Време, 12. 08. 1937., стр. 2

г морам дд ГОВОРИП С« ЊЕНОП МДЈКОМ ДА ЈЕ УРАЗУМИ. КУД ЈЕ ЛЕЛШИ СГАРИНСКИ НАЧИЦ МЕШI ЛЈОИЗА!

о*! здр н^ ИЗГ71ЕДОП ДИ0НО СД ОВОМ да ф0и ^

ДД.ГЂД ТДРДНД омд вдс стрчш : ИО -ПОДИШЕ"

пп, 060 јб тптиие ндјмовијд фризурд!

тпко; ПОЖДЧ СИ И ТИ V ПРПВУ, ЈЕР ЈЕ ОНО БИЛН НаЈИОВиЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ КОД ХОТЕПТОТИ. ИДУЋД ЋЕ. СИГУРНО БИТИ „ НОШЕНјЕ ОЛКЕ КРОЗ I ,-Ч Ј103ДР6Е. ЖЛ

КОЛ1ПСА ЛН ЈЕ НЛДНИЦА НОСЛЧА? Од родбнне нз оолижњег мсста поред 1 >еоградч1, виалао сојј со оа жпвогним н ам лранцама. К-жина стзарн чх1 кофером ннуком случају, Ш1је могла да пре!)е 40 - оО кнлограм-а. Хрошидина за све наллаЛеаа је у нзносу 23 дннара. Нс:ач коме сам поверио пренос стварн до стана (Каленићева пнјаца). грвжио је награду 20 данара, ивко за гај рад ннје утрошно ни 1 час врсмена На моју напамену да је та цена нескромла, јер зм пре меоец д«на за превоз фнјакером три кофере, себе. жену и деге. плагио свега 25 динара. Он се је тако прнашао да странцн који долазе у земљу лгогу иматн лош угнсак и суд о свкма нвма уопшто. Исилагно лчм му тражеиу награду, алн сам му саопгагио дв ннје у праву п да ћу од тога лравити пгтап>е Тада. да видите постао је м~ло ..мекшн" Удружење но-ача. о оаатгвнм овојнм чланотнма требало бн дз ловеде мало више речуна. јер би то бнло како у интересу оамог Удружења. тако и у интересу самих носача. па н у иитересу угледа земље у којој жнвимо Зар није сувише велика цена за преноз једног кофера са ства■рима за јело за један сат радног времена. кад за ту цену оз 20 дтаарв оЗ^чзн рвдчрк. пв и втгжи чиновник. ради 7 8 радних часова днев^о? Да ли је носвч број 380 имао прзво на ову награду. то из ових ледовв нека видн његово Удпужење ЧАС ГИЛгаАСТЈПСЕ У КАФАН СКО.Ј КУГЛАНИ! Младн професор једнс спмоЗттравне гимназнје у Тимочкој Крајини. на часу гимнастике уместо да је своје ученике н ученнце Ш разреда гнмназије, ослободио загушљнвих учионица н пружно им могућности, у лепим летњим дпннма, да $е надншу н науживају чистога вазду ха у природн и зеленилу, радећи са н>има многе корисне телесне вежбе. довео нх је у прљаво дворнште једне кафане, пуно прашнне од улнчног промота. где се налазн сада ново начпњена кафанска куглана, да се дезојке и дечаци ксглају. Око ученика и ученица. које су већ велике девојке, окупила се је маса паланачких беспослнчара, као н певачича из кафане и посматрали са добацнвањнма, како довојке бацају кугле, ужнвајући у покретима њн. хових тела, која су прн бацању кугли долазила до изражаја, Ово је без сумње "редак пример нозог физичког васпитања школ

Драга је узбуђено слушала.

» I » КОМЕ ДА СЕ ОВРДТНМО? ' Докле ћемо мн сироти којн смо Ч проморенн дневним радом да Су- | домо ноћу узнемиравани туђимЈ лумповањем? ђ На Ј'глу улнце Гундулићсвог к вснца налази се кафана „Бота- Ј ничка башта'-'. доста примамљива | н се сх ,„^, 10 у гоузбог свог чувеног белог вина Од к " ешто Ј°Ј се СТ( -- ал ° > Г РУ како су насталн топлн дани, рет-" Д ма и пењало се у подгрлац. ко које ноћн да се не седн лоед | И њој грЈиуше сузо на очи. том кафаном, напољу на улици. | Христнна чорсто обгрли сестру до дубоко у цоћ. Алн ово што се Ј и ду Г0 су н,их две плакале. Д а С " Л п ?ш°то Л ° Н ° ћИ ' Т ° ј ° СВаКУ ' Сада сам саСВИМ пр0па " дарЈ пр шло. I ла, Дајо, сасвим! За Једним столом седело ]е не-^ ' ^ Ј КОЛПКО .ТУДИ којп СУ толнко Л(кр-| . Хрпстина ЈО ТСШИЛЗ КОЈЈИКО мали. певалн. викклн и напослст-^ је могла и умела. ку се посвађалн, не обзирући се Ј — Буди присебна, Сешо. Не апсолутно на становнике сусед-1 врсди сад ту јаднкопати, Шта них кућа! И та јо грајн трајала | • • , све до трн сата ујутру. Како ни. 4 Ј ' * Д Ј ' ^ слм могла ока склопнтн цсло но- « " Ал " кзк « , |и „ Сп " ,п да ћн од н.нхове внке и дроке, то со ^ погледам > очи . Он пе сетнм у зло доба око 2 часа по' омрзнлтн, можда и отератп. поноћн да позовем надлежае у | Дајо. Али тек они који ме г помоп. Али налтлост, чак нн сни . мпзе 1 нису узели у заштиту нас муче-' у, "" нике?! | Сестра Је прскиде. И тако смо морали да слушамо . " ^ад ДОЛазе ТИ Русн ? тс разуздане људе све до зорс." Драга се мало прибра као Жалосно, али нстннито! р под тушем хладне воде, када ♦ ј јој спомену Русе. НОВ БАН>СКИ СИЕЦИЈА. — Још нн сама не знам. По ЛНТЕТ * твоме савету, ја сам успела да Пре нски дан случајно сам се | одложим њнхов долазак. И усбавио у Вршцима и том прили-^пела сам. Убедила сам Сашу ком десно ми се један догађај који би овако прско ,,Одјека" Џ требало жигосати. ј Док сам пр>ед једним киоском . у парку посматрао израђетше * од дрвета, којв бнх понео као у-^ спомсну на боравак у Врњцима, ј осетио сам да ме је ноко ударио " штапом. Кад сам се акренуо у- ^ гледао сам једног млађег чове

уда\з 1ИЧ \1 М1 Пише БОЖИДПР НЕМЉРОВИБ - РОЧКОМВК

онај Француз, који је први констатовао да си у благословеном стању и који је ту своју констатацију и потписао! Ето зашто је потребно да дозволнш да те прегледају! Нека се све сруши на главу тог Француза. Драгино чело се мало разседри. Ипак, разборита Христнна бнла је у праву. Треба што више одбацити кривицу са себе. Трсба уверити Александра, треба уверити народ да до ње нсма много кривице, већ само до лекара. И она оберучке прихвати овај Христииин предлог. — Само, дотле ни речи Саши о томе! Прави се и дал>е као да очекујеш порођај! — рече јој Христина при поласку. Кад остаде сама Драга се опружи на отоман и замисли се. Црне мнсли летеле су јој кроз главу. Све само црно било је пред њом. Само она, била је као на белом хлебу. Не-

ка, који ми се за ударац изви- 0 нио са речима: ј — Пардон, мислио сам да Је л мој друг' Довде и није ништа необично.' Али у току тога дана, прнметио ј сам да се ово исто деснло још ^ једном господину, коме со мла- •* днћ исто извинио као н менн, $ док је њих 5—6 са с^ране посматрало ово ..јунапггво" свога дру-" га и слатко се смејало наседању 0 нспознатог господина. > Ако се овако продужн можо со г десити да неко реагира на ова,- Џ кав безобразл >'к или може стра- л дати некакав странац, па би ред било да се у будуће, ако се ово $ примети, са изгреднлцима нај-^

строжије поступи.

фотоггафске апагате свих фабрика и конструкција продаје

^родителл .за^цинути.. . | Стога, драги Одјече, одјекни I , до меродавниХ." Да би они прона- | шли боље н згодније место за ! телесну културу, када млади про Ј фесор ннје умео. * НККА СЕ Н ОВО ЧУЈЕ Ако вас нанесе пут у наше велико село у Срему, ви ћете се задивитн, али само из далека, како нмамо лепу и велику цркву. Али када дођете у село, на раскршђу видсћете нашу велнку цркву како жалосно нзгледа. Годинама већ, њенн зидовн спол>а, нису видели креча. Онај не. кадањи. поцрнео је. На крову роде праве гнезда, зеленн се коров и т. д, Но ми некамо намеру да вам се жалимо како је наша Црквена општина снромашна. па не мо же то да уреди. Напротив. Она је чак богата. Богата је, јер" располаисе са 100 јутара ораницо. (И словбм: стотииу јутара!). Ту земљу црквени одбор предаје сваке године у аренду н добијп за њу 40—50 хиљада данара годишњо. Али никомс осим оних који су у томе одбору. ннје познато где се и на што троши тај новац. Јср ни у самој црквн-не можете да внднте иеке нарочите Припопс А поваца. како рокосмо, нема да се црква .барем једном окрочи.

репнћ, Те1тзије 32.

скс омладинс. којн ће свакоп. : најЈовцшнје у Всог|>.ду Лон,.. > I ч I * *

| пре! нер-

Јадзансна Пловидба д. д.| ДОШАК ДНЕВНА Г>ГЗА паробродска служба из Сушака за Далмацнју н обратно. Полазак вз Сушака у 16 часова. ДНЕВНА ВНШЕКГАТНА веза за сва купалншта в летовалншта Југословенске обале. 3'ГОДНА ТУГИСТИЧКА путовања из Сушака за Далма. цију, те за Грчку уз јевтнне цене, зжључиво вожњу, храну и кревет. ЕКСПГЕСИО-ТЈТИСТНЧКЕ пруге из Венеције за Далмацију. Првокласнн пароброди — изврсна кухнња, Проспекте и упуте дазе: Главна агснцнја Јадранске пловидбе, Београд, Кнез Мнхајлова 8. 3818 1-8

ПАРТИ.ЈА БР. 130 Одиграна v шестом колу на _ лимпнјади V Штокхолму у сусрету Џ Југославија—Велгија 3:1 иа трећо] ^ плочн. I Франиуска 4 Бели: Костнћ (ЈугославнЈа) ' Црни: Баерг (Белгија) Р 1) о4 еб 2) <14 45 3\5с3 516 4) 1д5 1к>4} 5) в5 ћб 6) 1ћ4 д5 7) 4дЈ 5е4 В) 5де2 с5 ^ 12) о 3 а5 10 13> 5 д-с5 1 о с5 11, 14) ћ м ^ Д а смо се и Ја и ДР- Коле пре15. ћ д5 ћ д5 16) мј 1<17 17) ти7 4* Џ варили у рачуну и да се поро18) с сЈ4 5 с!4 19) к<1 1а4 20) Т61 I с? л ћај може очекивати за читав 21) I:с2 5:с2 22) Т:ђ7 ТсЈВ 23) Рв21 5сЈ4 Р 24) РеЗ Пс41 251 Кд1 515 26) 0:д51 т1в|Месец касннЈе, а не за 23 27) Кћ2 а5 28) Тћ:«7! Рс5 29) Т:18'" ма р Т> као ШТО СаМ Му раНИЈе ^ рекла. И он ми је поверовао, пласман после 15 кола ј па је наредно да се не жури С токхолјг . 11 апгуста. — После^мНОГО Са ДОЛаСКОМ ТИХ Руса. 15 кола међуиародног шаховскогР * випим \'патурнира стаље 1с следећс: Холан- л АЛИ ' са Д као што ВИ Д ИМ > > па ди.1а 37 поена и 3 недовршене пар- Г ла сам у ЈОШ ГОру КЛОПКу. Кад тцје, Пољска 37 (1). Мађарска Зв'Л^ нам ј е и ова ј план пропао, ОНпаеин (2), Сједин.ене Амергпке Др- Г Ј 1 ' , жапе зв (7», Чехословачка Зб (21,|Д а ооље нека се И са ТИМ ЈеЕстоциЈа 33 (4). Шведска 33 <2)Ад а нпуТ СВрШН И ТО ШТО Пре! Аргснтниа 30^. (3), ЛигпаннЈа 30%I ттт „ (2), Југославнја 27'.'. поена и 3 не- . — Шта Намераваш ? ловршене партије. ЛетоннЈа 27 (2>.1 возно -ј е УПИТа ХриСТННа. Енглеска 241$ (3) и т. д. ^ Ј гЗнш,.,. П .1 - Шта друго, ного 10, да ну Ме1)\" дама рсзултат је до сада 4 признам СВе, па Да Ме бар ТИ оваЈ: Менчнкова 10 поена, Бенннн руски лекари Не мрцваре! 8 пое!Л, Соња ГраФ в поена. (ДНБ) 4 а — ^ еси ли полудела Драга? | се нисц шалила то да у. радиш! Онда си тек пропала! — Али, Дајо, шта имам од тога ако кријем ? — Имаш много! С а д треба 0 спасавати оно што се још да | спасти! Пре свега ти сачекај ^долазак тих лекара и дозволи Јда те прсгледају... Џ Драга се нервозно насмеја. 4 — И да открију — лаж! л — Немој ме прекидати ^настави Христина. Тачно је, } кад те преглодају, они ће кон^статовати да од поро1)аја нема г ништа, али ће исто тако констатовати да се ниси превариГла само ти, него н др. Коле,

— Ирпни се и дол>е као да очекујсш поро1)ај! — рече јој Христнна прн одласку.

ка сл>тња говорила јој де да ће се ове ово што се збива и што ће се збити, бити фатално по њу. Али шта је могла да учини ? А 23 март неумитно се приближавао. ПРОШАО ЈЕ 23 МЛРТ... Последњих дана, пре него што је дошао унапред речени датум, 23 март 1901 године, за који се сигурно тврдило да ће обрадовати земл>у наследннком престола, или бар принцезом, Крал> Александар је био необично нежан према Драги. Угађао јој је у свему, чинно све, само да она буде задовољна, С а свих страна из народа и даље су прнстизали поклонн за бебу, која се имала тек да роди. Цела земља са нестрпљењем очекивала је тај дан. једнн радосни, а други злурадн, који су тврдили да од порођаја нема ништа. У маршалату Двора и оста•шм дворским канцеларнјама чињене су све припреме за прокламацију народу, за свечани чин рођења. Унапред је све било прнпремљено, да се тај радосни час објави пуцањсм топова са Града... (Приликом званичног попи-

са ствари, у одајама Краљице Драге, после њене трагичне смрти, нађени су између осталог и ове ствари: једна кутија разних свилених машни за дечје бенкице, три фланелске хаљинице за дете, један покривач од плаве свиле за колевку и један свилени јастук превучен скупоценим чипкама, једна бенкица од плаве свиле, две капице, све лрекривено чипкама, две бенкице од батиста, три свиљене хаљинице за дете, два пара штриканих ципелица, три розе и три плава свилена јастучета за дете, три дечја летња јоргана итд. Било је маса ту других ствари, као српског платна, дубкова, разна коританца и остало.) Драга је и даље пред Александром глумила улогу жене која је у другом стању. Често се жалила на несвестицу итд. Она би му говорила таквнм тоном и начином да га је доводило до таквог узб5'ђења да су му сузе радоснице врцале у очима. — Знаш, говорио би јој он, разнежен до суза, — онда ћу иматн анђела и анђелка! Зар не, мило моје? — Јесте, душо... Једном га Драга упита лукаво: — Сашо, душо, а шта би бнло ако се случајно дете не би родило. Он скочи. — Шта говориш анђеле ? Да се не роди ? Али како је то могућно. — Па ето, недај Боже, али рецимо да ја побацим, или да се дете роди мртво? Његове се очи овлажише сузама. Чело му се замрачи, а брада заигра. — То... би значило несрећу за нас обоје! Али не, до тога не може доћи, зар не? Не сме доћи, разумеш ли? Никада! Али Драга није мировала. Она је хтела све да зна, шта он мисли и шта би био у стању да учини. Она је била дављеница, морала се хватати и за сламку. " —• Добро, Сашо- ,ти знаш колико те ја волим и да бам у стању све за тебе да жртвујем, па чак и свој живот! Него, ако би се рецимо догодило да порођај буде компликован, тежак. Да се догоди, да ти лекар постави питање, кога треба спасавати : дете или мајку? Шта би им ти на то оцговорио? Она га је гледала право у очи. Осећала је да ће је његов одговор оживети, дати јој наде, или ће је сасвим смождити. Овако постављено питање и то директно, неочекивано, збуни и уплаши у исти мах Александра. О таквој једној жретпо ставци он није ни размишљао. Размишљао је тек тога тренутка. Са ужасом и са зебњом. Колебао се. Није знао шта да одговори. Да. Кобно је то питање: мајку. или дете?! На шта би се одлучио? Драгу је волео изнад свега. Али он би њу још више волео као мајку свога детста. Па зато се он њоме и оженно, да му она буде и жена и мајка њнховог детста. — Но, реци ми, шта би одговорио? — полако га упита Драга. Он рече: — Тебе да спасе! — а грашке зноја оросише му чело. Драга га привуче к себи н \'миљавајући се лукаво му рече: — А ја бнх радије жртвовала себе! Ово дете 1е потребно не само ради твоје лнчне среће него и ради среће твоје земље! Силно гану Александра ово њено притворство. И он је само чврсто загрли, а две сузе радоснице скотрљаше се V погије њених облих груди. (Наставиће се)

ПОРОДИЦА ТАРАНА

ИВЕР ИЕ ПАДА ДАЛЕКО ОД КЛАДЕ 1Текст V Обрадовом преооду)

ВРЕМЕ ДАНДС: ПРЕОВЛАЂИВАЋЕ ВЕДРО У ПРИМОРСНИМ ИЈУЖНИМ КРАЈЕВИМА

Ов»дро.0 с ". об лачно, (Ј -'А облачно.^^ х ' ' оПлачио, ф «Ттотп* овлачно.ф-магла.-^-ттт .^ гкншна «она, ^-(ј— > *т 1 »ј.мц» показује правац ветра, а нопречнс цртнцс љегову јачнну (краћа цртица до 2 м/с, а дужа до 4 м/с) 1 с нзобвре, Д = антициклон (висок нритисак), В = дспресија (циклон) низак притиеак. Температура означена бројевнма. Делнинчио облачно у осталим прв * делииа, где ће бнтн мсстнмично олуја н кнше у п.т>усновнма. Темлература се иећо знатно промеиити.

ОПШТИ ПРЕГЛЕД ВРЕМЕНА НЛ ДАН 11 АВГУСТЛ 1937 ГОД У 8 ЧАСОВА У ЕВРОПИ: Остаци умерено хла дног ваздуха одржавају се још у западној Европи и у области Алпа и Карпата, где преовлађује облачно време са нешто кише местимично. Суви и топлн ваздух са претежно ведрнм временом влада на Средоземном Мору и на Балканском Полуострву. У ЈУГОСЛАВИЈИ: Преовлађује ведро у целоЈ Крал»евинн са повећаном облачношћу у СавскоЈ н северном делу Дунавске бановине. За последња 24 часа кпше Је бнло у ДравскоЈ, СавскоЈ и ВардарскоЈ бановини. Температура мало опала на северозападном и Јужном делу, а порасла у осталим пределнма. Минимална температура: Плевље 10. Макснмална температура: Мостар 37 ПРОГНОЗЛ 3 А КГАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВНЈУ ЗЛ 12 ЛВГУСТ 1937 ГОД. Преовлађнваће ведро у прнморскнм и Јужпнм крајевнма.

КРОЗ МИНИСТДРСТВД

СЈ««« шлаов У 4 85. а 11.11111 , 18.50 час.

ПРЕМЕШТАЈИ СУДИЈА нме "Шеговог Величвнотва Крал»а Петра Другог, указом Краљевских Намесника, на предлог г. Мнннстра правде премештенн су: У Окружнн суд у Пнроту за судиЈу -I 1*рупе 1 степеиа Мнханла Трич^оннћа, судију Окружног суда у Лесковцу;" у Окружни суд у Лесковцу за судиЈу 5 групе Ва^плиЈе Ле«Ц>внћ, суднЈа Окружпог суда у Пнроту; Срескн суд у Тузлн АлекСандар Хаџн-Пвповнћ, суднја 7 групе Среског суда у Цазину; у Срески суд у Метковнћу Нван Лујак, судија 4 групе 2 степена Среског суда у Кнстан>ама; постављенн су: у Срески суд у Цазин за суднју 7 групе Шнмун Шун.нћ, судскн прнстав 8 групе Окружног суда v Мостару; за старешину 6 групе Среског суда у Алибунару Фнлнп ЋоСцћ, суднЈа истог суда 7 групе; унапређени су: у 3 групу 1 степена Стеван Јовановнћ, суднЈа Апелационог суда у Веограду; у 3 групу 2 степена Кр^та Манднћ, претседник Окружног суда у Подгорнцн, Воиспдар Горднћ, старешнна Среског суда у Ужнцу, Светозар Мнл.ХовиП, старешнна Среског суда у Сурдулнцн; у 4 групу Гстепена Попар Поппднћ отарешОна Среског оуда у Врашн; у 5 грјгпу АндрнЈа Мартнпац, старешина Среског суда у Старнграду. УНАПРЕЂЕЊА ЛЕ1САРА У нме Н». В. Краља Петра Другог. указом Краљевског Намесннштвај на предлог Мнннстра соцнЈаше полнтике н народног здравља. унапређенн су: за вншег пристнва Одељења соцнЈалне полнтнко н народног здравља Краљевске банске управе у Баљој Луцн б групе СтЈснан Мончнновнћ, до сада 7 групе; за здравственог саветника "подначелннка Среза власотнначког 5 групе др. Сава ЦвеТ11новнћ, до сада 6 групе; за здрав ственог саветннка подначелннка Среза гружанског 5 групе др. Вожидар Јурншнћ, до сада 6 групе; за здравственог саветннка код начелннка Среза моравског 5 групе др. Храннслав Лазаревнћ, до сада в групе; за здравстииног саиетннка код начелиика Среза младеновачког 5 групв др. Владнмир Мпрковнћ, до сада 6 групе; за здравственог саветпнка код начелннка Среза колубарског 5 групе др. Лидрнја ГоЈковић, до сада 6 групо; за здравственог саветника код начелннка Среза зем>*нског 5 групе др. Наја Лтанацковнћ, до сада 6 групе; за здравственог саветника подначелника Среза белоцркванског б групе др Тјорђе Мн.тошеинћ, до сада 6 групе; за прнмарног лекара Државне болпицо за душевпе болестн Љубљаиа Студенец 5 групе др Микаел Камани, до сада 6 групе; н за аснстента Опште државне болнпце у Љ>;бљанц 7 групе др. Владимир Милаисц, до сада 8 групе.

КОНКУРС за прнјем 20 дневничара у службу Поштанске штедноннце у Београду За овај Конкурс могу се пријавити првенствено каЈНдидати мг шкога пола, који испуњавају сле деће услове: 1) да је држављанин Крал>евине Југославнје; 2) да је свршио Трговачку акад|мију нли потпуну средњу школу са абитуријентским течајем илн дворазредну односно двогоднш. њу трговачку школу; 3) да нн ]е старији од 27 годнна. Молбе морају битн написане својеручн^ таксиране таксеном марком од дин. 10 и снабдевене оригиналI но.м школском сведоџбом. крштеницом и уверењем о владању Остала. ДОјјјумента по _ ^човжичМЈга^ поднеће- на са*10 -иЗа(Ј?»ани кандидатн. би мера бити тачно назаачена адреса кандидата. Првенствеао имају кандидати. који знају стра не језике и дактилографију н којн су отслужили војску. Молбе са препорукама или везане за ма какав услов или писане м;а. шином неће се узнмати у обзир. Од пријављених кандидата Поштаиска штедионица нзабраће 40 који ће бити пуштени на пријемни нспит. Према успеху пока« заном на испиту биће сачињенз ранг-листа кандидата од којих ће се изабрати првих 20. Изабрани кандидатн биће постављени за дневничаре илн за надннчаре. Сва потребна обавештења добиће кандидати пнсмено од Генералне дирекције Поштанске пггедионице у Београду. камо ће се и молбе слати. Програм н дав полагања пријемног испита бибг саопвдтен свим кандидатнма који буду нзабрани. Молбе ће с? примати најдаље дс 21 августа 1937 год. закључно. (Из Поштанске штедионицс Краљевине Југославије).

Нњнге н пистови Ј. КАНГРГА: ЦЕПНИ НЕМАЧКО-СРПСКО - ХРВАТСКИ РЕЧНИК. Нопо ноправљено н умноже* по нздиње. Београд, Гид. >1. Ћуковнћ, 10X7. Стр. 752, исна тпрдо иовезацОЈЈ 80 дии. Поред монумеиталног Енцнклопеднског немачко-сраско-хрватског речннка, што су га прошле године објавнли професорн др. Св. Рнотнћ н Ј. Кангрга на лмрист науци, кн.нжевности и школа нашоЈ, пок. Кангрга је предузео да свој раннјн (г. 1912) џепнн Немачко-српскн речнпк, коЈн Је тако корнсно послужио школскоЈ наставн. заменн новим. ц обнлатннЈим, Још сређенијнм, н прегледннјнм. У спора^уму са сарадником своЈнм па великом Енцнклопсднском рочннку, почео Је да скраћуЈе оваЈ углавном сводоћи прообнлату прнмерну фразеологнју на најпотребннЈу меру, како би за потребо школе и практичног жнвота добно што бољи нзвод. На послу том затекла га Је н смрт. Започет посао свога друга др. Рнстнћ Је наставио н завршно, затнм настао да се н штам(без штампарскцх грешака) под нменом Кангргиним, прнмајућн на се одговорност пред књпжевним светом. Као изврстан идаод пајпотребннЈег н најбољег немачкосрпско-хрватског речннка на нашем Језнку, овај џепнн (с преко 30.000 речи, ван безброЈа значеља) Јеств и — цајпрактичннЈи.

ВРеМЕ

Четвртак, 12 азг>'ст 1С37