали су сваки својој кући да тамо потраже одмар, који на броду за свој новац у скупом бродскоч ресторану нису могли да наћу. Јер, док је ресторатер куповао на очиглед путника ззклане јагањце по 25 и 30 динара по комаду, он је продлвао једну минијатурну порцију јагњећег печења по цени од 12 дипара...

Кроз министарства

УНАПРЕЂЕЊЕ ПИСАРА АГРАРНОГ ПОВЕРЕНИШТВА У ПЕЋИ Решељем Мниистра пол»опрнвреде унапређен Је у 9 групу 11етпр Неранџнћ, писар Аграрног повереннштва у Пећн. ПРЕМЕШТАЈИ РАЧУНСКИХ ИНСПЕКТОРА У нме Њ. В. Краља Петра Другог, указом Краљевског Намесништва, на предлог Мннистра финансија, премештенн су: у Одељеше државног рачуноводства за рачунског инспектора 6 групе, Светозар Станков, до сада код Дунавске финанснјске дирекциЈе у Новом Саду; у Моравску финансиЈску дирекцнЈу у Нишу, за рачунског ннспектора в групе, Радош Бабовић, до сада при Одељељу државног рачуноводства; у Београдску финансијску дирекциЈу, за вишег рачунског ннспе^ктора 5 групе, Арнолд ШтаЈп, до сада код Одољења државног рачуноводства. УНАПРЕЂЕЊА РАЧУНСКИХ ЧИНОБШПСА У нмс Њ В. Краља Петра Другог, указом Краљевског Намесннштва^ на предлог Мннистра финансија, унапређенн су: у ВардарскоЈ фпнансиЈскоЈ днрекцијп у Скопљу, за вишег рачунског инспектора 5 групе, Мар-о Иавловнћ, до о&да 0 групе; у ДунавскоЈ финанснјскоЈ днрскцијн у Новом Саду, за рачун ског инспектора 6 групе, Александар Отојадиноин!!, до сада 7 групе; у СавскоЈ фш.ансијској дирекциЈи у Загребу. за ипсиектора 6 групе. Држислав Кнсжевн!), до сада 7 групе; за рачунске контролоре 1 групе: Идрнз Долнћ, Јоснп Бнђина и Драгутнн Тржниски, кшиговође 8 групе; у ПриморскоЈ финансиЈскоЈ дирекцнЈн у Сплнту, за рачунске конртолоре 7 групе: Антуи Берах. Днпко Шоппћ, Ђуро Цецић и ГрацпЈа Целестин, књнговође 8 групе; у Дринској финансиЈскоЈ днрекцији у Сарајеву, за рачунског контролора 7 групе, Алберт Павлетнћ, књиговођа 8 групе; у Моравској финанснјској дирекциЈн у Нишу, за рачунског контролора 7 групе, Алојз .Марнннћ, књиговођа 8 групе: у ДравскоЈ дпшанснЈскоЈ дирекциЈн у Њубљанн. за рачунског контролора 7 групе, Фор дшшнд Дрофсннк, књиговођа 8 групе. УНАПРЕЂЕЊА ПОТГ,оттриВРЕДНИХ ЧИНОВНИКА У име Њ. В. Краља Петра Другог, указом Краљевског Намесништва, на предлог Министра пољопривреде, унапређенн су: за вишег аграрног саветника 4 групе 1 зтепена банске управе Дринске бановинс, Фахруднн Демпропнћ; за вншег пољопрнвредног прнстава 5 групе банске управе Вардарске 0ановнне, Вјскоглав Буждон; за савстника . Мннистарства пољопривреде. 4 групе, 2 степена. Браико Псшнћ; за пољопривредвог саветника 4 групе 2 степена банске управе Моравске бановине, Драгољуб Мнловановнћ; за вишег ветеринарског пристава 7 групе код Среског начелства у Черномељу, Франц Херковнћ; за встеринарекчг ппспектора 4 групе 1 степена банскв управе Дрииске бановнне, Игпац Бнен; за вншег пољоприврсд-

ног пристава 6 групе бапске управе Зетске бановппе, Гадовап Ђуровнћ; за вишег пољопрнврсдпог саветника 4 групе 1 степсна Пољопривредне огледпе н коптртне станнце у Сплиту. Пстар II ^впк; за вишег пољопрнпрсд.чог саветника 4 групе 2 степсна Сааскс управе Приморске баповинс, Томнг.ш« Младенов.

тМЖ ИЕРО ПУТД стишете из леограда у

Б0Р0В0 за 35 минута ЗДГРЕБ за 1 сат и 45 минута СКОПЉЕ за сат и 50 минута

На линнји БЕОГРАД—БОРОВО—ЗАГРЕБ авијонски саобраћај се обавл»а сваког дана сем недеље а за СКОПЈБЕ авијони лете и недељом. Сваке недел»е авијони полазе из Београда у 5 час 20 мин. у правцу Скопл>е—Битољ и стижу у Солун у 10.06 а из Солуна полазе у 15 .15 и стижу у Београд > 18 часова. За путне карте и сва обавештења обратити се билетарници Аеропута, телеф. 20-406.

Самоубиство једног особењака Панчево. 5 маја. — У селу Долову извршио је самоубиство Љубо Рајић, који је био познат као велики особељак. Иако је био такав, он је приликом удаје своје кћери пристао да прими зета у кућу. Међутим. убрзо су настале у кући размирице и после једне свађе Љубо је решио да нзврши самоубнство. Ноћас, када су сви укућани поепали, он је отишао у шупу н обесио се.

Нестапак агента осигуравајућег друштва „Кроације" Суботнца, 5 маја. — Женз Драгутина Л1ајера агента осигуравајућсг друштва »Кроација < пријавнла Је полицији нестан к свога мужа Мајер је отишао од куће Још 3 о. м. рекавши да и де да прода једну кутнј - домм на. да Ои имао бар мал > • ц за оао што је најпот^ебаијо

НАПЛАТА МОНОПОЛСКЕ ТАКСЕ НА ВЕШТАЧКЕ УПАЉАЧЕ Н УЖЕГАЧЕ ЗА 1937 ГОДИНУ Из Управе држааких монопола добнли смо обо оСдпсшге:ве: На дан 29 апрнла ступио је на снагу нови Праппг-шк о вештачкнм Јттаљачима и :*жегачима. Овај Пр^внЛ^ик битно се' ;'-азликује од досадаи.љих прописа, а нарочито у погледу паплагс монопалске таксе. До сада се плаћала монополска такса Јсдхред за свагда и то при куловини упал>ача од овлашпеног малопродавца или при увозу. Та такса није била исга за све упал>аче, већ се разликовала према металу упаљача. Као обележје легалности упал.ача служио Је само жиг и кријумчарски упал.ачи разликовали су се од легалних упаљача по томе што нису били жигосани. По новом Правилнику. међутим, измењена је како висина таксе н уведена је јетинствена такса за све упаљаче без обзира на метал, као и начин наплаге те таксе. Монополска такса за свакн упаљач сада износи 100 динара и иста се мора плаћати сваке године до краја месеца јануара. Као доказ о плаћеној такси служиће нарочите признанице (легитнмације), односно специјалне маркице Сваки сопственик упаљача, односно ужегача мора |ећ у овој години набавити ту легитимацију. јер ће се оно лице, које се ухвати са упаљачем без легитимације сматрати кријумчарем и казниће се по Монополском закону. За 1937 годнну наплатиће се на оне упаљаче од обнчног метала на коЈе Је раннја такса већ плаћсна само разлика таксе у износу од 50— динара. То су упаљачи монополског издања и они упаљачи који су увезени и који су при увозу жигосани. На оне упаљаче. који су жигосани 1928/29 године, наплагнће се пуна такса у износу од 100 динара, јер се приликом жигосања тих упаљача ниЈе наплаћивала иикаква такса. Ово се односи н на упал»аче коЈи су монтирани на аутомобилима. Сопсгвеници жигосаних сребрнчх илн посребрених упаљача. коЈи су плагили ранију таксу, добиће за ову годину «бесплатно нризнпницу. Јер Је ранија такса износила 100 динара. Сопственнцн жигосаних златних или позлаћеннх упаљача пак добнће поред признаиице беспла- но Још н Једну маркицу за идућу. тЈ. 1938 годину. Јер Је раннја такса нзносила 200. дннара. Нарочито се скреће пажња соп ственицима нежнгосаних упаљача, да се неће опгуживати ни кажњавати ако плаге прописну | таксу од 100.— динара за текућу ' годнну. Рок за плаћањс ~аксе почиње 29 априла и траЈе до 29 јула ове годннс. Такса има се платити код најближег одсљка финансиЈске кон троле, где ће интересенги добити и сва дстаљна обавсиггења Упозоравају се сопсгвеницн у. паљача, да у сопс веном ннтересу у предвиђеном року набавв легитимацнје, Јер ће сс по нстеУ огога рсп ••ои.уола .«ад упот^ебом упал>ача пооштрити.