Време, 12. 08. 1937., стр. 6

ЗРЕМЕ

Р И В Р Е Д

Главне карактеристике новог Закона о лрнвредннм задругама

Послс читавог низа покутпаЈа, коЈнма се желело да ое задружној ндеологнји да Јодииствепа законска форма, донесеи Је За. кон о прнвредним задругама, којн ће важити за целу земл»у. Пре доношсња овог Знкона, у Југославнји Је било нт разннк првн ник подручЈи ГЛ 14 »алружми* закона и нетирм уредЛг и правплшгка, што Је свакако прет. стављало велпку сметњу за праввлан развој нашег кооперативизма. Већ сам тај правнн моменат бно је доволан да оправда доношење Закона о коме је реч, односно уннфикацнју задружног законодавства. Закон о прнвредним задрзтама подељен је на 12 глава. Простор нам не дозвољана да се на свима одељцнма деталииЈе задржимо. те ће»1о се с тога зауставнти са. мо на некнм важнијнм главама. Међу општнм одредбама прие главе налази се. поред основни* задружних начела, и Једно од врло осетљивнх пнтањп задружне теорнје: дефнницијн 1;иопсрн. тнве. Закон дефнннше задругу као „друштво неодређеног броја члановн (задругарн)", дакле као удружење лччкрртн , а не напч. тала, по чему се задруга. нзме»» осталог, треба да разлнкуЈе од обичног трговачког предузећа. Задруга је друштво ,.оа наЈед 1ГНЧКИМ воћен»ем нословн по ннчелу )9>ј*миб номоћи" (прннцип самопомоћи*. Пословни вишак задруга делн сразмерно послу појединог задругара са задругом) начело подсле вишка про рата учешћа у задружном раду>, Најзад, ту је. оствареиа и стара Бншеова и Бланова идеја о не. дељивом и неот)Нивом фоцду. којн се ,не може ниуком случају делити међу своје задругаре" (§ 1. ал. 5). Међутнм, у озакоњеном пројекту не налази с« више Једна од редба из ранијег пројекта. око које су се ломила многа копља. То је одредба која забрањује задругама за звједничку прераду , н продају производа да те про. взводе прнмају на тзв. „чврст рачун". Присталвце забране предаје на чврст рачун познвале су ; се на опасност оваквог рада, коЈн | према њима, утискује незадрЈ-ж.

сие коитрол« било би по свој прилнци боље да су се ове две . .циЈе (пословна и конгрол.ш' свуда дослвдно рмзграничам»ле У прегходном проЈекту било Је изрично формулисано да ревнзијски савез не може уЈедио бити пословни, ни обрнЈТо. (I 80 ал. В>. НаЈзвд питање задружних повлвстица спвдв у ред интересантниЈих одредаба овога Звкона Њих има две врсте: старих, које остају ив савзи. и свсвнм нових Што се тиче првих. Звкон не днра у досодашње п|К)пнсе о повлвстнцама датим задругарству финвнсијских или спецнјалним заколииа Од нових нвЈзнвчаЈниЈв је позлостнца уотпнов-^ен^ фонда зл помаган^» задругарствн прн ПпИВН.1«>ТЧ>ВЛ1|ОЈ нгр:1рној Ллнци у којн ће улагати: по 2^ од го* ,ШШ»г чистог КИШКП; Дршнвна хннотоакрпи Лншсл и Поштннгкн штедноницн. и 10% од голишн^г чнетог пннпсл Држанна 1сласна лутриЈа. Поред овога. у фонд ће улазити све казпе по повоме Заи сдв чисти вишвк Звдпуж не бвпке Премв прорачуну истих вншклпч ових устпновв у 1936 годнни укупнн ефекнт у кориет задоуга Пио би годишпие око 4 милнона дшшпа. У закључку треба подв%"ћн дв 1е. потребв за Законом о поивпедним задруг«мв постоЈала. Циљ законодввчев. према речимт г Новаковићп. помоћника Миниетрв Пољопрнзрепе овстојпо се V томе да се положи основа за лчспиет поввог залоугврствв. ко* 'е V бооби поотив последипа тоеба дз се чува дв це поствне и с««■> "оследником. те стогп тоеба тоздоввити све оне олпедбе овогп Зчконч ко^е лоппииосе розвојт таквог задругврствв Дп. м. л.

Чекови на рајхсмарке морају се најдаље за 15 дана продати преко берзе Народна банна обавестила је циркуларои све банке, овлашћене за рад девизама, ди се почев од 12 о. м. примљенп чековн на марке по извозу у \ ; Немачку имају реа.тизоватн ј продајом па дома1и(м берзама пајдаље у року од 15 дана од дана нздапл.

НРЕГЛЕД МЕЋУНАРОДНИХ РОБНПХ II НОВЧАНПХ ТРЖИШТА

Неједнаки разбој сиробина Лондон — миран Париз — мирнији Берлин — ликвидан Дмстердам — обилно ликвидан Нзујорк — прилив злата

Зугославија долази на шесто место међу земљама ко!е извозе пшеницу Извоз пгаенице из житородних , земаља од 1 августа 1936 до крани пеш задр/гарству. Оии с) ја ју11а г . ИЗИ осн око 13,301.000 пш пл'шса ти и иа с1'припг ЧРГПКЛГ .

Рок продаЈе овнх чекова мен»ан Је већ неколико пута. вероватно у цнљу да се према прилнкама на тржишту онемогући спек>-лациЈа са рајхсмаркама и обезбеди овоЈ вал>ти у ннтересу ннгае увозне и извозне трговине што стабилнији курс. До 5 марта ове године рок обавезне продаЈе нлЈвосио Је 30 дана. а од тог дапа па све до данас важио Је рок од 60 дана.

св позивали н на чувеног чешког ј тона

задругара Клнидеру. којв Је, такоћс, противник оваквог начнна 1 рада. Иини је и|жста.гн1(в>ш про. ј даје на чврст |«чун ноиио за , руком да нл озанон^ног цројекта е.7нмн11ишу забрану пролајс на чврст рачуи- То Је Једпа од мар кантниЈнх карактеристика овог| Закона. Између осталих особина новог звкона сввкако засл>-жује пвжн»у и садржина I 33. који гласи: „Сваки задругар има прмио само на један глас, по прапнлнма За* друге за ПЈ>оизнодн.у, прераду и продају може ое одреднтм да задругари сра.змерио јемству могј иматн и внше глаеова, но највише пет". Овим прописом. којим се — нврввно само у наведеним случајевима — допуштв да задругари могу нмати и више глесова, отступа се од освештацо! наче.та задружне лемокра-гаЈе (свако нма прапо само на један глас). ко/нм Је гарантонацд Једкакост и рав1гоправноет члаиова. У овом емислу карвктеристичви јв и поопис I 53. по коме ..Уписом и задружни оегистар звдругв постаЈе правно лице и трговац у смислу Трговв«п<ог звконикв ..Присталице потпуне вутономиЈе задругарства и у поазном подручју сваквко би волели да се задругарство пгго је могућно више еманцип\Ме н v овом смислу. Јер. кво што Је позпато. залруга је социјална. а не трговачка устенова Звдр>твоство Је покрет са доста резраћеном идеологијом. бвзиоаном повенствено нв основним начелима слободе и демократије. те се ие може ни звмислнти без тих поепусловв Ол стране надлежччх фвктоов истицвло се да оввј Закон ниуколико не онемог\*ћвва слсбодн\- организаПИ1У И КОНТООЛУ V 3*?ДОУрвОСТВУ И ово питање имв своН' истооију. а његово оешење имвло је више облнка, коти су долазили до нзражаја V "оетхолцрм пооЈекти"ч Споо се воли о^о тп. гв који ћс се бпо^ звлогга \\зетп кво минимгм за о<елног ревн.зионог еавеза. Т7о ' а - тиом поо1ект%* м°чим\*м >е б" л 100 зчдр^га. По лоугом -"»00 Нв1зчт <е ~ Закочу <ћ»ксипчно да ппаво гво1'«х пптптгл могг иматн само оич кподнтпл оав^зп н савези паЛ<»« ".цпт^-погпот^и. ких задпуга ко'н V гвом члапетву н«1ман.р ЛЛО зч-»т*га и савеза, в счиези ппли-чвпђ-атт«'*«* звдоуга 1»зче ил" н«чп» во-тч као и счвез® ггвпт"** -т л-"—л-шн>е. ко!и има!т 1«п»мчи « 100 зп.тпгга и савезч Л0>. -**п на4=4 СВвКИ ПО-^ОЧЧИ СвР»3 КО'" имч Зо«1Ч<ч/о ГЈОЧПУГ 0 може 6И т И ^е^ччормено * пеп*»З о!л "п раоа^ V т><г-гвг)ОГ\'

Ова количина нзвезена Је из 13 држава, коЈе су паЈглавннЈе екс. портие земље за пшеницу. Међу њима нема Русије. о чијем извозу пшеннце за горе наведено време нека података. Главне државе извознице за 11 месеци биле су:

Попнс становништва у С. А. Д. вршнће се уз сарадњу пољопрнвредннх стручњака У СЈедин>еним Америчким Државама попис становништва врши се редовно сваке десете године. У 1940-оЈ годинн нзвршиће се већ 16 попис. Да би том прнликом били у довољној мери заступљени и интереси пољопрнвреде, мннистар пољопрнвре. де г. Уолес наименовао Је већ сада парочити саветодавни одбор. којн има задатак да сарађује са Државним статистичкнм уредом на припреми формулара и образаца за тај попис. Ако хоћемо да се придржавчI мо уобичаЈеног десетогодишн.ег временског размака, требало би да се и у нашоЈ лемл.н најда| ље до почетка 1041 године изврши нови попис целокупног стаI иовннштва. У том случаЈу ле би било излишно да се припремним радњама приступи већ у идућоЈ 1938/39 буџетскоЈ годинн, за КоЈу Је буџет већ сада у нзради.

Земл-а:

Вагона:

Канада

439.200

1 Аргентннп

416.200

Ауетралнја

187.400

Р>умуннја

95 800

Мађарска

57.300

ЈугослешнЈа

47.000

| Врит. Индија

23 000

Чехословачка

19.300

Вугарска

16 900

Алжнр

14.900

Пол»ска

5.100

.V. С. А.

5 400

Шведска

3.500

Као што се из овог упоређсња види, у извозу пшенице за последњнх десет месеци Југославија долази на шесто место, одмах нза Мађарске.

Занатлнје у Сл. Броду протнв паушалног опорезнвања Сл- Брод, 11 августа. — Данас Је овде одржаи ванредни састанак Удружења занатлнја. На овом састанку присуствовао Је приличан број чланова занатлиЈског удружења. На састанку је вођена дужа дебата о сталешким пнтањими. Претседник удружења г. Јосип

У прошлоЈ недељи развоЈ цена сировнна на међ>тар>одним тржиштима бно је нотпуно нсуЈедначен. Док су на тржишту метала забележенн скокови, који код цинка износе и 8,8%, пале су житарнце у истоЈ размери. Једини важан изузетак Је кукуруз, коЈн Је у ЧиКагу забслежио скок од 10,2%. Послови су у почетку недеље прилично мировали услед банкарског празника у ЕнглескоЈ. Изгледа да купци и поред непромењене политичке ситуацнЈе. показуЈу много више воље за куповину него до сада, а сем то. га осећа се да је и нова спекулација на делу. Смирење на трI жишту злата допринело Је у мно | гоме учвршћнвању поЈединих I цена. Све се више чуЈу гласовн I да цене добара мораЈу и даље I да скачу, пошто се на путу снижавања златне садржине валуте налазе непрамостиве тешкоће. На тржипггу метала забележили су ококове: бакар од 64.75 на 66.00; калаЈ од 261.13 на 270.25; цинк од 23.06 на 25,09; олово од 22.94 на 2403. Насупрот томе забележило је сребро пад од 20,13 на 20,00. Исто тако забележен Је незнатан пад на тржишту гаећера. и то од 6.76 на 6,63. док је каучук скочио од 8,88 на 9,00. а памук од 11,23 на 11,28 у Н>ујорку и од 9,05 на 9,48 у Ливерпулу. РазвоЈ супротног правца показује нам тржнгате житарнца на коме Је нгаеница пала од 8,40 на 8,02И у Ротердаму, од 141.13 на 131,00 у Виннпегу, од 121.25 на 112,63 у Чикагу, а забележила незнатан окок од 13,90 на 13.94 у Вуеноо Аиресу. Кукуруз је пао од 6.53 на 6.47 у Буенос Аиресу. од 107.25 на 107,00 у Ротердаму. док Је забележно скок од 91.00 на 100,25 у Чикагу. На новчаном тржишту ситуациЈа у последњој недељи била Је следећа: ,. , Лоидон. — Ка иовчаном тржпшту ннсу аабвлежене пек»» нарочнте промене. Запа;кено Је лако враћап-е новчаннца из турнстичI ког промета. Обрт на есконтпом I тржишту био Је у уобпчаЈепим уским границама. Краткорочпог нов ца бнло Је у довољноЈ колпчпнн, алп п.егов пласмап ниЈе претставл.ао тешкоће. Парнз. — Есконтна стопа сниже на Је од 5 на 4%. То Је друго онпжаван.е од среднне Јуна. када Је стопа бнла поднгнута од 4 на 5%. Снажан пад репорта па девнзном тржншту дао Је непосредап повод за спнжавање есконтне стопе Поиравл.ап.« курса фрапка резулгат Јл лнаннчне ннтервенциЈе. Доета пажну улогу прн поправл.ав.у курI са франка пгра.та је и ојачана

Данчевнћ говорио Је о пнЈачном Ј Т ражн.а франка услед жпве туриправнлнику н нагласио да за време пијачних дана под пгатрама не сме бити помоћно особље већ само чланоив породица поједнних занатлиЈа. Затнм Је говорно г. Антуи Рафаннћ о паугаалном опорсзивању.

стнпке сезоне. — Затегнутост повчаном тржншту нпЈе попустила у већоЈ мери ни после синжавања есконтне стопе. Стопа за днепнн повац нзноснла Је 3^54% према4- ч _;Те на дан Јулског ултнма. — Сннжаван.е есконтне стопе тумачн се као мера у оквнру акциЈе поЈевтн'лвалд каматннх стопа. Та мера корнст

И мчђаоски трговпн устају ттш регтнкнх Јелна стпанп финчнсис*ч група нимеппвн рц отвппи у В упимпетти кро и V гећпнч г^ччпвп у провит"»1и »е"ике побмр цине. који су лпсчдо г.или V Мађарској непозичти Тпговпч поиТТреМаЈу V СПОПа.З^МУ СЧ Ттлчви. ским и занптским ком«»»в«а протестиу акциЈу у цслоЈ земљи.

Прво смедеревско грожђе већ се извози за Аустрију, Чехословачку и Пољску Смедерево. 11 августа. — Мада берба грожђа у Подунављу јога није почела Јер све врсте грожђа јога иису дозреле. ипак се н»ке врсте раног грожђв већ извозе. Како је већ почео први изооз грожђа. то су неки извозници већ стигли у Смедерево. Да- | нас су у Смедерево стнгли извозници из Пол.ске и АустриЈе а у току ових даиа очекује се | долазак и осталих извозника изј других држана. Извозиицн. коЈн су стнгли у Смедерево вргае убрзано паковање за нностранство. како бн моглн да постигиу гато повол.ниЈу пену. Од наших ' извозинга првн Је нзвезао за Чехословачку и Аустрију лва ввгона грожђа г Сретен Кпстгћ трговац. док Је за П^"- '. ппвн иаген ^медспевског гпожћп нзвезпо г. Псра Крстић. Многи випогралари не криЈу своЈу радоет гато Је овогодишп,е смедеревско грожђе

Предложио је да ее сазо- [ треба да иде у корист државне ве једна шира конференција ! благаЈне. Такво тврђење иашло Је свих удружења у Сл. Броду на сво ЈУ потвРДУ У емисиЈи 4% кон-

свнх удружења у Сл. Броду на коЈоЈ ће се распразљати о овој паугаалноЈ порези и »га којој ће ое заједнички одлучитн да сс прнменн нсти сстем опорезовања као н у местима до лет хиљада становника. Ова коиференцпЈа биће сазвана ускоро.

Лкетердам. — После ултнма ликвидност банака Још више Је оЈачала, тако да за дневнн новац и поред номиналне стопе од % нема пласмана. 11>ујорк. — Док су фннансиски центри Бвропе јављати о Јаком одливу страинх капитала нз 1БуЈорка, док Је слабост долара претстављала очигледап доказ тог тврђеи»а, поклал>але су С. А. Д. мало пажње тоЈ поЈавн, Јер Је поред свега тога у прошлоЈ недељн забележен прнлнв злата у износу од 28 милиона долара, тако да златпа резерва изноои сада 12.462 милиопа долара. Д-Р Л.

КРЕТАЊЕ ИЗВОЗА СТОКЕ и сточних ПРОИЗВОДА За недељу од 8—14 диспопнрано Је за ппЈацу у Бечу 2025 дебелих спнн.а ; за Грач 192 комада, за Вннернајштат 360, Инсбрук 50. и Лннц 48 комада. Извап контингепта за Беч 200 комада н Вннернајштат 350 комада, за Чехословачку 1541 ком. дсбелих свин.а. Догон па пиЈацу у Вечу на дан 3 августа био Је 11.788 ком. и то 5.690 ком. меспатнх н 695 комада дебатих. Цене су се кретале од шнл. 1.40—1.67, за дебеле свнње. а за месиате шнл. 1 45—1.83. ПпЈаца Је била Јако слаба, услед велнке колпчнпе масти на пнЈаци. Догон на пијацу у Прагу иа дан 2 августа био је нз ЈугославиЈе 817 ком., из Румуније 1181 ком.. нз Мађарске 457 ком. Цене су се кретпле од кч. 6.30—6.90 за Југословенску робу, за румунску и мађарску робу од кч. 6—7.60. ПнЈаца Је бпла за пеколпко фплпра боља. На Бечу се Још >-век зарађује док се у Пра"гу не зарађуЈе, алн н не губи. Отсек за стоку диспопирао Је за пнЈацу 17 августа у Бечу 2.041 ком. с нпн.а, за Грац 98 ком., за ВннерпаЈштат 350 комада. Цене у Бечу на дап 10 августа кретале су се од шил. 1.43—1.70. Пнјаца Је била жнпа. Просек цена према прошлоЈ недељн до 4 гр. бољн. Жива стока. За недељу од 8—15 августа диспонпрано Је за пнЈацу у Бечу 10 ком. говеда. Догои па пиЈацу 2 августа бно Је 1349 ком. гом-да. Цеве су се кретале од шнл. 0.75—1.45, према кватптету. Пнјаца Је била доста жива, а просек цеиа - . . иел.л.,, л» 5 гр бо. :«■* "•» >+ »-»В љн. И поред тога пгго Је пиЈаца била боља. Још Ј-век се гл-би по

БЕРЗЕ

Ефенти: чврсти Девизе; мирне Продуити: при/атни/и

На ефектном тржишту тендепцнЈа Је поновно врло чврста. Иако Је водеПи папир — Ратна штета — нешто попустнла према Јучерашшем састанку, ипак Је целО тржиште у знаку врло чврсте тенденциЈе. Промет Је при томе био доста слаб в изнео Је 642.000 динара. Гатнц штета Је рађена по течаЈу 406.25. Рађепо Је укупно за блнзу 800.000 пом, днн. Остала Је н даље понуда по 406.50, тражпл по 406.25. Терминсних захл,учака ниЈе бнло, нитн су термнпн нотнралн. Поред Ратне штете наЈвнше су послова нмалн 6% беглучке обвезнице. Рађенн су крупнн н средњн комади. Ситни пису уопштв нотирали — нема понуде. Крупнн су у скоку, а иарочито су скочнли средн>н г.омади, коЈи су на данашњем састанку рађени по течаЈу 75. Последн-а понуда за крупне комаде Је врло висока: 77. тражња 76.75. Остали ефекти су Оили без посла. У попуди н тражи.п скоро сви врло чврстн. Тако Је 74 Ипвеетиннонп нотцрао у тражњи 91.60 за крупне комаде. 8«& Блер св само тражи по •Ј4. без понуде. Код акцнЈа тендеппиЈа Је такође врло чврста. Тако Ниродна баик« већ нвколико састанака нотира узалудио у понудн 7200. II. А. 1>. Је врло чврста. Крупин комадн су данас живо рађони по течаЈу 200. Остала Је и даље тражња по овом течаЈу. Понуде Је било Још само на 201. На девизном тржншту тенденциЈа код вемачкв марке Је нзванредпо чврста. Код шилннга лабавнЈа, а код осталих девнза мнрна. Про»:ет Је бно слабнЈн него Јучв и нзнео ]е 1,611.000 динара. «Руит а Је рађена по пепромењеном течаЈу 238 динара за фунту. Укупно Је рађено 2000 фунтн. Марк л Ј е рађена у току састанка од 12.90 до 12.95 н 12.97 днн. за марку. После трећег звона рађено Је п даље по 12.97. Остала Је понуда по 13 днн. за марку. тражња по 12.97. Укупно Је рађено 62.500 марака. Термннн нису нотиралн. Шнлнпг Је у почетку Састанка био ве1г у паду: рађен Је по 8.46. ДоцннЈе Је пао на испод 8.40. Последња понуда била Је по 8.45, а тражња по "8.40. Укупно Је рађено 14.000 шилинга. Лпра Је нотнрала само У понуди по 2.15 дин. за лиру. Посла ниЈе бпло. Грчкн боиови су нотиралн, такође само понуду по 30 дин. за 100 драхмн. Без посла. Тражља се по« Јавила тек на 29.75. БЕОГРА."' г ПЕРЗЛ Београд. 11 августа Бфекти У заградн промене према претходном течаЈу Рађено ТечаЈ Колнчина 6<~» дал. 2500 75 - (+ 0.50 ) 37 хал..

Долар за обрачун 4326.66 ЦДевизе у сло •нои нроиету ваи берзе Лондов 238.50 Н>уЈорк 47.85 Жеиева 11.Парпз 1.815 Берлин 1298 ЧЛГРЕБАЧКА ББРЗА Загрвб, 11 августв Девизе у слободпом проиету Берлин 1295.ултимо август, понуда 1297.50 15 септембар 1282.50 ултимо октобар. траж. 1288.15 и улт. новембар, траж. 1285.15 децембар 1285.Грчки бонови 30.Беч 849.Дондои 238.Милаио, понуда 210.Промет 2.966.229 дннара. тенденциЈа слаба. Ефскта (У загреди течај закључака) Народна банка 7.160. траж. П. А. Б. 195, траж. 8°5. Блеров 93.50—94.30 1% Блеров 84—84.50 7 С 4 инвестиционн 88. тр« 7«7о стабилнзацнони 86—. 6-7. бегл. обв. 72.25—72.75 ( 78) 6% далм. аграри 74.23—74.73 4% агр. обвезн. 52.50, траж. 4% северни аграри 52, траж. Ратна штета 406—408 Промет слаб, тенденцвЈа непромењена. АкцаЈе Гутман 42—50 (45) Шећерана Оснјек 195—197.80 ОсЈечка љеваона 200, поа. Рагузва 373—400

Трбовље 260.

траж.

ОцеавиЈа 275.

траж.

Јадранска пловндба 365,

траж.

ЛОНДОНСКА

БЕРЗА

Лондон, 11 ааг

10.45 чае.

Београд

217,—

(- 0.28)

Парнз

132.81

(=)

Њујорк

4.9807

(4- 0.0048'

Брисел

29 ®тв

(4- 0.00125.

Милаио

94 63

(4- 0.07)

Мадрнд

86.50

(=)

Дмстердам

9.0375

(4- 0.006 8»

Берлнн

12.38 3,8

(4- 0.005/8)

Веч

26.3 8

( = )

Инрих

21.6925

(4- 0.75)

Штокхолм

19.39 5/8

(=)

Осло

19.90

(=)

Копенхаген

22.40

( = )

СофиЈа

400.—

( = )

Праг

142.7 8

(4- 0.1/8)

.-Јаршава

26.3(8

1в=)

Вуднмпешта

25.1 8

(4» 0.1/8)

Атнна

546.50

<=)

Продуктне берзе

версиопог заЈма нелеље. Берлип. — После пролазне затегнутости Јулског ултима забележено Је постепено попуштан.е Уколико се лнквидност повећавала утолпко Је и стопа за дневнн цовац опадала, достигавши 2&% до 1\%.

ваг. 5—7.000 дииара. Закључпо са 3 августом издато Је дозвола за ИталнЈу на 18.984 ком., од тога преко Ракека 12.711 ком., Сушаха 5.900 и Дубровнпка 283 ком. закључно са 5 ангустом издато је дозвола за Малту 4.308 ком. за Егппат 281 н за Палестпну 1683 ком. Отсек за стоку днспонирао Је за пиЈацу 16 августа у Бечу 34 ком. Цене на дан 9 августа кретале су се од шпл. 0.75—1.42. Пнјаца Је бнла мириа. Просек цена према пр. педељн за волове бнло Је до 3 гр. с.- ч лји, биковн до 3 гр. скупљи, а оеталоЈ стоцн непромењене. Сланппа; У редовном контннгенту данас Је за Енглеску диспопнраи 1 вагои бекона (11.430 кгр.) за Лондон. Издата Је дозвола за пзвоз 1 пагона (10.000) сољене сланине за Немачку (ЛаЈпцнг). Од уговореног контннгента у количинн од 60 вагоиа преостаЈу Још свега 2 вагона овог артикла за нспоруку. Зак.шиа телад: Диспонирано 70 ком. за ИталнЈу. (С. Л. МаселернеТрст). Маст: У комнснону продаЈу диспоинраи данас 1 вагон мастн току прошле 1 (10.000 кгр> за Малту на фирму

Р. штета 406 25 ( П. А. Б. к. 200.— (+ 1 —) 150 ком Понуда — тражља

I Фалзон н Ко, Ит.

квалптотп. ИТта вите оии тврде Ла миого бол.е од ппошлог-«лишњег и пп квилитет>' и по квинтитету. Због одличиог квалетета пзвозннпп очекуЈу ла ћс поетнћи добру цену. Ппиврелнипи V Подунављу очекуЈу с иестрпл.еп.ем вести о пл л ћи повог траиспорта грочсђа У Че^половачку Аустрг1у и Пољ ску. Пена ппвом грожћ^ коЈе Је илн^чено из!»оеичч 1р 3.40 линаит по кичогпаму Рачуиа се да ће самп Рмвчрпевп без ок^чиие л»ти О"« 1.000 вагона гоожћп за из«рз . Илиознипи су звпонољни сп ппним транспоотом грожћа погпто Је овоголитпње грожће оеталг пегт*'П|т^то огт мољапа. док Је пп л тлоголиптње нмпло и мољп'»а п° 1е иппк имало лпбпу пр«»ћу СТчпа пач\ - на1\' ћр пвте гр" - " к с «"»-»ти мчогг б«љн успех ич тржиштима од раниЈих-година. рада. Ил бнлапса њеног пословања врсдно је забележнти ове успехе Број чековннх рачуин попео се почетком овог месеца на 1.450, укупан промет показује 1 Јула ове годнне износ од 1 милнјарду 09 милиона и 030.355 дннара. Мсодлнчног I ђутим највећи промет >бављеп

Десет година рада филијале Поштанске штедионице у Скопљу Скопље, 11 августа. — ФнлиЈа- I пулацнЈе. како у прикупљању ла поштанске штсднонице у уплата тако и исплата. Скопљу обележиће 15 августа ј П оред чековно-вирманске слу деоетогодншњицу свога плодног | жбе обавл>а Поштанска штедионнца и штедну службу. Овде се нарочнто истнче у прикуш&ању ситних уштеда међу малим штедишама Било би ннтересантно знати колико улога на штедњу имају улагачн нз Вардарске бановине код Попгганске штедионице. Ово Је тешко утврдитн због тога што се улозн нз целе државе воде заједнички код Централе Поштанске пггеднонице. У скоро време ће фнлиЈала Поштанске штеднонице добити воЈу велнку и репрезентатнвну зграду. која ће се поднћн иа ме. сту где се сада иплази главна пошта Стсопље 1. Подизању згра де ће се приступнти 1чах, чим се главна пошта пресели у своје нове просторнје у новој згради ДнрскциЈе пошта, телеграфа и телефона. Поштанска штедионица има свога знатног удела у подизан>у Јужне СрбиЈе, како у модер. низовању новчаког промета, гп ко и у прнкупљању ситннх пародних уштеђ та. н давању кредита по текућим и ломбарл"«м зајмовима. па *е стога ">ило тредно забележити ову љену десетогодишњнцу рада.

је 1931 године, у износу 2.742.077.654 динара. НаЈвише Је бнло креднта по ломбардннм заЈмовима 1927 годнне, у укупном нзносу 2.800.995 дннара. док Је у првоЈ половнни ове године забележено 1,187 089 дннара. За овнх десст година свога рада у Јужној СрбиЈн, показала је скопска ФилиЈала Поштанске штеднонице ванредан успех. и данас је постала установа без коЈе се не може замислити нормално одвијање приврсдног живота овс покрајнне. Не само државне установе и већа трговачко-нндустријска предузећа него и мањи привредннцн сматраЈу да им Је Поштанска штелионица постала неопходпн помагач у обављању и развнЈању њнховог пословап.а, Јер се преко ње наЈлакше. најјевтиније и најгн гурније врше све новчане манн

БЕОГРАДСКА ДЕРЗА Београд, 11 август. На београлском рофном тржашт; тенденциЈа Је приЈатнија н ко.". пшеаице и код кукуруза. Рађгп П2Л» кто ком на дап 10 ° *• ИиђнЈ. 0.25) 810 ком. 9Ј.50—92.— (7 вч). Тиса »6 110 в I Вршац 89.50—90.— (6.5 в.>, Бсге ' 95 (10 в.), Банат $9 (4 в ). Ко. пшенице ниЈе било посла. Понудв се уздржа-1а од продаЈе. НОВОСАДСКА БЕРЗА Нопн Сад, 11 авг\ - ста Птенпца: (нова. 78-79 кг 2*3» бачка 165—167.50, сремска. 78-78 кг 164—165, славонска 77-78 кг 164—165 баватска 162—168, бачка лађа Тиса 168—170. бачка лађа Бегеј 167—169 Зоб: бачка. срем н слвв. 114—116 Гаж: бачка 165—167.50. Јечам: бачки и сремскн 63-64 кг. 132.50—135. Кукуруз: бачки н сремски 92—93, банатскн 89—90. Брашно: бачко н банатско Ог Огг 260—270. бр. 2 240250. бо. 5 220—230. бо. 6 190—200. бр. 7 160—170. бр. 8 120—125; срем. ско и славонско Ог Огг 255—265, бр. 2 235—245. бв 5 215—225. бр. б 185—195. бр. 7 155—165. бр 8 120125. Мекн1ће (V впећама од 1\'те); бачке лађа 92—93: бачке. сремске и банатске 88—92. ТенденцнЈа вепромењева, прохет средњи. СКОПЉАНСКА БЕРЗА Скопл»е, 11 августа Пшеника: косовска 148—149. ку. мановска 152—153. овчепољска 151152. Јечам: косовски и овчепољскв 110—112. Зоб: косовскн 103—104, к\иановски IбчЈаиовачки. тетовски) 103—104. Гаж: кчмановскн 134—136. Кукуруз: косовски. ситан 98—100. Г>рашио: Ог хлебно 260—270. бр. 2 средње хлебно 250 - 260. бо. 3 бол »е цзно 240—250, бр. 6 црно хлебно 225 _ _ ___ | —285. Мгкнн.е: крупне н снтне 85. Н А В А Ш ^ Т '" Ј "" ЛЕТЊИ ОДМОР ННОСТРАНЕ БЕРЗЕ ПУТУЈТЕ

8% Влер

——

94.—

7% Блер

85.—

84.25

4% аграр 1921 г

к. —.—

52.25

4"* аграр 1934 г

к- —.—

52.25

7Чо Инвестнцнони — —

91.50

б^ беглуцн

2500 75.25

74.75

6% беглуци

5000 77.—

76 75

67о далмат

500 —.-

70 —

6*7о далмат

1000 —.—

71-7»

6% далмат.

5000 75.—

74.75

Ратна штета

406.50

406.25

Народна банка

—.—

7200.—

П. А. Б. с.

195.50

194.50

П. А. Б. к.

201 —

200.—

Дуван. лоз

—.—

13.50

Девнзе у елободном нроиету

Тондон

238 —

( — »

Берлин

1290.95 ( 4- 7.671

Беч

646.28 (

— 4 79)

' 'нтпно

пон 215,—

( = )

Солун пон.

30.—

(— )

■'•онзе га

ПР1»" ч »Н.б«

ЊуЈорк

4344.82 4-

4308 51

Лондон

217.98 —

215.93

'"онева

!0ОЧ 42 =

0ОЧ.4?

Праг

152.34 —

151.24

Милано

230.78 =

227 70

Амстердам

2408.01 —

2393.41

Париз

164.10 —

162 66

Берлин

1758.90 —

1745.03

Брнсел

735.41 —

730.35

Варшава

829.23 —

822.73

авионимд

Л|шерп>.1. 11 августа Пшеннца: октобар §.6 1 4. лецемОар 8.6 7'8. март 8.5 14 Кукуруз: авг\ст 26.7 1 2. септембар 26.6. октобар 26. . Булимпештп. 11 августа Кукуруз: август закљ 11.70: септембар закљ. 11 85 75 78. сл. 11.78/80: иај 11.80 84/72. сл\жб 11 72'74. Гитердам. 11 авг\ста Пшеннца: септембао н новембао

111111!11111Ш111111111|||||||||1111111111|||||||1ШП!1111111 Уштедићете I 1 7 95. јанч аг- 7.87 1 2. март 7.77 1 V В 0 6 М 6 Н V : Кук>р>;«: - оптембао 108 50. н> Ј ~ / 1 бар и (анчар 106. март 106.50. ПродужиЂете боравак.

За обавештења

Чнкиго. 11 авгчста Пшеннци: септембап 111.50. двЦ мбар 112 .50. ма| 114.3/8. Кукуруз: септембар 100.1 8 авцембар 66.50. ма) 67.50 Виннпег. 11 авг\*ста Пшеннна: октобар 125.3 8. децем бар 122.3 8. ма1 124.25

с е

Снтуацнја на тржишту

билета рници АЕРОПУТА Ннез Михајлова 32

|3)а и жнвнне ЈаЈа: Наш извоз ЈаЈа упућен Је в надал>е на немачку пиЈацу, коЈа купује сваку понуђену колнчину уз налред фнкснрану цену Данас Је продано за Немачку 620 ( 2 сандука ЈаЈа по ценн од РМ франко Салцбург). Жнвнни: Извоз жнвнне Је у пупом Јеку. Немачка Је издала за месец авгует увозне дозволе. па Је у току I Јучерашњег даиа диспонирано за { Немачку 18.870 кгр закл&ие жнвинг и 2 вагона од 11.000 кгр. живе жи( вине. За ИталнЈу днспонирано Је ланас 3 вагона жппе жнвнне 115.000) , кгр еа промптннм утоваром. За ■ , ову робу постнгнута Је цена од нт Телефонн: 20-406, 25-312, 23-096 -^»--^™^»% * ( кг. <актапе жниние за нзвоз у ИтаЈдиЈ>- — траизмт.