Време

СГРАНА 4

ВРЕМЕ

Понедељак, б *вВембар 1937

ПОЛИТИЧКИ ДНББНИК

НПННЛШШШШНШШШШШПШ

9Г

Нису носиоци демонратсне који траже промену неуставним мутем — рекао је г. Ђура Јанковић на састанку уттрава пододбора ЈРЗ за Београд, Зелгун и Панчево

мисли они Устава

свих

чнинтпнишмшиШПШШШШШИИШИНтшиттшин'

,,3ар данас нено може да се споразумева да лн ће постојатн Југославија, за ноју је пало милион најбољих синова нашег народа?"

У {тросторвјома Југослов«нскв Рбликвлн« Звзелкице. у Дечвн* ској улнци. одржан« Ј« јуч« аленарна селница свих Зо уповвв пододборв Мвсног одбото ЈРЗ зв Бесгрвд. Земун и Пвнчево. на којој је говооено против слорвзумв кзмеђу Удружене опозиаије и Се.-ћвчк« демокрвтске коалнције У десет чвсова пое подне. у хгрепуној салн. седницу Је створио први потпретселннк Месиог одбор« г Ђуга Јвнковнћ. ми.чистао нв рвсположењу. Присутни су били потпоетселници Мегног одбора г г Дрвг. Тодоровић. др. Сава Стојвковић и Дкмлтрите Богдвновгћ и секретвои г г Дрвгол.уб Зекввица и Миодрвг Цохић. Вила су пои-утнв и обв послвникв из Веоговда г г Михачло СтоЗвдиновић н Вопв Ћурић Глввни одбор омлвдине претставлали су г. г. Фран>а Галијан, Славолуб Живановић. Милојко Божић н Мил>-гин Кривохдпић. Конференцији Је присуствоввло н више посланика. мећг којнма су били и г г ВлвЈко Квлчмировић Свв« Микић Аито« Видец и други. Оу.о десет часовв пре подие хонференцлју ^е отворио г. Ђурв Јвнковић Поздрављен живим одобрвввв»ем г. Јвнковић >е. између оств.-кт. рекао Реч г. Ђуре ЈанковиНа

— Нл овако лепој конфереицији сших пододборв зв грвл Веоград. Зем>'и и Панчево прве нвше мисли требв дв буду упућене нашем млбдом Крал>у. који је уздвница и иадв чнтавог нвшег југословенског нвродв. Друтв наша мнсво требв да буд« упућенв Њ. Кр. Вис. Кнезу Немеснвку и Крвљезским Нвмесницимв. који у тешкнм поилаквма мушки хрв6 ро н мудро управлаЈу бродом Југослвввје А трећв ившв мисао требв дв 6%-д« упућенв нашем воћи г. др. Милвну Сгојвдиновићу. кож ме је звмолио др вам испоручнм његов поздрав." Прве речн г. Јвнковићв еви прис \ тнл | свс.т%-шв.ти су стојећи в ппгр^аили б\*оие и од\тпевл>ене мчнифествције Н> В Крвлл*. Н> Кр. Вис. Кчезу Немеснику. К->ел*в?ким Немесницвмв и П->етсеанику влвде. По:ле тога г Јзаковић се звхвчлио понсгтнимв на огромзој посети. пв >е оекво: Споразум којн нггнра

Све бивше србијангке странкс спорадумеле су Се на принцнпу државI народног

ног I

Хрватске. Пуннх окоро хилллу [ гојина поотоЈн хрватско питањг. ' 0»го ннје створено у Кралевкнн Југог.талиЈи. нрго ван грахицл I н»г1гих. под тешкни н оасвим | лрукчнЈнм по.тнтнчкнм и нвциоип.11гим прнлнка.ма. (ОдобрвВв- ! н.е н узвнцн: ..Твко Је!'). Рвзне првгматике и разне нв-I . годбе. рвзнв државно-правна пи- Радикална странка отајала Је твн«. била су стално нв дневном на принцнпу држав!1ог н народреду код Хрватв под Аустроугарском монархиЈом. Ми смо ми

јединства

слили дв ће ховвТско питање бити -оешено 1918 године У чему Је бнла суцггина хрватског питанл? Суштнна хрват-

ног јединстна. Демократс|з странка стајала је идеолошкн, нсто тако, на прннцнпу државног н народног Јединства. Зеило радничка странка исто тако, а днферсн|(ира.та се од овнх двеЈу ског питања пре 1918 године би- | гтрннака спојнм социЈално-екола је у томе што су се Хрватн ПоМ ским нрограмом, коЈн Је нмао _ борнли за своју нацноналну н | пни , е задружни карактср. Такво I 1«а таЈ начнн тгнцијагину и олполитичку самосталност. Ту на- ј , 1ао ј 6 л кт ^|шо шестн Јануар. говорност као што Је то у Спојр ционалну и полнтичку самостал- ј кад а с ј | 0 мн стваралн Југосло- ' ност нису успели да добију у венску раднкалну заједннцу иотуђој држави. гдв су они били | звалн смо све гр&ћане на про-

Срби буду звдоволни на територији нв којоЈ жизе дв исто твко и Словенци буДу звдовољни Немв ревнопрввности о коЈо! они немв стално говоре ако између нао постоје баријере Апсолутнв равноправност може постоЈвтв вко су политичке и национвлне прилике ннвелисвне и вко Сгбин у Звгребу буде имао иств прввв и буде примл>еи св нстом љЈ*баал »у као и Хрват у Веограду. Такав поштен национално-политичкн слоцааум Ми хоћемо у9ек. а гарвнЦије зв спровођење тога споовзумв Јесу: заЈедничко учешће у дожввиој управи. Нска г. др. Мачев узме учешће држапној упрппн. прнмајућн

Једна наиионнлна мањииа, алн | ^рим државног н народног Јесу је добили у својоЈ сопственоЈ I дцнства, економског н социјалдржави. Крал»евннн Југославијн. „ 01 , „репорода. У нашем програ-

Према томе супгтнна хрватског питања решена је 1918 годнне, али су остале навике нагодаба прагма-ппса. Тс навнке носе

ареме учтптио пок. С. Рвдић.

.. Осмооктоб рнсти" ннсу решн.та хрватеко

иу реклн смо Јасно и гласно: „Нисмо за централнзам, Инсмо за фелералнзам. већ смо за широке народне самоуправе." Ко Је

•Т*УДИ, коЈи су живели у атмо- Ј „деолошкн наследннк радика.1сфери нагодаба и прагматика. II због тога што постоЈн Једна та" м "а»»ка не трсва правитц по- ] ^„днш ^смо и«, имов. Ј јто грешке, коЈе бн могле да буду

не странке, демократске странке н зем.-ворадннчке страике? На-

све пгго Је у доеадаш-

њем лаједкичком живо-

ту Срба, Хрвата и Сло-

пснапа створено

— Пред на»1а се на-тазм као актуелно по.титичко пнган.р споразум нзмеНу србиЈанске Удружене опозициЈе и Оел>ачко-лемо. кратске коа.тицнЈе. Пред нама ое налази Једна група по.титнчарл, која ће У поднтнчкој историЈн лобнти своЈе име ..осмооктобристи". ТаЈ датуи осми октобар и то нме осмооктобристн остаће у исторнЈи због тог а што ое на тај дан н-шравио Једаи споразум. који треба да негира све оно што Је у заЈелничком Ж1гвот>" Срба, Хрвата и Словеггаца створоно за , последњих леветнаест годнна. ' в * ™ х и тлк внх изјава створеМи морамо |»п таЈ опоразум од- •«» Ј« Југос лавија. IIIта Је сметаговорити догтоЈанствено. али ' ло Хрватн>1а да са истим енерхтално. Јер пас такап споразум, гиЈама и са истом вољон прн-

, словенске раднкалне заЈеднце фаталне по будућност Југосло- овде у (-рбнји. (ДутчГГраЈно одовенског народа н југословенске 0равање „ >ЗВ нци: Тако Је!>. И државе. ј када се неко позива на народпо поверење, када у „споЈугоеловенска нацио- разуму" тврдн да нма корена У народу. мора да нам положи ра_иа.таа мисао к л | ч>пш с у ^ страпке на тернЈодан велнки талм Југосло- С > ,и ' е ' •"*> ° 1Ш ир ' тстав венске кадновалнв мнслн пошао , а с > пр.имава.,,- трв Је ИЗ крајева српжнх. хрватсквх у Ј ј гославиЈи, и којс су н словеиачких у другоЈ иолови- 10 коЈе су хттле ф»дсни XVIII века. Тај Југословен- 1»™»»» ур-Ми^ ски талас прво се нскрисгалисао ° ,,е у Илирском покрету, |«,га Је во- "Рс"т.вллЈу с.,. сЛ к»о дно Људевит Гај. а затнм је до- ! ""писпике > извест»„ број л«нбно Још Јачег изражаја у другој ј приЈвтелА ш парод Јеополовнни XIX века, Год Штро- Југословенску рждМОМсмајерои н Рачким. СУзвиаи: ' ">' ^аЈеднивд- на "1>ограиу др„Слава им!"). Југословеиск. иа- I " ""Р° лн ° г 1 ' Ј "" етва ' ционална мисао никла је спон-| тано у свнма крајевима јужних | Ко су потпнсницн Словена, Јер је и наш велнки | „Споразума" Вожд Караћорђе (усклнци: „Сла- — ва му!") прокламовао, дижући | иационалне буне и васкроаваЈу-

ћи СрбиЈу, да Је то само први корак ка стварању слободе свих Јужних Словена. Прота Матнја Ненадовић бко је идеолошки апостол Ј>тословенске иислн. Јер је са свима носиоцима те ми сли из Аустроугарске одржавао политичке везе. Од тога м?мента ннкада није престалз тежња за уједињсње Срба, Хрвата и Словенаца у једну једннствену државу. Великн светскн рат био Је само крунисање те велике националне тежње Срба, Хрвата и Словенаца, крунисао их Је огромним жртвама, какве не пакти историја ниједног народа Легитнмгги претставници Срба, Хрвата и Словенаца, пре него гпТо је Створена реклн с>* целои свету да смо ми

Морамо прво да видимо ко Је потпигник тога споразуиа? Потпиеују га с Јеоне стране л»удв. који су напустили своје стрвначке прогрвме и прихввтили гледиште г. др Мачека. и потписује гв г. Мачек који са свога прогрвма по:ледњнх десет године нихада ниЈе отступео Међугим. иарод у Сгбији нити Је питан. ннти }е кога овластио да у његово нме склапа ,.спорзз>"и". Г Мачек треба јасио дв зна дв осмсохгобристи немзЈу већину и да таЈ спорезуи кога он сгвара са њима. нећ« моћи бити никадл осгварен (Живо од:боавањв) Ми ћемо њпма то поквзати на дан изборв. када буду били. а са чзрстом вером идемо к њима. Јео зиамо да 5е код Србв осте ла непоил-ћена свест о величини ЈугославиЈе и јединству ЈугослоТ\ гог тапи(а. ве « :ког народа (ДуготраЈно о1 Д^браввњс н узвици: Живео!") Ми чланови Југословенске рв-

један јединственн народ, Једне г.рви, једног нациопа игог осећа- | за^днице начелно сио * « С на™. в Чо"у Ј~вн™ постоји Једач нерод. већ сио зе споразум св политичк»м људима. који поетстављвју народ

као свес*'^ ггмК^пе, не може Уоппгге забрин>тн. После 19 година заЈеднвччог жизота. по писеном слову тога спораз^-мз. треба дв с» вратимо нзтрвг на 1918 годину Нема приме?а у игтооиЈи ни Једзог народа дв је дгжеза ншла натоаг. да се точак дгжавног живота кретао уназвд него свио напоед и увек наггоед. Да идено натраг. таЈ гтииео ни-мт видели н ои неће б'ги оствопен ни V ЈугославиЈв. (Живо озсб-чвање* „Хпватско питање

поетот екоро 1000 годнна"

Гогпозо. од уЈедињењч па до дгиашњег дана. \* свиие могућним полчгичкимо комбииааијама сталио <е 6'Л ј на дчевном овдт х-затско сте^е. Ми мооаио да се заггчтамо за ли Је ховатско питање поггало V Јтгослави1и и ксликт 1е оно стаоо Ако чо?-к погледа тгчигиочу истооију Хпвата ол Тчм^ства па св? до 19*8 го-*-*зе до тНед"Њ«њ* са Сз5?ма -» С"о а «чн«»ма и?же констатовати '• ховатско питањ« поггело ол саога момечта када Ја нестало незаавсне Крвл>евине

етЈ-пе нзграћивању нашег полнтнчког, еконоиског. социјалног. културног н просветног живота чим смо се уЈедннили? Хрватн н Пндовданскн

устав Када Је створепа Југос-тавиЈа, граНани Југословенскн били с>- лужни да се иосвете изграНнвап.у Југос.гавијс и гкенои учвршНнван.у. Шта се мсНутии лога|>а? .V рааним приликама хрватски по.титнчари апс-гнпирају, поЈавлуЈу се. опет апстиггираЈу итд. НиКо им никада није сметао да буду активни. На протнв ми смо >-век же.тели да су са нама и да заЈедпички радимо на епштем добру. Ко ггије хтео да суделуЈе у изграНипању Видовданског Устава нсиа моралног прапа да се жалн нањегове одредбе. Ус-гавЈедонет већинои гласова Југос.товенског парода, а као најнећн поборнини таквог Устава билн су многн потпипгнци данашњег споразума. Л1еН>-тнм, мишл>ење вгћип.мора се увек респектовати, јер Је то принцнп демократије.

Какав епоразум же.ти ЈРЗ _ Ми смо зв спорвз>-м се г. др Мечеком кео што смо били и са Радићем и као тго ћемо бити н св сзвким Хрввтом. коЈи буде претстевљао Један велики део нашег троимезог народе Али тоЈ спорвз\-м мова бити познтиван. он мора седожавати елементе. који ће јвчати југословенску државу и коЈи ће снажити и економски и соцнјвлно »тословеноки народ (Вурио одобреввње). ТаЈ спораз\-м има дв се прави тако дв измећ* три дела нешег народа не смеЈу дв се првве никакве бари|ере. већ напротив да се све оне неованиие коЈе постоЈе мећг- нема као остаци тешке и мучве полнтичке и напионелие поошлости. здоуженим снагеиа им *» у нивелигати. воде. ћи при томе оачуна > - век о осетТ.ИВОСТИ поједивих кра^ева и њиховчм стварним потребаиа. Ми хоћемо твквв спсовз>*м квкав ће звдов9Л»ит«» не саио Хозате него и Собе (Вурно одобразоње). Јео ии нисио гинули за тоеие сиетскога рата да се V Југослвв*1и говоои свио о задовољењу Хрвата него исто тако иорв да се води увек рачз-аа да и

Ос.мооктобриети у своме споразуму прнзнају да ннје решено хрватско пнтање, о коме еу нреговара.лн ПЈ-не две и по годнне. За еве то време онн ннсу дава.та народу никаква објашњења на којн начнн мпсле да га реше. Једнно на че.му су се плоразумелн то је да преузму власг и да укину Уетав. А.та онај ко хоће власт Пе може тражнти укидање Устава на основу кога ту власт добнја. Ми хоћемо решење евих наших питања еволутнвннм пу- ' тем. Хоћемо све да ее репт у »гару, без икаквих потреса. ј Укндање Уетава ствара једну огромну неизвееиост н ми не знамо шта после тога 1 може да наступн. Устапне реформе предвн- ј ђене су легалннм н редовним путем. Зна с« како се п ! шта у Уставу може мењати. 1 Нека господа која ннсу задовол.на воде у народу бор- ј бу за промену Устава, алн нека кажу народу: у чему I хоће да га мењају, па ако буду добнлн већину редовним демократским нутем, за који се нначе онн толико залажу. нека путем уставног права, које им је загараитовано. траже његову | промену. Али они знају да то поверење народа неће никада добити, па зато и не покушавају да га траже. А.та ма да не траже поверење народа. онн се нпак уда- 1 рају у прса, клнчући: „Ми емо једини носиоцн чисте демократске мнслн". Ми нм на то поручујемо, носиоци чисте демократске мислн нису они који траже укидање Устава, јер то претставлл државни удар, протнв чега се увек борнла демократија. То је врхунап неде.мократског схватања. („Тако је!") Како У. О брани спо разум у Србијн На својим путовањима, која су последњих дана предузели по Србнји онн говоре о „споразуму": „Ми смо направили спораз\*м, који гарантује једннство државе. Ми смо са Хрватима направили споразум који гарантује слободу н демократнју. Истина је да тешкоћа у овом споразуму ииа, алн ми ћемо их пребро

На крају је једногласио доиета рвоо.-т>-ција којв глЖи: Општа конференција управа свнх трндесет и пет пододбора Месног одбора ЈРЗ зв Веоград, Земун н Ланчево, пошто Је узела у разматрање спораз\-м заклучен взмеђу УО н СДК ковстатуЈе: 1) Да су престоннчкн граћанн —I присталице ЈРЗ за брвтскв споразум свију делова нашег тронменог народа 2) Да у јединственОЈ Крал»евнни Ј>тославији, на челу са нашим дичним и младим Краљем Петром 1| и славном дннастијом Караћорђевића виде Јемство за развитак н напредак и мвђународну снгурност свиЈу Ју:кних Словена — Срба, Хрввта и Словенаца. 3) Да споразЈ-ман рад санх дело ва нвшег народа вајбоље обезбећу Је равногараетгост граћана и уједно је највећа гаранција за ства рање свих услова поТребних за учвршћивањо Јзтословенс««' народног и држпвног Јединства. 4) Да је Кралсвина Југосласваког појединца, п зиЈа помоћу Божјом н неброЈеннм жртвама наЈбољих сниоза машег народп остварсна н >мо таква претстаал»а заЈеднички идвал овију родољуба Срба. Ховлта н Слопенаца. 5) Дв Је ЈРЗ одсуиио глкггиоив сзвхој дгекавиој реорганизвцијн. КсЈа би била звелоаана иа племенскчм и веоским посебпо^-има 6) Да за унутрашње урећење зоЈедничхе дтонаве ЈРЗ може да прнми као идевл само Један. а то је: слободу и Јелнвкв права за све.говћане без обаиов во плсме ЛРУ. пв и зв оне. којимв је -^д* бина доделнла. иаКо вису >\тослгчеиске нвоодиости. да живе а њима у њиховоЈ државиој и

внли су споразум на чисто политичкој баан. Нема ниједне речн о економским и социјалним проблемима, коЈи су данас мотор живота свих народа света. Данас читаве политичке групације, које су децеиијама водиле поједине државе, ако су занемариле економске и социјалне проблеме, руше се и падају, а на површину долазе онн политички људп, којима је у првом реду стало до решења тих тако важних и актуелних питања, која ннте ресују цио народ, па и цео свет." После тога г. Ђура Јанковић је опширно изложио економски и социјалин програм Југословенске радпкалне заједнице и резултате које Је влада г. др. Стојаднновпћл показала. „ Нема преуређе&а државо без во.ге Срба пз Шумаднје " Затнм г. Јанковић каже: — Ово је наш реалан про-

грам. Ја сам снгуран да ће ивоодвој звјодввци наш народ, сврстан у гуете рсдове, примити наш програм, а не онај који ништа не ствара него само рушн. Нека запамте сви да нема преуређсња државс бсз во.ге

Конференција министра I г. Цветковића )са претставницими ЈРЗ из Шумадије Топо.та, 7 новембра. — Данас Је у Тоаолу допутовао мшгиотар социјалне политике и народног здравља г. Драгнша ЦветковИћ, у гтратњи народног посланика зв ' Срез младеновачкн г. Милаиа Ва' џака. Минвстар г. Цветковић прегледао Је тооолску болнт \у, коЈа се сада налазн у добром сттњу. После прегледа болнвце. мшгистагр г. Цветкоанћ отншао Је у хотел „ОпленвЈц", где су га сачекалв партнЈски претставницв нз Среаа опленачког, на челу са г. Станимиром Марковнћем, претседником Среског одборв ЈРЗ. Поред ПартнскиХ претставннка вз Среза опленачког, министра г. Цветксвнћа сачекалв су и гтретгтавници ЈРЗ нз Срезова јасеннчког. крагуЈевачког н лепентгког, св којнма је г. Цветковнћ одржао конференцвЈу. После саслушавнх рефврета о полнтнчкој ситуациЈи у Шумадвји, мнннстар г. Цветкоонћ оа прнјател>1та, поклопно се гробу Блаженопочившег Крвла Алексалдра, а затнм је прегледао вовоосновани МузеЈ на Оплевцу. После рз-чка. мвниствр г. Цветковнћ огпЈТОвао Је за Аранћеловац. Накнадни оиштиисии пзбора у Срезу нншком Ннш, 7 повсмбрв. — Услед равгр>-пнсавањв извесних општниа даиас су навршежв накнаднв взборн у векиу оттттииама Срвза нигпког. У општиии Малче лнста Павл« Гол>-боанћа 'ЈРЗ) добнла Је 211 гласова. Остале листе ЈНС ■ УО дзбнле су 140 гласова. У оппгтинн Горња Вражанска лнста Милана МнлошеЕића (ЈРЗ) доб»^1а Је 174 гласа, а листа Десимнра МиладнноБића (ЈРЗ) 111 гласова, У Општинп КнезселечоЈ лнгта Дугплиа Жикића (ЈРЗ> лоби.-^а Је 272 гласа. Друге лнсте нн)е било. У Огтштитг орловачкоЈ лнста Тнппса Влагс.јевгћа <ЈРЗ> дсбила Је 177 глас:^п лнста Снме Коствћа (ЈРЗ) 163. ХГрема томе "у ренмч спч К гнј Ф ма победнле су листс ЈРЗ. Конферспција ЈРЗ у Краљеву Крал»ево, 7 новгмбра. — Д?«гчс

7) Зато престович^ грвћвнн тонсталице ЈРЗ -противнп спорвзуму з«кл.учечом измећу собвј јевгке УО и.СДК знкључузу: е) да се он?м г"лраз\*мом не ретшша т зв хрватсчо пнтење I б» дв Зе оев1 спопзум протиСрба нз ШумадиЈс. (Бурпо ДУ*У. н 5-чен.у демсчовтије к лд Је учињен без учетаМ л»гч- . пре подне у салв хотвла ..Југотимнгх претст.чч-гика С*»5аЧ! Сло- ! СЛавнЈа" одрисана Је конфе-енвенаца. ' цнја Југословеагке радкгсалпе в) да се овнм споразумом ру- , заједнице. КочФере-нцнју је отвошв народно Једннство гтризнава- | рно дуж*>м говором народни поњем суверенитета трнЈу варода; сланвк за Срез жвчки г. Петар Г) да би нзвршење овога спо- | Богпвац. разгмв изазввло кво нем-нноане 1 После г Богавца говорио Је г. последиП"?: ноае трзввнце н н< Милан Вичанић из Сирче. а за:порвзуме међ^* Једнокрвном бра- тим учнтел. у пензиЈи. резервни ћом пв евен-улно дсво-то т опч- п>*ковннк н носилац Караћорће»е сност н само држанно Јелннство звезде с мачеввма г. Васовчћ. | коЈн Је истакао како данес у УдружеиоЈ опозицији постојн нека

одобравање). Тамо где буду Срби биће н снаге југословепскс политике. Ми поручујемо свнма и свакоме да воде рачуна о милиону жртава наших инјбол.их синова, јер нх ми ннсмо далн за стварањс велике Србије, него за стварацн- вслике Југославије. (Бурно одобравање). Мн који верујемо у

. Срба, Хрвата и Словенаца. Божју правд\- нећемо да се Звто триггалиш« ЈРЗ. дв б» се излажемо БожЈој казнн ко- | спречнле ове нежелене и судбоја бн нас постпгла када бн- I но - Ре послелнпе познввН- све иссм. ииа.™ иилнон гробова »лЗ пашнх наЈ .,о ,т .их синова. Нс- ! уо „ СДК ■ г« п,-п-м |са мн ее опроетн што ћу да ттозе^ењем. мво и до оада помоспоменем н а.тбанску голго- гну Коаљевскт влв ту др . Милваа ту. Прва наша го.тгота било СгочЈднноввће. воће Југословен. ј^гг°- ■ л 1 5 ™ нагаа голготе била јс Брсгалннца, с г*>™л Х>ппа< * Слов.чцим« трећа Кајмакчалан. Та трн 1,лнвка повз« V сз^тмв з?м-ччмч с вета ?*гста створнла су Ју- нашег јавног живота. ко*а ћ<> им гославију. ( Б јтјно одобра- освгтратн рвзвитвк нагтредвк и вање) Ко год хоће у Југо- "5тагоствње. славији да води политику ие сме заборавити та три света места. Политички л»уди има- ј ју да иду тамо као на Ћабу да добију иове ннспнрацијс за во)јење по.титике у Јјтославијн. ,.Сиораз>->Г' вре>>а

мнннстроманија. јер би свако од њих хтео да доће на министарску фотељу. Последњн говорник био Је г. Ђељко Николић из Сирче, коЈн Је рекао да он није присталнца ЈРЗ. али да Јв присталица оне владе моЈа радн за добро народа и да Је према томе присталица владв г. др. Милана Сгојадиновића. На краЈу Је послат поздравнн телегрзм претседннку владе г. др СгоЈадиновићу н осуђен рад Удружене опозициЈе.

осећања свнх Ј угосло-

На конференцкји у БелишЋу РАДНИЦИ ПРОТЕСТУЈУ ПРОТИВ СПОРА.ЗУМА СДК И УО

Белишће, 7 новембра. — Да-1 нас пре подне одржана је у | Освећеље спомен-чесме велвкој дворанн Радвичког посвећеае пок гене ралу дома која Је била препуна у- *

Ето, драга браћо моја, од наше свести зависп нгга ће бити у Југославпјн. Сврстајмо се > ГЈете редове н бра- чесника радника конференци "° е и ЈУгославију. ја Јрз с^штину је огворио р 1о светиње, ј које нс г д Ушан Ковачевнћ, претседсме нико да дира ннти о њи-

Вукоману Арачнћу

ник месне организациЈе и дао реч нзасланику месног одбо-

ма да дискутује. вање).3ар данас неко може да р а Ивану Флоду којн је у се споразумева, да лн ће по- првом р>ед>' објаснио став Ј ј *стојатп н живети Југослк- гословенске радпкалне заједвија, за коју је пало милион нице према споразуму УО и најбо .БИ\ синова, расутих СДК но целом свету? Такав „спо- На ј зб донесеаа је разуи иека нам ие доносс, - резолуц Н н ј а , у к ^ јоЈ се , нз ^. Јер врсђа пашу душу н на- , )У осталог каже: ше срце. ; 1 .Радннцн чланови Јјтосло.ивапа оиџ | од^Ге™" аплаузом ј Белишћу, најенергичније про тестуту пботив склопљеног

дита и до жељеног циља сти- К раЈ говора г. Јанковића био | сеН ске радикалне заједннце у ћи - |^ е поздровљен дугим аплаузом Т ; лт т„,„ћ\. А бнло бн потребно да кажу: какве гаранцнје пружа ЈУ за одржавањс једннства државе, када су признали поетојањс три народна

После г. Јакковића говорили | тест УЈУ против су опшнрно о штетности спора- спораз>*ма измсп зума измећу Удр>-жене опозици- 1 јср овај споразум најтеже побивше СДК н о потребн . гађа баш радништво

обавештаваЈћа

. широких народс>веренптета, који на осио- 1 них слоЈева г. г. Драг. Тодорову то1-а могу СЈ-всроно да вић - потпретседник Београдске решавају о свему, па према општине, Мнхаило СтоЈадинотоме н о свом евентуалном вић ' Ћ Урнћ н Сава Микић да.хем онстанку у заједнич- народни посланици. У имс омлакој држави. ™ В °Р И ° Је г. МнлоЈко ВоШто Је иактрашннје та го- | СПОДа осмооктобрнсти иапра* Хрват из Далмације.

Л>убнћ. 7 новембра. — Данас у 10 часоаа пре подне одржана је једна ретка н лепа сзечаност у селу Јанчнћима. Освећена Је чесма у спомен поч. генерала Вукомана Арачнћа, који је 1914 године, као команданг Ужичке аојске, предузео са тог места офанзиву противу делова армиЈе генерала Поћорека, Спомен - чесму поднгао Је народ нз околнне Овчара и Каблара. На челу Одбора за подизање чесме био Је резервни потпуковник г. Пегар Петр^аић. претседннк Рожачке општине. Свечаностн освећења. поре; чланова Одбора н великог бро а угледннх граћана в сел>ака нз Чачка н околине, пписуствовали су: мнн"стар пош-а и телеграфа г. Војко Чвркић н и.тасланик г. Мннистра војгкв и морвом приликом. констатују сво- парице дипизнЈскн генерал

Радници из Белишћа,

ЈУ непоколебиву верност Кра-1 Петар В. Арачић, командант Ду љу и отаџбини. па ће, као и | наЈвске дизнзијске области до сада, тако н од сада помагати политику владе г. др. Стојадиновића. која је ппза пружила ЈЈТослопенском раднику пуну заштиту.

Пошто Је пзвршена свечаност отконвања чесме и освећење гекерал г. Петар Апачнћ одожао је гозор. у коме Је стр>*чно и детвљно изнео ток борбе започете на Овчару н Каблару.