Време
ннвнвип
*
Ч^твртак. 5 авгует 1937
СТРАНА 7
Поглед на Па рпску изложОу
В030М „ВРЕМЕНО" на ПОРИСКУ ИЗООЖБУ — —»-тпппшптттгаИПШИИНИШШШШШШтшошипгатпи—..«Живот Париза ноћу и туристи на точковижа
Парнз, авгусга. — Ван снаке )е оиње да је нашнм п>тннцнш бао прнјатан пролазак кроз Швајцарску- Швајцарцн и пејсажн Швајцарске дубоко нмпресвоннразу странца, па макар се ов н летнмично освртао на н>их Већ посае снмплонс>-ог тунела, од Брига па све до Монтреа. Лозане и француске границе, пратао нас је свеж шумскн ваздагх. пун мнрнса четннара. После Венеције н врелог с>-нцв Швајцарска је умнривала наше керве в прнггремала их је за парнскн вртлог. Алн, чнм смо прешлн на француску територију, пугнвпн су се осетнлн скоро као код сзоје куће. Старо пријвтеллтво и л,>-6вв према француском варод>' ожнвели су и рвадрагвлн све путннке. На Днжонској станнци до нате мспшозиције стајала је друга, препуна Франго"за, којн су пгтовалн у супротном празцл-. Онн говоре брзо. темпераментно се споразум евају, руке су нм сгалво у ваздуху. клнмају глазом на све стране и радознало гледају у наше вагоне. И ии сз нахпе стране нмамо сличан темпервмеегг и не можемо да пређемо ћутке преко погледа л»удн св **»ја*т 6и се могли спријател.ити. Јвдан од наших путннка емеје се човеку четрдесетнх годнна и говорн му нз воза: Старн борцн — Ву, Франсе, парти, доне, дове. ха? Француз одговара бујицом реч* н поставл»а нвшем сународаику масу питања. која овај не разуме, алн се у томе појавл»ујт на прозору друге главе нашнх салутника, спремне за диалог- Међутнм, наш се земл,ак не збЈ-н.ује и отсечно одговара: — Моа Серб. ансјен >измбатан, е тоа? Кад је онај из другог воза чуо ла је наш сапутник учествовао у рату дигао је обе руке у внс и викнуо — Ами, додаје како је и он био на Солунском фрон-гу. у Ђевђелији и Вирпазару. Затим брзо, пре него што је воз пошао, Француз је стнгао да исприча и то како је сада ожењен, како нде код таста у госте и како би волео да вндн Београд. Ко зна шта би све казао да локоиотива није кренула раздвајајући две снажне десннце бивших бораца, које су се искрено биле стегле... Први сусрет са Парилом Затим јз'римо кроз француска пол»а брзином од блнзу 90 километара на сат- Прелазимо безбројне станице и око 3 часа по подне улазимо у Га д* Лест. иза чијих нзлаза нас чекају велики аутокари са југословенским водићима Сви су пугннци збуњени првим сусретом са Паризом. Његозе тамне. високе куће, спепијалне архитектуре. огроман и веома брз саобраћај. тЈ-гњава аутомобила, мирис бензнна. смоле н мазива, који долази из метроа, затим неочекнвани сусретн са иеликим објектима, који су се некада само на дописницама видели. нагло замарају. Аутокар јури. нагло заокреће. путници се повијају. одједном стане и неочекивало полази правцем којим се не надате. То Је парнски саобраћај. Париска ноћ Али када смо стнгли у хотел, нико није хтео да остане те вечери у својој соби, без обзира на доба старости и умор. Увече, кад падне мрак и Париз са н»еговим споменицима осветле стотине хил»аде сијалица и рефлектора, сваки жив осећа сс, млад. Зато су још те прве вечери и наши путници хтели да внде Париз у ноћи. Поново су сели у аутокаре и почели јурити велеким булеварима. Огромна триумфалиа капија, 49 метара висока. чије је зидан»е отпочело још за време Наполеона и трајало п>*них 30 годинв бљештала је у сијалицама. Десно. Ајфелова к> - ла бнла је те вечери сва у пламену. а скоро цео свет врвео је на точкозима аутобуса, таксија шш
метроа. Пролази се поред велике радн»е на Јелнсејскнм Пол»има, у којој се продају пси, затим поред палате Претседника Републике у којој је Наполеон потпнсао абдикацију. поред зидова са којих вас илустроване плакате познвају да посетите изложбу Ел Грека, ноћнн локал »Еву<- да отпутујете на десет дана у Совјетску Руснју или да попијете коктел код Купндона. који вас жел»но чека. Локал којн дочарава сећање на прошлост После многнх улица — стоп! Путницима се показује подземни локал из времена револуције, у коме су се револуцнонари састајали- Столови и клупе су од камена, десно је бунвр спојен са Сеном, у којн су, бар тако кажу, бацали оне у које је револуција сумн»ала. Цео декор је тако саставл»ео да вам дочара претставу о прошлом добу. У Паризу има доста оваквих локала, који више или ман>е задовол»авају летнмичан поглед путника- Хармоника свира фран цуску лаку песму. публика пева у глас н, попгго се л»убопитство задовољн, одлази се у неки отмени локал у Булоњској Шуми, затим у популарни »Табарсн« на Бастил»и и, најзад, после пола ноћи туристи, који још нису уморни, одлазе на Монмартр. Кочнице шкрипе. точкови се зауставл»ају и пре но што сте спустнлн ногу на тротоар, чујете паклени темпо црначког оркестра. То је »Мелодис«! Игра Црнаца Локал са огледалнма и црначком орнаментиком на зидовнма пун је странаца, који су нзгубили моћ оријентације на часовнику и способност потпуног располаган»а својим гестовима. Црнкиње са Кубе и из Перуа изванредне скулптуре и великог играчког талента су главне акамарад!... — в I тракције овог локвла. Њихова игра задивљуЈе и највеће естете, а не само разнородну публику ове вечери. Сви се тискају, газе, нзвин»авају. смеју. До Југословена којн држи свој жирадо-шешир на крилу седн Енглез са женом, а испод стола су два фокстерје^а исплажених језика- Американке са моноклом. пијане и рашчупане, мароканскн официри са дамом која је преко леђа разапела кожу дивног црног мајмуна — жртве раскалашне цивилизације. Кинез и Арабл»анин. Чехословак и Нсмац. сви су овде стешњени. Фреске нагих жсна на плафоиу После »там-тамас оркестар свира »душ«: и излази исаред подиума високи седи Црнац педесетих година у белом оделу н црним лакованим ципелама.
То јс омиљена фиг>-ра Монмартра, сви му пљескају, и он пева на енглеском песму о љуб&ви руже. Оркестар га сасвим тихо прати, његози бели зуби скривају се нза дебелих усана и великог језика. руке су му у покрету, он се мршти, затим диже обрве и очи ка једној фресци наге жене на плафону, већина га не разуме алн свнма се свнђа. Онда је на реду друга, па трећа песма. пљесак се не зауставл»а и. најзад, Црнца нестаје н оркестар је зашиштао »кукарачу«. Посетиоци дижу чаше н наздравл>ају. затим седају испод стола, испнјају--. Песме се нижу, време одмиче, а тело наших сапутннка почнње да савлађује умор- Тада се поново пењемо у парискс аутомобиле и одлазнмо на почннак тешким главама, у којима се врте и Вандонски Трг, и палата Претседника Реп>'блнке и бели зуби Црнкнње са Кубе. М. ЛП1ХАЈЛОВПЋ
Пољски студентн физичке културе у Београду Нл кружном путован»у кроз Ру муниЈу, Бугарску, Југославију и Маћарску, долазн у Београд 11 авглста велнка група Пољака, иаставмнка и ученнка Дентралног пнстнтута фнзнчког васпнтан»а у Варшапи. ОпаЈ ннспгтут коЈн се налалн у оквнру уннверлнтета у Варшави, дао Је велики број одлнчних наставннка п спортнста. међу којнма су н шнром св.-га познатн Кусочински, ПеткЈсвнћ, ЛокаЈскн, Кухарскн п др. Инстнтут Је за десет годпна рала стекао велпки реноме; на н»ему ст>дираЈу чак н Американпн, Бралнлнјанцн. Енглезн. а и нашн познати спортисти Стевановић, Нишавнћ и Радовановић. Пол»аии остаЈу У Београлу трн лана за коЈе ће време приказати разие гране спорта, тако да њнхов боравак претставл»а значајан датум у развоЈу наше фнзнчк* културе. После Беогрвда. гости ће посетитн и друге спортке центре. па потом одлазе на краће лстоваа»е па Јадрану.
Стечај за избор питомаца правника Управа звд>тк<Јине ДимитриЈа Лазаревпћа бнв. суднЈе. и»еговс жене Катарпне н н»иховог снна Драглтнна. на основу прављта. коЈе Је* сам оснивач задужбине прописао распнсује стечаЈ за избор Једног питомпа правннка. коЈи ће годину даиа провести у Паризу. ради усавршаван»а у правним студиЈама. Пнтомап мора нспун»авати ове услове: да Је Србии да Је днпломпрани правнлк, да Је здрав (уверен»е два државна лекара) и да ннЈе старнЈн од 25 годнна. Првенстао нмаЈу вал»ани снновн погинл-лих илн пострадалих у рату. Женске не мог>- битн 1пггомци. Пнтомац ће прпматн стипендиЈу годнну дана по три хил»аде дннара месечно и за то време не сме се враћати у ЈугославиЈу. Поред месечног издржаван»а пнтомал има права на накнаду трошкова — одлалак н повратак — н школарпне. ПриЈаве подносе се канцелариЈн задужбине до 15 септембра.
Ухапшенн новосадски трговац Хакер пуштен је да се нз слободе бранн Нови Сад, 4 августа. — Као што је »Времес јавило, новосадска полицнја ухалсн.та је трговца г. Ернста Хакера, кога су неки трговци оптужили да је вршио злоупотребе као заступник једне фирмеХскера је полицнја одмвх предала суду Истражни суднја гПапричић сасллигао је ухвтпенсг трговца. После тога он је довео одлуку. да се г. Хакер цусти на слободу н да се из н»е бранн.
БЕОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ
^ЖСГОМПЈВ
ДОЖИВЉАЈИ МИЛОРАДА РАЈЧЕВИЋА
Маори, ра изумире
ПИШЕ ЉУБИША СТОЈКОВИЋ
Кување јаја у вулканском језеру Рота Руа у Новој Зеланднји
45 Као браћа су се изгрлили и изл»убили. Пироћанки грнчар Ранчић давно већ није видео овде никога свога. У колико нису трговци, наши у Аукланду живе изван вароши, на фармама. И мај- ј сторн су за справл>ање ,,пик
потисну све. Говори се о привређнвању, о ценама, о политици. На нример: Шта би бнло цриродније То је неко особито I него да две сестре, британски јело. налик на нашу турши- доминионн, Аустралнја и Ноју. У овом далеком свету од ва Зеландија, врше размену
обузме их носталгија и онда | ката. Хелен ? Та ћудл,ива Асе дуго прича о завичају, уз : мериканка бнла је нешто коктејл или виски. И онда о- друго. Извесно било би мнопет отпочне да откуцава нерв I го угодније да је у салонским свакидашњице. Рад и брига | колима и она, заносна и, кат-
Сезона грожђа настаје...
Београдске пнјаце претрпвне су воћем. Довоз грожћа почео је у већим количннвма и квалитет је добар Засад нвјбол»е грожће стиже из Смедеревв и н»егове ивјближе околине. Ценв грожћу је 5 до 8 динвра килогрвм. Услед све већсг довоза. претпоставл»а се. цена грожђу ће још пасти. Прошле годнне. у ово добв, оно је било непгго скушве Диње су знвтно појефтиниле док се лубенице још увек држе на цени. Услед рћавог временв. учествлих киша. довоз зеленог поврћа је доств попустио Цене су остале. према прошлој недел*и. готово непромењене. Нарочито је чврста цена парадвјзу. Ценв месу је непромењенв. Риби исто тако. Ј>-че. на београдским пијацвмв цене животним нвмирницама котирвле су овако: Л1есо. — Говећинв 10—12. телетина 12—16. јагњетинв 12. овче- I тинв 10. свињетина 12—14. сушено свињско 14—18. кобвсице 1220. шввргле н чвврци 12. оалзма 12—24. к>-вана пг>'нка 40 —70. некуввна ш>-нка 24—40. сирова сланина 14. с>-вв слвнина 1^—20. | свињска маст 14—16. свло 16. топл»ен лој 10. нетопл»ен лој 10. Риба. — Шарвн 10—12. кечига 18—35. смућ 18—3—, штука 10—12. Млеко. — Кравл»е 2—2,50. овчије 3. кисело 6. ивсло 32 36. квјмвк 22 —24. обичан сир 14. квчкввал» 16—20. ементвлер 36 Поврће. — Пвсул. 3—б. млад грашвк у зрну 10. зрео грашек у зрну 10—12. нови кромпир 1—1.50. црни лук 1—1.50. бели лук 2—2^0. боранија 2—3. бундева 2, тиквице 1.50—2, швргврепв 1. сладвк купус 2. кисео купус 3—4 спвнаћ
2. рен 6. цвекла 1. келервбв 1, карфиол 2. зелен зв супу 1. перш>-н 0.50, мироћија 0.50 целер 0.50. црвени пвтлицан 0.50—1.50. плави пвтлићан 0.50, л»>-тв пвприкв <сто комадв> 8—10. туршијврв 6—8. бабура 8—10, краставци 10. Воће. — Јабуке 3—б. крушке 3—5. брескве 5—-7. грожће 5—8. шл»иве рвнке 2—4. с>тпене шл»иве 8. лубевицв 2—б. динл 0.50—3. ораси без л»уске 18—20. опвси са л»уском 8 лимуц 0.75—.50, поморанце 2—3. Живнна н јаја. — Кокошкв 10 до 14. гуска 10—20. патка 8—14. јаја (сто комадв> 50.
производње ..ннклинга онн су направили читазу нндустрју. Наши на Новом Зеланду махом су богати л»уди. Један од њнх- Нлнја Манднћ. наш трговачки агент, сестрић Николе Тесле, дошао је у Аукланд сиромах, Сада, да се изразимо нашки, жпви безбрижно. Браћа Матић нмају огромне магацнне смоле. Укратко, толнко је наших исел»еника у Аукланду, и толико их је међу њнма богаташа, да су се побринули н за своју душу. Веровали или не, у Аукланду наши имају своју школу, цркву, клуб у коме се састају,.КО ТИ ИСКОПА ОКО?" Људи су се прилагодилн новом животу. Каткад само
Саобраћај на прузи Косовска Митровица - Краљево успостављен али је штета од поплаве велика
Кра&сво. 4 августа. — После прекида нзмећу Лопатице и Полумира, на 114 и 116 километру, одмах је упућена група радника да би се успоставио редован саобраћај. После дугог и напорног рада пруга Косовска Митрозица — Краљево је оправљена и саобраћај успостављен. Додуше, возови и дал»е долазе са мањн.м закашњењем од по неко-
лико минута, а и како ]е време и дал»е кишовнто постоји бојазан да не наступи опет квар на нстом местуПланинске реке Рнбница, Сопоља и Турија веома су много надошле и причиниле велику пггету сел»ацнма. Однесено је 10 пешачких мостова и сада сељаци тешко пролазе преко набујалих река. Ове речице однеле су и доста зиратне земље.
добара. А оне је не врше. Међу становницима једне и друге влада скоро једна безумна мржња. Не да не купују ништа једни од другнх. Они са Новог Зеланда неће да чују за Аустралијанце и они нз Аустралије неће да чују за Зеланђане. Запгго? Свети Господ Саваот бн знао. Има, додуше, једно објашњење. Али наивно, сасвим
Беогџадске иијаде иуне су воћа и грожђа
Незапосленн приватни чиновннк нзвршно самоубнство Сисак, 4 августа. — После осмодневног траган>а данас је пронаћсн у центру града, на Миханићевој обали, леш сисачког граћанина Рудолфа Мискс- | лера, незапосленог приватног I чиновника. Пре 15 година Мнскелер се са својом женом Иваном доселио у Сисак. За све време он је био незапослен. а издржавала га је н»егова жена Ивана позната модискиња у Сиску. Због тога нзмеђу супружника је често долазило до сваће- Када је Мискелер пре осам дана нестао, н»еI гова жеиа је мислила да је отн| шао у Аустрију радн тражежа залослења. као пгго је н раније ; неколико пута чинно. Мећути.м |овога пута он се није враћао. Претпостав.љајући да би Мис I келер могао извршити самоубиЈ ство полицијски органи претражили су данас љегозу башту. Н заиста у једном углу. у велнкој трави пронаћен је његоа леш већ у распада њу.
Рајчевић је без много труда дао овакво објашњење: — Знате лн ону нашу пословицу: ,.Ко ти ископа око"? — „Брат" — „Зато је тако дубоко!" Мрзе се просто зато нгго су тако блнски једни другима. А можда је по средн и конкуренција... ЖИВП ОВДЕ ЈЕДАН НАРОД... Као н у свима деловима света, као и у свакој земл»и, Рајчевић је, такорећи, прву •посету учннио гувернеру Новог Зеланда. Тај је био врло љубазан. Хтео је чак да његово гостопримство брил»ира. Државни функционери ставл»алн су му на расположење бесплатне карте за лађе, за авноне. Гувернер Новог Зеланда уступио му је своја салонска кола. Наравно да се човек осећа врло утодно у салонским колима. Уопште не бн ни имало смисла правити макар какво упоређење са путом по Индијн, кроз пределе џунгла н степа. У салонским колнма гувернера Новог Зеланда Рајчевић се није нн опоменуо доброг Банге. који га је хладио од врелине и бранио од инсеката. Ту и нема ннсе-
кад, у наступима, ексцентрична... Али, камо среће да човек никад не ожнвл»ује успомене на једну жену! Пре неколико месеци, кроз Инднју, до ушиЈУ је допирао њен кикот. Сада клопарање точкова широког салонског вагона. Н>ене речи испуњавале су прнсношћу атмосферу сто метара наоколо. Сада је могао да чује само сувн глас слугу, који г а је — опет пажња гувернерова — пратио на путу. ПУТ БЕЗ ЖЕНЕ — Господнн је желео нешто? — Не! Господнн није доброг расположења ? — Како се узме... Онда ћу вас ја оставитн на миру! И боље. То би Хелен друкчнје казала: — Мај лорд! Плиз кис, ми... Нема внше ексцентричне Хелен, која се у бенгалској џунглн одушеаља вала ловом на тигрове. Уосталом, запгго н мислити на њу?! Пружала му је задовољства неколико месеци. Али она је припадала другоме. То је судбнна свих жена! Ма колико слободне. оне увек припадају некоме. Док су се точкови воза од. бијали о гпине, у ушима му је непрекидно зујало: — Плиз, кис мн! Само кад би једна жена била опет ту, да поновн ове речи, макар не биле тако умнл>ате као оне што су нзлазнле из уста индијске сапутннце! А Банга! Добри кули. Тај је увек бно жел>ан бакшнша. Некако се више не сећа ни где га је оставио. НОЧЕ «*-' ">НОМИЈЕ Хелен и Бангу замениле су овде сасвим нове физиономнје. Баш као да је човек живео давно некад, пре више хиљада година и онда умро ' и опет се родио. (Наставиће се)
383, —3 —