Време, 20. 10. 1937., стр. 3

етпп т шапрдшвА

Влада г. Дарањиа спрелина да Јцонесс мере ПОТРЕБНЕ ЗА СУЗБИЈАНзЕ СВАКЕ ИЛЕГАЈ1НЕ АКЦИЈЕ

Буднмиешта, 19 октобра. Министар >"н\трашњих послова г. Сел дао је једном члану редакције „Пешти Хирлапа" ннтервју у коме је најкатегоричније порекао тачност гласова које је пронео један део штампе. а према којима ће влада прећутно да трпи одржавање зборова непријавл>ених унапред властима, а на којима би се доносиле одлуке противно постојећем уставном н социјалном поретку у земљи. Министар г. Сел је у овом интервју-у нагласио да ће влада и надаље у случају потребе вазда предузимати потребне мере предохране. Затим је г. Сел нагласио да ће влада убрзо учинити крај и извесним тајним листићима и противзаконским летцима који се овде онде појављују. У даљем току интервјуа г. Сел је рекао да све док он буде на свом садашњем положају никакав превратнички покрет не може имати изгледа на успех. Г. Сел је казао да добро познаје мрачне и болесне намере екстремиста; познаје их све до најмањих ситница, може да увери све и сваког да је вазда у приправностн рука која ће у случају потребе зграбити екстремисте за пшју и учинити их безопа-

јавни норедак и да им зага- ! рантује личну имовну безбед- I ност. Међутим потпуно је нео- ј нравдана нзвесна нервозна хистернја која на све стране зазнрс од некнх замишл>еннх нсреда. Опасност од таквнх нереда не постоји. Мађарска у Европи ужива врло добар глас у погледу реда н јавне безбедности. Али, ако закони донесени некад у мнрним временнма у погледу слободе збора и договора и другпх грађанских слобода под д анашњим околностима не би више билн дово .тј Н и , влада неће оклеватн нн часа, него ће предузетп иницијативу за доношење нових законских пропнса за којнма би се указала потреба." (Мађ. Корбиро)

ЕНГЛЕСКА И ФРАНЦУСКА СМАТРАЈУ да м§ Шнаннји илша аише него 40.000 италијанских побровоњаца

ДОПИСНИК „ВРЕМЕНП" У ПОЛПРНИМ КРПЈЕВИМД »■ппп.ппипшитиШШППМтИПППППШШИШППШтИПЈПШШШИшгагаптшппишгттт" Трагом Амундзена Нобилеа и

Затим је г. Министар уну■фапгњнх послова рекао: „Сви грађани имају право да траже од владе да одржи

24 СОВЈЕТСКА ЖЕЛБЗНИЧАРА У СИБИРУ ОСУЋЕНА НА СМРТ Берлнн, 19 октобра. — Д. Н. Б. јавља нз Москве да је врховни војни суд у Свободном осудио на смрт 24 намештеника железница на Далеком Истоку и то због дела саботаже, велеиздаје. терористичких аката и шпијунаже у корист Јапана. Пресуда је већ извр-

ФРАНЦУСКА ВЛАДА ПОВЕЋАВА ПЛАТЕ ЧИНОВНИЦИМА Париз, 19 октобра. — Данас пре подне одржана је седница министарског савета под претседништвом Претседникч Републике г. Лебрена. Седница је почела у 10 часова н трајала је до 13 часова. На седници је г. Боне дао експозе министарском савету по питању уређења чиновничкнх плата. После тога експозеа министарски савет је, сходно своме предлогу да се од скуппггине тражи да усвоји суму од 1.380 милиона франака за побољшање положаја активних и пензионисаних државних чиновника као и примаоца ннвалидских пензија. Ови предлози, који претстављају највиши напор с обзиром на садашњу финансијску ситуацију, биће предмет једног нарочитог предлога закона који ће бити поднет парламенту чим се састане. Влада ће тражити од парламента да утврди датум од када ће се рачунати ови додаци чиновницима. Има се у виду 15 новембар о. г. као датум када би чиновници почели да примају ове додатке на скупоћу. (Авас(

Лондон, 19 октобра. — Лондонска јутарња штампа изражава мишљење да ће италијанско саопштење о броју добровољаца у Шпанији знатно утицати на рад Одбора за немешање. Листови уједно доносе саопштење лондонског претставништва Шпаније о бројном стању италијанскнх добровољаца код генерала Франка. „Тајмс" говори о грубости италпјанеке нзјаве. Лист каже да ће први задатак Одбора за немешање бити у томе да према британском плану од јула специјална делегација отпутује за Шпанију и да у непри-

ЈЦа пи пресок./и желеаничнц аезц ип.чрђу Маааије и *И'ранцуске НАЦИОН АЛ ИСТИ БОМБАРДУЈУ вашну пограничну станицу Порт Бу

(Од нашег сталног дописника) Париз, 19 октобра. (Телефонски извепггај) — Продужујући напредовање у Астурији, националисти су освојили неколико висова, више села на јужним падинама Суеве. Према добивеним обавештењима опкољене републнканске трупе налазе се у очајном положају. Оне би се једино могле спасти поморским путем, али је и ту страну блокирала Франкова флота. Треба поменути пут претседника г. Компаниса у Валенсију. Верује се да ће г. Компанис са г. Негрином разговарати о бољем искоришћа-

страсном извештају утврди стварни број добровољаца у Шпанији. , Тајмс" тврди да на данашњој седници Одбора ни у ком случају неће доћи до каквих закључних резултата. „Дејли Телеграф" п „Морнннг Пост" кажу да су француска н британска влада мишљења да број нталијанских добровол>аца код генерала Франка далеко премашује цнфру од 40.000. Ови листови изјавЉ УЈУ Д а је у британским владиним круговима велику сензацију изазвао напад „Пополо д Италиа" на британски поетупак у Палестини. „Дејли Телеграф" даље изражава мишљење да пропорционално повлачење добровољаца са обе стране не би могло да брзо учини крај сукобу у Шпанији. Врло је вероватно каже лист, да ће совјетски амбасадор г. Мајски на данашњој седници неком својом изјавом у одбору скренути ток преговора. „Дејли Мел" изјављује да је мало вероватно да би Совјетска Русија пристала на неки контролни план за повлачење добровол»аца, пре но што би тачно знала по којим начелнма ће се обавити то повлачење. У британским владиним круговима каже лист не влада баш сувише велики оптимизам у погледу резултата данашње седнице пододбора за немешање. Андреа

Хангар из којег је летео генерал Нобиле у варошици Нови Олезунд на Шпицбергену

вили напредовање Франкових трупа. Најзад, у најбоље обавештеним круговима Саламанке из јављује се да се цифрама протураним у иностранству о италијанским добровољцима, који се боре на страни нацио-. . . налиста, иде за тим да се ство- г * Ф? н н „ р ри заблуда у лондонском од- ® ави У Р У бопу чо иемешање д >' жи састанак са во ^ ом и кан ' р иат | е целаром Рајха г. Хитлером. I Г. фон Рибентроп напустио је

САВЕТОВАЊЕ Г. ФОН РНБЕНТРОПА СА Г. ХИТЛВРОМ Берлин, 19 октобра. — Немачки амбасадор у Лондону

ДА БИ СЕ ПРЕКИНУЛ А ЖЕЛЕЗНИЧКА ВЕЗА СА ФРАИЦУСКОМ, ФРАНКОВИ АВНОНИ БОМБАРДУЈУ ПОГРАИИЧНУ СТАНИЦУ ПОРТ БУ

авпоном Берлин и отпутовао за Лондон да би могао учествовати на послеподневној седници одбора за немешање. (Авас) ГОСПОДАРЕЊЕ СРЕДОЗЕМНИМ МОРЕМ — НИЛ> Г. МУСОЛИНИЈА Париз, 19 октобра. — Да-

вању Каталоније и њених бо- Перпињан, 19 октобра. гатстава за одбрану угроже- Јр Н националнстичка авиона ног републиканског народа. бомбардовали су ноћас у трп У осталим деловима земље | маха Порт Бб бацивши 40 бом ј нашња ,,Об . пишући о ситуавојничка активност је умање-' бн чпја је експлозија пору-, цији, каже између осталог да на. нзузев у сектору Пенарое,! шила зграде и из темелл у-1 је сан г. Мусолинија да буде где су националисти снажно' ниппила станицу и бифе, по-1 апсолутни господар над ^Сренапали владине положаје. Ме-' нгганске канцеларије и депо ђутим, према последњим ве-: локомотива. ПорЈтпени су потстима милиционари су зауста- порни зидови. Л»удских жртај ва није било међу железничI ким особљем пошто се оно

НЕМИРИ У ЦЕНТРАЛНОЛ склонило у тунел. Железничка Д ЧМ ТИ пруга брзо је поправљена таАЈИЈИ Ко да ј р омогућен пролаз воСимла, 19 октобра. — По- ! зовима за Француску. Села крајинска влада у Кашмиру I Кулера и де Роза такође су репгала је да у Леху оснује ( била заСЈ -та бомбама приликом гарнизон у јачини 1едног бата- повратка ових авиона. (Авас) љона. У току последњих дана сти- . рттртл д птлро д гло је много избеглица из ПАРИСКА ДО ј ГСА Централне Азије који јавл»ају (Ол нашег сталног дописника) да су тамо избили немири. (ДНБ)

Париз. 1Л октобра. (Телефонски извепггај). — Огппта беса на берзи као последипа бесе ко}а је јуче забележена у Лондону.

Во«вода од Виндзора проучава социјалне установе Дрезден, 19 октобра. — Синоћ је у част Војводе и Војвоткиње од Виндзора приређен пријем на коме је учествовао низ водећих личности национал-социјалистичке странке државе, војске и привреде. Намесник Рајха за Саксонску и Војвода од Виндзора измењали су здравице. Војвода од Виндзора том прликом изразио је своју захвалност, што је и поред свог кратког боравка V Немачкој имао прилике да прегледа тако велики број социјалних установа. Искуства која је том приликом могао да сабере, рекао 1е Војвода од Виндзора биће му у будућноети од велике вредности. (ДНБ)

МАЛЕ ВЕСТИ из иностоанстра * Вашннгтои. — Авас јавља да 1е п к -. •>\ -ј- - чмо да се за нову финансиЈску годнну рачуна са ефективннм дефнцнтом од 695 милиона долара. Државни приходи. према тој изјавн претседника г. Рузвелта. досад су за 256 милиона пижи о.т б\-иетскнх предвиђаља * лнкарл. - Комиснја Друштва народа која нма задатак да спроведе изборе у Александретском Санџаку на своме путу за Александрету задржала се Јуче у Анкари. Др| жавнн потсекретар г Умаи Мене• менџоглу конферисао Је са члано1 ппма помен т :анас \ г вече настављаЈу своЈ пут. (Анат АгенциЈа) ј џ Рнм. — Банкету коЈн Је Јуче приредио шеф нталиЈанске полициI Је г. Боконини у част страннх полнцнЈскнх делегациЈа коЈе се сада I налазе у Риму присуствовали су поред делегације ЈугославнЈе. АлбаниЈе. АустрнЈе. ПортугааиЈе. Чађарске и Немачке и секретар фашистнчке странке г Стараче. ми- . нпстар унутрашњих дела г. Буфариии итд. Шефови нталнЈанске и пемачке полициЈе измен»али су здравице Оба говорника нагласила су да Је опасност од бољшепизма све земље. коЈе су познале ту опасност и коЈе су добре воље. самнм тим спознаван.ем ДОве ла ао пругарске сарадње. ГдНБ> * Гнм. - Јутрос Је пред ванрел ннм судом отпочело суђење протн ву 15' комуннста из краЈа код Ру ље Као што Је познато. оваЈ суг отпочео Је са своЈим суђеаем октобра. и то претресом протип> ^ антифашиста У Милану. ам.т_ Је пастапно своЈ рад 14 октобрл претресом противу 20 комуннста нз болоп.ског краЈа. а 16 октобра претресом противу 14 грађана нз Ем полпа V Тоскани. Прнлнком сада шљег суђеља о!«чм комуннстимп оптужница нм ставља ирившо^ Д" су радилп иа обнови органнзацнЈа н да су вршили недозвољену огита- | цнЈу. (Авас)

Француске ренте 4% Канк де П-арн Канадпан Игл Болоо Кнлман Ралд МаЈнс Книои Корпораснон Шел Голдфилдс Канаднан Паснфик Срп. заЈам 1805 4^ 1502 5% 1906 1909 4%% 1913 5% Стабнл. 1931 7% Фунта Долар

18 окт. 19 окт. 102.80 102.1154 — 1101.92.75 89.147 — 138.668.— 1115.— 1085 1170.— 1110.754.— 704.527.— 507.252.50 238 216,— 206.200.— 195.205.— 220.210.— 210.215 260.— 146.44 29.64 29.535

254 147.- доземним Морем, од Гибралтарског Мореуза до Суеског Канала. Лист каже да Италија за љубав тога сна чини многе непромишљене гестове. Док с једне стране Италија учествује у Шпанском грађанском рату, вели лист, она с друге стране буни Арапе и преговара о савезу са Јапаном. Лист сматра да с обзиром на све то Велика Британија у одбору за немешање треба да је у свему солидарна са Француском. Ако Велика Британија, каже се у чланку, помогне да се размрси чвор у шпанском питању, допринеће уједно решењу и других тешких питања. (Авас)

ЈОШ ЈЕДАН ТРАНСПОРТ ВОЈСКЕ ЗА ЛИБИЈУ Напуљ, 19 октобра. — Синоћ је кренуо из овдашње луке брод „Лигурија", са 2.200 војника који одлазе за Либију. Ови се војници упућују као појачање 20 корпусу. (Авас)

(Од нашег сталног дописника) Магдаленен Беј, на Шпнцбергену. — После боравка у Кингсбеју, код напуштеног аеродрома Нобилеа и надгробног споменика Амундсену, после растанка са немачком експедицијом др.Ришеа, брод је пошао да обиђе и северне заливе Шпицбергена. Пред нама се тада отворише, сасвим, врата поларног света. Као у сну, али у неком величанственом сну, пролазили смо крај залеђених острва на којима је вечна тишина, крај ледених брегова који су пловили у зеленом мору, а који су светлели као да су били од смарагда и аметиста. Ваздух који је и дотле био чист над поврпшном мора и хладним копном, постао је сада провидан, као да је био од стакла. Бескрајни низ боја пратио нас је дуж шпицбершке обале као и безбројне санте леда које су путовале на Југ. Магдаленен Беј Искрцали смо се, идући дан, у Магдаленином Заливу. Природа која је и пре била изванредна, у овом залнву који се сматра најлепшим у поларним крајевима, постала је заиста надземаљска. Пред нама су се у бескрајној тишини плавили и руменели планински венци огромних глечера, Вагонвај-глечера, Гулијевогглечера и Франклиновог-глечера. То су огромне масе леда које се спуштају са висина од скоро 2000 метара стрмо у море. Тамо где додирују море то су страховите зидине које су испрепуцане и које се руше уз грмљавину у зелени бездан. Када огромне стене од леда падну у воду, вода се раснпа као дивовски шедрван. Док Сунце сија, стално траје тај лом и тај скок воде и водене прашине која прска у висину, неколико десетина метара, као снег. Све се то одиграва у потпуној тишини. Ледена брда посматрају нас без даха и потпуно непомична. Искрцавање у том заливу врши се на једном рту, на којем и сада леже костури од китова. Смрад је тежак и, ма да нема ветра, шири се далеко. Таласи ми избацују пред ноге једну даску која је са неког француског брода из Фрежија. Цео рт, где се искрца-

Глечер ш* ШннцбергенјГ

вамо, пун Је људских костију, међу камењем, које се и сада беле и виде, ма да су их неколико пута сахрањивали. Нико не зна какво је то гробље. Да ли су то помрли од глади ловци из Холандије пре неколико стотина година, или су ту гусари преклали посаду неког брода, или су то трагови туча међу рибарима који су још недавно хил»адама долазили на Шпецберген, док је било много рибе. Поре д аеродрома Андреа Цео један дан пели смо се на глечере у Магдаленен Беју. Гледали смо и њихове ледене поноре који су лети као огромна привиђења и у којима је светлост тако лепа као и у нашим јадранским шпиљама. Зими је то све завејано. Зими, што значи преко целе године, изузев гратке интервале јула и августа. Када се у овом заливу попне у рис само неколико стотина метара, свет изгледа као једна дивотна призма. Л>убичасто, зелено, ружичасто, мрко, плаво, све се то на лази у огромним комадима леда и одблеску мора и непомнчних планинских врхова. Нема у Италији тако плавог неба као на Шпицбергену. Путници су ми причали да је небо на Шпицбергену исто као над пустињом у Сахари. Али, та лепота природе уздиже се, све више, до једног бескрајног мртвила, што се иде даље према Северу. Пред вече море је мирно као метално огледало. У њему се огледају, потпуно јасно, ледене планине и зидови глечера од плавог леда. Око обухвата у том чистом ваздуху бескрајне даљине и све се претвара у једну тако надземаљску симфонију леда, воде и неба, да се губи свест о земљи и има утисак да брод плови по небесима. Брод пролази поред Данског Острва и Амстердамског Острва у бојама које су пепељасто свилене, понављам, дивне као пепел»ава боја код Веласкеза. Са Данског Острва полетео је несрећни Андре да се никад внше не врати, а са Амстердамског острва, Амундзен, један од најћутљивијих и највећих људи који су живели у наше доба. Његов гроб је негде у вечном леду, код Пола, тамо где сада траже и Левањевскога. Брод наш је пловио дуж бариере леда који још ни једна лађа није пробила. Тај лед који изнад 82 степена постаје ледена кора, која покрива, вечно, глобус, појављује се пред нама као једна бела, мртва пустиња. Андреова експедицпја За нас је нарочити доживљај био да видимо острво где још стоје остаци аеродрома првог човека који је на ПоЛ хтео да се дигне кроз ваздух. Тим више што је баш тих да'.а норвешки брод „Гудрун" а Шпицбергену нашао једну нмену кутију у којој се начзи последњи извештај Анчеове експедиције, која се избила у царству вечног леда )е 40 година. Млади шведскн истраживач Чндре дигао се 11 јула 1897 а Данског Острва у једном "->лону, са својпм "оијатељима Стриндбергом и Френкелом. У 10 сати, пре подне, тога да-

на, како причаду очевидци, оборена је северна страна хангара у којем се налазио балон. Андре је тога дана назвао свој балон ,,Орао". У 2.30 све је било спремно. Андре је дао последње поруке за своју родбину. Затим је скочио, са својим пријатељима, у корпу балона. Неколико минута била је тишина. Затим се чуо узвик Андреа „пуштајте" и балон се днзао у вис уз повике пратилаца. Дани, и недеље, и месеци и године прођоше, а од Андреа ннко више не чу ни гласа. Тек после 33 године нашли су ловци на острву МУИе, на источној обали Шпицбергена, остатке ове екгпедиције. На леду су лежала разна оруђа која су носила натпис „Андреова поларна експедиција 1897". На леду су лежале и лешине Андреа и његовнх пријатеља. Нађени су н њихови дневници. Из дневннка се видело да су Андре и другови, већ четврти дан по одласку, морали да напусте балон. Пошли су саоницама даље. Крајем септембра сустигла нх је мрачна, поларна зима. Покушали су да подигну колибу од леда и да презиме. Хране су имали довољно. Али они су се налазили на једној санти леда која се после неколико дана почела да распада. Моралн су, кроз мећаву и ноћ, да траже ново место за своју колибу. Чак и у октобру месецу у дневницима било је не само редовнлх бележака, нега и хумора. Новембра је почео крај. Тај најстрашнији део њихових бележака био је скоро нечитак. На последњој страни Андреовог дневника могу се прочитатн речи: ,,Лед пуца... ломи... немогуће". Последњн запис налази се у дневнику Стриндберга, 17 октобра. Он гласи: „Кући, у 7 сати и пет минута пре подне." Као што се не зна шта су требале да значе ове речи, тако се не зна ни како су завршили Андре и његови другови. Док смо ми залазили бродом у заливе Шпицбергена, сад после 40 година, августа 28, нађена је лимена кутија Андреове експедиције. Она је датирана 12 јула и гласи: „На| лазимо се у внсини од 20 меI тара над бескрајннм леденим површннама, на којима има мало ледених брда и много пукотина. Наша позиција је отприлике 82.5 степена Север п 25 степени Исток. Крећемо се врло лагано, често стојимо сасвим мирно. Сви смо добро. Лндре, Стрнндберг, Френкел". БЕСКРАЈНА ЛЕДЕНА ПОЉА Изнад Андреовог острва нестао је у то бело, бескраЈ *но, ледено поље, коЈ *е се пружа до Пола, и Амундзен кој'и се жртвовао тражећи друге да спасе. Тамо сада лежи негде и Левањевски. Тамо, на Ј"едноЈ* леденој санти плове п Папањин и његови другови. Пред нашпм бродом простирао се бескраЈ* леденог ћутања. Мисли су нам само летеле даље. Оно што сам помнслио тамо било Ј *е: да ј *е значаЈ*ннЈ *е дело од мисли, значаЈ*ниЈ *е Ј *е бити чистач ципела у Ј *едној експеднцпЈ*и, него и најузвншенији мислилац кој"п у топл01 соби пазмтппл»а о Северном Полу. МНЛОШ ЦРЊАНСКИ