Време, 12. 08. 1937., стр. 13

Четвртак, 12 август 1937

СТРАНЛ" 13

фРДИСИ(д'У РОДСЕ

|4М &2ик

Кад ме заштрецао десни бу-

26 — Оно што је цео свет знао изузев мене: ка>ку да ви пишете за његов лнст и да се потписујете еа ,,Одри". •— А ви то називате спријатељили св са Вествудом? Ја му само носим своје чланке. Кажете да су ваМ већ испричали; а ко то ? •— Леди Брендмор, коју сам југрос ишао да обиђем, јер је среда. •— Па пгга с тим ? •— Ништа, саМо сматрам да сте могли да ме известите. Учинило ми се као да сам с неба пао кад ми је Н>ена Екселенција споменула Вествуда. *— Моји чланци у „Ивнинг Њус"-у нзгледа да вас Нису интересовали. Према томе нисам мислнла да ће вас заннмати оно што пишем за један локални лист. • — Али то више пада уочи. — Јесу ли то речи леди БреНдмор? Да ми случајно она то не замера ? праснула је љутито Одри. — Не. Она ми је казала... Не. — А шта вам је то она казала" Чим је ушла у своју собу Одри се срушила у фотел»у, дршћући од беса. „Како је глуп! муцала Је она. Тврдица — знала сам колика је тврдица — себнчњаи и деспота. Оженио се самном из пожуде н сујете: а он то назива љубав. Алн сад је још послао и љубоморан! У самој ствари то је основа свих ових прича. Љубоморан! На кога само? Какав глупак! И та леди Брендмор! Питам се само шта је све могла да му исприча, јер осећам да отуда ветар дува. Међутим ја сталне присуствујем њеним комитетима, побожно је слушам када се шепурн и понашам се баш како треба... Да случајпо не уображава да флертујем са њеним нећаком. Не, то није могућно, посреди је нешто сасвим друго. Одри је била у праву, посреди је било нешто друго. Ледн Брендмор је узела на зуб још од првог дана. Иако је млада жена указивала све почасти, она је осећала да је све то привидно. Патрнција, која је сматрала да је својски помагала своме мужу да пребро-

ку могућну љубавну интригу. I мерне хране од које пати њс— она Је од тога била врло на јетра, нарочито на овако далеко Јср је била одвсћ све- '. 10 плој клими Рахајанге, која ! брегТзнав сам'ја'своје — дисна свога положаЈа и свогл ј ј е свакако била једна од глав- горњобањска и прође ми. достојанства. Па чак и да Је | М1!Х у 3 рока.

Код специјалиста

помислнла да му се као жена допада, она би одма.ч одгурнула сваку помисао, ие толнко због врлине колико због разумног расу1 )Ивања, знаЈући да она нсма ни године а ни Одрину лепоту, да може да је истисне. Али Енглескиња до сржи, рођсна у малогра !)анској кућн, васпнтана у традициоцалном духу, она је осетиЛа да је ХеЈ>берт ирипадао њеној средини и њеној раси. Једнога дана када су Картерови дошли да је виде и док је Херберт обавештавао леди Брендмор о хвојој служби, она је приметила расејан Одрин поглед. „Јадаи дечко, помислила је Нзена Екселенција, оженио се женом која га не разуме". Зато га је нестрпљиво очеЈ<нвала сваке среде. Херберт Је излечио од њене главобоље I и она се врло добро оећала после дијете коју јој је преписао. Херберт није био рђав лекар. Он није имао интуицијс, али Је био трезвен и умео Је да постави снгурну дијагнозу. Па ипак није смео да саопшти леди Брсндмор да њена главобоља долази услед преко-1

Казала ми Је да то није I ди све етапе своје каријер?,

нв мало рђава ствар кад Једна млада жена ради . — А после? — Додала је још: „Само ако јој то не одузима време за домаћичке послове и за друштвене дужности. — А да ли бих могла да зжам шта сте ви Још говорнли? — Нисам нмао шта да одговорим. Неки нзненадни бес обузео Је Одри. До очаЈ^ња Је доводила безбрижност њенога мужа. — Остави крем на сто, наредила је она Лну који Је донео чинију, сами ћемо се служнти. Ево пгга бих ја на ва-

мнслила је сада да треба да блиста. Како Је имала мало тиранску душу волела је да заплаши жене нижих чиновника и официра, на коЈе њена спољна појава ниЈе много утн-

! Али у току дана Ја сам опет Он би дуго остајао са њом п рочитао један чланак. Међу говорећи о њеном здрављу, | ц а ма буди речђно, ја много I дивно би се њеној неуморној ^ ВО лим да читам све што се по активности и са пуно пошто- ! цовинама пише о бубрезима и

вања грдио би је што се мно го брине о другима. — Требало би да мало више помислите на себе и да се причувате. ВаШе је здравље драгоцено цеЛоЈ колонији. Шта би било од ње, кад не би било Ваше ЕкселенциЈе. Свакога пута долазио Је са озареним лицем и ожалостио би се свакога пута када би морг» да напусти леди Брендмор. ЗнаЈући да његова жена не мари за бриџ она га је позивала самог на своје дане примања. Двапут недељно од иет до сед&м неколико добрих играча играло Је бриџа код ње. Херберт је врло добро играо. Умео Је да игра, имао Је добро памћење и удвостручио би пажњу када би имао част да буде партнер леди Брендмор, која је била бесна, ма како у мале новце играла, да изгуби игру. (Наставиће се)

моја жена каже да сам се у Томе просто поманиЈачио. али ја, разуме се, "ка То не обраћам никакву пажњу и продужавам да чи*ам чланке. А у овоме чланку аутор нзгледа неки истакнути наш специјалиста, тврдио је на најпозитивнији начин да болесни бубрези могу бити узрок страшних обољења срца и саветовао је своје читаоце са болесним бубрезима да благовремено предузму мере. Срце Је! Није шала. Додуше, до сада није било ничег сумњивог у овоме мом срцу, али, нека га ђаво носи, овај наш организам је тако потаЈан, и са таквим изненадним прохтевима да те без икакве опомене може бацити у наручје неке болештине или право у гроб. А не може тако, треба да идем код овог специЈалисте за неке мере против бубрежних опасности по срце. — Господине докторе, н Ја

Шем месту одговорила: „МоЈа жена се баеи друштвеним посЛовима н толико Је пре за похвалу што ( То чини без икаквог снобизма. Она Је врло добра домаћица. Изузев четИри до пет веЧери, она није ннгде изашла откако смо у РахаЈанги н Ја еам нсто тако задовољан њеним услугама као н услугама лакеЈа, утолнко више што ме она кошта много мање..." —• Слушајте, драга моЈа... Хајде!... промуцао Је збуњећо Херберт. — а што бна пише мале чланке о моди, то Је само ба то што јоЈ треба да купи рубље н што с времена на време мора да промени чарапе и хал »ину". Ето шта бих Ја све одгоборила да сам била на вашем месту! И треснувши љутнто сервијету о сто изашла Је нз трнезариЈе. цала и коЈе би Иосле Мог*ла да охрабри и разувери своЈим краљевским осмејком. Међутим, она ниЈе могла да тако делуЈе на Одри јер се она није дала збуниТи, ни заплашити и Њена Екселенција Је сматрала да је то врло непристојно с њене стране. Уосталом зашто Је та гђа Картер заузимала став једне праве даме, кад она на то ниЈе имала права ни по своме пореклу, ни по свом друштвеном положају ? Ова млада Жена зато није била крива, јер се она ннје нарочито тако понашала, већ је та отменост била урођена код ње и како то није случаЈ са леди Брендмор, она Јој је тим више замерала. Херберт Јој се напротив врло свидео. Оно дивљење које је прочитала у његовим очима од првога тренутка и које је он имао само за гувернерову жену, усхнтило Је као жену. Не зато што је она могла и за тренутак да помисли на не-

13 — Занима ме, шта ли је ова девојка? Швеђанка, Немица?.. т— мислио је Церси г прилазеГш и сам стариНа{)ници и а&глсДајући у излог. Кроз прашњаво стакло видела се унутрашњост радње. Газда је бно већ у годинама, црне очи су му играле као на зејтину а риђи брци беху му обешени на ниже. Са осмехом Је посматрао своју лепу и очевидно узбуђену муштериЈу. Она је олако .гестикулирала и нешто му објашњађала. Мора бити да су Је газдини одговори нервирали. На њена убеђивања и настојавања, он ^Ој Је одговарао равнодушно, .'ш мало се не интересујући за њена излагања. — Ходи часом овамо, — позва Перси тихим гласом свога друга. — Погледај само ону лепотицу како се препире са маторим старинаром. Да ми је само знати, шта То Хоће од њега? — Само ти продужи да и даље посматраш твоЈу лепотицу. А ја ћу у међувремену да уђем у ову књижару. Приметио сам у Излогу једну расправу о јероглифиМа, која ми није позната. Идем да видим, вреди ли штогод. Хенри заиста уђе у књижару, а Перси и даље остаде пред излогом старинарнице. Неколико минута доцније, девојка изиђе из радње. Сва румена од узбуђења, она пође према Сенском кеју. Перси се одлучним корацима упути за њом и убрво је сустиже. — Могу ли вам у чему бити на услузи, — упита Је он на француском. — Ви... мени? — зачуди се девојка.

— Чнни ми се да вас је онај тип увредио. Она се нагло окрете у лице Персију. — Оставите ме на миру! Перси се на тренутак збуни услед овог неочекиваног отпора. што сн за уличног мангупа! — засмеЈа се Хенри иза његовНх леђа. Зачувши енглески говор, девојка стаде. — Извините, што сам вас увредила, — обрати се она на добром енглеском језику Персиу. — Али, верујте, ниЈе ми стало до уличних познанстава. Перси се сав засИја. — Понудио сам вам своју помоћ из најчистије побуде и веома ми Је кривд 1пто сте ме тако погрешно схватили;

(ШЕБШ Најплпуларнија певачнца и глуиица Европе славна 1АРИИЛА н о в о т н И У брил>*нтној Л&*а1>овој омерети

Дмвво песме, музика, хумор и вдеалан садржај Сии екстеријери сиимљени еу у Далмацији Додатак■ МНКИ МАУО и ФАКС НОИОСГГИ

Ч у в е н о хигк!енско 1ДОНО пиво Санатор Точе искључиво V Београду Кафана и ресторан Занатски двм

Најмодернија елеКтрична вентилациЈа. Усисавање тоилог и \*бацивање свежег и хладиог ваздуха у салу

1) Љубимица Веограда, дражесна Нонмита Монтенгро н познати комичар СортесЛе РгапсаЈве МАКО ДЕРЛН у пикантној и веселој комедиЈи протканој музиком Офеибаха Париски живот - |.а РапвЈеппг и 2) У дуплом програму! Фредерик Мерч у филму велнке л»УбавИ н ратног хаоса Црни Анђео — У плаиепу Ниске цене почев од 3.— динара.

крете за непознатом, чврсто одлучен да не губи задобијене позиције. Хенриу се све ово није ни најмање допадало те је ишао иза њих незадовољан. Међутим се девојка била сасвим одобровољила. — Вн ми, на жалост, нимало не можете помоћи... А онаЈ старинар је збиља неки одН0н0н01'0м0||0110110п0»0н#1 ДАНАС ЧУВЕНН РОМАН ВИКТОРА II Г А Јадиир

(^5 т1вега1>1ез» I И || ДВО УЈЕДНО V гл. улози Хари Бор Додатак; II О В О С Т Н .'1бог нр.'јикр дужние фнлма само за ошцј филм почетак у 8, 6 н 9.20 часова.

вратан тип и ја сам сва збу Њена. ■— Одмах сам то приметио. ј Ни мени се ништа није допао. А осим тога, изгледа да Је био дрзак и да вас је увредио. Дозволите, Ја бих... — Ах, не! Овде није по среди увреда, — прекнде га дебојкап'— Сгвар.је V томе, аџто

сн тражип' Латрају •*, Ј 8 »Р 8 ® Ј«Д^Р" - * • 3 стен уверава ме да га Је већ прод^о. А ја сам га још колико Јуче видела у излогу. Прстен Је а сад у радњи и Ја сам увереиа да матори разбоЈник лаже. — Уверен сам да би тај прстен дивио прнстајао уз вашу ручицу? — О, не, ради се о нечем сасвим другом. То Је прстен моје матере. Породична успомена. Украли.су нам га. — Украли? Па ш*о не приЈавите ПоЛнднЈи, место што преговарате са тим типом? — Којој полнцији да пријавим? Није га украо он, већ су га конфисковали у своЈе време бољшевици, заједно са осталим нашим накитом и драгоценостима. И сад се многе од тих ствари продају овде, по Паризу. Овај старинар није Француз, он је из РусиЈе и има пуно оваквог накнта. — Ви сте, свакако, арисТократкиња? -- упнга Је Пер.

Она се осмехну. — Не, нисам аристократкиња. Мој Је отац био чиновник, а мати Ми Је из трговачке породице. Нисам кнегиња, па чак ни грофица. Родитељи ми нису били милиоНарн. Перси се све више почињао да интересује. Видећи како живо разговарају, приђе им сада и Хенрн. — Дозволнте да вам претставим свога пријатеља. Лорд Хенрн Мерч! Хенри се вбуни, осећајући се нелагодно. Било му је непријатно што је Перси изрекао његово име при уличном упознавању, иако је млада Рускиња и њему била симпатична. — Ја се зовем Ростовцева, — пружи му она руку. Хенри је стеже, љутећи се у себи на Персија. — А сад, пошто сам вас упознао са своЈим сапутником, дозволите да вам се и сам ггратставим: Перси Хартмур. Како смо ми сад упознати по свима друштвеним правилима, то узимам слободу да вас замолим да пођете са нама у неку посластичарницу. Обећавам вам, ако ми све испричате и ако ми дозволите, да ћу вам добавити ваш прстен. Убрзо су све троје седели оио стола оближње посластнчарнице. (Наставиће се)

сам један од ваших читалаца са болесним бубрезима... — Да бубрег и срце праве, знате, страшне махинациЈе у нашем телу и ко се не јавн лекару и благовремено не предузме мере, као мушица одлази Богу на нсповест, — прекинуо ме он и ја сам сав претрнуо од његових последњих речи. Затим ме Је најпажљивије прегледао и о<угушнуо — види се, велики специЈалиста, иако Је, такорећи, још младо момче. —■ Хм, за сада ништа нарочнто, али ко зна да у најближс време... — Аман, г. докторе! I — Знате, за већу сигурнос? отидните да Вам прегледа срце колега кардиолог др. X. ■ дођите опст код мене. — Хвала, до виђења! — и тутнуо сам му једну стотку у РУку. Колега кардиолог ме такође пажљива прегледао и! ослушнуо и рекао ми Је, да би джјагноза била сигурниЈа, да одем код колеге рентгенолога др. У. да мн фотографише срце и да му затим донесем снимак. —• Захваљујем, до виђења! ■— и њему Једна стотка. Колега рентгенолог снимио ми Је срце спреда и позади, дао ми је два црна стакла, а ја њему дадох три стотинарке. — Браво — узвикнуо Је кардиолог, кад Је видео снимке — срце као у младића, да га удариш о земљу, отскочмће као лопта. ч— Ја Вам чесштам — узвикнуо је бубреголог, кад Је чуо шта ми је кардиолог рекао — зиачи бар за сада можете бити мирни! — Е, какве мере треба сада предузети, г. докторе? — За срце Само такви методични прегледи сваких шест месеци... ми ћемо га на тај начин вребати изблиза и иећемо му дати могућност да Вас нзненади неком катастрофом, а за бубреге — диета и бање. — Ах, г. докторе, Ви ме умиристе и улисте наде, знаге

— жена, ситна деца, кад би једног лепог дана остала, не дао Бог, без пензије, без пара- — Да, да, зато не заборавите кроз шест месеци! — Како да заборавнм ? — одговорио сам ја радостан и стиснух руку овог чувеног бубреголога и још радосније сам отскакутао до куће. — Жено, дођи да ми видиш срце! Оиа Је посматрала стакла, ја сам јоЈ причао о тројици специјалиста, али уместо да будс тронута изгледом мога срца, које се у младостн умало није истопило за њом, место да буде запањена пред опасношћу, коЈа ми је претила, она Је почела да се крсти: — Боже, Боже, зар си полудео?.. Деца нам немају обућу, ја немам чарапе, а ти дајеш твоЈим изелнцама петстотина лвва и то зашто? Да ти кажу да т* је срце скакало као лопта! Е, баш си будала".-,„ *— Ама, за већу сигурност и умирење... — Лепо, Бога мп, ако сви здрави само ради сигурности и умнрења набијају парама џепове лекара. Ко зна каква су мафнја тн твоји спецнјалистн, па тераЈу шегу са будалама као што сН ти и пљачкаЈу им новац, а преко свега још н преглед свакнх шест месецп. Убиће нх у врат. Од сада ћеш престати да читаш разне меднцннске беседе, чланке, часописе и томе сличне глупости по новинама, јер ћеш се сасвим поманијачити. Ја нећу лудог човека, добро да упамтиш шта ги кажем. Разумс се, да не обраћам никакву пажњу на њена брбљања, али то што ме пецну некаквим манијаштвом, натераће ме да одем н код неког чувеног специЈалисте нерволога да Ми наЈтемељниЈе прегледа све мождане центре нерава н да ми Нзда једно уверење, па ем да после будем миран, ем да ЈоЈ запушим уста. ст. л. костов

Боравам пољсних студената у Југославији

Сваке године врши се размена југословенских и пољских студе ната и на таЈ начии известан броЈ студената из Пољске проводи своЈе летЊе фсрнје на прак. тичним радовима код нас. а на ши иду за Пољску. Ове године отншло је за Поллку 70 маших студената. а исто толико ПољаКа дошло Је код нас. НиЈе потребно наглашавати од колиКОг Је великог значаја за узаЈамно упознпвање наше и пољскс омладине ова размена оа коЈу се стараЈу наше универзитетске вЛа стн и Академска секциЈа Полско-Југословенске Лнгв у Југослввији. Док студенти меднципе раде по болницама, техничари по рвдионицама, а шумари код шумских управа н т. д. студенти пра ва Пол»аци. коЈи су дошли К0д нас додељени су на рад бамкврским установама. Тако они раде код Државне хипотекарн« банке. ОпштиЈЈске штедионице и др. Пољски сТуденти коЈи су у Вео граду врло су задовољни своЈим размештајем н приЈемом на коЈи су наишли. Једвн од стуДенатА г. Р. Анђејовски, нначе нстакнути академски Јавни радлик из кругова . Пилоудчика" коЈи узима великог учешћа у многим студентским оррапнзацпЈама рекао Је вашем сарлднику

смо дошлн на рад код вас, са коЈима само везени н словенским пореклом и сличношћу нсторт,ких догађаја. Ми смо ималн великог нацноналног вођу маршала Пилсудског, вн сте нмвлв Крал»а—Витеза Алоксандра Ујединнтеља. С тим именама везани еу догађаЈи од скоре прошлости. који су донели слободу и независност нашнм народвма. УпОзвавШи сада више ваш народ мн ћеМо вастоЈавати н по повратку у отаџбину да родимо и даље на јачењу нашнх братских односа. „Размбна студената доиоси огромне користи Пољској н Југославнји. а даЈе и Јаког потстрека академскоЈ омладиии зв рад нв посТизвп.у узаЈамних идеала". Један други пољскн студвнт г. Јан Вујастик. такође нстакнути аквдемски Јавни радник, али из других кругова (Народно странке) говори се истим одушевљењем о Бвограду и нашем народу. И он сматра да ће бнтн више н више корнсти од ове размецс студената и та размеиа допринеће постизап.у оног непосредног јаког контакта пол.ске и наше омлвдпне. која ће обезбеДи ти нпшим братским сЛовенским државамв заЈеднИцу у будућпост* * узвЈамио сбезбећипаи.с за | ко*еГ1»укт1пвлп међуиародни оад

ЈЛл смо Јако задоволлн, што у ШАр&егг вашах народа.

Г.