Време, 12. 08. 1937., стр. 4

СТРАНА 4

шаховској олимпкјади соета у Штокхолму Од нашег специјалног дописника

ПТтокхолм. августа, — Чпм се еа штокхолмске станице пође у варош добнја ее утнсак да се у овој прекраспој варошн одржава нека мећунаролнл свечаност. Обале морз н језера, које дубоко залазе у град. окнћене су велн. кнм заставама безброј држава. чнји се претставннцн на великој шаховској олимгтијадн. боре за освајање тнтуле аајбоље државе У ..крал>езској нгрн" и прелазан „Хамил+он-Руселов" пбхар. Шаховека олнмпијада одржава се у Гранд хотелу .Ројал". У самом вестнбилу хотела. пре него што се уђе у салу. смештена јо попгга. да би се свнм страним мајсторима уштедео труд. радн што бржег слања извепттаја. Та пошта служн истовремено и као обавештајнн биро. На једном дугачком столу могу се наћн разнн планови Штокхолма као н без-

<^ 5 ј

Зиачка шаховске о.тпмппјаде у Штокхо.тму број најновнјнх шаховских ки>нга н часописа неколико држава. Одлична пропаганда за ове листове! Улазак у велику и прекрасау салу оставља нзванредаи утисак. На средиии сале из једног малог водоскока избијају танки млазеви воде. Око водоскока. одвојени поплочаним стазама. пр>-жају се травњаци чијим је изицама засађено разноврсно цвеће. Свуда около траањака на поплочаннм стазама намештени су столови. прекрнвени зеленом чојом. на којој се налази шаховска табла, а за којима седе нграчи дубоко замншљени над малим дрвеним фнгурама. На столу су поред шаховске табле још и шаховски сат и формулари за исписивање пар. тнја. а са сваке сТране и мала аастава. поред играча. чнје боје заступа. као и име играча. Док су једнн мајстори дубоко утонули у решавању неисцрпнве ..крал>евске игре*. други коЈи ннсу на потезу шетају са унутраш^ &е стране. пратећи са великим интересован>ем позицнје својих играча као да би желели да им помогну у постигнућу заједнич. ног цил>а — победе. Са спол>Не стране ИГрачИ Су од публике одвојени ужетом. тако да -публика не може да им смета. Са спол>не стране публика седи н са живим интересовањем прати ток појединих партија. Код појбднних партија публика је у велнком броју о:-г.-пл>ена. Пробијамо се кроз највећу гомнлу н долазнмо до конопца који нас одваја од стола. За н»им седе играчи и поред шавдске заставе читамо нме Еве. Не чудимо се више за. што је овде велика Група л>удн коЈи би хтели што боље да видс светског првака у шаху. Велнки маЈстор Је дубоко замишл>ен над шзховском таблом. Могло би се рећи као да сањари и као да га се ништа не тиче сав таЈ сает оИо н>ега. Прилазимо другом столу. где је такође много ..кибицера" а где . се боре лладн мајсторн Решовски претставник Амсрике и Флор ј претставник Чехо ?ловачис Дбк Флор нервозно Шета ОКо својик саиграча. че::ајућв да му протнвник позуче потез. Рсшевски Је. сав црвен у лицу. са набпеклим жнлама на глави. коЈе му избиЈаЈу из већ ретке косе. дубоко замишл>ен над позицијом. те Му сам изглед лнца одаЈе да се развија велика борба. Један одблесак кагнезијума љутгЛо Га трза. Као да Је хтео да каже: ».Пустите ме да мислим".. Тако Је свуда около негде више негде мање публике. Разуме се. око националног тима Шведске увек је наЈвише света. • Пењемо се велнким степеницама у горњу салу. Јер се поред шаховске олнмпијаде одржава и турнир дама за првенство свста. Исти утисак као и доле. Само што су овде претставници .леп. шег пола". И оне су нагнуте над шаховском таблом. а поред неких може се у пепел»ари видети пуно опушака. Може се лако заклучити да ни даме у пушењу не ичостаЈу много нза својих шаховскнх колега. Оно што се доле не примећује овде се одмах уочава. Поред већ зрелих жена. чак и ..старамајки". могу се видети и сасвим младе даме одевене по последњој моди. Човек би рекао да су лепотице. Да не седе за шаховском табЛом имао би се утисак да Је по срсди конкурс лепоте. Внди се одмах да жена ни на шаховском пол>у неће да изостане далеко од мушкарца. ма да су жене овде Још увек далеко изос-тале. Једини њихов претставник којн се доста успешно борн са мајсторима Је Всра Менчик. женскн првак света у шаху. Један поглед на табелу на коЈој Је 26 имена. претставница 17 држава. показује да Је Менчикова далеко надмоћна над своЈим противницама, Јер је све партиЈе •обила. Иначе Је у неким партиЈама 4ио и суза. Н& пример Лауберт

(ЛетониЈа> —Сон.а Граф (Немачка). Млада представннца Летоније при прекпду партиЈе имала Је доЗре изгледе на добитак. а.пи како Је ставила у ковепат слаб потез морала Је да нзгуби партнЈУ и све аначнзе Ле*гонскнх мај. стора нису пзмагалс. Лзубертовз ИоЈа Је Још ученица и има тек 17 година, из жалостн за партијом расплакала се. Летонци. да би ЈоЈ помогли, сазетовали су Јој Још једнно шго бн Јој помогЛо: лукзву тактику. Рекли су ЈоЈ да предложи ГрафовоЈ речи ппе наставка партијс. ЗнаЈући да слабИје стоЈн Соња јв прихватнлп ремн, не надаЈући се лукавости. Кад су отворнлн козерат и Соња видела шта је урадила. тада се она расплакала! Оставл>амо салу са дамеи-тур. нира н излазимо на велвкн балкон. Један поглед доле оставља изванредан утисак. Зеленн травњаци чине нам се као велики шарени ћнлими. Пре. ко од балкона. са кога посматрамо. на полукружном подиЈз-му за зеликим столом заседава олимписки Комитет. На столу Је пуно хартија и формулара. коЈе одбор брнжл>иво уређуЈе. Изиад подиЈума су две веЛнке табле. На једној су, Једно поред другог. имена дрЖаза коЈе се у Дотичном колу боре са четири мала празна пол»а где се после сваке завршене партиЈе ставља пезултат на плочи На другоЈ табли су имена свих држава учесница, редом према стању на табели. Поред имена сваке државе налази се у једном углу и тробојка. а у другом брОј поена коЈе је дотична држава постигла после свих одиграних кола. На Ерху је Пољска са 294 поена, па Холандија са 27. Трећа Је Америка са 264. Троструки победник ОлимпиЈаде. ма да Је од ПОЉСКе заостао 3 поена има лепе изгледе и ове године. јер је Једно коло мање одиграо од ПољсКе. а то Је 4 партиЈе. Тражим погледом нашу дрЖаву. коЈа је тек на једанаестом месту. са Енглеском. Наши претставннци имају слабог успеха ове године. Иако су на почетку имали наЈЈаче противнике впак ове године нсће. нако им сад претстоје лакше борбе, успети да се високо пЛвсираЈу као до сада. ГледаЈући одозго изненаћује нас. И поред великог света. савршена тишвна која влада. ЧуЈе се једино ритмнчно падање воде из водоскока и повремено шкрипање сголице са коЈе се неки мајсТор диже. Један потмули звук удара у металну плочу: знак прекида партнје. Доносе се ковертн и док Један играч мисли на потез коЈи ће ставити у коверат. Противник бележи позицију. Сала се полако празни И мајстори уз коментар данашњих резултата, одлазе на ручак, коЈи Је по шведсиом обичају Тек у 19.30 часова, Одлазећи нз дворане дивимо се велнкој организаторскоЈ моћи Швећана, Јер Је према признању самМ мвЈгтора ово ЈеДна оД наЈбоље организованих олимпнјада уз изузетак да Швеђани нису могли да предвиде. да ће услед великог броја људн и поред велнког просГора бнти мајсториаа претопло. С. ВУКОВИЋ

УРЕЋЕЊЕ ЦАРИНСКИХ И ВАЛУТНИХ ПИТАЊА ИЗМЕЋУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И БУГАРСКЕ Вугарски внши ннспектор г. др. Попов лроучава организацпју нашег Мннистарства фннанснја I Већ неколико дапа палази се (у Београду внши инспектор бугарског мнннстарства фннанснЈа г. др. Марко Попов, осведочени ! пријатељ нашег народа. Г. Попон долази већ трећи пут у ЈугослаанЈу. Досад је долазно прнватно. да посетн нашу земљу и да сз што Ооље упозна са нашнм нарсдом. У ту сврху напнсао Је и више чланака о нашем народу. Овога пута задржао се у нашоЈ земљн, при повратку из РумуниЈе и Пољске, ради упозназања организациЈе Мннистарства финансиЈа, нарочито организациЈе поЈединнх ревизигнских установа. — Нажалост, рекао нам Је г. др. Попов, не могу се многе стварн код нас употребити; Јер сваки народ се организуЈе према саоЈим потребамг- Врло ннтересантно уређење Је у Пољској; зато што су они од Пруса, Аустрије и РуснЈе узелн оно што Је наЈбоље. У ЈугославиЈи пак наишао сам на вслики напредак. на сасвим модерна схватања и уређења, коЈа одговараЈ>сасвнм данашњим потребама. Ова проучавања доприносе много упознавању и зближењу наша два братска народа и на таЈ начин примењуЈу се добре ствари н у своЈим држазама Највише нвстоЈимо сада да се поправи питање валуте и царннсие ревизиЈе, Јер тек онда ће њом бнти олакшан долазак, који Је од велике користи за наша два братска народа.

ПРСМЕ П0ЛК1НУК ДНЕВККК „ЖС је хтела хрватском пнтању супротставити вештачки створено православно питање" вели „Хрватпски дневнин"

Четвргак, 12 август 1037

Загреб, 11 августл. _ Сутрашњи „Хрватски дневник" осврће се у свом уводнику на последње догађаЈе у везн са Конкордатом и на писање г. Јове Бањанина о томе. Између осталог „Хрватски дневник" вели: „У некнм православним круговнма Конкордат Је приказан као да се иде за тих да се правослаани покатоличе. НиЈе чудо да се ради тога чуЈу код кругова необавештених и неуких људн из Јаве да ће се одрећн православне вере. Тенденција ШС у овоме је очигледна. Она је хтела хрватском питању супротставити вештачки стпорено правослапно пнта1М\ падајући се да ће радн тога хрватско нитање битц стављено у позадину. II тако м има стпорнти ситуацнју, у којој ће ЈНС наст>-пнти као тобожњн арбитар н регулатор иапетнх одношаја." „Хрватоки дневник" ограђуЈе се од мишљеша н писања поводом Конкордата, па велн; „Хрватско свештенство, које знаде да католичкој цркви не ввђенијнм присталицама прети никаква погибељ од орга- | дружене опозицнје. низованог хрватског народа I После завршене турнеје пс знало Је сачувати достоЈииЈи СепернапДалмацијн,'г. др. ЧубрилоВЖП путује на Раб, где

него и католнчанства, Потоњ? радн тога јпр у слабљењу като.шчанс-тшк гледају и слабљење хрпатства. Читава, дакле, ова борба ЈНС потнуно |о ралу»1 .1 »ила. Када би се ЈНС друнчнје држа.1.1, она би се одргкла цнљева оноје полнтнке, која, ево, долази у сукоб са хриатском католичком црквом".

Г. др. Чубриловић отпутовао у Далмацију Вања Лука, 11 авг>етв. Снноћ Јс отп>товао на Бан>е Луне у Северну Далмацију г. др. Бранко Чубриловић, првак бивше Землорадничке странке. Г. др. Чубриловић ће одрл:аги у току овог н идућег месеца више полнтнчкнх састанака у Кннну, Шибенику в осталим местима Северне Далмације. где ће се састатн са У-

став. СвоЈ чланак „Хрватскн дневник", попгго полемише са г. Бањанином, завршава ов&ко: ,Ј1олемика поводои Конкорда. та показала је да уннтаристи иду систематски за тнм да ослабе позиције Не само хрватства.

ЛОСЈШНШМ ЧШС Изненаднк

долазак

Г.

Тррћи јпн по.порскр конфсрснцијс у Сплиту

МИНИСТАР Г. ЦВЕТ1 01ИЋ измениће правипник о пензионом осигурању помораца

Сплнт, 11 августа. — Јутрос у 10 и по часова наставнла је рад конференција, која има да решн социјална питања наших помсграца, под претседннштвом мнннстра социјалне политике н народног здравља г. Драгише Цветковића, који је јутрбс стигао из Веограда. Министар г. Цветковнћ прилкком отварања јутрошње кон ференције поздравио је све учеснике и рекао да и он, као ресорни миннстар, н Краљевска влада стоје одлучно на становнпггу да се, уз остали комплекс социјалних пнтан»а, Морају решптн н пнтања социјалне заштите помораца. У свом 1*овору он је нагласно потребу да се сва ова Соцнјална пнтан>а помораца коначно

ће се на одмору задржаги ду же времена. Конференције г. Милоја Рајаковнћа у Срезу рачанском Вајнн« Бапгга, 11 августа, Народни посланик г Милоје М. РаЈаковић. потпретседник Фи нансиЈског одбора Народне скуп штине одржао је више зборова в конференцнја по свнма општинама у срезу рачанско.м. Данас Је одржао конфереНцИЈу у Бајиној Баштн, на коЈоЈ Је говорио о успешном раду владе г. др. Стјаднновнћа, о побољшању народног живота н Јачању државе, а потом Је потсетио све присутне на разлоге в државну потребу. коЈок се руководило приликом доношења Конкордата, а коЈе Је он нзнео Још пре гласања за Конкордат. Г. РаЈаковић Је затим говорно о нРса* ВесноЈ политичкоЈ кампањи, Ја се у последње време спровокампањи заснованоЈ на фантастичннм измишљоТинаМа коЈии се директно штетн држави. скину са дневног реда, на задовољство помораца и поморске привреде. Дал.е је нзјавио да је још јутрос, одмах по свом доласку, бно ннформисан о дооадашњнм закључцама г . р 1јм „„ л » говор.л, конфереицнЈе, која радн већ ^ г р Лука Пегкганћ. пр»т«д. ник општине. ВеЉКо Бешлић. трговац. и Будимир Јевтић, већНик Пољопрнбредне коморе за Срез рачанскв. Сви присутни су Једноглвсно одобрили раД владе г. др- СтоЈаднновнћа и осуднли несавесну. злонамерну агнтацију и измишљене гласове, који се протУраЈу Кроз НародГ. РаЈковић ће одргкати низ састанака и зборова у поЈедииим општннама срезова азбуковачког. црногорског и сребрннчког.

Алшеричка штампа о впади г. др. Стојадиновића

Постои, 11 авгтста. — „КриШЧен СаЈвНс МвЧнТОр" 03 Јула доноси чланак.Р. Маркхама датиран из Београда. који гласи: Доласко* г. др. СтоЈадиновића на власт, почела Је једна нова политичка ера. која Је значајна због веће слободе и толерантности. Влада Је сада баш прослввила другу годиНЈЊИцу. А то Је заиста ванредан успех. пошто се одржала на властн две године То Је За ЈугослазиЈу веоНа дуги пернод и показује извесну количину стабилности. Г. др. Стоја. днновић донбо Је зеМљИ безбедност и амоповерење. И благо« стање Је евидентно откако је он почео управљати држввним пословима. Ово материјално Побољ. шање проузроковано Је углазном добром жетвом и порастом светски* цена али Је влада иаазВала једну далеко бољу атмосферу. Послови ке развиЈаЈ/. иИдустриЈа је напредовала. прнходв од железница су порасли. банке се налазе у бољеМ положаЈу. а државни буцет је више него уравнотежен. То привредно поОољшање било Ј« поЈачано мерама као што су решење зе&«љ<Јрадничких дугога, помагање задрЈФа и повећање спољне трго вине Свака фаза Југословенског прнвредног живота показуЈе напредак. А сам ПрсТссднив МНнистарског савета Један Је сд најистакнугијих економских стру чЊака земље. Сличан -предаи показује се и на многим другиМ пОЉнма. То је главна карактернстика режима др. СтоЈаднво* вића. Раеправллње о регионалиЗМУ ниЈе више забрањено ^лоаенци дају готово неограничег'-» израза њиховом регионалном осећаЈу, босански муслиманн могу да истичу сиоЈ локални па триотнзам до миле воље, а Хр-

вати исто тако. ТаЈ режнм упоређен са раннЈим режимпма Позазује велико псбољшање. Сгвари се чак развиЈаЈу у правцу Потпуне реорганизациЈе државе. Не може се ипак рећн докле ће то и како брзо ићи. Али одлучан напредак учињен Је. Једна група научника чак Је израдила нацрт Јсдног устава Пре неколико година људи су слатк У тамнице за сличне предлоге. У изузетно тешким и компликованим снтуациЈама. у коЈима Још увек влада антагонизам, немогуће Је провести брзе реформе. НиЈедан део свста није тано тешко организовати као Централну ЕВропу. а ЈугославнЈа Је једна од њених наЈкомпликованиЈи предела. Снгурно Је да би компромис био бољи од Једног радикалног решења. Постоје знацн да ће се догаћаЈи развијати у правЦу таквог комаромиса Може се нсгаћи да Др. СтоЈадиновић пружа помирљивим снагама боље изгледе од оних ко Је су оне имале за последњих десет година. А у спољној политици збир оЛакшања. добре воље и сарад' ње коЈи Је он остварио изненаћујући је. Он Је створИо ЈеДНу потпуво нову мећународиу снту* ациЈу. Пре две годние нико ниЈе могао вероватн. да ће југослоеенски односи са суседима бнтп таНО радиИално побољшани. То Је била готово једна револуција. Скоро на сввкој Граници мржња Је била замењенв пријатељством. Две године су веома кратко раздобље. Мора се према томе бнти резервисан у погледу коначиог мишљења. али се са оду

два дана, а нарочнто о закључку, који се односи на пензионо осигурање па је још данас потПисао решење н издао налог СУЗОРУ да у правцу одлука Конфереадије прнступи нзмени Правилника о специјалном пензионом оснгураи»у помораца.а у оквнру општег радничког осигурања. У име свих радничкнх поморских организација министру г. Цветковићу захвалио се г. Кон и нагласио да је ово прва поморска конференј инја, на којој учествује један , ктнвни миннстар. Даље је г. I Кон нзнео сва питања, која ' ; ннтересују поморце и резнми- ј рао досадашњн рад конферен. цнје, па је у име свнх помораца изразно захвалност мннистру г. Цветковићу на његовом труду, ВОЛ.Н н одлучности да се сва ова социјална пиг- - ч реше и скину са дневИог реда. II БРОДОВЛЛСНИЦИ ОВЕЋЛВАЈУ СВОЈУ ПОМОЋ У нме бродовласника г. др. СтНјепо Кнежевић Нагласио је да су бродовласннци спрем нн, да у границама својнх могућностн, поМогну решење свнх поморских питања. У један сат по подне министар г. Цветковнћ напустио је конференцију, рекавши да ће настојати да се још у овој буџетској години нађу поТребна средства за успостављање поморских ннспекција рада. Уједно је изразио жељу да се на овој анкети донесу закључци, којн ће се моћи потпуно реалнзовати. да нонференција закључп раД још данас, а акО то не буде могућно. да се одгодн конференција, која је заказана за 13 и 14 о. м. на Сушаку, а којн има да расправља о уредбн о утс~ -,ру н истовару у поМорским лукама. Конференција је после од1аска министра г. Цветкови ђа наставила рад.

Курјаци на Озрену растргли овце а један медвед на Звездн заклас две краве Сарајево, 11 авгЈ -ста. — Јуче су курјаци на бзрену впш? Сарајева напали једно стадшевљењем мора поздравити што оВа ПВ н растргло 10 оваца су за тако кратко време изврше- | Исто тако један медвед т>п не тако срећие промене у Једној ( ше Звезде упао је у Чопор п од осиовннх држ&аа Евроаа. Јведа н растргао две краве.

Ван г. Ивангппевнћ у Косовској Митровнцн Косонгка Мнтровкца, 11 Ввгуста. — Синоћ је пропутовао кроз Косовску МитровИЦу бан Зетске бановине г. Петар Ивакишевић. Пред хотелом „ЈадраН" бана г. ИванишеВића сачекали су шефови надлештава, месни одбор ЈРЗ као н многн вићени граћани, прИсталнЦе ЈРЗ и његови лични пријатељи. Бан г. Иванишевић је дуто конфернсао о полИтнчкоЈ ситуациЈи у земљи. нстнчући положај страНке у борби са деструктивним елементима. коЈи су у својоЈ борби против владе г. др. СтоЈадиновнћа искорнстнли Срп. еку православну цркву и претворили је у политичку арену. У свом даљем нзлагању бан Г. Иванишевић Је нзложио досаДашњн рад владе г. др. СтоЈадиновића на еконоМском н социЈалном пољУ, подвлачећи да ЈРЗ данас у народу стоЈи добро и да се свако вара ко покушава да народу Прикаже друкчиЈе «>ено стање.

Ускоро ће почетн експлоатација рудаика у Днл, Гори Славонски Брод, 11 августа. — Данас се почело са градн>ом објеката за становање н осталих зграда у новом руднику гвоздене руде у Дил> Гори код села Ориовчић у срезу Славонскн Брод. Овај рудннк. који ће према . досадашњим анализама бити веома добар, пронашао је пре ' петнаест година археолог Р. Иван Војниковић из села Крнпије код 'Вп1'огђ. и Добио теи пре нзвесног времена концеСП.1У за експлоатацнју. Гвоздена р\тха нзвађена н? овога рудннка у Днл» Горн бнла је послата Мннистарству шума п руда у Београд. Установљено је да сем осталих метала ова руда садржн 69 од сто гвожђа. 12 од сто бакра, 6 о" "ребра н 3 од сто алуминнума. Питвинова у Беч 1 нашж7 стално! 10писмика) Веч, 11 августа. (Телефов-ки извештај). — Данас је стнгао у Беч совјетски комесар за спољне послове г. Лнтвннов. Он је отсео у совјетском по■утнству. Поводом овог доласка совјетског комесара за спољне послове у Беч, совјетско посланство издало је саопштење 1а је г. Лнтвинов дошао приватно н то да консултује бечке текаре о своме здрављу н да гражн савет аа лечење које греба да предузме. По свој 1РИЛИЦИ г. Лнтвинов нћн ће 1а консултацију код професо-»а г др. Епингера, који је у 'воје време бно позват и од тране г Стаљина. Према томе г. др. Епингер могао бн да да - Литвннову препоруку за Је•но подуже лечење у ино•транству, које бн г, Литвино?у дозволнло да се не враћа у Русију, а које би свакако било уважено н од самог г. Стаљииа, пошто бн долазило од тпане његовог лнчног лекара. Прнсуство г. Литвинова V ♦ечу нзазвало Је највећу сен5аднју. Штампа се нарочито ннтересује у које ће место бнги г. Литвинов послат на лечење. | ЈАПАН ТРАЖИ ПОВЛАЧЕЊЕ КИНЕСКЕ ЖАНДАРМЕРИЈЕ ИЗ ХУНГЈАОА ј Шангај, 11 августа. — У току I чонференциЈе са претседником огтштине, кбЈа Је траЈала три Сата. захтевао Је Јапанеки геиерал. ии конзул да се кивеска жандармерија повЈгче и да се е?акуишу сви одбранбени положаЈи, КоЈе Је кинеска жандармерија Ј-гврдила. Јапански генерални конзул поставио Је овакав захтев Као пред услов за регулвсање инцидента код ХЈТЈгјаоа. Претседник шангаЈске оттпггине изЈавио је да је жандармервЈа повЈ-чева Још у току иоћи кад се десио онај инцидент. из квартова у којима има много Јапаиског становништва. а исто тако да су уклоњене барикаде. Претседник је одбио предлог јапанског генералног конзула. да се п>тем једне заједничке комнсије утврди докле жанДармериЈа треба да се повуче, и то са образложењем да је териториЈа на иоЈој се налазн жандармернја. кинеска. (ДНБ) ТЕШКОЋЕ ОКО НСХРАНЕ СГАНОВНИШТВА ИЕЈШШГА Пејпннг. 11 августа. — Велики броЈ јапанских трупа са тенховима кренуо Је чак нз Пејпинга у правцу Ханкеуа. По неколнко стотина имућних Квнеза па чак и странаца напуштаЈу свакодневно ПеЈпинг и гфтуЈу за Тијенцнн. С др>те стране велики број дезертера са фронта покушава да Уће у ПеЈпинг. тако да се пред капијама ПеЈпинга иалази огромна маса света. Снабдевање ПеЈ пннга намирннцама ушло је у врло озбнљну фазу. Велнкн броЈ мањих бродова кренуо Је да набави пиринач у Анаму. Предузете су мере опрезностн за одбрану кварта страннх посланстава. пошто се пронела вест о евентуалном вападу на амбасаду СовЈет. ске Русије. (АваС)

У знаку црвенога срца!

* а. "^±4, шш »г л —1—

41 Л К* в! Ш Ш

Р1Л.Д И |;| 1 и1Г !Г ,

'Т1ТИ

„™к" ГЛаВО) Ј> Р" ав "' но " нам I Јпотребљивају за купаље у каданамеће време у борбн за хлебом , ма. а неколино др>-гнх (онн са и механнзација сбега потиинула црвеннм ерцнма!) за лечење пи, Л1. П °. 3аДИНУ пажн, >' на наш в јењем. Тако је омогућено највеће Тв Лакоумно про. . нндивндуално лечење и >г.-пањем п>*штамо могућности, д а Надо- ^ в пнјењем, јер нма толнко раз. е - е ?!^ ЈУ _" В - I ни * в Р ела - И на таЈ начнн добн-

пињемо живце до нзнемоглбсти н тек онда када ннсмо више господар себе н правнмо Једну глупост аа другом сећамо се. да би добро бнло одморити се^-А колико њнх види, да су потребнн ©дмора, када Је већ доцкан. болест се неопажено увукла у теЛо н неприМеТНо разорила коЈи важан орган! У том су Енглези

Је болесннк и за лечење к>*пањем и пиЈењем ону водл* која најбоље одговара његовоЈ болестн. Сем Тога болесник може добнтн н сваку топлнну воде, што је омоГућено. како каже наш чувени професор балнеологнје г. НенаДовић у своЈоЈ књвзи, „начнном савршениЈнм. него било у којем к\-палишту". Уз велнкЈ- лекови-

. _ . -- " иа.1пш 1 јг . ^ Ј .1ековнпаметнн. Без обзира Јвсу лн наЈ. тост са*1е воде. то су безгветно ЛДпавн1И гвпго тшио «*-г« ' Ј

зДравијн сваке године Иду лека_ ру. тачио се прегледају. да ниЈе случајно коЈн орган нагрижен. Јер не само. да Је ЛаИШе предусрести болест. него Ју лечитн. не. го је и јевтиннЈе... Југославија Је нзрнчно земља бања. Ретко која држава ва све. ту има толико разних лековитих бања као наша и готово нема болести. (сем инфектибних) да не би имали бању од те болести. Мећу нашнм бољим, познатијнм бањама, све то више се пробија у Прве редове Раденска баЊа. И не без узрока! То је богоДана бања са ванредном лекови. тошћу својнх врела. Ретке су бање у Европи са тако лековитим водама. а код Нас Је у некоЛнко Лековитих саставина најјача

огромне предности Раденске вање пред другима! И не само п>. да се лечите са купањем н пнЈе. њем. него у трн главна нова хЈИ тела (Тералија. Олга в Парк хоТел) има у 150 соба текућа минерална Вода! Тако, да се с њом и перете. Па да не оЗдравите!! Како је радн веллке лековнтостн воде броЈ посетнлаЦа сваке године већи, >ттрава Је у задње две године целу бању потпуно преЈ-редила. уз десетак вила, озидала неколико новнх модернкх Хотела са текућом водом н савременим комфором. а 40 новнх бело оплочвннх кабнна могу слуЖнти на част свакој европској бањи велннога стила! Ових дана отворена Је у новом парку (20.000 М-) велнка модерНа кавана Са

особито што се тнче утљичне кн- тон-кином. собом за музицираселине. коЈа Је тако важна за ле. ње нтд. н сада се сигурно не мочење к>*пањем оД болестн срца же ннко погужитн, да нема раб>-брега, жнваца. женских смет- ! зоноде! И тако Раденцн улазе ња. јетара н стомака. а да н не | сигурннм кораком по >тврђеном спомнњемо дискретне стварчнце ј плану, мећу наше Водеће бање. шзлне сфере! У самоЈ бањи и ње. а то и заслужуЈу својнм лековНном рајону налази се 17 каптнра. тнм врелима н енергиЈом коју но* них лековитих врела а да нитн ' ва управа улаже у поднзање т# два инсу једнака, од којнх се три (Јединствене бање.

; кЛаГ.