Време, 25. 05. 1937., стр. 13

као и све кн»иге тадашњих банака. Не сећам се тачно какве су све прљаве ствари били откривене прнлЂком преметачине и прегледа књига, али у сваком случају браћа Тимерман билн су задржани у притвору. И Францн Браун је била ухапшена. На њу је пала сумња да је за многе послове знала, да је чак нмала користи од њих. Млади гроф Куенберг, који је врбовао улагаче за банку Тимерман, био је такође позван пред полицију, али је после дужег саслушања пуштен из недостатака доказа. Неки социјал-демократски листови су јављали: „Пуштен је због већ утврђеног страха пред аристократијом!...." Други, умерени листови, јављали су: „Млади гроф Куенберг је пуштен јер се доказало да није имао никакце везе са прљавим радом браће Тимерман"... А вечерњн листови су објавили његово самоубиство. Називали су га ,,једна жртва Тимерманових". Новине, које су раннје о Тимермановим писале славопојке, постале су преконоћи врло непопуларне. Млади Куенберг стварно није имао појма одакле су му долазили приходи од којих је пуне три године управо грофовски живео. Он је добијао тачно провизију за послове који никада нису ни вршени. „Умро је као прави аристократа", писао је један антирепубликански лист, „умро је као жртва плебејске грамзивости за богатством". Посматрајући ствари незаинтересовано, Куенберг је био жртва инфлације исто као што је Мартин био жртва рата. Али са тим нисам могла да се утешим. А ни Лота није могла

САМО ЈОШ ДАНАС И СУТРА Раскошна филмска оперета по позоришном комаду БИЛДЕ ВАРЕШИ Жена заловеда Филм песама, хумора и брачних пнкантерија са Е Л II 3 О М Л А Н Д II

и ГАРП ГРЕНТОМ Додатак: Нова Сили Симфонија у боји и Фако новости И«н«н«н«|1Ч'»„Ч>Ч1Ч«Ч^

3 Он примаче једну столицу пред металну плочу и поче врло пажљиво да је разгледа. То посматрање је још више учврстило његов страх. Чак ни најрутиниранији обијач не би могао да је савлада без динамита и гасних киселина. У то је био убеђен. Замишљен, више инстинктивно дохвати он једну четвртасту ручицу, која је била утиснута у металну плочу. Исто тако замишљено покуша да је окрене. Шта је било? Тешка челична вратанца се померише под његовим прстима. Она се чак отворише. Он није имао потребе да употреби ни најмањи алат од оног којим се био наоружао, да би доспео до блага које је било скривено иза вратанца. Разуме се да су се иза тих првих челичних вратанца налазила и друга, Али, кад је неко тако расејан да оставља прва врата откључана онда се може претпоставити да су и друга врата откључана. Шта је то било? Још једном: шта је то било? Спол>на вратанца касе су стајала отворена. Пред његовим погледом појавише се унутрашња вратанца. Али баш оно што је видео на њима измамило му је уздах, скоро избезумљен. Ако је мислио да ће му та друга врата створити тешкоће, онда се варао. Она уопште нису претстављала никакве тешкоће. Али, то га није радовало. Један једини поглед је био довољан да га увери да су та врата већ пре њега отварана, и то од особе која се није служила кључем. Неко је око браве направио круг гасном киселином и пламеном. Метал се под пламеном и киселином истопио као снег на сунцу, и уместо браве је зјапила огругла, повелика рупа. Младићу се чинило да се тај отвор смеје као

ш&ш* 3, 5, 7 II 9.10 У Б А 111 Т II ПРВИ ВЕЛИКИ ФИЛМ О АМЕРИЧКОМ РАТУ ПРОТИВ ЗЛОЧИНА О-МЕИ (Нгнријател. државе бр. 1) У гл. ул. : ЏПМ КАЊЕЈ МАРГАРЕТ ЛИНДСАЈ Од данас вечерње претставе У ВАШТИ Сва места за столом 7 дин.

какво злобно око његовом разочарењу, бесу и очајању. Он се бацио на опљачкану касу као да пред собом види неког живог непријатеља. Бесно увуче руку кроз отвор и_ поче да вади хартије. Бацао је гомилу хартија на гомилу, све док његове шаке нису више имале никаквог плена пред собом. Мрмљајући, још увек очајан,, почео је да прегледа све оно што је извукао. Шарена маса цифара и слова играла је пред његовим очима. Већина докумената је била на енглеском и француском језику. Али је било и таквих који су били исписани на неколико језика „Сопственик те хартије потврђује да је положио суму од толико и толико фунти стерлинга Левантинском акционарском друштву за израду ћилимова" Финансијско друштво за Блиски Исток са седиштем у Атини, предузима сваку врсту пласирања капитала, која" Ликвидационо друштво српско-мађарских

велепоседника, признато од Друштва народа, са седиштем у Пешти и Београду, одобрава овим да се...". Акционарско друштво за експлоатацију петролеја из Добруџе, са седиштем у Букурешту, позива овим своје акционаре да уложе"... шшт ВЕЧЕРЊА ПРЕТСТАВА У Б А Ш Т Н Од данас нов велики дупли програм: 1) Духовита комедија о рекордерима који освајају свет и женама, које освајају рокордере Шшто шеневоле... Вилнам Хајнес, Меџ Епаис и 2) Коирад Фајт „Дхасвер"

Округли отвор браве као да му се смејао: „Ето ти за твој труд! Ето за то што си ти ризиковао слободу, част и живот!" - Младић се и други пут бесно баци на касу. Он загњури дубоко руке у хартије и поново претражи све до дна. Његов поглед склизну ннз под и заустави се на бифеу. На 6>ему су стајале чаше разних облика. Он напуни једну, али пре него што је принесе устима по&ово је спусти на на своје место. Не, у таквим случајевима не треба употребљавати никаква вештачка средства за утеху. Он нали себи пуну чашу воде и искапи је. Његов се поглед још увек лепио за полицу за књиге. Било је врло могућно да се оно што је он тражио налазило у некој од тих књига. Он поче да листа једну за другом, али без резултата. Садржине књига су потпуно одговарале њеним насловним странама и примедбама које су стајале на полеђнни. Бнло је ту разних трговачких календара, правничких књига и романа. Све без реда сложено. Сад је остао само још писаћи сто. Био је то врло тежак сто, и масиван. Имао је облик столова за који Французи или оријенталци без ироније кажу „министарски сто". Али, тек што је пришао ближе морао је да доживи поновно поново разочарење. И сто је већ био претресен од претходника. У то није могло да се сумња. Браве на свима фијокама биле су обијене. Једино што га је бунило, било је то што је сто уопште отваран, пошто је могао да констатује да нншта није одНесено. То је било чудновато. Јер, ако гост, који је пре њега обио касу, није нашао тамо оно што је тражио, било би сасвим разумљиво да је утолико пажљивије морао да претреса сто. Младић поче брже да претражује једну фијоку за другом. За сваку фијоку био му је довољан само један поглед да би закључио шта се у њој налази. Било је очигледно да га није све занимало, и да је тражио једну одређену ствар. Гомила хартија на поду се свакнм часом све више повећавала. Прошао је скоро цео један сат док најзад није узвикнуо нешто што је било мало ведрије од псовки којима је дотле пратио своје претраживање. Отворио Је једну фијоку, чија садржина није ни у колико могла да одговара садржини писаћег стола једног пословног човека _ (Наставиће се)

и Парижанки, који су дошли да проведу два дана на кампањи, али који су мудро унапред задржалп собе. Најзад да би задовољнли и једне и друге, газда и газдарица од крчме разлетели су се на све стране. Потпуно су изгубили главу од оволике најезде. А једина служавка једна млада, црномањаста девојка која се звала Клара исто се тако узбунила и изгубпла главу. Што је било за жаљење јер је имала лепушкасту њушкицу. Остали Парижанн провели су вечеру весело. У двоје, у троје, у четворо били су раштркани за столовима. И сви су се на глас смејали и говорили. Неки парови с.у се грлили и љубили. Међутим Францис и Виктор, згурани у углу једног ходника, рђаво су вечерали и сасвим су били покисли. Киша је падала све гушће и упорније. Виктор је ћутао, а Францис је гунђао: — То је наша срећа! Целога месеца ни капи кише није пало а гле сад! Цркнућемо ако будемо спавали напољу. Узалуд је његов прнјатељ покушавао да га с времена на време умири, хвалећи му савршене особине њиховог шатопа, мекоту гумених душека и благотворно удисање кисеоника. Па нпак како је вече падало требало се најзац одлучити. И Виктор је већ подигао своју торбу да изиђе кад га је Француз зауставио: — Слушај, пало ми је нешто на ум! рекао је он. Пошто си се ти заклео да ћеш спавати у шатору, па лепо спаваћемо у шатору. Али ти се ниси заклео да ћеш шатор разапети напољу под звезданим небом. — Не разумем те. — Ппичекај! Ево, распитао сам се. У крчми је још слободна једна велика соба. Ко нам бпани да је за вечерас изнајмимо ? — Али?... — Узећемо ту собу. Између четири знда разапећемо шатор као да смо напољу у шуми. Виктор је био толико згранут овим решењем да није могао ништа да му одговори. Његов пријатељ сматрао је ово ћутање за одобравање и зауставивши Клару у пролазу оекао јој је у неколико речи шта је желео. И заиста соба број шест бнла је слободна. Служавка их је одмах тамо одвела. То је била велика соба на првом спрату у дну једног узаног ходн"ка ко1И је био нзбушен вратима. Обадва пријатеља распаковала су свој материјал за логоровање, гурнула су уза зпд неки намештај и пред очнма зачуђене Кларе прчели су да разапињу шатор и да надувају своје душеке. Како, спаваћете на земљи? — упитала је служавка. — Разуме се, тврдио је Виктор. Пошто смо дошли овде на Логоровање, спаваћемо у шатору!

Уторак. 25 маЈ 1937

СГРЛНА 13

да се утешн. Ноћу сам стално била будна и слушала како се Лота шета по својој соби, горедоле. С времена на време је палила н гасила осветљење. Покаткад сам улазила да је питам да ли јој је нешто потребно, а она ми је одговарала: — Ништа, ништа, гледала сам само колико је сати! Увек се прича да има људи који стално греше и чине стотину неисправностн, а да за то никада не искусе никакву казну, а опет има других који су можда и најбољи а увек својом главом плаћају грехове оних првих. Не знам да ли је то тач но. али је Лота свакако припадала онима који су све, ма шта се десило, иако никада није била крива, врло скупо плаћали. Неколико дана после смрти младог Куенберга стигло је једно писмо. Изгледало је обично, као и свако друго писмо. Било је у плавој коверти, исписано мушким рукописом човека за чије име никада раније нисмо чули: Алберт Крал. У том писму било је говора о суми од шест хиљада фунти коју је један од браће Тимерман, равно пре годину дана, позајмио Лоти.

— Тај новац могу да платим кадгод ми је воља. Та је бар ситница. Нисам платила до сада просто зато што мије Тимерман рекао да му могу вратити кадгод хоћу, без икаквог интереса, рече Лота. То је било тачно, али не за господина Крала. За њсга је та сума била од необичне важности, јер је сад он био једини који је водио Тимерманову ствар. Тражио је да се новац положи најдаље у року од три дана. Знали смо да ће то много да нашкоди радњи, ако не и да је упропасти. Ако се из радње извуче тај новац биће скоро немогућно послове водити даље. Више од стотину година та радња вођена је најбрижљивије и најпоштеније. Читаве генерације су радиле, проширивале је, повећавале и чувале. А сад је дошло време када је та радња морала на тако чудан и абнормалан начин да пропадне. Господин Крал је нзјавио да је спреман да купи кућу, чак да платн више него што вреди, ако му заједно са њом продамо све ствари у нашем стану. (Наставиће се)

ШХПЗ СЈајан дупли програм са додатком улазнице: 3, 5 ложе н балконн 0 дннара 1) „СВЕ 30 НОЕИЦ" Стан Лаурр.т, О.ишер Харди, Најновија комедија, која спада у сернју НјИХопих најбољнх филмова. Урнебос од смеха 2) ГДГС ЈЕ дктв ГТ јицк Ф ? Велики гангстерски филм раТЈег према сецзационалпоЈ н стриховн тоЈ отмнци Лнндберговог дететл Дела ЛмернКц трижн јодно детс НаЈбоља улога чудо-дотста, м пл01 бебнцо Ло Г°ј ||Цјмла1>пг фндмскч! стара на спету 3) фокс исуриил

ЛОГОРОВАЊЕ

Отпутовали су из Париза са I ведрином њихових двадесет ј година, са недељним распустом и плавим пролећним небом. Али су стигли невесели. Па ипак поСле читавог сата проведеног у возу и три че- I тврти сата доброг пешачења оба пријатеља приспела су у објављени земаљски рај: једна зелена долина окружена шумом са белим сеоцетом у дну покрај реке, а у селу крчма у којој је требало да се хране. Укратко речено, то је било идеално место за њихово логоровање! Само у току пута почела је да пада ситна, једнака киша која је изгледала тврдоглавија од људи. — Шта ћемо да радимо? узднсао је Францис. Наш викенд је сасвим пропао. — Причекајмо до вечери, можда ће киша престати и онда можемо разапети логоре. Вечераћемо у крчми. Али упозоравам те унапред да ћу чак иако киша настави да пада ј поставити свој логор тамо код оног дрвета. И тако су чекали. У крчмн у којој су се склонили од ки- | ше на њихово велико чуђење I било је прилично Парижана

Алн Клаус Рнтнер је био другог мишљења. И Францн Браун, љубавница младог грофа, такође је била другог цишљења. Још нн сада не знам како је Клаусу пошло за руком да је у три сата у зору извуче из кревета и одведе пред капију грофовог стана. Тек главно, сутрадан се појавила код нас, само да саопшти Лоти, како она „све зна". Лота је само слегла рамеВима. — Теби ништа не могу да вребацнм, али Руди Куенбергу ћу ја већ да покажем... — Шта ће да му покаже, упитала сам Лоту кад је франци Браун отишла. Лота искрнви липе: - ј

| — Па шта су јој ту крива | браћа Тимерман ? — упита Лота. — Наравно — ништа. Али, Мери има темпсраменат тигрице, трговачко знање једног балавца. Хтела је да се овети Франци, и да је истовремено учнни безопасном. Нека друга жена би на Мерином месту сигурно употребила коју бочицу внтриола. Али се она Франциног лица није ни издалека толико бојала колико њених прихода. Доцније се успоставнло да је та денунцијацнја била потпуно измишљена. Али, Мери је и то, изгледа, имала у виду, јер су трговачке књиге Тимерманових трпеле исто тако мало ! контролу надлежннх власти

! — То је баш глупо када нмате у соби меке постеље! — Немојте се мешати у туђ посао. Клара је изишла залупивши врата мало увређена. — Ниси требао да јој говој риш таквим тоном, рекао је ! Францис. — Лећи ћу одмах, изјавио је Виктор. — Како хоћеш! — одговорио је Францис. Само како се ' мени још не спава, идем" _да попушим цигарету доле у кавани. Францис је заиста сишао да попуши цигарету као што је рекао и одмах је похнтао да пронађе Клару и да јој се нзвини због увредљивнх речи свога пријатеља. Али гости по крчми већ су се разишли и дубокн мир рладао је на све стране. Служавка Клара није била злопамтило. Пристала је чак и да се насмешц на галантне нзјаве младога Парнжанина. II када је сат избио десет часова она је пожурнла у своју собу на другом опрату. Францис је потрчао за њом и није се зауставио на првом спрату. За једну лепу ноћ која л'е била посвећена логоровању ово је била заиста јецна лепа ноћ. Али сутра дан Фпанцис је био мало збуњен. Ппибојавао се Викторовпх пребацивања, дусања и унапред је знао да ће бити неумољив V огрешењу чепности приликом логоровања. Остала му ;је још једнна шанса да се лагано подвуче под шатор у собу број 6, пре него што се његов при.1атељ пробудп. И решио се да лагано окуша срећу. Још у седам часопа ујутру напустио је гостопоимљиву Клару и спшао је н"з степенице опрезним кораком провлачећи се кроз дггачак ходник првога спра^а. Таман је дошао до впата бпола шест, када су се тихо п без шума отгакринула впата на соби број прт , која 1е бнла ппеко пута. На самом ппагу собе боој 5 по1*авио гр Виктоп. Челан логогаш збун^но 1*е посматпао овог дпугог згпанутог дезепттт. и нагттзти се над његово уво. потануо му је: — Ћуги! Са«\'ва1' ово за себе, Францнс! И молпм те опрости ми што см ппекпшио своју заклетву. Али ово1 малој планутпи ппеко п\та бпло" је очајно досално што 1е сама. РОЖЕ РЕЖИ

Конкурс за 5 ннжењера Днрекцпја државннх железница у Суботици распнсала је коа курс за пет ннжоњера чиихјвничких приправника за грађовннску службу. Кандидатн ће при ложити документа која се траже по одредбама 5 2. 3 н 4 Зокона о државном саобраћпјном особл>у у року од 30 дрјш . Молбе сла ти непосредно Граћевннском одел>ен,у Днрекције државних желсзттнца — Суботпца.

Па, шта већ може да му докаже? Да и сем њега има лепих дечака, и да их скоро све без разлике може имати кадгод јој се прохте? Да његову љубав исто тако равнодушно ставл>а на коцку као и он њзну ?... Ах, како су ти људи глупи! Просто зато што их је тренутно нешто заболело, назпвају то љубављу, а у ствари то није ништа друго него сујета. Сада ће, на пример, та Франци да оде одавде и да приђе првом познанику кога сретне... Несрећом, тај први кога је срела био је мали Освалд Брин. Герда је прва дошла са том новошћЈ': — Позвала га је у канцеларију да му да мало ситнине. Ја сам била присутна. Ти знаш да мали Оси чезне за тим да у свом буџелару има свој новац... Наравно да га је и увече позвала онамо. Сачекала је да цео персонал оде — дакле удеснла је тако спретно ствар да се за то одмах дознало. Лота се презриво насмејала: — Сад још само остаје да Мери докаже Осиу како и она може да нађе другог мушкарца. И, ако ја будем имала мало среће, изабраће за то Клауса. Али ствар се сасвим друкчије развила. Два дана доцније смо дознали да су браћа Тимерман ухапшена на основу исказа једне особе да су кријумчарили валуту. А исте вечери се код нас појавила Герда, са сјајним очима и сва узбуђена. Она нам је испричала да је та особа, која је потказала браћу Тимерман, била баш Мери Мертенс. — Урадила је то да напакости малом Осиу! — заврши Герда своју причу.

и,