Време

ВЕСТИ ИЗ Ш111ШРА1ШБА

Нове личности у мађарској политици' Шта хоће мађарски национал - социјалисти?

(Од нашег сталног дописника) Будимпешта, почетком новомбра. — Шта хоће заправо онп мађарски крајњи десннчарн к^јн су својом необнчном актнвношћу, у последње време, успелн да се поставе у стожер мађарског полнтнчког жнвота? Њиховн летцн, говорн, њихова јавна и тајна пропаганда, не садрже ннкакав позитиван програм. Из н>нх произлази само негатитан став према свему, што чнни данашњу Мађарску у политичком, етнографском, привредом и друштвеном погледр. Њнхова агнтација употребллва фразе позајмл»ене од хитлеровске пропаганде а делнмично од фашнзма. Несумњнво да они желе непгго слично ономе, што данас постојн у Немачкој. Њехове везе са националсоцијализмом су тесне н многоврсне. Али прилике у Мађарској су сасвим разднчнте од немачкнх прнлика н зато ннје бнло могуће просто превести Хнтлеров ..Мајн Кампф" на мађарскн језнк и прогласнти јеванђел>ем мађврског националсоцнјализка_ А ннје се још нашао ннхо, ко бн умео да напнше један правн мађарски „Мајн Кампф", намењен нскључиво прилнкама у Мађарској. Изипгла је, додуше, недавно једна књига која има претензију да нгра одлучујућу улогу у стварању аутоктоне мађарске нацноналсоцнјалнстиче ндеоЈНЈГНје, али се ова књига, у главном, ограничава на непоштедну крнтику свеколике мађарске прошлостн и садашњостн, не дајућн никаква позитивна упутства, шта би требало радити, да бн се створила нова Мађарска. Ова књига има још и ту велику ману, да је писана пре неколико месеца, када њен аутор, очевидно, још није био одлучио, да своју политичку каријеру отворено привеже националсоцијалистичком покре ту. Зато су његова нзлагања у приличном нескладу, са данашњим политичким ставом аутора. Ова, бесумње значајна књнга, зове се „Искрена историја Мађарске", а њен аутор витез др. Малнаши Еден. Средњошколеки професор — „фнрер" Мађарске? Име др. Малнашиа треба запамтити. О њему, свакако, биће још често говора у политичко јисторији Мађарске наредних година. То је човек необичних способности, великог знања, сјајног стила, огромног памћења и — врло замашне амбиције. Он је провео 40 месеци у светском рату н добио је зато званичну титулу „витеза". Сада је професор учител>ске школе, католичке надбискупије у Егеру. По природи је конспиратор, до крајности одлучан човек. Има много противника. А његови противници добро га познају, јер г. Малнаши тек пре неколико месеца је постао националсоцијалиста, а пре тога тражио је везу са многим другим странкама и идеологијама, чак и са таквима, које су у потпуној противности са својим садашњим крајње десничарским ставом. Витез др, Малнаши, међутим, не боји се никаквих открића, јер он нема само своје перо ненадмашивог памфлетиста, него има н своју личну картотеку, која се састоји из огромног броја врло кровшромитујућих података о својим савременицима н нема сумње, да ће све податке у случају нужде обилно употребити. О овом провинциском средњошколском професору и историчару говори се, да је дубоко убеђен, да једина погодна личност да постане „Фирер" мађарске — то је он сам... Да би постигао тај цил., он се за сада задовољава са улогом потпретседника у уједињеној националсоцијалистичкој странци, сматрајући свакако, да је то само пролазни положај — на више. Вођа ове странке је данас пензионисани мајор г. Салаши Ференц. Вођ-конспиратор, мајор Салаши Г. Салаши је данас најпопуларнији првак мађарског наЦионалистичког покрета. Кад се он појави у кругу својих присталица проламају се одуШевл»ени усклици „Храброст! Храброст!" То је поздрав мађарских националсоцијалиста. Г. Салаши је стекао своју популарност неуморном агитаЦијом и врло добрим ооганизаторским способностима. Сем

тога, сматраЈу га н мученпком, јер је прошле годипе провео неколико дана у полициском затвору. Његов покрет који је сада уједињен с другим сличним покретима у мађарској националистнчкој странцн, звао се „Странка националне вол»е" н бнла је организована на конспиративној основи. Он је поделио Мађарску на органнзационе округе и на челу сваке окружне организације бно је поставл»ен један „племенски поглавар", коме су били додати, као неки генералштаб, „заставници" н „шаптачи". Рачуна се, да је Салаши имао у свом покрету око 16.000 чланова који се ннсу међусобно познавали, него су знали само свога претпостављеног „шаптача". Чланови организације имали су брижљиво израђене инструкције како да се понашају у случају једне „акције", односно наређења од вође Салашиа. „Хунгаризам" Г. Салаши поставши вођа мађарског националистичког покрета труди се сада да пружи и садржај овој форми. Он је пронашао покрету нови назив: „Хунгаризам". Овај Хунгаризам" има и спол»но политичкн програм који је прилично нејасан али ћемо га ипак дословно изнети, јер он интересира у првом реду суседе Мађарске: „Ми се боримо да искујемо у заједницу оне народе, који живе у дунавском басену, у једну јединствену моралну, духовну и материјалну целину, у циљу, да васкрсне наша велика мађарска независна отаџбина коју смо изгубили због напшх грешака и издаја других. „Хунгаризам" ће пружити свакој братској нацији све, да би и ми могли од њих све захтевати. Признајемо њима она права, која су они стекли проливајући своју крв за нашу велику отаџбину." Програм мађарског националсоцијализма још је неизрађен и нејасан. Униформа новог покрета, међутим, још је давно утврђена и може се видети у великом броју на сваком њиховом збору. Што је у Немачкој браон кошуља а у Италији црна, у Мађарској је партиска кошуља зелена. Нису ни жене заборављене: Зелена блуза-кошуља, браон сукња и црна кравата, а знак новог покрета, који одговара фашиу, и хакенкрајцу, то је стреласти крст. Некада су Арпадови пагански витезови, наоружани стрелама као главним оружјем, ширили страх и трепет код западних хришћанских народа. Тада се стрела борила против крста. Данашњи потомци Арпадови покушавају, да ову антитезу претворе у синтезу: у стреласти крст. Ж. Б.

Г. Хитпер честита ј Фј >анцуски | ловачиа изложба у

ПОТПИС 1 АНТПКОМУППСТПЧКОГ ПАКТА Г. МУСОЛИНИУ И ПРМНЦУ НОНОИ

Берлин, 7 новембра. — Вођ и канцелар Рајха г. Хитлер упутио је претседницима италнјански и јапанске владе честитања поводом потписа протокола трп силе против комунизма. У депеши упућеној г. Мусолннију г. Хитлер каже: „У вези са учешћем Италнје у јапанско-немачком антибољшевичком споразуму срдачно поздрављам фашистичку владу као члана сила удружених у овом споразуму. Поздрављам нарочито са нскреном радошћу чињеницу пгго се Италија налази данас на страни Немачке и Јапана у заједничкој дефанзивној борби против деструктивне активности светског бољшевизма који

прети њиховом унутрашњем миру." (Стефани) ОДГОВОР Г. МУСХ>ЛННИЈА Берлин, 7 новембра. — Претседник италијанске владе г. Мусолпни упутио је канцелару г. Хитлеру следећн телеграм: „Захваљујем Вашој Екселенцнји на изветћу које сте ии послали и које ме је веома обрадовало. Антикомунистичким пактом који је данас закључен, стварају фашистичка Италија и националсоцнјалистичка Немачка нову међусобну везу за.једнице и споразума и са Јапаном, заједничку одбрану цивнлизациј« н светског мнра. Молим Вас да прнмите тим поводом моје срдачне честитке и моје личне пријатељске поздраве. Мусолнни". (ДНБ)

У Паризу се верује да Ће Пољсна и Португалија приЋи пакту

Париз, 7 новембра. (Телефонски извештај.) — „Евр" сазнаје у вези са закључен»ем немачко - ш-алнјанско - јапанског антибољшевнчког пакта да ће се образовати један сталад одбор поменутих држава којн ће осигуратн сталне везе између Токна, Рима и Берлнна н којн ће заседавати у Берлину. У одбору ће бнтн засгупљени генералпггабови појединнх зегмаља. Овај одбор Јгзрадиће планове за координацију флота трију држава за случај озбиљнизс заплета. Рачуна се н са прилажењем Португалије н Пол»ске овом пакту. Оа Португалнјом су у том смислу већ у току тгреговорн.

Према „Бвру", најважнија последица ашгикомуетистнчког пакта биће учешће Немачке н Италије у привредној ексиглоатацнји кинеске провннције Чахар. Токво ће препустити експлоатацију Чахара Немачкод н Италији. Немачка ће на тај начин доћи до важне снровнне н добнја могућност за пласкрање својих готових продуката. (Телор) ОДЛАЗАК Г. РИБЕНТРОПА Рнм, 7 новембра. — Амбасадор г. фон Рибентроп отпутовао је данас по подне за Немачку. На стаагаци су га нспратнли и поздравилн гроф Ћано, немачки амбасадор г. фон Хасел н јапански амбасадор. (Авас)

Соци ј СШИСТИЧКИ конгрес ИЗГЛАСАЋЕ ПРОДУЖЕЊЕ САРАДЊЕ са радинал-социјалистима (Од нашег сталног дописника)

Париз, 7 новембра. (Телефонски извештај.) — Дебате радикалног конгреса у Лилу биле су врло бурне. Дебате Народног одбора социјалистич ке партије биле су, напротив, врло мирне. У току дебата које су се водиле синоћ, ни један говорник није захтевао оставку социјалистичких министара. Народни одбор проучио је само услове под којима ови министри могу да наставе своју сарадњу у кабинету г. Шотана, да би се на тај начин избегло растурање Народног фронта. Народни социјалистички одбор вечерас ће изгласати про-

Очекује се јак напад национаписта СВЕЖИМ ТРУПАМА СА МАЈОРКЕ (Од нашег сталног дописника) Париз, 7 новембра. (Телефонски извештај.) — Вести које стижу са разних фронтова у Шнанији говоре, да националисти раде на томе да појачају офанзиву на Високом Арагону.

Са националистичке стране се јавља, да су трупе генерала Франка јуче дејствовале у сектору Сабифианго и поправиле своје линије. Непријатељ је ортавио 40 мртвих и 2 заробљеника. Међутим, републиканска влада јавља да је напад националиста одбијен. У владшти круговима рачунн се, да нацноналиетичке трупе намеравају да предузму нове операцнје код Теруела ка Сагонти или Кастелону дела Плана, са искрцаним трупама, које долазе из Мајорке. Ова акција наићи ће на велике тешкоће, јер једини пут за наступаже нацкналиста, којн води од Теруела ка Сагопти, цалазн се у јако испресецаном планннском пределу са тешким прелазима, где су владине трупе учврстиле своје положаје за одбрану. Поред тога Теруел не располаже добрнм комуникацијама га позадином. Н»егове једине пезе су железничка пруга и пут Суело Калатеид. Ове путеве, меНутим , угрожавају цлпдине сиаге гпојим добро утврђеним ноложајима. Верује се да ће оштар напад националистнчких трупа отпочети на левој обали Ебра н да ће нападачн нокушати да се нскрцају северно од ушћа. Подвлачи се да су Лернда, Бар бестро и Саримена нретрпели тешка бомбардован»а. Према томе, ове варошнце налазе се на подручју на коме се очекује папад националиста. Р. ВАЛЕ

ПОППАВЕ У ОКОЛИНИ ПЕТРИЧА Софија, 7 новембра. (Телефонскн извештај.) — Тродневне велике кише причиниле су велике штете нарочито јужно од Софије. Поплаве су захватиле велике територије и порушиле многе сељачке куће. Нарочито се јавља о великим штетама у Петричком округу, у близини грчке границе. У планинама Родопа падале су кише у висини од 100-125 мм. (Телор)

дужење сарадње са раднкалима, али продужење условљено социјалним и законодавним програмом владе. Радикалнн министри и њихове социјалистичке колеге, који ће се састати у току сутрашњег дана, имаће само да се споразумеју у погледу сретстава, како би се задовољиле жеље конгресиста из Лила и социјалистичких бораца. То ће бити свакако постигнуто. Р. ВАЛЕ

II Шведска св изјашњава за независну спољиу пелитику Стокхолм, 7 новембра. Шведски министар спољних послова г. Сандлер одржао је у Упсали говор у коме се између осталог доста опширно бавио и ставом Шведски према Друштву Народа. Осврћући се на потребу преуређења Друштва Народа, г. Сандлер је рекао да је Шведска у свако доба вољна да изложи своје гледиште на ту реформу. Ако се о том гледишту Шведске не буде водило довољно рачуна, казао је г. Сандлер, Шведска у даном моменту неће више сматрати да је везана обавезама које за њу настају из Пакта Друпгтва Народа. Ако дал.н развој садашње опште сптуације у свету то буде изнскивао, Шведска можда у даном моменту у свом раду за заштиту слободе и незавнсности земље неће моћи да води ра уна о гледнпггу других држава. Миниотар спољних послова г. Сандлер заврншо је свој говор конетатацијом, да IIIведска може да заштитн своју слободу и независност једино спо.ћном политиком истинске неутралности. (Авас)

демократи „о неповољном! експерименту народног фронта" Ница, 7 новембра. — У завршној резолуцији коју је изгласао конгрес Демократског савеза, вели се између осталог, да је „експерименат Народног фронта" имао у многом погледу веома неповољних последица, алн да му је најнеповол.ннја последица у томе што је француски народ подељен на два табора. Та подела француске нације на два табора, каже се у резолунији, скоро онемогућује успоставу соцнјалног поретка и успоставу равнотеже у француском привредном животу, а у првом реду успеставу нормалне куповне снаге француског народа. У резолуцији се, затим, вели, да је финансијска политика владе Народног фронта упропастила француски средњи сталеж. Валутна политика владе Народног фронта, каже резолуција, није била производ убеђења владе Народног фронта да валутну политику треба водити доследно тим правцем, већ је изникла једино из жеље да се на неки начин тренутно исплива из финансијских тешкоћа. Г. ФЛАНДЕН ЗАХТЕВА ЈЕДИНСТВО ФРАНЦУЗА Парнз, 7 новембро. (Телефонски нзвештај.) — Конгрес демократског савеза зашршен је данас великим говором г. Фландена, ттретседника с&веза којн је упутно алел за збијање редова авих Француза „према чв.рстој днсциготнни тогалитарних режнма". Социјалистичка републиканска унија, чији је главни претставник г. Пол Бонкур, изјаснила се за продужстће сарадље у влади Народног фронта под воћством

Р. ВАЛЕ

(Од нашсг сталног допчсника) Берлнн. 3 новембра. — Данас је у Берлину. у присуству владе. дипломатског кора стране штампе н ловаца са свих страна света. министар-претседник генерал Геринг отворио мећународеу излоокбз' лова и дивљачи која је оигурио јединствена. Оввасве изложбе до сада свакако нигде није било. Граћввине ко}е су подигнуте у Берлилу код куле Радиа која је слична Ајфеловој кули у Пари-

Г. МЕТАКСАС, ПРВИПУТ ЈУЧЕ У ПАТРАСУ, ИСТАКАО ЈЕ СВОЈ ПРОГРАМ КОРПОРАТИВНОГ ПАРЛАМЕНТА (Од нашег сталног дописника) Атина, 7 новембра. (Телефонски извештај) — Претседннк грчке владе, г. Метаксас, који се налазн на Пелопонезу, говорио је данас пред народом у Патрасу о будућем програму своје владе и о реформама које су предвиђене. Износећн свој програм г. Ме таксае је углавиом нзпео следеће реформе: целтрализагцнја и самоуправе, затнм потпупа ре оргаЈтзапија основне наставе, на снстему којн ће искл»учино бити нацноналан, реорганизацнја дру пггава н корпорацнја на базн која ће омогућитн будз"ће стваран»е корпоратнвне државе. Ово је првн пут да претседник владе г. Метакеае износн пред јавпост ове реформе, које је н»егова влада предузела. Нсто тако предвнНа се у програму органнзовање омладине, како би она могла да служи што бол»е садашн>ем државном уређе^ н»у н добру народа. На краЈЈ- је г. Метаксас изнео да внше не сме бнти странака, које ће радн-гн на цепан»у грчкога народа,да мора постојати један јединн по.тнтичкн програм, којн мора бити такав да народу донесе добро. Из говора г. Метаксаса у Патраеу може ее јасно видети, да Грчка иде ка успоставл»ан»у уетавне монархије еа једним иарламентом изабраним од стране корпорација. ЗАРИФИС

ГРЧКИ КРАЉ У лондону Лондон, 7 новембра. — Н>. В. Краљ ЂорНе од Грчке етнгао јс у Лондон н већ је вечерас био гост енглеских Суверена а потом ће боравити неко.тнко дана незваннгно у Лондону.

ДНРЕКТОРН ДУНАВСКЕ ПЛОВИДБЕ МАЛЕ АНТАНТЕ КОНФЕРИШУ У БУКУРЕШТУ (Од нашег сталног дотхисника) Букурепгг, 7 новембра. (Телефонски извештај). — У понедељак 8 о. м. састаће се у Букурешту конференција дунавског одбора економске Мале антанте. На овој конференцији учествоваће директори дунавске државне пловидбе Југославије, Чехословачке и Румуније. Нзмеђу осталог на овој конференцији расмотриће се детал>но питан»е регулнсање дунавске пловидбе и избегавање међусобне конкуренцнје, као и тешње сарадње између трију савезничких држава у овом оравцу. м. Ч

Г. Геринг, заштитник свих немачких ловаца, у ловачтгој униформи зу, јединствене су и по величини и по архитектури За ловачку изложбу ггодигнуте су нове зграде, чиое је грађење трајало скоро две годкне н које су и стилски апсолутно величанствеке. Зграда Мазурокнх Језера Граћевкна која је подигнута за ову лзложбу потсећа Немце на битку код Мазурских Језера. Она је несЈ-мшиво мајсторско дело изложбене архитектуре. За грађење ове граћевине утрошено је 4.100 тоне гвожђа, три и по милиона иигаља 2.000 вагона кречаника и 40.000 џакова цемента Споредна крила простоција имају висину од 16 метара. а хол за пријем висину од 39 метара На грвђезилн има 28 прозора који су високи до 32 метра тако да светност пала у ооу грађевину као неки гигантски слап сребра. Прозори су Ј-крашени сликама у стаклу. а на таваницама светлост електрична пробија из огромних розета чија је снага 1000 Вата Зграда обЈ-хвата простор од 10.000 квадовтних метв-ра. У њој пспетилац звстаје очаран самом ерхитектуром и кад оде вз ње дуго је не заборавл>а. Ловачкн народн целога

На изложби учествује више од 30 народа. Посетилац можс да види дивл»ач из Анголе у Африци. као и са Рренланда, као и из Јвпена. Једно заборввл»ено човечанство услео је г. Реринг да овом изложбом пробуди као нз сна Ко би мислио да на свету још има толико дивл»ачи и толико ловацв. У посетиоцу се буде инстшгкти које је давно звборавло и кво вишв вредност од свих других у жнвоту јевл»а се сама слободна природа. Ко би мислио да нв свету још имв толиких ловвчкнх орЈ -ђа. справа и оружја? Нв изложби се могу видети живи соколови н орлови св којима још лове у Египту н Монголији. Кадв посетилвц дође у одељење где живи ловвчки соколови шире крила од доседе и рвздиру кл»уном крвави плен. чинн му се кво дв је наш данашњи живот некв чудна извештвченост н да постоји једвн заборввљени живот. живот ловоцв, леп као бвјка. Посмвтрво сам п>-блику како примв утиске нв овој изложби. Било је дубоких сензвцнја, чек и комичних Ја свм се сеђво своје младости када евм двнимв. гладан и жедан. вијво дивл»вч по банатским барвмв. А деца «з Берлнна која ретко виде живу краву. стајвла су кво ошамућена међу медведимв и бизонимв. Немачкн павнљон Немвчка је, нв овој изложби. опет показала штв је у стан»у да учини организвција и вредноћа. У Источној Пруској устеновл»ени су резерввти где живи дивл>ач моје већ давно нема у другим крвјевима Европе Један немачки резерват млнуцијозним. статиогичким рвдом посматра селидбу птица. У боровнм шумвма крај Берлина насељени су бизон« и ирваси и живе у потпуној слободи природе IIIсф свнх ловачкнх организацијв. генерал Геринг. има дубоку осећвјност за днвљач и лов и то је код њега д>"бока пвсија. Она га је учинила још омиљенијим у немачким. сељачки-м и ловвчким масвма. Онв га је довела у додир са стрвсним ловцимв у Пољској. пољским Претседннком Републнке. минисггрима, и т. д. Политика н лов ишли су пврелелно вековима. Немвчка је, звслугом генералв Геринга, донелв свсвнм нове звконе за звнггиту и селекцију дивл»ечи. На изложби. немачки професори створили су једну величанствену ствтистику животв звери и звериња. Немвчка је нв овој изложбн. оргвнизоввла и велику нзложбу слнкарства н скулптуре којн се баве ловом Међу сликама имв неколико н нвших. од сликврв г. Швнна из Босне. Немци су оргвнизовали н ретроспективн\' изложбу ловачког оружја. А но јдубљи >~гисвк остављају њихове табеле и статистике о животу и умирању звериња. Поједннн павнљоЈШ Међу појединим павиљоннмо Француска је један леди музеј

сликв, гоблена и орЈ-лсјв. Француски павил»он внше је у знолсу 5-метности н друшгва. него дивљачи и оставља врло леп утисек. Енглези су концентрисоли ловачке трофеје из целога света који претставллју све саме рекорде. НЈведска је донелв једног свог великог сликара звериња и ловвчке ствари међу којима има једон ловвчки рог из прастарих времена. Молв Данска дала је један од најукуонијих павил»она Онв има днвл»ачи саио у неколико резервата. али на сред дворвне стоји велики белн медвед св Гренланда и ту брже закуца срце свих ловаца. Пољскн павиљон најпунијн је дивл»вчи. Пољска је даиас Елдорадо ловацв. Пун је днвл»вчи и рум>*нски павил»он Те две државе имвју велшси престиж нв овој изложби. међу ловцима. Мвли бугарски павиљон добро је уређен. Звнимљиво је да се по сликвма соколских. ловачких организвција у Бугарској види да тамо нмв немачЈ-:их утицаја. Аустрија је на озој изложби добила толико простора да гледалвц има угисвк да је у питању једна врло велика држава. Кво и Фрвнцуска. и Ау.ггрнја изложилв је зсного лепих. уметничких предмета, из ловачких двораца. из прошлих временв Нарочито је лепв колекција вустријских гобленв са поедметом из лова. Интересвнтно је дв су Аустријанци изложили и фотогрвфски метеријел о лововиме Фрвнца Јосифа разних Ерцхерцогв. цара Вил»ема И Међу овим пааил»оннмв огроман успех код пггазше и ш "блике има пввил»он. упрвво неколико великкх дворвна где излвже Мађарскв Ако је Пољска успела богетством дивл»ачи дв буде првв. Мађарска у отевв на други начин. У сликвм-> и фресквма онв приказује цел;.' историју својих крајева у знаку лова. Цео внтешки живот Мађера из песамв обноаљен је на овој изложби у знвку ловв. Ванредни су уопеси диотхаме које су напревили овде Мађари Мађарска пустарв. св сво>им птицама селицамв н зверчњем види се озде кео нека днвне биоскопска слика. у бојама. Мађврски плввљон најбоља је пропвганда на овој изложби. иако. уствари. данешња Мвђарска не заузнма зисоко место међу ловачким земл»ама. Наш павнљон Дворана Југослввнје скромна је вли укусно уређена. Она је подељена на 7 зида према 7 ловачких оргвнкзација у пашој земљн. Она не показује богатстзо у дивљачи којом још обилује наша земљв. у њој је «ише иствквгута турнотичка •зота. Ловац у пољском павиљону застате заднвљеи. Код нас богатство у дивљачи показује једна картв. Истина имемо и ми неколико воло лесшх примерака јеленских оогова и медвеђих кожа. вли је акценвт внше нв сликамв које с^- поставл»ене на знду и које покозују поједине наше ковјеве Ове сгнке су дело профссоов Л>убе Бабића. И фотографжим м^тевн-члом. нв зиду подвгчеаа је та туристичка нота Утисак је ла стрвнвц не добија појам пгчшгма неше Бооне. Црне Горе. Собије. Утнса« који посетилац има Vглавном се базира не днвљачи н организвцнји ком је са теритопије Дразске и Савске бановине. Врло је лепа мисао била да се изложе отисци богумилских споменнкв нв којима се виде лпвачке сцене. Они прнвлаче па:књу посетнлвцв, вли су много бзље иствкнути у каталогу озе нзложбе којн је н сам једна дебела

Један ловачки трофеј на изложби књнга, него у семој дворанн. Има само малих натписа у велачннн посетница. Међутим ту смо пропустили једну могућност пролаганде и ннтересовања за нашу земљу н њену прошлост Мађари су. из своје историје. напровили гренднозну поему у част лона овој нзложои. Из неше прошлости. из неших народних песама. који су п>-ни лова и ловвца. немв овде ни тоага као ни о нешнм соколовима Лов са соколима који. колико нам познвто још живи у Босни и Старој Србији. у нашем пазиљону више је споменут. него истакнут. као п о-руђе за замке наших ловаца нз јужних крвјеве ко!е Те прнвукло пажњу посетнлаца. На изложби су иствкнути ловачки трофејн Блаженопочившег Крал»а Александра Крвљице Марије и Кнеза Немеснико Насред дворане стот једнв малв врло укуенв скглптурв Портро Њ. В. Краља Петра ||. Дорбо је уређен и ввло ичформативан наш део у кателогу излонсбе. У каталогу лозаца и днв. л»ачн. са местима лова. наведени су ловцн поименце кво и подацн од дивл»ечн. Т\* срећемо многд и драга имена међу њима се истиче бнвши енглескн послачик у Београду г Хендррсо г А -»ч нмв а нмена разиих е'*> и ветхг А1. ПУТН1Ш