Време

СТРАНА 6

П Р И В Р Е

ЗРЕМЕ

Т«?гвртак, 24 Ј јчн 1937

Изјава министра пол=опривреде г. Свегпозара Станковића о зиачају првих избора за пољопривредие иоморе

Прз-н нзборн већанка за пољо. прнвредае коморе извршаће се у недељу. 27 ј>-на. н то у овнм бвзовнвгмб: Др&вској, Савској. Дрннској. Д>-нввској к Мор-авској. а у др>ту недељу 4 јула у безознзама: Врбаској, Зетској и Прнморској. У Бв.рдарској бановнни одржаће се доцннје Из техзнчкнх рвзлога морелн гу бити одложенн за једаа доцзнјн рок. која још ннје одређез. Овл нзборн претстављају једаа зажаз лат\-м у нашој прквредаој полатнцн. Поводом тнх избооа • киннстао пољопривреде г Свет>озар Сгазковнћ дао }е зв јваност ову изјав?-: — ПољопрЈсвредне коморе имаће да врше важну улогу у нашој пољопрнвредн и привредној полиснцн уопигте, јер ће оне бнти законнтн претстзвницн најва:кннје прнврсдне гране н најброј-

31ннпстар г. Станковнћ нијог привредног сталежа у нашој земљи. Досад су сви прнвредни редови нмалн сиоје коморе као органе зв занггнту својнх ннтереса. Јрдиуо пољопрнвреда н ПОЉОПрИВЈж -дпицн !ШС>' нма_тн. Садашња Крал>евска влада је попуннла ову празннпу. оцепившн правнлно овај недоетатак н тнме да-1а доказа колико водн рачуна о се&ацг и сељачкој прнвредн. Важност поллпривреднзх коморв треба посмвтрвти се два гледнпгта. Нв једној странн Коморе ће битн законски запггитннци н претставзицн пољопривреде з шл*марствв • као привредних грвзв, и уједно ће по овојнм могућностнмв аетивао рвднтн на унвпрећењу сељачке привреде сзога подручја. док ће на другој странн оне битн установе које ће у владиној привредној политнци служити "ло нзструментн коот>динвције поједини* прзвредзнх грвза премв нзтереснма з-ародае и државне целине Да ое чује и реч пољопривредннка... Да би могво правилно да се опези знвчеј поједииих акција у економској н финансијској полнтипи треба дв се ч>*је реч свих прнвредзнх редова и тек тада могу да се доносе правилне решењз. како у погледу ннтересв поједнних привредннх грвна. теко и у погледу ошпгнх интересв Наоочито треба да се чује и реч пољопрчвр^динка који претставллју иајваж1шји принредни ред, и то најбројпн.јм ред нронзво)|Чча н уједно најбројннји ред потрошача. А глаг пољонривредиика ннје могао досзд да ое чује нз разлога. што онн једнпи пнсу ималн установе у којнма би седели и своја хшп.иња и жеље нзоажава.ти н.нхови изабрани претставннтги из свих крајева земл>е. А ја сам >-верен Да ће се глас пољопривредника не само чути него и поо.тушатн, јер су они у нашој з»илл и највал:ни»н политички фактор. Целокуппо еељапггво Југославије наћи ће у овнм коморама заједпицу својих ннтереса и одвтле ће их моћн звступати и бпанити Комоое ће уједзо бнта ннструментм за ралнијање сталешке свестн код нашег еељаштва, в то ззвчи зв развијање свестн код сељвкв о томе колнку важност има сељзк и н>егова понвоеда V нашој земља. Понегде се чују сз*мн,е у потребу ових кзморв и с>"мње у то да ће оне донети коритти пол>опривредницима. Нв овом важном латењу хоћу да се звдржнм. Ако »вакви гласови дслазе из других крз-гова. који имзју своје ззсебне изтересе. а који се увек не слажу се интересимв по.-мприв-|?де. оздв би твкви глвсови бгли разумљиви Али. ако у такзе сумње западају и неки пољопризредници. озда о њима моремо водити рачунв. На првом месту хоћу дв нагласим да тљопринредници треба да пазе да ли се мождв гласови о бескојг^-ности ових комора не протурају нз редовв оних. који не желе да виде ове коморе на овдт Ича по нека оппттинв. воја није хтелв да одредн бнпвче зв изб"о комооског већника. Пое него што су оаако пост\"пили они одбооници тих опшгине. којн су п^љоппивредници. м>рали су да се звпитају; да ли би се. нв пр. т-^г^чп-* или индгстријалцн хтелч л^бпо^ољчо да одоекн^ својих ком->ов Злпгго ови не би то учин«»ли и зчшто о«и ематрат* лч сг нм њихове коморе потребне н когисне? Дв ли су тн љтдт поетоесли питан.е: мо требз лв зв-гггпа »»нтеоесе сељвка и њ^хове ппивоеде у бооби изтеР"-*9 по'ел«"?их пор"о<>лннх и сопчит« ^едоов. Има ли неко дччгги ко ће то твек гчинагн и очзк-> пзузтач - ) к^о «пто ће свм« пољочг-ироезнипи? Није ли в'-ћ * код =»аг лошло воеме да 1Г5ШИ пол»опривредницн увере да

ће бнтн најбоље ако она сами заступеју своје ннгересе. Лашто су нам потребне пољоирнвредпе коморе Као Мннисгар пољопривреде у садашњој владн је сам прзи морао дв пречистнм ово пнгање: да ли су нем потребне пољопривредне коморе? Ја сем ово пнтање имао да прегресем не само кво прегсгавзик поЛ.опоивреданкв у влади. него сам имао ово пнтање дв поечистнм н сам св собом. јер сам и ја сем пол*опрнвредннк Могао свм да гледв-м на ово пнтање св две сгрвне: из владе. двкле одозго. и као заинтере-сованн пољопривредннк. двкле одоздо т. ј. са озога нстог гледншго. са ког на њега гледају сзн пол>опривредннци у земљи Посметројућн ово питање св сзих сграна. створио сам закљ>-чек да су нам пол>о. призредзе коморе пот|>ебне. Квд кажем да су нам ове комоое потребне. тиме свм рекво да ће нам оне бнти и корисне Мислим де вико са випте разлоге не може ово де тврди Али кед кажем дв су нам пол>опрнвредне коморе потребне и да ће нам оне бнти корисне. онда то чиним још семо се једном резервом н под једни>1 условом: да се у ове коморе изаберу већннци. којн ће бити пајбољи прететанницн пољопривреде у свом срезу и који ће знати и умети дв засттпају интеоесе поллпоивреде Ако у коморе ућу натбољи н нвЈнепоеднијн пољопоивре дчиц и сваксг :-лв1'а онда ће оне одгово->итн св->ме зедатгсу, у то сем \-веоен Какви људн уђу у коморе такве ће и оне битн. Све је овнм речено Не б\ г де ли негде комора одговорила своме задатку. неће бнти криве комора него људи којн буду у њој. пое свега већници. а затим секретао коморе. који ће руководити њоним пословима. Неки се б>*не против коморз због новог прарезе. који ће оне створнтн радн покрића својих трошкове. Ово је било једно од вајважннјах питања. о коме се нвјвише размишљело прн доношењу уредОе о установљењу овнх комора. Овај се наасет није могао избећн ако се хтело да добајемо добре коморе Коморе не би би.де незавиш^е. кад би се нздржавале нз пекнх других средстава, А оне морају бнти самоегалне и ни од кога зависпе. Без овога боље је н не иматн нх Квд је теко. озда се гледвло дв намет буде нејлвкше подношљнв н зето ће се одмеравати на основи катастарског чистог приходв. Коморош прнрез пеће бнти велнкн Внсину пек прареза одређнвеће сема коморска већа у свакој бановини. дакле људи који су од нерода нзабразн и који ћсводнтн рвчуна о платној способностн пол>опревредника. Коморе ће морати своје издетке да сведу нв нејмању меру. нарочито у почетку. Како ко-море имају двојак звдетак. ноиме да заступвју интересе пољопривреде и да активло реде на унапређнвању поллпрнвреде. то ће се оне најпре морати да огрвниче на првн зедетак е временом и према свотим могућноствме ће прошириветн оад н на други задатак, т ј. на рад око унапрећеља пол>опрнареде. Овај прнрез неће. гостелом. бити ни тако велики. Годвшње просечно једен динар по хектару илн око пола дннаоа по кетвстарском југру. па и мање од тога. било би в~ћ довољно за издожвввње коморе У сваком случвју. а нврочито у сиромзшаијим банозинама. саме бвнске упреве ће у почетку излазнти комооама у сусрет дв би им олакшале оад и смањиле издатке. Доцзије ће се комоое сналазити

| озако како нх живот н прилике буду упућивале. и је верујем де ће оне увек нелазити довољно жнвотне снаге и способностн да у пуној мери испуне задатке ко| јн су им намењени Формнрано је нзборно тело за нзбор већннка Пољопрнзредне коморе за Дунавску бановнну У смнслу ст. 5, 6 н 7 чл. 14 Уредбе о пол>опривредним коморама. београдско градско веће одреднло је бираче за избор већника и њихових заменнка за Пољопрнвредну комору Д>*навске бановнне. Избори ће се. као што је објављено, одржатн 27 о. м. Бирачн су: За Срез врачарски: 1) Стеван Мнленковнћ, земљорадник из Београда, Вој. Илнћа бр. 98. 2) Панта Стефановић, земљо. радннк из Београда. Карабурма. 3) Мн-дан Нетровнћ, земл>орадник из Београда. Карабу-рма. 4) Танаснје Нико.днћ, земл>орадник из Београда. Црнопоточка 1. 5) Илнја Ђорћевнћ, земл>орадник из Београда, "Бенерала Жнвковнћа 2. 6) Спасоје Даннловић, земл>орадник из Београда, Кр. Алек. сандра 359. 7) Димнтрнје Мија.дковнћ, земл>орадник из Београда, Раде Неимара 17. 8) Панта Мнлкћ-Трандафн.довнћ пз Београда, Вој. Илнћа бр. 138. 9) Танаснје Мнтровнћ, г.емљораднш: нз Београда, Раде Ненмара 92. 10) Петар Лапчнћ, земљорад. ник нз Београда, Чнтлучка 3. 11) Стева Јовановић, вртарбапггован нз Београда, Аранђеловачка 10. 12) Илија М. Илнћ, земл>орад. пик нз Београда, Паунова 10 Бањица. 13) Петар М. Огојнљковнћ, земљорадник нз Београда, Паунова 15 — Бањица. 14) Огеван Танацковић, земљо радннк из Београда, Ма>:иш. 15> Душап Пецарски, бапгго. ван из Београда, Баново Брдо. 16) Мнханло Момнровић, земљорадник из Београда, Кр. Александра 335. За Срез земунски: 1) Коста Г. Петровнћ, земљорадник нз Земуна. 2) Мнлорад Марковић, земљорадник нз Земуна. 3) .Мнша Смедеревац, земл>орадник из Земуна. 4) Филнп А. Шерер, земљорадник из Земуна, 5) Матнја Брашл, земљорадннк нз Земуна. 6) Сава Свиларнћ, земљорадник из Земуна.

Немачној је потребан пољопривредни радник

Директнн саобраћај нзмеђу Немачке и Југославије Сп.днт, 19 јЈ-на. — Копференцнја за днректнн саобраћај нзмеђу ; Немачке и Југославије. која је радила у Макарској. завршнла је ј свој рад. Директан саобраћај пут ника н пртљага у смеру Немачка — Јадран омогућиће се једном картом коју ће у Немачкој издаватн станнце немачкнх држав! ннх железпица. а у Југославијн I једна од агенцвја трнју наших ' паробродарских друпггава. У то|ме је постнгнут потпун споразум. Немачка је четврта земља која с нама уводи директан плтннчкн саобраћај.

Врло антересаитнв чнњезица је забележена пре неки дан у нашнм дневпим листовнме. е то је да хиљаду пол»опривредпих радннка из Прекомурје одлезе у Немачку да обавл>ају пољске редове. Трвже се младнћн н девојке нзмеђу 18 н 32 годнне, дакле најбоља радна саега Оснм овнх хиљаду редднка трвже се још хиљзду За наше појмоае то може мвло чудно да нзгледа. Алн не треба зеборавнти да смо мн типнчно пол>опрнвредне землл. чнје је становнншгво око % зепослено обрађивањем земљншга. што другим речнма з.чачи. да је око "ч од укупног броја становништва у Југослваијн — еељек. Он се сматре кео извор регенерисањв наших вароши. као народна нага. односно кео срж државе Исто то мишљење је распрострањено н у Немечкој. Можда је озо још јече, јер је потреба већа Ту имзмо сасвим др>*гачнју слнку. него код нес. Немечкв је индустрнјска земља. што потврђује чнњеница да је у Немачкој семо једза петина од укупног броја станоззиштва запослена у поллпривреди и шумерству. пгго знечн да је само 21^ од укупног броје сггановннштва — сел>ак. док је близу две петине. односно 38.8* запослено у нндустријн и звнетству. Ако упореднмо боојно стање сељ^кз у Ј\-гослдви'и се стање-м у Н^мачкој, видећемо занста огромае разлвке. које и карвктеришу две земље кео чисто вгрвону н индустрнјску. Да се у Немачкој осећа велики недоствтак у пољопрнвредној радчој сназн због проспернтетв ин-духгтрије. то је сасвим јесно. када се нмв на уму дв је у Немачкој само једза петина сел>аке, који треба да производе животне немнрннце за остеле Јер дчнес можда више. него икадв. цело?ллша пажња гпревља се поема сељеку. који се смвтра као стуб. кемен-темељац. корен цеПокугше Немачке Он је двпас тај. коти деје зове снаге гоадозима. бн је твј. који те гоадове требе де храни. од кога се. говжи можда. више него од сввкога другога а то је дв пронзводч што је могућчо више домаћих пооизвода. Најзад теј. који има задетвк де ослободи Немачку

| пгто Зе мог>*ћно внше увозе са сграпе Он има заправо глевну улогу у четворогодишњем плазу. Алн исго теко, као што се од њега много очекује и у њега неде. поклања му се н велика пажња. Првенствено се води рачуна ј о његовом здрављу. јер само ! здрав сељек може оствернти оно. ј што се од његе тражи. Двље је ; нарочите па;кп>е обраћена његовом просвећивању. И за пољопривредног раднике траже се већ извесне квалнфиквције! Олакшева му се живот колико. год се може. Пол>опрнвреднн стручњацн истрежују наЈмодерзијим методаме сва питање. Научниц* врше мзогобројна нстреживања. кехо бн пружнли праксн пгго лакше и рентабнлнијв упутстве. како ће се са извесне површине добити мексимум приноса. или како ће се од домаће стоке добити што внше производа се пгго мање утрошеног материјвла зе исхразу Даље се нарочито обраће пажње машизама зе обрађивање земље. у циљу де се што знше олакшеју радови око обрећиввња. неговања и срећивање усева. Нарочнто се много гледа де се људске снеге замези моторном (требе запоменути да се у Немечкој данас не могу пол>опрнвредна имањв да деле на ситне поседе као и то де је прндолезек сељака у гредове регп-лисан). Човек је ту да упрввља машизом. Зето у Немачкој има необично много пол>опривредних мешине за све могућне пољске радозе. почев од сејвлице. разних плугова. жетелицв. па до најпрециззгјнх тријерв и томе слично. Готово се све те машине налазе код свеког домаћнне. који се трудн де са пгго више мешина замени редну снагУ- Мећутим. ни мвшипе не могу радитн саме. Потребан је човек да њнма управља. пољопривредни радник. који ће моћн све да воши — да оетвврн четворогодишњи план. То нзгледа де треба де буде од издуетрнјскнх радзнка Потребан је правн пољопривредни радник. којн је одрестео на селу невикао на сеоски рад. редник. који волн село и сеоскн рад. Тога нзгледа нема довољно у Немачкој. То је оно за чнме онв тежи. пгго јој је потребзо

БЕРЗЕ Ефенти: пабавији Девизе; мирне Продунти: непромењени

Делегати свих земаљских берза конферишу у Љубљани

Л>убл>ана. 23 ј>д»а. — Данас пре подне у 10 часова у просторијама Трговачког дома у ЈБубљанн отворено је заседање друштва Југословенских берза, које се сваке године састаје у другом седншту берза. Ове годнне заседање је пало на ЈБубл»ану. па је конгресу претседавао претседник љубл>анске берзе г. др. Слокар. Заступник, београдске берзе био је г Воја Петковић. члан управе. Из Београда је исто тако дошао н г. Милорад Зебић. генерални секретар, загребачку берзу заступао је већник г. др. Мирослав Матица. сомборску г-

Рад Братинске благајне за Босну и Херцеговину у 1936 години

З л ница, 23 јуна. — Из извепгга. ; ја Главне братинске благајне за I Босну и Херцеговину внди се да : су за последњих 5 година босан! ско - херцеговачка рударска пре , дузећа. извезла угљена у вредј ностн за 250 милнона динара, У Главној братинској благајни учлањеио је 12 852 члана, пгго 1 еа члановима породица износв 74.339 душа. Братипска благајна поред тога нздржава око 3.500 1 чланова од тога 2577 пензионеј ра н 875 инвалидв. Чланови Б. б. израдили су у последњих 5 година 3 милиона надннца у вред-

Холандска фунта достнгла је стопроцентно покрнће према 1936 г. I Недељно стање Холандске банI ке од 14 јуна показује златну } резерву у висинн од 1.2 милијар | де холандскн форипти, а то I претс-тавља 100% — но повећа' ње у односу на прошлу годшту „ | Покриће изцосп дзнас 84*7. ј Апелациопн суд је осп&жно прв-

ј ности од 104.641.000 дин. од које I је своте на име приноса уплаће. но Б б. 7, 247.000 дкн-. односно , око 5 од сто укупне зараде. За то време рударска предузећа у ! Босни и Херцеговини, извадила | су угљена у вредности од 250 , мнлиона дннара. На нме посло| давачког допрнноса предузећа ! су уплатила Б. б. 9.044-000 динаI ра. Својнм члановнма на име ' дугорочпих зајмова Б. б. је поде | лила око 25.000.000 динара. : Међутнм у ових последњнх 5 година у правилима Б б. учиI њене су веће измене н то на ште ' ту чланова. Иако су доприноснј за пензиони фонд повећанн, пен знје рударима су осетно снижеј не. Ово снижење пензнја услеI дило је после какањске катастро фе и принудне санације Покојинског фонда у ЈБубл>ани у којој је Б- б. уплатила 10 од сто од наплаћсних улога у пензиони фонд. Поред тога приватна рударсЈса предузећа дугују Б б близу мнлион дпнара на нме допрнноса. Сада су чланови Б. б. поново повелп акцију да се пензиске прннадлежности повећају.

Извештај Завода за унапређнвање спољне трговнне о ценама на пнјацн у Прагу н Бечу Праг: Јуче 21 ЈуИА 1937 године пена за дебеле свнње кретала се од Кч. 6.20 до 7.20. Просек цена према прошлој недељи за 20 фплнра бољн. Печ: Јуче 21 Јуна 1937 годпне цепа воловима кретала се од шнл. 1.06 до 1.38. бнковима од шнл. 0.95 до 1.15, кравама од шил. 0.90 до 1 20 н мршавој стоцп вд шнл. 0.72 до 0.92. ПпЈапа жпва. Просек пена према прошлој недељи воловнма прве н друге класе 2 до 3 гроша бољп. воловпма треће класе до 5 гроша бољи, а осталоЈ стопп остао непромењен. Данас 22 Јуна 1937 године пена за дебеле свин>е — 1-а тешке магалнпе — кретапа се од шил. 1.50 до 1.55. за остале дебеле свнље Југословенског порекла од 143 до 1.55. за банатске свнње од шнл. 1.57 до 1.65. Пнјаца жпва. Просек цена према прошлоЈ ведељн 1-а тешким маигалнцама 2 до 3 гроша бољн. а осталим дебелнм свнњама до 2 гроша бољи.

др. Паја Протић. генералнн секретар. новосадску правнн савет ннк г. др. Александар Табаковић, берзу у Скопљу г. Влада Милисављевнћ, док су у име љубллнске берзе на заседању бнлн претседннк г. др. Слокар и члановн управе г. г. Хајнрихар. Мителбахер н секретар г. Јосип Ковач са правним референтом г. Јакобом Антлогом. На данашњем заседању подне ти су рефератн после појнх је насгвла двскусија- Први реферет дао је заступннк новосадске берзе. Он је говорно о увођењу термннских послова на нашим продуктнвннм берзама али је дискусија, која је потом настала. показала да још ннсу нспуњени свв услови којн омогућују тгослове ове врсте на нашим берзама. На београдском ефелтном тржишту тенденцнЈа је нешто лабави^а него претходпнх састапака. ПоЈедивп су течаЈевн попустнли. док Је већнна остала непронењена. Промет Је изпео Ратпа ште-га Је оађфа по течаЈу 409. Рађеп Је слабиЈе него обнчно I свега око 200 комала. Поате п>ећег звона рађено је нешто мало н по течаЈу 408.75. Од терминских за_ кључака рађено Је доста живо за Јули по добром течаЈу 408 (Јуче Је по том нстом течаЈу рађено за авглст). Од бег.тучкн* обвезпнпа које су Јуче бнле без посла, рађени су средњн и хрупни комадн н то овн поатедњи врло жнво. По течаЈу 76.50 рађено Је за блнзг пола мнлнона нох. дннара крупвих кохада. Последња пон\-да и тражн>а показуЈе мирну тенденциЈу. Код 6«^ далхапгнског аграра рађени су само крупни комади по нешто слабиЈем течају. Средн>и ко. мади су нуђени по 72. траженн по 71.75. Од доларскнх заЈмова нотнрали су само Селигман и В.тер. Првн Је рађез по непоомењеном течаЈу 100. Остала Је н даље тражн>а по течаЈу 100 бес понуде. Т" г К.тер ннЈе рађен. У понудн нотира 86. л- тражљн 85.75. Остали државнн папирн с\- без промена и без посла изузев 7®& етабилизацноног коЈн Је рађен доста жнво по бољем течајг н 4^ аграоаца нз 1921 год. коЈн су рађенн по неггромен-еном течаЈу. Од акциЈа рађена Је само Народпа бапка по Еенромењеиом течајл 7150 и остала Је и даље тражља по озом течаЈу без пон%-де. Код П. А. В. ниЈе бнло посла. Крупни комади с%- само траженн по течају 197. без понуде. На девпзном тржншту тенденци, Ја Је мирна н промет жнв. нз\-зев код грчких бонова коЈн н даље нмај\* врло лабаву тенденцнју. Промет Је нзнео ♦упта Је оађена по течаЈ*" 235 днн. за ф\-нт\-. Ук\тшо Је рађено 6200 Ф\-тггн. Компензнрано Је око 17.000 фгнтн. Марка Је \- токт састанка рађена по течаЈу 12.70 днн. за марк\- до 12.76 днн. за марк\\ После тоећег звона рађена Је по течај\- 12.75 днн. за марк\*. Укупно Је раЛено 102.000 марака. Од терминскнх закљ\-чака рађено Је око 3000 маоака за \-лтнмо 1\-ли по течаЈу 12.75 дин. за марку. Шнтпиг Је рађен по једном течаЈу: 8.22 днн. за шжлинг. Уктоно Је рађено 53 000 шилинга. Остала 1е и даље понуда по 8.23 днн. за шн. лннг. тражн>а по 8.21 дин. за шилинг. Грчкн боповн с\- па_тн на 33.50 у понудн без тражње н без посла. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Беот-рад. 23 Јуна Кфекти У заградн промене пое- 1 ма поетходном течаЈу Рађеио Теча1 Колнчина ј 7^ Селнгм. 100.— (=) 3 хнљ. 7^ стабнл. 87.75 (О- 0.75> 60 хиљ. 4% агр. 1921 52.50 (=) 130 хнљ. б^ бегл. 2500 74 50 (—> 50 хнљ. ј 5000 76.50 (— 0.25» 450 хнљ. б^ далм 5000 74.50 (— 0.101 260 хнљ. ; Р. штета 409.— (=) 220 ком. за Јулн 408.— 100 хиљ. , Н. банка 7150.— (=) 10 ком. I Понуда — тражп-а

I ОсЈечка љеваона 180—190 ј Раг;.зеа 380. траж. . Трбовље 255. пон. I ОпеаннЈа 250. траж. Јадранска пловидба 375. траж. { Ланипа 50. пон. ЦИРИШКА БЕРЗА

Кретан.е цева на тржншту кудеље Новн Сад. 22 јуна. — Довоз у Опацнма Је био даиас већн од прошле суботе. Усдед продаЈе чешљане н веЈане кудеље потралпва се за сељачком кудељом повећала. Сташе кудеље у пољу се после зад п>нх кнша знатно поправнло. Града Је бнло само на некоЈнм местима. али без значаЈа на опште стан>е раста. Цепе гредн.нх квалнтета: Сељачка кудеља 1-а сељачка кудеља 6.— 6.50 П-а сељачка кудеља 5.25 5.75 Вијана кудеља 1-а виЈана кудеља 8 — 8.50 П-а виЈана кудеља 7.75 7.75 полувнЈана 6.50 7.Отнацн од сељ. кудеље 3-— 3.25 Отпани од вијине кудеље 1-а отпаан од впЈ. куд. 5.50 6 П-а отпацн од виЈ. куд. 4.50 5.Чешл.лна кудел.а чешљапа куд. бр. 5 10.— 10.50 брада чеш. куд. бр 5 8.25 8 75 чешл>ана кудел>а 6р С 11.— 11.75 брада чеш куд. бр 6 9.25 10 Пемочена куде.т>а н отшши немочена кудеља 5.25 5.75 немочена отп кудеља 3.50 4.I * отиацн од чеш. КЈД. 6.75 7.—

Из нзвештаја прнвредног комнтета Друштва народа У објављеном делу свога извепггаја (нзвепггај ће се зазршнтн на поновном састанку у септембру), прнвреднн комитет Друштва народа нзјављује, да сматра да је последња девалвација валута омогућнла остварење неопходннх услова за здраву међународну сарадњу, а то је равнотежа цена. Девалвацнја је. повећавшн куповну моћ. знатно повећала међународну трговину. Комитет се изјаснио да н поред већ постигнутнх резултата треба још много учинитн; на првом месту што брже уклонити данашње режиме контингентирања и кон. троле размена. Комнтет се нада да ће томе много допринетн мисија г. ван Зеланда. — Комитет констатује побољшање привредног стања у свету према 1936. али подвлачн да у свету влада неповерење, које је узрок бекства капнтала н рђаве поделе злата. На крају, говорећи о споразуму Осло — групе, комитет изјављује своје задовол>ство поводом овог плурилатералног покушаја ослобођења трговинских размена. Чехословачка купује око 3,5 мнлнона кг нашег непрерађеног дувана Према конвенцијн од 6 децембра 1935 године чехословачки стручњаци веђ су извршили експертизу дувана у магацинима Управе монопола и издвојнлн 3,375.000 кг. дувана у листу разнога тнпа. Директор наше Управе монопола са једпим члапом Управе п нрколпко стручњака отпутовао је у Праг да са Централном днрекцијом чехословачке дуванске регкије зпкл>учи уговор о ноној пгп 11ц п"'-- тувана у лнсту од берОе нз 1935.

Београд

10 —

Париз

19.4575

Лондон

21.5675

Н>уЈорк

4.36 38

Брисел

73.675

Мвлано

23.—

Амстердам

239.85

Берлнн

174.90

Беч. нотев

81.86

Беч, нспл. в»-рс

51.85

Штокхолм

111.20

Осло

106.40

Копенхагев

96.30

Праг

15.21

Варшава

82.70

Будимпешта

56.25

Атнна

3.95

Цариград

3-50

Бук>-решт

3-25

лондонск•

БЕРЗА

Лоидои. 23 1\на

10.46 чае.

Београд

216.—

Париз

11»

ЊуЈорк

4 9457

Брнсет

29.2825

Мнлаио

93 .92

Мадрил

87,—

Амстердам

5 .9© 718

Берлив

12.33

Беч

26.5Л7

Иирих

21 .5725

Штокхолм

19.385

Осло

19.9025

Копенхагев

22.40

СофнЈа

400.—

11раг

141.7 8

Варшава

26.332

Буднмпешт;

25.1 8

Атина

М6.50

Цариград

618.—

Бук>-решт

671.—

7% Селнгман

100.—

ннвестицнонн к.

89.50

58.75 1

4^ аграр 1921 с.

50.50

49.50

4аграр 1921 к.

52.75

52.25

6Гс беглуци 2500

74.75

74.25 1

5Х>0

76.75

76.25

6^0 далмат. 1000

*2.—

П.75

5000

Т4.75

74.25)

Ратна штета

409.—

406.50

Р. штета за август

409.—

408.— 1

Народна банка

—.—

7150.— 1

П. А. Б. с.

195.50

194.—

П. А. Б. к.

—.—

197.—

ЛутрнЈски лоз

—.—

111.-

Дуван. лоз

15.—

13.—

Депнзе у слободном промету

Лондов

238.—

(=)

Берлнн

1274.64 (-

- 0.83* 1

Беч

522.— (-

- 1.—) 1

Солун пон

33.50

Девнзе са примом

«8.51, 07 — 4314.76 П Л- 214.65 52 = 996.45

Н>ујорк 4351. Лондон 216. ј Женева 1003. 1 Праг 152.о* — ш.л т 1 Мнлано 231.53 Ј- 228.44 I 1 Амстердам 2405.50 — 2390.90 , Париз 195.33 О- 193.89, Берлин 1756.41 — 1742.53 Врнсел 739.26 = 734.19 Варшава 830.23 = 523.73 Долар за обрачун 4332.91 = Девнзе у слоболном прометг ван берзе Лондон 238.50 Њујорк 45.3<3 Женева 11.05 Парнз 2.16 Берлин 12.80 ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗД Загреб. 23 Јуна Девизе у слободном промету Берлив 1277.ултнмо Ј\*лн 1268.— Ј Беч 824.50 Грчки бонови 32.875 | Ловдон 238.Милано, траж. 215.Промет 1.586.028 динара. тенден- , цнја чврста. Ефектн (У заградн течаЈ закључака) ј Народна банка 7150. траж. П. А. Б. 195. траж. 8 1 « Блеров 96. пон. Т~с Блеров 85.50—85.75 79в ннвестиционн 88.75. траж. 6Гс бегл. обв. П.50—72.25. снт. ком. 6Гс датмат. агр. 74. траж. 1 '<• агр. обв. 52.25—53 Ратна штета 407—406 (.408) ултимо Јули н авг. 407. траж. Промет слаб. тенденцнја слаба. ] Акцнје Г утман 60—65 Шећерана Оснјек 190. пон. Будућност златннх рудннка На питање да ли ће цена злату скочити или пасти, јужноаф- : рнчкн миннстар пародне одбра- 1 не нзјавио је у своје нме н у нме владе да. нарочито после 1 нмпериалне конфсренције, будућ ност злата ннје ни у колнко угрожеаа. Продуктне берзе БЕОГРАДСКА БЕРЗЛ Београд. 23 1\*на Тенденци*1 на београдском роб. ном тожипггу Је прнјатннЈа код пшеннце. непоомењена код к\-куруза. На дан 22 о. м. раћено 1е пшгпа це: Тнса 170 (5 е . Сава 267 5 е | кукуруза: пар. ИнђнЈа 87.50—91' <24 в.>. Д\-нав 91 .30 в.». Тиса 9192 (100 в.>. Сава 90 (15 з . •. Сава 90.50 (10 в.': овса: Срем 100 (3 в кукољ: СрбиЈа 54 (1 з.ј; реннце: Бачка 295 (10 в.). НОВОСАДСЖА БЕРЗА Н п п н См. 23 п-н* Све без промене. Тендеш1и-а апромен>ена. промет средн>н. ИНОСТРАНЕ БЕР31 Ливерпу.1. 23 1\на Пшепнца: Јулв 6-6 3 4 октобар 8.5 3 4. Кукуруз: 1\-нн. 1\-.тн. азг- ст 24.6 Буднмпешта. 23 1\на Кукуруз: Ј\мн закљ. 11.20 05 11. служб. 11.10/11 : авг. закл>. 11.66 70 62 служб. 11.50 60. Ротердам. 23 ј\-на Пшенина: Јули 7.40. септ. 7.57 12 новембар 7.70. Јан\ар 7.70. Кукуруз: Јулн 95.75. септ 100.50. новембар 101.50. 1аа\-ар 101.50. Чнкаго. 23 ј\-на Пшепнпа: Ј\'.лн 111.5 8. септембар 111.5 5. децембар 113.50. КукУруз новн \товоо: Јулн 114.7 8 септембар 101.75. децембар 76. Внннпег. 23 Ј \*на Пшеннца: Ј улн 123.5 &. октобар 118.3,8, децембар 116.3 8. Извлачење прве емнснје 5 од сто сбвезннца за фннанснрање јавннх радова На основу члана 2 Уредбе о финансирању великих јавних радова у сврху оживл»авања народне прнвреде. сузбнјања незапослености и унапређењу турнзма н решења Мнннстра финансвја бр. 47705 од 8 децембра 1936 годнне. нзвршиће се у Одел»ењу државних дугова н државног кредита у соби број 20. другн спрат. на дан 1 јула у 9 часова пре подне. друго извлачење прве емисије б^г средњорочннх обвезннца за финанснрање јавних радова. Приступ публнци слободан. (Из одел>ења државннх дугова в државног креднта). Претседннк Рузвелт објавњује да ће донетн нове соцнјалне н економске реформе У уторак увече је претседник Рузвелт нзјавио- да ће његог другн мандат бнти обележен велнкнм социалним и економскнм реформама којнма је цнл> да по већају нацноналнн доходак и појачају прнвредну активност помоћу боље поделе народног богатства. Ове реформе се неће односнти на порескн систем и неће се уводнтн таксе којнзса бн био цил> да узму новац богатима. да би се помогли сиромашнн Ове реформе ће водити рачуна завршио је г. Рузвелт. и о незапосленим као и о болесним и старих! радницима.

ФННАНСНЈСКО ПР.АВНО 3 АСТЛ ПН1Ш1ТВО Душана Љ. Павловнћа. фннанснјског директора у пензији. са правом заступања пр>ед свим порсскнм н осталнм фнпангнјскнм в.1астнма н управним судовнма, налазп се у Зрињскога ул. бр. 54 тел 24.343 54339