Време, 22. 05. 1937., стр. 1

БЕШТДДСКО ИЗДДЊЕ

ПОШТАРИНА ПЛА-КЕТТА У ГОТОВУ

Бојвода од Виндзора и госпођа Симпсон једва одољевају оттсади новинара и р посетилаца дворца Канде

Окретар иојиоде од Випдзора даје изјаву новннарнма у Кандеу

(Од нашсг сталног дописника) Ларнз, 21 маја. — Дворац ■ Канде почива осамљен на бре[ жуљку у околини мале оп! штине Мон, једног од брежуљака међу мирним и пријатн"м селима у долини Ендра, коју је Балзак опевао у свом : делу „Крин у долини". Данашњи сопственик дворпа г. Бедо познат је у Сједињеним Државама, а скоро не познат у Француској. Тек кад је постао домаћин војводе од Виндзора, француски народ обратио му је већу пажњу. Међутим, он је већ раније учи. вио много за своју отаџбину. Ко је домаћнн Војводе од Виндзора у дворцу Канде? Г. Бедо рођен је у Шарантону;он је инжењер. Нарочито I се ннтересовао за проблем рада у фабрикама. Измислио је нов начин рада, који је појачао производњу не повећавај ЗУћи напор у раду. Пре 1910 [ ова питања никог нису интеI ресовала у Француској и зато ндеја г. Бедоа није постигла ; жељени успех. Г. Бедо је тада пошао у Америку. Ту су мноI Гобројни индустријалци прихватили ту идеју. Г. Бедо се Вратио у Француску године [ 1916 и основао један одред до[ бровољаца. После рата делатност г. Бе[ доа имала је успеха у разним [ државама. Тако је стекао ве[ лико богатство. Године 1927 г. Бедо је откупно од породице Дрејк дел [ Кастело дворац Канде, где је I сада домаћин војводе од В и нд! зора и гђе Ворфилд. Није познато, да ли ће г. Бедо остати сопственик дворца. [ Уверавају нас да војвода од [ Виндзора намерава да откупи ! тај замак. Гђа Ведо — најбоља пријатг .г.ици г-ђе Ворфилд ' Истина, у Сједињеним Др[ жавама се тврди да бивши енI глески суверен намерава да [ откупи и један велики посед | на Лонг Ајленду, где је био I примљен године 1921, док је I још био Принц од Велса, од | милијардера Виљсма П. ЈТидI за, краља гвожђа и бившег I мужа руске принцезе Ксеније. Што је гђа Ворфилд, после I боравка у вилн ,,Лу Виеј" код , Кана, дошла у дворац Канде,

то је било из разлога што је гђа Бедо Американка и једна од њених најбољих пријатељица. Дворац Канде стално је опседнут од новинара н радозналих посетилаца Живот у дворцу Канде тече сасвим мирно. Пре свега треба истаћи да у дворац долази мали број посетилаца, Пошто на капији новинари индискретно осматрају све што се догађа. Има нх читав низ. Пред главном канијом око четрдесет америчких н енглеских новинара, не рачунајући француске реиортере, чува стражу ието тако упорно као и жандарми који су ту ио дужности. Ипак, никад није дошао пред дворац Канде већи број радозналог света него за време католичких Духова. Излети у правцу Тура почели су већ у суботу. Безброј Парижана и странаца окушало је срећу да за време Духовског одмора искористи прилику да види војводу од Виндзора и будућу војвоткињу. Али нико од њих своју намеру није могао остварити. У Туру већ у суботу увече све су собе по хотелима биле издате. Многи путници су 1гро-

вели ноћ и у кадама соба за купања. У селу Мон хотели и приватне виле тажође су били препуне. Многи излетници помирилн су се са судбином и преноћилн по гаражама или у аутомобилима. Цене у свима гостноницама тукле су сваки "рекорд. Ако вовинари и радознали свет уствд гвоздених и живих ограда "и палисада не могу пратити догађаје у дворцу Канде, ипак постоји начнн да се човек обавести. Тако су се дознале многобројне појединости. Пре свега укућани у дворцу дижу се доцкан, јер доцкан одлазе н на спавање. Свако вече игра се бриџ, слуша радио и пије внскн. По подне војвода обично у друнггву гђе Ворфилд, игра голф. С времена на време занима на травњаку: коси траву... Изгледа да се у дворцу по неколико пута сваке недеље сервира буљон од корњача, јело које највнше воли војвода. Свега у два маха, званично војвода се са гђом Ворфилд извезао из дворца. Први пуг су пошли у гостионицу једног оближњег села, где им је сервиран морски рак на амерички начин, а 16 маја они су у друштву г. и гђе Роџерс по-

Гђа Снмпсон шли у посету у дворац Азесир-Енд, на 25 километара од Кандеа. Овај дворац припада г. Мино-Грифтону. Сваког дана око 18.30 г. Роџерс, ађутант војводе од Виндзора, се прошета ван дворца и саоппггава новинарвма најзанимљивије вести протеклог дана а изасланици англо-саксонских листова постављају му вајневероватнија питања. Наравно становници села Мон живе у сталној узбуни. Пре неколико дана страшно су се узбудили, кад су дознали од једног индискретног чиновника оппггине да им претседник г. Меније прима сваког дана многобројна аноннмна писма из Енглеске. У неким писмима г. Менијеу и његовим чиновницима пребацује се да су рђави Французи, пошто фаворизују љубав војводе са будућом војвоткињом. У другим ггисжима упућују се претње претседнику ошптине ако пристане да обави венчање војводе са гђом Ворфилд. У једном писму, примљеном 15 маја, на мегаовитои француско-енглеском Језику, нзјављује се д » је в -Т| спремљено уже којим ће обссити гђу Ворфплд. Из ових разлога, агнети, који су досад становали у селу, позвани да се сместе у дворцу, иако се, можда с правом, сматра да су та писма дела глупих шаљивчина. Р. ВАЛЕ

„Време" почиње од сутра друго танмичење у свом великом конкурсу за награде чија вредност прелази два милиона динара У броју од 23 о. м. „ВРЕМЕ" почиње друго такмичење за велики наградни конкурс нашег листа. Као и у првом такмичењу „ВРЕМЕ" ће читаоцима у десет узастопних бројева поставити десет питања на која ће имати тачно да одговоре. Питања ће бити из истих области и даваће се истим редом као и у првом такмичењу. У првом такмичењу # иако је „ВРЕМЕ" свакодневно штампано 50.000 примерака више него раније, догодипо се да је велики број учесника на конкурсу остао без појединих купона, па је настала читава улична трговина, што није било ни циљ ни жеља наше редакције. Због тога се упозоравају читаоци да на време узимају наш лист и чувају купоне, јер се накнадно убудуће неће штампати поједини бројеви или купони. Према томе, од сутра 23 о. м. чувајте брижљнво све бројеве и наградне купоне „ВРЕМЕНА", како бнсте моглн да учествујете у другом великом наградном конкурсу нашег лнста. (Чнтајте појединости на четвртој и петој страни)

Италија повлачи своје добровољце из Шттаније Очајни поиушаји г. Хуаиа Марча да утиче на г. Мусолиниа да промени своју одлуку Лондон, 21 маја. (Телефонски извештај.) — Рајтер објављује данас сензационалну вест из Гибралтара о тобожњој намери Итатшје да повуче своје добровољце из Шпаније.

Претседник албанске владе захваљује „Времену" што је на глас о побуни послало свога уредника и фоторепортера специјалним авионом у Албанију

Према овој вести Војвода од Албе и позиати финаисијер националиста милионар Хуан Марч отпутовали су на једном шпанском путничком броду за Италију, да би по налогу генерала Франка уверили италијанску вла ду у потребу пружањв. даље помоћи шпанским националистима и да би наговорили италијанску владу да остави и дал>е итали-

Италијански Краљ УБИО ЈЕ У ГЕДЕЛЕУ ВЕПРА ТЕШКОГ 180 КГ. (Од нашсг сталног дописника)

Будимпепгга, 21 мајв. (Телефонски извецггај). — Јуче по подне италијански Краљ у прлтњи своје свите одвезло сс у лов у Геделе. У току лоба Крвл. је имао изванредну ср«ћу. између осталнх успео је да убије и једнога вепра 180 кгр. тепгког. Увсче приређена је у Краљ«вом двору гала вечерв а после ше свечани бал. У ток\- данашњеГ дана итолијаиски Крал. је провео у посећивању рвзн-их знаменгитости Вудимпепгго и околиНе Крал.евски гости су се одвезли северно од Будимпеште у Аквинкуму. коЈи лежи иа Дунаву и у коме розвалине старс римске тврћпв* 1 ппужају изванредцо лепи прнзо п. Затцм сс италијвнсни Крвљ са

својом свитом одиезво у на/роднн музе-ј у коме је и Крвл. остао дуже времена. показујући зелико интересовање за поједине предмете. У мећувремену Краљицв Јеленв је посетила Базилику и Матијвсову катедралу а затим је посетила у граду неколико мвћарских специјалЈЧИх трговина. У подне италијвнохи Краљ је на свечани начнн предво већи број одликоввња вишим маћарским офнцирима. Изван званичног прогрдма Крвљ је ј\трос ра«о изипгао у шетњу кроз тврћаву у врло смромном оделу и посматрао одатле панораму рнбарске пијпце Иако је био обучен у скромном цивилном оделу. њега су иролчзнипи преполчачн н свакн на свој начин поздрарљали. ДР. НАДАШ

јанске добровољце у Шпанији. Сем Војводе од Албе стигли су и други чланови шпанске високе аристокрацнје у Гибралтар где је између њих дошло до опггрих сукобаУ Гибралтару преовлађује ми1ИЛ.ОИ.Р да у Шпаннји претстоје важне од.туке. Данашњи „Ивнинг Огандард" објављује разговор са једним чланом пратње Хуана Марча којн је изјавио да исход рата у Шпанији зависи од резултата разговора који ће Хуан Марч имати са г. Мусолинијем. ДВА НЕМАЧКА АВНЈАТИЧАРА ОС>*ЂЕНН СУ У БНЛБАУ НА СМРТ Билбао, 21 маја. — Два страна апијатнчара Кннцл н Шулце, оптуженн за дело побуне, осуђени су од народног суда на казну емрти Оптужени Кинцле изјавио је да је у Немачкој веома лако добио пасош за Шпанију. Додао је да су сви пилоти и авиони у Виторији немачки. Једна личност коју он не познаје, казао је даље оптужеI ии, телефонски издаје наређен>а авијатичарима. Оптужени Шулце изјавио је да не зна где су грађени авиони његове ескадриле. Као сведок појавио се немачки авијатичар г. Вандел који је пре једне недеље заробљев Тнрана, 20 маја. — По повратку са терена, из побуњеннчке зоне, примио ме је претседник албанске владе и министар спољних послова г. Константин Кота. — Пре свега да честитам „Времену" које је прво послало нзвештаче авионом у Албанију, био је г. Котин поздрав приликом мог у- • ласка у његов кабинет. Ваш ! авион је н први југословенскн авион који долази у Тнрану. Обавештен сам чим сте I стигли и сматрао сам за потребно још н да захвалим вашој управн која је желела да се на лицу места обавестн о догађајима, а не преко разних агенцнја, па ма. кар то било и преко наш«». То је тачно у духу искрене и нријател>ске колаборације која се из Београда води према Албанији. Мило ми је гато види.м да је п расположен>е београдске штампе објективно. На прво питање о утисцима југословенско - нталијанских разговора у Београду, г. Кота је одговорио без имало днпломатског устезања: — Албанија је врло задово.т,на споразумом њених суседа, јер сваки такав аст гарантује мнр, а Албанији као младој н малој држави мир је најпотребннјн, ионгго се само у мнру она може рашитн. Уоеталом, мн смо о том споразумевању претходно бн.ти обавештенн од стране нашег савезника Италнје. Ја лично, а и цела полнтнка моје владе сконцен-

/У-г.

Слика н аутограм нретседннка албанске владе г. посвећена чнтаоцима „Вре.мена"

трнсаиа је око тога да одр- | жимо најбо .-Бе односе са свима наппш суседима, јер љубоморно чувамо наша нра ва независнс државе н желн.мо напредак.

Наш гдавнн уредник г. Гргур КостнН (лево) у разговору са миннстрам унутрашњнх дела г. Мусо.м Јуком Ј' кабннсту »шннст1н>вом у Тнраш

— Пре трн годнне паправили смо са Југославпјрм Трговински уговор н извесне конвенцнје за пословање у граничним зонама. Нажалост, ни уговор нп конвенцпје ннсу далн резултате којп су се очекивалн. Иницпјатнву смо очекивалн од стране ј>тословенскх трговаца, алн она ннје дошла. Иотребно је да вапш људи дођу, да се упознају са нама н нв треба да се плаше да ће раднтн на гатету. Затим разговор прелази на актуелне догађаје. И г. Кота потврђује нзјаву г. Муса Јуке да у догађајима код Делвине и Аргирокастра није умешано нностранство него да је то лична амбицнја побуњеника. Интересује се за Београд п за његов напредак. Г. Кота је у Београду живео 1924 годнне за време емиграцнје Краља Зога. Питам га кад ће опет у Београд, алп не впше као е л мигрант него у посету. — Да, врло радо, одговара I г. Кота. Ако се прнлика ука'же. ГРГЈР КОСТНЋ

ВРЕМЕ

ГОД. XVI!— 5512 БРО! БЕОГРАД, СУБОТА, 22 МАЈ 1937 ГОД. ПРИМЕРАК 1