Време, 11. 06. 1937., стр. 1
«
После ттосете г. др. Хоџе Букурешту одржаће се састанак ПРЕМШЕРО МЛЛЕ ОНТПНТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ
(Од нашег сталног дописника) Праг, 10 јуна. (Телефонски из»впггај). — Претседник чехословачке владе г. др. Милан Хоџа кренуће почетком ид>ће и^хеље за Букурепгг на позпв Карола, којн му је упуI за време боравка румунског У Првгу. БРЕЗПНА САСТАНАК ТРП ПРЕЛШЈЕРА (Од нашег стшног дописннка) Букурешт, 10 ЈЈ*на. (Телефонеки извештај) — Јутрошњи лнетовн јављају да ће претседннк чехословачке владв г. Милан Хоџа којн ће 15 о. м. стнћн у Букурепгг, 17 о. м. заједно са претседннком владе г. Татареском н ииннстром г. Антонеском направнтн важан нзлет по Дунаву. У б.тизинн Кладова састаће се са претседннком југословенске вла- [ де г. др. Миланом Стојадинови- ' ћем, одакле ће заједно наставиТи п>т до Базјаша. За време пу- ј та трн претседннка владе држа- | ва Мале антанте и г. Антонеску ' нмаће значајне разговоре, после којнх ће г. др. Милан Стојадиновнћ наставнтн пут за Београд а 1
г. Хоџа, г. Татареску и г. Антонеску вратнће се у Букурепгг.
ОДГОВОР ВОЋЕ РАЈХА Г. ХИТЛЕРА НА ТЕЛЕГРАМ ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ Г. ДР. МИЛАНА СТОЈАДННОВИЋА Берлин, 10 југаи Вођа Рајха и државни канцелар г. Адолф Хитлер одговорио је следећом депешом на трлеграм претседника владе и мииистра иностраних послова Краљевине Југославије г. др. Мџлана Стојадиновића: „Најсрдачннје захваљујем Вашој Екселенцнји на депеига коју сам примио у овај мах. Потпуно сам сагласан о Вама у жељн за сарадњом између Немачке и Југославије, коју сарадњу треба помоћи свн.м снагама н уверен сам да ће овај споразум допрннети мпру Европе. АДОЛФ ХНТЛЕР'
Реви трупа у Лондону на рођендан краља Ђорђа Шестог
Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник отпутовао у Крањ Прекснноћ у 9.30 часова ' Његово Крал»евско Височан- ј ство Кнез Намесник Павле от- | путовао је у Крањ. Испраћају иа топчидерској ј станнцн прнсуствовалн су претседннк Министарског савета и минлетар иностраних послова г. др. Милан Стојадиновић, мпнистар унутрашњих | послова г. др. Антон Корошец н особл>е Двора.
Велики конкурс „Времена" III наградно такмичење ШЕСТО ПИТАЊЕ Чији еу ово стихоаи?
Весело је младо јутро Птнце дижу грају. Шума листа, трава гори У сунчаном сјају.
Ово су стихови песника: КУПОН БР. 6 Име ц презиме ••••■■■ ■•••■••■■ ■ § • I занимање •••■■■■■■ ■■■■••••• • • • I место •••■••■•••••■ ■ ■ ■ • ••••) улица • ••■■•■■•■••■■■•. 6 рој ,
ИОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ВРЕНЕ ЧЕК. РАЧ. ВР. 82.201
ГОА. XVII - 5532 БРОј БЕОГРАД, ПЕТАК, 11 ЈУНИ 1957 ГОД. ПРИМЕРАК 1 ДИНАР
»Југославија Алшброзиана 4:1 ј (Читајте нзвештаје на спортској страни)
Биткабр.У! генерала Франка
Г. фон Нојраш код Краља Бориса
аа нснун сат Свега 15 радника преместило је јуче Савски мост код Загреба који је тежак 800.000 килограма. Помоћу хидрауличних преса радници су по шинама пренели овај мост 12 метара узводно на провизорне дрвене пилоне, пошто ће на месту где је до сада био мост, ускоро почети са подизањем нове гвоздене коиструкције моста. Овом необичном догађају присуствовао је нз међу осталих и г. др. Влатко Мачек. (Читајте опширан изве штај на седмој странн)
На фронту код Мадрнда: Фрапковп војтшдн ,> логиј>>' сдушају радмо
СИОРТГКН РЕЗУЛТАТИ Пехар г. др. Рогића ДОБИЛА ЈЕ БУГАРСКА БИЦИКЛИСТИЧКА ЕКИПА I >" Гофију је нрпи стигин .1угосл«во1» Роијман а друга Ирооинек
11о ли.14ску нсмаигог лшнисгра на а<*родром Божурнштв у Софнјн: г. Кјосештнов иоздравља г. фон Нојрата
Војна смотра у Лондону иоводом рођендана крал,а Ћорђа. Горе, женски чланови крал>евеке породнце (е .тева на десно) : лрннцеза од Конаута, нршгцеза Елизабета, Кра.1>евска Прннцеза, ириицеза Маргарита Роз, војвоткнња од Атлона, кра.т.нца, прннцезе Марија н Хелен, крал>нца Мери, војвоткнље од Кента и Глостера
Спнсак наншх чЈ-вених песннка којн долазе у обзпр зп одговор: Ђура Јакшић, Лаза Костнћ, Војнслав Плић Јован Дучић, Змај Јован Јовановић, Мнлета Јакшнћ Велко Петровнћ, Милан Ракић, Алекса Шантић н Мнлутнн Бојнћ Не треба слати пре 15 јуна Овдв нсећн „В1»Е >1Е" У ШПАН ИЈИ Каква је ситуација на шпанском бојишту?
Оофија, 10 Јуна- — Миннстар Рајха за опољне послове барои Конетантнн фон Нојрат положно Је данас венац на опоменнк поднгнут бугароком Незнаном Јунаку. Овом овечаном чину прнсуствовалн су миннетар војске генерал г. Луков н друге високе војне и грађанеке личностн. Поред споменнка бнла је постројена почасна чета са засгавом и музиком на челу. После полагања венца, бароп фон Нојрат н све прнсЈтие бу-
гарске високе лнчности отишли су на немачко војно гробл»е, где је барон фон Нојрат такође положно вепац. У 11 часова прнмио је барона фон Нојрата у ауднјенцнју Н>. В. Кра.% Борнс III. После аудијенцнје приређен је ручак у дворцу Вранн. Поред барона фон Нојрата н лччности које га прате, ручку су прнсуствовалн Њ. К. В. Кнез Кирнл, мииистар претеедник г. Др. Георги Кјосенванов, немачкн ] посланик у Софнји г. Римелин н I друге личпости.
НА ДРУГО МЕСТО
До марта ове године, побуна војске против републике, у Шпанији, имала је много успеха. Генерал Мола успео је да заузме добар део севераих провинција, генерал Кешо де Љано једним гаскоњким потезом Севил»у, доцние једним финим и духовитим јојничким маневром Малагу, I генерал Франко. пребацивјн трупе из Марока у Андагузију, дошао је био до каија и улица Мадрида. На 1лаку је фалило, да 7 новем5ра прошле године Мадрид аије пао. Паника је на страни републиканске владе била огромна. Међутим, са нападом, који је почео 8 марта о. г., мили; таристичку, нацноналну страј ну напустила је срећа. Код ' Гвадалахаре армија генерала Франка претрпела је удар од којег се тек под Билбаом опоравила. Први моменти побуне војске, били су драматични и брзи. Франко је у брзом налету с почетка заузео био добар део Шпаније. Оно што ннје нико очекивао, он је, у прво, критично доба, очувао везу између Марока и Андалу-
зије, што му је омогућило да маршира на Мадрид. Међутим, не треба се варати, марш на Мадрид, није марш на Рим талијанскнх фашиста. У Шпаннји су сасвим друге прилике и друга бојишта. Да је генерал Франко, марта месеца, успео да пресече друмове којн везују Мадрнд са Валенсијом, Хуеском, Барселоном, шпанска трагеднја била би завршена, овако у њој тек има да се однграју још два дуга и крвава чнна. Пад Билбаоа и пад Мадрнда, то јест ако не дође до међународних заплета ... Св резервом у Мароку. наслоI н>ен целим фронтом на греницу Португалнје, попгго је успоставио везу између северннх и јужних лровннцијв које има у рукама, генерал Франко желео је да затворн круг око Мадрнда. На другим бојнштимв бнло је скоро мнрно. На шпанском бојнпггу води се уоппгге једна ннте. ресантнв врста ратв На поједнннм тачкама долвзи до огорчених бнтвкв. а чнтавн деловн фронта уопнгте немвју контакта. Селв. па н вврошн, на таквнм деловима не прнпадајз' нн једној нн другој страни и такоређн ннсу ннчија. М. ПРЊАНСКП (Наставак на трећој странн)
У овалу: крал> Ђорђе у друштву команданата гарде посматра дефиловање трупа. Доле: крал> пролази кроз редове своје гарде постројене исиред Бекннге.мске палате
Шелезнички мост на Сави тежак 800.000 килограма ПРЕНЕЛО ЈЕ 15 РАДНИКА