Време, 25. 05. 1937., стр. 4

СГРАНА 4

ВРЕМЕ

Уторак, 25 мај 1937

Поли-шч1<ш дневквш

ЈГ. 1&илдер опеш одгштрв* на изјаву г. др. Ан^ђелинози^С!

,,Обзор" се освр^е на говор министра г. Јанковића и истиче да се београдска УО није ]ош мећусобно сложила

Загрсб, 24 маја. — Данас је г. Већеслав Внлдер дао иовннарнма одговор на нзјаву г. др. Ан1)елиновића. Г. Вилдер је рекао: Г. ДР. АНЂЕЛННОВИЋ КАО ЖЕНА ... »Г. др. Анђелнновић, мнслим хоће да као жена има последњу реч у полемици са мном коју је ои изазвао личннм нападајима на мене, али то чинн — на своју штету. У одговору, који је овог пута всћи од мога, ипак ннје одговорио на све. Заборавио је да каже шта је он радио од године 1925 па све до 1935 године, дакле 10 година у погледу демократнје (па макар био „центар", у погледу хрватског питан»а, када се усуђује мени приговорити мојој једној јединој години потсекретарства године 1924. Заборавио је да прими пуну одговорност за диктатуру, у којој је био опуиомоћенн мннистар у Прагу па у Бечу, пнда добно мандат народног посланика, па сенатора и био минвстар у неколико кабинета. Да, има право! „РАЗЛНКА ИЗМЕЋУ ЈЕДНК МОЈЕ ГОДИНЕ II ДЕСЕТ А1ГБЕ.ШНОВИЋЕВИХ'... Нма разлике између оне моје једно године и овнх н»егових десет година. За ону иоју једну годнну могло се нпак пнсати, критиковати, нападати, говорнти, док су за Анђелнновићевих десет година моралн, они који нису бвли на власти, само ћутатн, ако инсу хтели да осете Аиђелииовићеву руку... а да пе срављујем тежину дела из оие једпе године, која је била права идила према опнх десет, у којима је видног учешћа узнмао Анђелииовнћ. Нпсам се ја упуштао у оцену п»егових чннв из године 1918 Гкоје па гапроко описује, док заборавлл да напомене и ону своју о „српеким гробовнма") игго сам га само потсетно да не стојн да никада није чуо „Лпже хрватску крв", него да је то слушао тамо већ од године 1918 па све дал>е и дал,е — н онда када је бучно одобравао крвавв догађај у Скупштшш 20 јуна 1928 године. Ох. да. признајем: АнНелиновић, доиста „никал ни1е заборавио да је Хрват". Покојни др. Воја Маринковић једном је за н>ега рекао ла је „професионални Хрвпт". Његово хрватство састо1ало се у томе да је у великој потоажн>и, а у малој понуди, ускочио у сваку владу, са главном оценом да је подом Хрват. само се његово „југословенство" мењало од синтетпчног до интегралног, па до „југословенске оријентапије", која му је фраза највпте ппијала, јер би конзеквентно пповађао интегрализам и могао из њега да пркоси као најпотребннји министар Хрват... зато је н комнчно када се г. Анђелиновнћ испрсава, када се увек ешофирао — за „споразум". Та он је од неспоразума најбол>е живео! НОЛИТИЧАР КОЈИ ВИ МОГАО ДА СЕ ТАКМПЧН СА БРАЋОМ ФРАТЕЛИНИ Дабоме, г. Анђелинопић пма о данашњем Уставу сво јо „одређено мнп1.т.ен»е". као 111ТО је 1131 ао и о Вндовданском. Као што га то његово мнпг л»ење ннје сметало да гласа за Видовдански устав, тако га мншл.ење о данашњем У-

могао да се такмичи с; ћом Фрате.шни — и о: а то нрнзнајс, као што лннн ваде из цн.шндр: Ј11С, када је њмала

стојн и дале на своие садашњем становншту, те, према

цнјр што је као полнгичког фак тора ома.10важавају и гматрају је нопотребном у решапању политичкнх проблсма, који су па дновном реду. Веоградска удружона опознција ннјс се још могла ни међусоб но сложитн прсмда сс всћ месе. цнма јавл>а да претстоји споразум нзмеђу демократа, зсм.т»орад. ника и групе г. Аце Стапојевнћа.

ствт НИ1С сметало да при>ш „ „^совутога Устава на|лии1е ' 5 "* ,дс " ФУНКЦЈ1ЈС частн н не смета га I словом сд коал „ц„ја, Удружсда данас, заједно са г. Не на оПОЗИ ц И ј а и споразум" између тром Живковнћем, буде нрвак осталог: ЈНС. Већ политпчар којн бн у ПОЛИТИЧК оЈ ситуациЈи и даI ора- л е д 0МИ нирају три фактора: бив. 1 У ие » СДкоалиција, Југослоаенска ради >рате- кална заједница и Веоградска . јаја. I удружена опозиција. Односи се власт, I мсђу овнм трнма политичким етворила је кулмннацнју цси- формациЈама нису, међутим. изтралнзма (а да о грађанским Чснили. с.1ободама не говори»|), док је^ ЈРЗ II СДК онвша ХСС нпак учествовала Ју Г оеловенока радикална за. у спровођењу установа Вн- ЈГДИИца довданског устава. Ако данае г. Анђелиновић нма одважно. Ц1Л. јупсрашњем говору мннистра ш) сти да тврди да Је дело ЈНСа « 1 _ . тј, „спстем бановнна" куд н 1 >"> " Р>'Т» г ' Р« Јанмп " Ла у камо бол»и од Вндовданеког Осијоку, сматра да Је Једннн њен устава, онда јавност може да о.н>нл»ан партнер бивша СДК пресудн како оп н његовн за- у 3 ^ то ј р министар г. Јанкомншл»ају рсшење хрватског внћ устврД1|0> да вивша СДК пнтања За тнм сам ишао ка-ј^ мћ|а( у само , Савској и да сам га шггао н то мн Ј с |||„, ИО рскоЈ бановннн, шт 0 значн >спело. ^ сматрв мањннгком странШто се тнчс ,,моралноГ| ^ ^ позвао њено воћотво. права" ко га од нас нма ви- хчшш в.е, о томе бнсо моглн ствар-1 ""° си » Ма "°" а ' нс расправљатн тек онда ка- ™ гледншт. држмно да би г. Анђелиновић устра-1 пслинс. То практнчно значн д. јао пуиих 11 година у опози- би Југословснска радикалиа зацпји, када би се одрекао сво-1 ј С дница желвла да бивша СДК га и сенаторског мандата и споразум са др. Стојадиживео од зараде руку својнх, новићем§ па да се онда приступи када би требало да идс у ин п1>овоћен ,у ^ако ЗП ане дисвне по. тернацију а не на миниетар- е< Гледнште др . МачоКа и ску столицу и када би му после 11 година тешке б орбе |б"вше СД коалнпиЈе у овом попришао др. Мачек. пружио гледу Је познато." му руку и понудпо коалнци- Дал.е „Обзор" вели. да је ра-

ЏОН РОКФЕЛЕР ОБАРАО ЈЕ ВЛАДР И БИО НАЈБОГАТИ ј И ЧОВЕК НА

Чзвек који је сем чековних и опозицијс аннх к:инга за врсме цекао неважног политичког фзктс ^ ог свог дугр.г живота, прочитао ра. I само јсдну једииу књигу - Би' блију, човек који је преплавио БЕОГРАДСКА УО ЈОШ СЕ | Кииу бооплатиам петролејским НИЈБ СЛОЖПЛА лампама и из тога влтруисгичНо има много крипице и до са- лог дела извукао милноне доламе београдске Удружсне опозн- ј Р а профита, за кога су под ста-

рост штампане специјалне нолине у којима ннје било нн речи о берзанским краховима,. ратосима, рсЕОЛуцијама и кризамн, ко.и је дрмао стомил&јнитим народним колосима Сеперне Амернке. обарао владе, бирао прет седника републике. освајао железпнце и кситиненте н оставпо милијарде динара у хуманс снрхе. умро је прекјуче у 98 годиивота не дочекавши да му

Моето тога анонимни демократ ' се нспунн једина жел,а еки првацн дају нзјавс коЈе изазнвају рсакције не само у хрватској Јавности нсго н код нокнж чланова београдске Удружене о. иозицнје. (Време)

старо-

ЧУДИМ СЕ ГРГИ

ЈУ-

! зумљиво, да Југословенска ради. ВЕЋЕСЛАВ ВНЛДЕР | кална заједница прелаза преко

демонстрациЈе на земљораднлчком збору у Тнтелу Тнтсл, 23 мпја. — Дннас је у I Сав усплахирен, г. др. ЧубрнТителу на великој п Н ј ВЦ и одр- ловић је сишао са говорнице и жан збор бнвше Земл»орадничко | пошто је он био последњи говорстраике. Збор је отворно г. Иг- цик, сазивач је закл,учио збор. Н>ат Златаров, претседник Удру- | Из Тнтела г. др. Тупан,анин и жене опозиције из Перлеза ј рстали отишли су у Лок, где ће Првн Је говорио г. др. Мнлош • такође одржат и збо р. Тупаилннн, критиковао је спол,- г " ну полнтику владс г. др. Мипл- [ на Стојадиновића, пли је био нс прскидно ометан од присутних '

да доживи сто годнн; Полнн са сисал»ке.ма у

који су га прекидали повицима: >Доле Т>тта1вапин! Жнвео др Стојадиновић>! У немогућности да и даље говори, г. Туовњаннн је сишао са говориице. а узео је реч г. Мнлош Поповић. уредннк листа >Село<- Мсђ>тим. нн он није могао од протеста присутннх да дође до речи. Врхунац протеета бно је ка се појавно на гопорннцн г. др. Васа Чубриловић. која је покушао да инкримнннше рад аародног посланнка зн Срез тителсгси. г. Јеврема Томића-

ТОШИН СЛУЧАЈ

— Зар Тоша Тонић није учествовао у стогодигињој прослави Зајечарске ги.чиазије? — Зашто баш он? — Зато што је у свакој србијанскоЈ гимназији понавлао по један ралред.

ЗБОРОВИ МИНИСТРА Г. Ћ. ЈАНКОВИЋА У НАШИЦАМА И ДОЊЕМ МИХОЉЦУ Нашице, 24 маја. — У просторнјама овдашњег хотела .Ковач" одржан је синоћ збор присталица ЈРЗ на коме је говорио министар шума и рудника г. Ђура ЈанковиН. Збору је присуствовао велики број мештана и л>уди нз околних села, а запажен је нарочито знатан број Хрвата у хрватској народној ношњи. Прнсуствовали су и многи чланови и функционери „ГосПодарске слоге". Народни посланик за срез нашички г. др. Мила Стијић отворио је збор а министра г. Танковића поздравпо је претседник Среске организације ЛРЗ. г. Јан Новак. Мннистар г. Јанкосић је зетнм веома дуго и исцрпно говорио о нашој унутрашљој и спољној пол«тицн као и о главним тачкама економског и социјалног програма владе г. др. Стојадиновића. После министра г. Јанковића говорило је још неколико говорника па је збор закључсн. Г. .Танковић је из Нашица отпутовао у Дон>и Михољац. У ДОЊЕМ МИХОЉЦУ Дон.и Мнчол.ац, 24 маја. Иако је збор министра г. Ђуре Јанковића у Доњсм Михољцу био заказан за снноћ, маса народа стрпљиво је чекала пред хотелом и у хотелу „Загреб" и поздравила миннстра г. Јанковића. Михољац је био искнћен заставама. Збор је отворно претседннк среске организације ЈРЗ г. др. Фишер и одмах дао реч министру г. Јанковићу, чије је излагање пажљиво саслушано и топло оздрављено. Министар г. Јанковнћ отпутовао је снноћ за Београд.

Среска конференција ЈРЗ у Вршцу поводом нзбора већннка за пол,опривредну комору Вршац, 23 маја, — Данас пре подне одржана је у Вршцу среска конференција ЈРЗ у хотелу ..Војводина", Конфервнцвји Је претседавао претседник ВрЛачке општине г. Велнмир Југа. док су на окупу билн сви функционери н чланови среза. Г. др. Југа одржао Је дужи говор и обавестио је присутне на који ће се начин нзвршити избор већника за пол»опрнвредне коморе. који ће се обавнти 27 н 28 јуна ове годнне. Вршац бира 13, а орез 33 делегата, који ће за вршачки срез 27 јуна изабрати већнике. После говора г. др. Југа говорили оу и неколико делегата из окол»их оппттина па Је конференција завршеиа. Збор г. Хођере у Аранђеловцу Аранђеловац, 24 маја. — У недељу је у Аранђеловцу одржан збор г. Хођере. Збор је отворио г. Ћорђе Милнвојевић земљорадник из Вукосаваца. Затим је дао реч г. Хођерн, који је изложио политичку ситуацију. После г. Хођере говорили су г. Мнрко Беннћ, нндустријалац и з Загреба, г. Атанаснје Мнлинов из Новог Сада, г. Коста Радак из Панчева, г. Момчило Почек, Драгољуб Жујевић, др. Никола Смодлака, Милан Милић и Чеда Петровић. Мнннстар г. др. Антон Корошец посетно је јуче изложбу Удружења лнковннх уметника Јуче пре подне око 11 часова г .др. Антон Корошец, министар унутраши>их делв. посетио Је прву велику нзложбу Удружен,а лнковних уметника, на којој поред Београђана узимају виднога учешћа и најбољи слнкарн из Словеначке и Загреба. Министар г. др. Корошец разгледно је изложбу внше од 1еднога сата. Том приликом учнпио је избор н откупио пет слика поглавито словеначких сликара. и то од Олафа Глобочника, Сгана Крегери н Франца Павловеца. Министар г. др. Корошец изразио се о самој изложбн веома повољно. Сгварни интерес за прву нзложбу сликарских и вајарских ра дова Удружења ликовних умегника веома Је велики. У току јучерашњег дана посета Је била веома обилна. а било је а неколнко откупа слнкарских радобеоградских н загребачкнх сликара-

— Грга изјављује да је за „политку споразума", док је Вилдер за политику „гвоздене руке". — Па н>ему је бар лако! Што се онда не споразуме са гвозденом руком. Састанак бановинског одбора ЈРЗ за Дравску бановину Л>убл,ана 1 24 маја. — Јуче, 23 маја, у 10 часова пре поднв састао се у ВелоЈ дворанн хотела „Уннон м у Љубљани баиовинскн одбор Југословенске раднкалне заједнице за Дравску бановину. На седннцн су учествовали окоро сви заступници свих срезовз Дравске бановине, као и члановн главног одбора странке сенатор г. Фран Смодеј и адвокат г др Јосип Ажман. Само заступници једног среза нису могли доћн РЕФЕРАТ ЛППП1СТРА Г. КРЕКА Седннци, која Је траЈала од 10 часова пре подне до 4 часа послв подне. претседавао је због отсутности Претседннка бановнноког одбора Министра унутрашн>их дела г. др. Антона Корошца. потпретседник Министар без портфеља г. др. Михо Крек, који Је дао исцрпан реферат о нашој унутрашњој и срољној политици. Нарочито је подвукао социЈално-полнтичке законе, Уредбе и решење која Је нзраднла садашн>а влада за уређење и поболшање прилнка у радннчком сталежу. Г. Миннстар Је затим говорио о трговинским конвенцијама и о потпнсаним споразумима којима је наша влада регулисала и повећала наша спољна тржишта и платежнн промет. Сем тога набрајао Је читпв низ других мера за побољшање в оживљввање наше привреде. Вановинскн одбор Је оваЈ рефервт Једнодушно примио. У опшнрноЈ дебати узели су учешћа скоро свн чланови бановннског одбора. Претставннци срезова реферисали су о прнвредној н политнчкоЈ снтуацнји у својим срезовима. Из днскуснје Јиделв да се редовна годишорганизациЈа странке у свим среским одборима у Вановинн нзвршнла са врло задовољавајућом тачношћу н солидарношћу свих присталнца странке. Бановннски одбор Је установио новс корисне последице које Је донео рад владе на пољу со. цнјллне политике и у многнм гранама народне прнврсде. Бановински одбор исто тако установно Је да Је сада наЈважпиЈв и најЈаче пнтање успостављања ликвидитета и редовног деловнња рада новчаних завода. нарочито кредитног задругарстт Због тога Је бановннскн опбор апеловао на све меродавне факторе да и ову наЈтежу привредну рану која Је Још остала из доба ппеђашњег несрећног пежима и привредне крнзе бсз одлагања решн.

спнма дсловнма свста Тај човек, чије Је име у Амернцн највише проклињано и нај више слављено, који је називан добровором човечанства и »октопусом« — полипом који је своје сисаљке пустио дубоко не само по целоЈ Америци него и по свима крајепима света, био је Џон Д. Рокфелер. Име Рокфелера помиње се први пут у Америци крајем 18 века где је отац пок. Џона био ситнн ссоски трговчић Млади Џон Д. Рокфелер угледао је свот у ЈедноЈ брвнари код Ричфордз у државици Њујорк 8 јула 18Ј9 годнне. Први почетак — чстирн долара недељно Џон Д. Рокфелер, као и мнсги други магнати амвричке привреде, ннје имао ружичвсто детињство. Он Је то доцније. као н велики организатор Форд, са носом истицао као доказ свог јаког карактера и несаломљиве воље за успехом. Услед оскудице с муком је свршио иајнужнију шмолу, и одмах за гим стуиио као шегрт код фирме »Хсвит и Тутлс. Зарађивао је 4 долара недељно. У оно доба кад Је Америка бнла преплављена колониетима и конквистадорима нове епохе о* свајања природе и лаког и брзог стицања материјалних богзгстава, у то доба брзог богаћења и снажног развоја амврнчке при вреде, млади Џон није се одушевљавао својом будућношћу обичног трговачког помоћника са 30 долара месечно. Зато скупља малу уштеђевину и позајмљуј« од свога оца хил.ад>- долара дв би се удружио са једиим исто тако м-тнднм и ам'ш*аозчим Јенкием и основао са њиу мал>" комиснону радњу под фирмом »Клерк н Ровфелер«. Тада се првн п>т појављује у тргоаачкеј фпрми име Џона Рок фелера које ће доцније постати наЈпознатије на свих пет контн нената. од кога ће стрепити великн финансијери, банкарн из возници, америчке владе, карте ли, железннчке компаније и далеки прекоморски конкуренти Де. тердинг, Персијан Игл и други

финерија. Ова идеЈа донела Је њеном ТЕорцу милионске уштеде у превозу сировине, омогућила му да снизи цеие рафинираног петролеја и онемогући на тржишту бвоје конкуренте, а истовремено су остале без посла железничке компаниЈе коЈе су превозиле нафту и њихове акЦије су убрзо пале. Џон Д. Рокфелер 1е искористио и ову прилику да јевтино дође у поссд најважннјих желсзничкнх линија. Послс Америкс оспајање петролејрких пол>а у целом свету Посао сс ралвијао нсзаламће. ном брзином и давао мнлионе долара годишње чнстог прихода. Међу^им Рокфелер није могао да се одмара на досада -постигнутим успесима. Морао Је повести нову и јоШ огорченију борбу за освп.Јање терена на којима јс изглсдало да има петролеја у дубрни земље. ПостоЈала је опасност да ће у изворима који су били у експлоатацији једнога дана нестати прљаве течности, што би значило и заустављање огромних рафинерија. милионских машинских построЈења и. што Је најважније. заустављање даљег профита. Зато Рокфелер почиње нови рат, рат за освајањс великих комплекса земљишта, читавих земаља у Персији. ЈужноЈ Америцн, АзиЈи и доугим крајевима света. свуда где је мнппсало на петролеЈ. Та огорчена борба води се измећу Рокфелера, претставника холандске петролеЈскс компаније Детердинга. Шела. ПерсиЈан Игла, руских петролејских компанија н другнх конкурената. Рокфелеров пословни гениЈе и овде побеђује. Слабије протнвнике уништава сасвнм. осваја њихова експлоатациона подручЈа. а са Јачима склапа уговоре и споразуме и дели утицајне сфере. Ова борба ннЈе била ни мало лака. Јавност се побунила протнв неумитног освајача Рокфелера. Штамла је почела доноснти непрестане нападе, посланици су грмели у скупштини и у сенату против Рокфелера н њего-

| вог картела, протестни митинзи ' и скуппггине осуђивали су РокI фелерову акцију и проклињалн ј његово име. I Сада већ прилично стари боI рац, не да се збуннти. Он нала• зи своје људе коЈе шал»е у пар. • ламенат и сенат и коЈи раде по његовом диктату. Он потплаћуЈе огтампу. купује галерије слика, оснива добротворне установе фондове и разна завепгтања. а цела америчка штампа почнње на првим странама да доноси и слави његово име. Полип постаЈе велики добротвор Америке, а када је његова добротворна акци ја прешла и преко океана. почвње да га слави и велича и цела Европа. Повлачење са пвс-та Када Је његова компаниЈа стајала већ на снгурним ногама, стари Рокфелер повлачи се са по. сла. Он жшзн мирним старачким животом. забавља се са своЈим праунучнћима, игра по мало голфа. слуша радио. чита своје оптимистичке новине у коЈима се не спомињу ратови. револуцијв и милиони незапослених. чита своЈу једину књигу БиблиЈу, мо. ли се Богу, оснива добротворни труст у који улаже 180 милиона долара, мислећи да ће иа исти начин створита опште благостање као што је створио своЈе лично. Он више нема жеља, вема осваЈачких амбициЈа, он жели са. мо Једно — да доживи сто година_ Међутим све наде старога Џона нису се оствариле. И поред тога што у новинама није читао о кризи. криза је постојалв; ннје читао нн о ратовима, а они су ипак постојали. Стотине милиона долара његовог труста иису моглн залослити и усрећити 20 милиона незапосленнх колико нх Је у Амернци било 1930 године. Ннје се остварила ни његова најинтимннја жеља: да доживи сто гој цина. Умро је готово на ттрагу воЈе стогодишњице. у 98 годани старости. НИКОЛА АЛЕКСИЋ

Министар просвете г. Стошовнћ у Прокупљу Ннш, 24 маја. — Синоћ је допутовао у Ннш на повратку из Зајечара министар просвете г. Добривоје Стошовић са баном Моравске бановине г. Марком Новаковићем. Данас пре подне г. Стошовић је отпутовао за Прокупље.

Пнтересовање за петролеј ска пол>а Авантуристнчка крв његових предака, колоннста, не даЈе младом Џону Рокфелеру мнра. Он увиђа да неће постићи велике успехе као комиснонар. Мирнс петролеЈских извора. чнЈе Је искоришћавање тек тада отпочињало у незнатним количннама, занео Је младог Рокфелера н он Је у тој смрдљивоЈ, прљавој течностн намирисао велике послове будућностн и могућностн зараде огром. них размера. Он не оклева. Осннва мало друпггво за нскоришћавање петролеЈских нзвора Малн капнтал не дозвољава прош»»рен>е посла. Џон тада увлачи у сво. Је др>-штво велики броЈ снтннх петролејскнх рафинерија и тако ствара Један картел да би одмах затим почео са својом трговачком тактнком. Постепено, на разне на. чнне, служећн се свнма сретствнма коЈа су му стајала на респо. ложењу, а нарочнто окретношћу свога трговачког талента, Рокфелер прекупљуЈе акцнЈе власннка поједнннх рафннернја, набацује нх нз заједннчке фирме н тако се отреса свнх својнх сувншннх партнсра. Почетак стварања велнког картела Ова борба била Је дуга и очаЈннчка. Нзеговн противници убрзо су осетнли његове тежње н ступнли су у контранапад. На берзн се развнЈа огорчена, непоштедна борба са акцнјама у коЈоЈ делуЈу и многобројне закулнсне снаге. Рокфелер Је имао живце. истраЈ. наст н стрпљење. подмуклост н авантурнстички дух Једног снро. вог конквнстадора н — он Је победно. Постао Је готово јединн власник неколико мањнх петролејских рафинернЈа. власннк велнког броја петролејских нзвора н створно снажно друштво за експлоатацнЈу н рафнннрање нафте. Рокфелер ннје бнрао еретства Октопус-полнп, како су га не. пријатељн тек доцннје назвалн, шнрио Је постепсно своЈе пипке, пружао их у најтамније дубиие амернчко земље и црпео отуда. нз смрдљнве течностн коју су Инднјанцн дотле употребљавалн као лек, мнлионе и мнлионе долара чнстог добнтка. Ти пнпцн полнпа Рокфслера посталн су још дужн и још снажнијн када је дошао, првн у Амернци. на идеЈу да у експАоатациЈи петролвја уведе „паЈп лајнс" — широке Цеви нспод земље кроз које је струЈала нафта од извора до ра-

&1инистар г. др. Спахо о сзоме ттутпу „и , у Ш љску, „У свим« гра."евима Пољсне наишао сам на искрене, братсне осећаје"... Јуче изј>тра вратио се у| својнх потреба у Пољској, а Бсоград, после осмодневног > овај п>~г дао мн је прилику да Зављења у Пољској, министар упознам нзвесне гране пол.саобраћаја г. др. Мехмед Спа-! ске индз стрнје, која са' нама хо На железничкој станици' -ирађује. ' г - »Р- Спаха ""скали су пољ- I „ ски посланик на иашем Дво-1 прн.шке да упознам данашњу Пољску, њену прошлост н њон еадашњи напредак. Програм мога путовања кроз Пол>ску бно је тако вепгго саетавл>ен да еам доиета могао вндети еве. У Кракову, п другнм меетнма, пмао сам прнлнке да внднм етаре спо.менике пол»ске ку.тгуре; у Закопаннма н околнни прпродне лепоте земље; у Белнчкц огромно богатетво соли; у Варшавн одлнчне прететавнцке пол»ског јавног жнвота н напредак престонпце; у Гднњи ненадманшн стваралачки д>*х нове, елободне По.вске; у западннм крајсвима развијену и иапредну индустрију. НСКРЕНИ, БРАТСКИ ОСЕЋАЈП У свима крајевима братске нам земље наишао сам свуда, код свих слојева народа, на искрене, братске осећаје. У околнни Закопана дочекали су ме брдски сељаци — Горали — тако срдачно, да сам доиста био узбуђен њиховнм братским осећајима. У једном селу блнзу Познања сва школска деца одушевљено су ме поздрављала југословенско пољскнм заставнцама, а на више места видео сам славолуке са натписпма „Живела Југославија".

Мннистар г. др. Спахо ру г. Ромре Дембицки, по-

моћннк генералног директо

ра државних железница инж. г. Јојић, шеф кабинета г Властимир Костић и други. Са министром г. др. Спахом допутовао је и генералнн днректор државних железннца г. Наумовић. Одмах по изласку из воза миннстар г. др. Спахо најпре се поздравио са пољскнм посланнком на нашем Двору г. Дембицким и изразио му своју дубоку благодарност на срдачном прнјему, који му је указан у Пољској. О своме бављењу у Поској г. др. Спахо нам је нзјавио: НЗЈАВД МИНИСТРА Г. Д. СПАХЕ — Како је већ јављено у нашнм новннама, путовао сам у Пољску по позиву пољског мпниетра саобраћаја г. Улрнха, који мн је упугао још пре неколнко месеци, преко овдашњег пољског посланика г. Дембнцког. Између унраве на- ] ших и пољскнч железннца постоји већ од раннје жнва сарадња. Лањске годпне био је у нашој земљн помоћннк мнннстра саобраћаја г. Бопковекн са својим сарадницнма. Цнљ мога нута бно је да се ј ова сарадња појача н да се потраже н нови путевн сарадњс у саобраћајннм н нрнвредним пнтањнма. Лнчнн доднр прстетавннка железннчких управа од неизмерне је користн на топуту. Наша железничка управа подмнрује н један део