Време, 20. 10. 1937., стр. 5

ВРЕМЕ СТТ^НА 5

25 ГОДИНА СЛОБОДЕ НАШЕГ ЈУГА

ЈУЖНД СРБКЈД ПРИКДЗУЈЕ СМОТРУ свог културно -просветног и привредног напретка

Скопље, октобра »ужна Србија, Косово, Санџак, I саи наши крајеви ослобође. ни 1912 године, гтрослављају крајем овога месеца четврт века свога ослобођења, које су им на врховима бајонета донели осветници Косова и хероји са Куманова, вођени мудро од најславгиоих чланова династије Кара. ђорђевића, Кралл Петра 1 Веливог Ослободиоца и Крал>а Александра | Ујединнтелл Ових дана, једно за другим, ева већа насеља нашега Југа у низу патриотских манифестацнја одужуЈу се сенима палих јунака у ослободилачким ратовима и изражавају искрену за. хвалност Србији, пи)емо«ту Јупословенства, на напорима учиљеним да нови крајеви пођу путем културе и цивилизадије. Као што дани ослобођења остају исторнјски и најважнији датуми за Јужну Србију, народ нашега Југа настоји да у овим јубиларним данима, прославу двадесетпетогодишн>ице свога оолобође«>а обележи исто тако п\-ним и >*бедл>ивим доосазнма своје верности ослободилачкоЈ династијн Карађорђевића и отаџбини. Зато ће се претставници свих насеља, народ у масаиа окунити крајем оиога месеца у центру овога краја, у Скопљу и у низу националних и култур. но-просветних приредби пружити и своје непобитне осећаје јединствености са осталим јутословенским покрајинама и приказати биланс свога свестраног напретка за четврт века слободног живота. ТРИ ЗНАЧАЈН.А МОМЕНТА ПРОСЛАВБ УСкопл>у већ више месеци ор ганизује извођење овога нај веђег славл»а нашег Југа специјални одбор. каји, извршују ћи вол>у самих Јужносрбијанаца настоји да се у свима приредбама и манифестацијама коЈе ће се извести приликом прославе, јасно запазе три основне идеје. У првом реду, како се каже у програму прославе. истаћи ће се идеја захвалности Србији, н>еним владарима, народу и војсци за слободу коју су донели Јужној Србији. Исто тако одаће се попгга безбројним жртвама. које су положене у ратовима од 1912 до 1918 године Ова мисао добиће свој израз у споменицима захвалностн, к»је народ Јужне Србије подиже Краљу Петру I н Краљу Александру | и чијим ће откриван>ем 31 октобра отпочети прослава. Други моменат прославе има национално-политички значај и цнљ. Народ Јужне Србије, преко својих најбољих и највиђенијих претставника треба тога дана

да нзрази ону истину: да за Јужну Србију не постоји никакво национално питање ма у коме облкку. Сва национално-политичка пигања скинута су са дневног реда пре 25 година, и то не само фактом војничке победе Србије веђ и чињеницом. да је народ Јужне Србије у Краљевини Србији а премо ње и у Југославији видео и доживео остварење свих својих вековних националних тежњи. Тређа основн а идеја биђе јасно залажена приликом прославе у прнказнвању свестраног економског. културног, научног и опште духовног развоја и напретка Јужне Србије од 1912 го-

Пензионисани железничар маказама покушао да пресече сеои гркљан 1>ан»а Лука, 19 октобра. Гледајући у огледало, Јгупим маказама хтео је да пресече себи гркл>ан да би извршио самоубиство Антон Скавић, железничар у пензији. У свом стану у Гундулићевој улици 64 јутрос је Скавић метнуо лавор пун воде поред кревета, а затим легао, узео мале маказе и гледајући у огледало почео да реже гркљан. Како су маказе биле тупе и мале, то није могао лако да пререже гркљан па је на врату направио неколико тежих озледа и повредио гркљан. Ово необично самоубиство спречила је газдарица

Освећење „ОПЛЕНАЦ" на КараМеву код Суботице

јанаца који верно и предано служе у свима државним институцијама, одликујући се вредноћом, пожртвовањем и несебичновпћу. Сви они, правилно процењујући у овим данима напоре Краљевине Србије а доцније и Југославије на изједначењу Јужне Србије са осталим културно напредниЈим покрајинама заједничке државе, остаће за свагда сложни у једноме, да је Јужна Србија коначно остварила своје вековне националне тежње н да је сада, после четврт века слободног привредног и културно-просветног изграђивања спосскбна да своје иове и младе генерације пружи држави у напорима за даљи економски и културни просперитет и свој и целе Југославије, као што је могла 1914 године да својој земљи, нападнутој са свих страна, поапаље цвет своје младости. своје прве регруте, који су јуначки одбија•п« нападе непријател>а на Мач-

Почео је нзвоз херцеговачког дувана за Немачку, Пољску и Чехословачку Л>убушки, 18 октобра. — Према ранијим уговорима ових дана отпочела је експедиција ..експортних дувана™ из Херцеговине. Велике количине финог дувана титта _Танче" и ,Равњак" купују Немачка, Чехословачка и Пољока, тамо — да ђе преостала количина мођи тек да подмири домаће потребе.

дине до данас. Цил> ће се постићи приређивањ(М разних привредних, уметничких и опште културних изложби. СПЕПИЈАЛАН ЗНАЧАгЈ ЈУБИ. ЛЕЈА ЈУЖНЕ СРБИЈЕ Зубиларни дани Јужне Србије имају у себи и један специјалан значај. Ових дана, заједно са навршавањем четврт века ослобођења, ступају у мужанске године генерације младих Јужносрбијанаца, које су с* родиле у доба ратова за ослобођење њиховог родног тла, коде су се васпитавале у духу националне једнакости и братства и које су сада, после двадесетпет година слободног живота, проведеног у духовном изграђивању, спремне да прихвате од старијих генерација дело ослобођења и да, солидарно са осталим сводим вршњацима из целе Југославије раде на општем просперитету своје отаџбине. уносећи свој младалачки полет. Данас ниЈе мали број стручно образованих младих Јужносрби-

Кала.1 Ја иаводилвашс иа Црвом Дриму

Јужносрбијанска нопгња ковом Камену, код Смедерева и Београда. 1912—1937 ГОДИНА Ако је ико правилно оценио и увидео благодети слободе на нашем Југу, то су могле да учине само генерације које су одрасле и васпитале се у ослобођеној ЈужноЈ Србнји слушајући од својих оцева и дедова о ропству и подижући се заједно са подизањем оппггег нивоа културе и цивилизације у своме родном крају. Тај ниво је несумњиво. врло висок. Млада покољења Јужне Србије нису данас чивчије, као пгго су то били њихови родитељн. Они пред собом на њиви немају -господара, него су сами госпо дари земље. По градовима да нас ноћну помрчину растерују електричне светиљке, а мрак у душама давно су претвориле у светлост небројене школе и друге просветне установе. Нису то мали резултати за четврт века слободе. Двадесет и пет електричних централа, 150 индустријских предузећа, двапут већи број трговачких радњи (1912 године било их је око 7000), вишеспратнице најмодернијег стила уместо чардаклија, домови народног здравлл по варошима и веђим селима, водов<\ди и асанација земљипгга, пољопривредне машине уместо голоруке обраде земље, идеална Јавна безбедност и честа. обилна подршка и помоћ државе у напо|рнма снтних привредника и малих сеоских газдинстава. Јужна Србија, прославл>ајући четврт векп своје слободе са усрдном захвалношћу својственом њеном благорн\дном живљу, сетићс се жртава. које су за њено добро положене. али ће, дајући биланс свога напретка уверити у овим данима да је већ закорачила упоредо и уздигнута чела са осталим покрајинама у заједничкој држави. М.

Државна тцмдна школа „Оплснац" на доброво.вачкој колонији Карађорђево код Суботнце

Суботица, 19 октобра. — На добровол>ачкој колонији у Карађорђеву завршено је зидан>е основне школе. Освећење школе обавнће се у недељу пре подне на најсвечаннји начин. Нова основна школа добила је име „Опленац". Ова једноспратна основна школа служиће у Карађорђеву свнма просветнонационалним цил.евима. У школи ће добити свој кров и народна читаони-

Со!мбо1>&1Ц коЈш |е пред царем Виљемом живи у беди

ца. За школску децу сазидано је у згради и купатило, које ће моћи да употребљава и народ.

Испио три литра љуте ракије и-умро Винковци. 19 октобра. — У Во Нинцима код Винкаваца освануо је мртав у авојој кући кројач Стјепан Панић, мада је уачи тога дана био потпуно здрав. Пошто између њега и његове жене Барбаре није било брачне слоге, а исто тако ни између ње га и његовог сина Ивана општинског чиновника, пала је сумња на њих двоје да су отровали оца, односно мужа, Сгога је дошло до секције леша, којом је приликом утврђено, да је Панић умро од тровања алхохолом. Истрагом је утврђено, да је Панић у току те ноћи попио три литре љуте ракије и неколико литара

118 Земаљски воћарски конгрес у Марибору Српско пол>опривредно друштво у Београду уз помоћ и сарадњу Министарства пољопривреде, банских управа и Воћарског и повфтарског друштва у ЈБубљани приређује Ш Зсмаљски вођарски конгрес са изложбом елитних сората вођа из целе Краљевине, који ће се отвори ти 24 октобра т. г. у 10 часова пре подне у Марибору. у сали дворани Касине Сломшков трг код Столне цркве. На кхвом Конгресу претресаће се следећа питања: Трговина свежим и прерађеним воћем и њени изгреди за будућност. Референти г.г. Ђорђе Перин и Воја Петковић. Обнова воћњака и оплемењивање воћака путем прекалемл>а вања. Референт г. др- Младен Јосифовић. Начин пропаганде за примену инсектицида и фунгицида у воћарству. Референти г.г. др. Па вле Вукасовић и др. Жељко Ковачевић- Цил> и задатак планског воћарства Референт г. Јосиф Приол. По завршетку Конгреса отвориће се 25 октобра у 94- часс®а Конференција стручњака из целе земље. У исто време т. ј. од 23-Х до 11X1 Воћарско и повртарско дру штво У Л>убл>ани приређује у Марибору велику мановинску во ђарску изложбу и вођни сајам, у дворани Унио и у просторијама Задружне господарске банке у Александровој цести — улици. Посетиоцима конгреса, конференције и изложбе одобрена је повластица у вожњи железница ма од стране Министарства саобраћаЈа у пола цене с тим, да на полазној станици купе целу кар ту а уз ову и железничку легитимацију О.Бр. 13.

Сомбсхр. окгобра. — У Сомбору живи музикатгг Пншта Коломпарн-Ценер чнја је мп,-зика развесел>авала и •намргође«ог цвфв Виљема М. одушевљавела Фрању Фердинанда 1898 « а маневоима у Надашу и занооила многе углеане јгичности ! за доба Аухггрозтароке монароснје. .

Његово лице је жутго н испаћено. Велики подочњаги. нсколачене очи а дрктаве, опЈТПтене уоне. причају о тешком животу. о бесаним ноћнма у зодимл>еним кочмама .. — А било је не«в|Дв-г»--<»>4* - Новаца је бнло кво бува. с су л«уди омромни. УздржаваЈЈу ое од сЈуишлсних изовггака. Нема више новвца за весе«л>е Орца постају

Ровори Пишта тнхо, хво дв жели да птриирије бол. који га могри у тазрованим тгл>1ћима. 3вкашље ое сипљиво и оузе му поте«у. •— Живи се тешко. Звборввило се на Пипгпу Ценерв. као пгго се звборавља нв све оно што је про, шло Руке оу ми малаксвле. глае орапавио и сгарост дошлв.

Био сам славвн. Овивао сам 1898 Фрањи Фердинанду а 1906 ЦвЈру Виљему ... Једног легта свирво је Ценер са својих девегг друтова у Абвцији Нвлвзио се тамл и јеовн вђзтант

Нови члан управе Државне класне лутрије Решењем министра поллпривреде постављен је за чланв Управног одбора Државне класне| лутрије Богдан Ћукић. касацио- ј ни с>'дија У пенсији, из Београда. •

Иишта Коломпари-Денер цара Виљемв. Слушао сеотименталну музи«у сомборских Цигана и необично му се свидела. Није звборввио да звпита за име примвша. Било је то 1905. Ид>-ће године дошао је пар Виљем у Карапвнџу у близини Беља, да лови Ађ&-тент му је хтео припремиги изненађење. До. шао је у Сомбсгр. иашао Пиштз* и склопио са њиме уговор., Требало је дв изведе хилгнту. Којв још није поотала популврна. Пишта је захгевао З.ООО кдУна Да не би њихова излизана одела пореметилв хармонију. раскоши више у којој је цар отсео, обукли оу их у плаве униформе, извезене срмом. Клекли су. он и његових девет ..пвјташв", н тако дочекали це<рв. Цвр се изненадио. Слушао их и одл-шевлавао се. Звгрлио га је и рекао:, - Врло добра музи-ка.

Тако се завршило Пиштино .Јчктовање" код цвра Виљемв. У Сомбору м>- Је твда приређен велвки дочек. Велмки жупан и дргуте угледае личности три двна су лумповвли уз музику слввног Пиште Коломпари-Ценера Она велика хартија спвсла је Пишту тешке невоље — рвта и далеких фронтова. Б. Ј.

... док није упртио на леђа Јовицу, чија је кошуља прана Радионом! Кад једном видите »Радион-белину« не ћете никада више бити задовољни са обичним средством за прање. Пред „Радион-белином" изгледа све остало сивкасто. Тај на је у томе, што Радион садржи ненадмашив ш ихтов сапун презасићен ј кисиком Мехурићи кисика продиру код I ј кувања заједно са сапуном кроз ткиво, Iи те отстрањују сву прлавштину. И ону нечист, која при обичном начину прања може заостати, отстрањује Радион потпуно и темел>ито. Купите још дан а с пакет Радиона за сле-

Шихт°в

РАЛИ0Н

деће прање рубла.

пере сам