Време

шишншншпШИПШПНШПШшш

На сввчан начин

претставника и мкоштва народа откривен је споменик

ВУКУ КАРАЏИЋУ

Јуче је на углу улице Краља Александра код самог улаза у парк код Студентоког дома, откривен монументални споменик великом народном просветитељу Вуку Стефановићу Караџићу. Претставницн свију институција, хиљаде Београђана и уче вици свих школа присуствовали су овом свечаном чину. Други дан прославе стопедесетогодишн>ице од рођен»а Вукова протекао Је врло свечано. У 10.30 часова пре подне одржана је свечшт архнјерејска служба у спомон Вуку Караџићу Служба је служена у црквн Св. Александра Невског. Овој служ6и п|>исуствовала је велика маса света, која је испунила цркву. У цркви су запажени претседнвк Српске краљевске академије, професор Универзитета, г. др. Александар Белић, претседнш< Српске књижевие задруге, професор Универзитета г. др. Павле Поповић, члан Војног савета ариијоки генерал г. Милан Недић, претседник Удружења Подрина-

свију вероисповести, као и изасланици свих културних и хуманих установа. Пошто је освећен споменик, претседник Српске књижевне задруте г. др. Павле Поповић узео | је реч. ГОВОГ Г. ДГ. ИДВЛА ПОПОВИЋА — У овом свечаном тренутку, казао је г. др. Павле Поповић, напга прва мисао иде са захвалношћу онима који су помогли да се Вуков споменик подигне. Српска књижевна задруга кренула је мисао о томе, скупл»ала прилоге и брижљиво настојала о свему потребном. Наш одлични вајар Ђорђе Јовановић израдио је красно дело, које претставља Вука са изразитим лицем, у мирном ставу човека од књиге, дело достојно и уметника и онога коме је посвећено. Београдска општина одредила је лепо место, уредила га још лепше и дала постоље уметнич

Министар просвете г. Магарашевић говорн на академијн

ца, бригадни генерал г. ЈБубомир Максимовић, професори Универзитета, генерали и многи претставници културних и хуманих установа. Док је у цркви траЈала служба Вожја око Техничког факултета и парка код Студентског дома скупл»ала се маса света. Са свију страна, из разних улица пристизали су ученици средњих и стручних школа са својим про фесорима на челу. Велики и мали, женски и мушки сви су имали руке пуне цвећа којим ће окитити споменик великог бесмртног учнтеља. Нарочити редари са тракама око руке показивали су ђацима као н разним корпорацијама место где ће стајати. Ускоро у улицама око спо-ченика стајали су дуги редови ђака и грађан ства, оче«ујући да свечаност откривања спомеиика почне. Око споменика било је све свечано. На степоницама које воде до подножја опоменика стајале су с леве и с десне стране ученице, питомицо Кола српских свстара, обу«ене у живописну нвродну ношњу из свих крајева напто земљс. Пред самим спомеником стаЈалн су члановн. Савеза српских земљорадничких задруга са заставама дутине боје. Више њнх уздизао се велики споменик Вуку покривен државннм заставама. Тачно у 11.30 часова отпочела је свечаност, којој је присуствовао: нзасланик 11». В. Краља Петра ||, геперал г. Линус Деканевг, министар просвсте г. Димитрије Магпрашевић. затим претседник Народне скупшгине г. Стован Ћирић, помоћннк мнннстра просвете г. Ђорђе Ковачевнћ, армијскн генсрал г. Милан Недић, командант ваздухопловства, дивизијоки генерал г. Снмовић, претседник Српске кра л>евске академиЈе г. др. Александар Белић, ректор Универзитета г. др. Драгослпп Јовпновић са деканима и професорима Универзитета, Гувсрнер Н». В. Крал»а г. Јеремнја Живановић. прет седник Српске књнжевне задруге г. др. Павле Поповнћ. г. Ћорђе Јовановић вп^ар, претседник Удружоња Подрннаца. бригадни генсрал г. Љубомир Максимовић; чланови одбора за проолаву у Лозници и Шапцу г. г. Жинорад Попонић, професор, Бор4» Радованоннћ. аднокат и Будимир Лучнћ пензионер. Затим, претседник Београдске оппггиш" г. Влада Нлнћ са град•ким всћлнцими, прстставници

ком делу. Напослетку, српскн народ има ту свој удео, и тај је удео највећи. На први задру гин позив, он се одавзао свесрдно, обилато и брзо, као ретко кад у оваквим приликама. Он је дао сва средства да се Задругина мисао оствари. Срп ски народ подигао је споменик Вуку. Живећи у оном великом вре мену кад се у крупним потезима изграђивала судбина нашег племена, кад се све радило крухшо што год се радило, учинио још непгго много више. Три су велике заслуге његове. Он је створио српски књижевни језик и правопис. Он је скупио и издао орпске народне песме. Он је дао народно обележје српској књижевности и просвети. Сви знамо шта за једну књижевност значи стварање књижевног језика и правописа. Сви знамо коју лепоту претстављају и какав утнцај имају наше народне песме. Сви знамо колика је то слава и снага имати једну књи жсвност с прави мнародним оболежјем. Сви дакле можемо

одмах разумети да су те три заслуге довол»не да обесмрте Вуково нме. Додајте томе да је Вуково дело имало утицаја и у целом нашем троименом народу. Књи жевност наше браћс Хрвата осетила је тај утицај, и велики покрет хрватског препорода, један од најблагороднијих покрета хрватске повести, усво јио је Вуков језик; на тај се начин извело духовно јединство Срба и Хрвата. Ни Словенци нису остали ван утицаја нашега Вука. Они су, још и сами сарађивали на његовом делу. Копитар је био анђео хранитељ његов. Уз Вука, дакле, и око њега, настала је једна благородна духовна заједница Срба, Хрвата и Словенаца, претеча данашње државне заједнице. То су заслуге великог човека којега данас славимо. У зиак свога сећања и трајне благодарности српски народ подиже му овај сгтоменик. Господине претседниче, У име Српске књижевне задруге ја вам предајем Вуков споменик и поверавам га родољубивом старању вашем. После говора г. др. Павла Поповића, говорио је претседник Београдске општине г. Влада Илић. ГОВОГ ПГЕТСЕДНИКА ОП1НТИНЕ Г. В. НЛИЋА Го сподо, У овом часу, када у име Београда примам на чување од Одбора спомени« Вуку Караџићу, не могу пропустнти прилику да не изразим искрену захвалност Београђана члановима Одбора, чијом заслугом ми данас освећујемо овај достојан споменик, који ће одсада красити Универзитетски крај наше престонице. Та захвалност Београда ггрипада, господо и свима оним јавним радницима који су на било коЈи начин допринели да ова лепа и племенита мисао буде у дело приведена. Наша је прошлост пуна борби, страдања и славе. Она Је исто тако пуиа имеЈга великана, коЈи су стварали историју нашега народа, ударали темеље наше данашње државе и изградили данашњу снажнгу Југословенску државу. Заузет радом на своме економском опоравл.ању и на лочењу рана из мкнулих ратова, Београд још ниЈе стигао да према тим светлим вођама нашег народа испуни своЈ дуг захвалности аа један достојан начин, како то велика дела њнхова заслужују. Али таЈ дуг према њнма ниЈе заборављен. Ако се чекало са испуњењем тога дуга, то Је само зато да би израз наше захвалности био достојан великих дела њиховнх. Ја се надам да ћемо се ми ускоро, инициЈативом захвалног потомства, достојно одужити њиховоЈ успомени, као што то данас чинимо према Вуку Караџићу. Општина града Београда са нвЈвећим пијететом чуваће о- ј вај споменик, као успомену на бесмртног Вука Караџића. После ових говора положили су венце у подножЈе Вуковог спо меника, Српска краљевска академиЈа, Главни савез српских земљорадничких задруга, Коло

света коЈа Је свечаности присуствовала, разишла. КраЈ око Сгудентског дома н Техничког факултета јуче Је добио две ствари којима се чврсто везуЈе за успомену на оца нашег правописа. Поред велкког и ванредно лепог споменика Вуку Караџићу и сам парк пред којим се споменик налази, зове се од Јуче Вуков парк.

Ученнце гнмпазнје бацају цвеће пред Вуков епоменнк

Свечака академнја у Коларчевој — задужбнни

Јуче по подне у 4 часа одржана Је у дворани Коларчевог универзитета свечана академија у част 150-годишњице од рођења Вука Караџића. Овој свечаиоЈ академији присуствовали су: изасланик Њ. В. Краља ге<нерал г. Линуе Декакева, мнннстар про свете г. ДимитриЈе Магарашевић, претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић и прет-

ставницн свих културних и хуманих институциЈа. Свечану академиЈу отворио Је претседник одбора за прославу 150-годишњице Вука Караџића г. др. Александар Белић. Г. др. Белић поздравио Је све присутне, па је дао реч миннстру просвете г. ДимитриЈу Магарашевићу, коЈи је рекао:

Говор министра г. Димитрија Магарашевића Данашн.а свечана прос.тава стотину педеоете годишњнпе Вукова руођења била је наша национална дужност, јер кроз новије доба наше нсторије за свој ку.тгурни и национални развитак »ш нисмо имали заслужннјег и већег кмеиа од Вукова. Епохална вредпост Вукове личности у нашој нацноналној и ку.ттурној истори>н и данас св осећа, као пгго ће се оеећати и сутра, докле год буде било наше националне културе којој је он ударио трајнс основе у току своје педесетогодишње делапсости у првој половини прошлога века. Наша народна маса била је тада у целини неписчиена и непросвећепа; само упечатљив звук гусларске речн н мелоднје преливао се дубином народног бића. На другј страни био је танак соцнјалнн слој српске Ј*чености, омађијан туђом и архаичном славеносриском речју, и сасвим далек лш.тионима који су билн приступачш! само прастарим деоетерачким ритмовима. И та н таква културЈга подвојеност нашега народа била је ие само чнњеница, него ј н правило н идеал онога доба. Јавл»ајућн се у таквој ситуацнји српско-ку.тгурног живота, Вук је пре свега изврпгио крупно дело ерпског књижеш!ог ослобоНен.а. Као какав ве.тик српеки борац, он ое снажио, зналачки и успепто борио да унншти поетојеће стање једне књнжевности која је ишла мимо народа, и с тим у вези да врати и облнк и менталитет српског духовног изражавања неисцрпним и вечннм нзворнма драге материнске речн. У току те борбе за свежину н опагу народног говора, Вук је средством својих класичних збирки и средством своје орнгииалне народне и народске речи дефшпггивно „оваплотио" српско културно јодинство, а сликањем ве.тике и јуначке народне прошлостн, по речнма славног нагршпалног исторнка, дао Срби>1а осећање да нису од јуче и да се уздају и верују у сжоју будућност. Тако је Вук постао и творац нашег опгатег националног осећања, творац српског нацноналнзма XIX вска, по речнма Јована Скерлића. Ати он својом неуморном делатношћу није обухватио само Србе. Хрватска кн.ижевност од илирских времена, када су најбол»е песмс из Ву 1Совнх збор>шка објавл»ене У Загребу, ослања се на В>пса и његово босмртно дело. 1Бегова борба за народта језик као кн.нжевтга посматрана је из хрватског средипгга с наЈвећнм снмпатијама, јер се знало да ће Вукова победа пад извештаченим језико.м тадашње српске књижевностн произвестн заједшпки књижевнн јсзик Хрвата и Срба. Од тога времена до данас хрватски граматичари, исто тако као и српскн, гради.тн о> своје јези-ше норме на оснонн Вукових и Дани-1ићевих списа. Тако је В>*к био ос.швач српско-хрватског књнжевног језика, шшцијатор српско-хрватске културне зајед»шце н јединства. Свеукупно Вуково делованл у-

ту и раду Вука Караџића. Предавање г. др. Белића примл»ено је с бурним одобравањем. Следећи говорник била Је г-ђа Исидара Секулић, књижевница, коЈа је говорила о нашој народној песми. Г-ђа Секулић, у своме говору, нзнела је сву лепоту и величину наше народне песме, чији значај цене сви културни народи. После овнх говора дата Је реч разним изасланицнма и претставницима културних друпггава. Тако су говорили ректор Љубљаноког универзитета, декан Филозофског факултета у Скопљу г. Мита Костић, декан Правног факултета у Суботици г. Алекса Ивић. У име Више педагошке школе у Београду говорио Је г. Светомир Ристић. у име Матице српске у Новом Саду г. Александар Костић, у име Академије наука у Минхену г. др. Герхард Геземан, у нме Професорског друпггва г. Рајица Маринковић, у име Друштва Св. Саве г. Стееан ДимитриЈевић, у име Српског културног клуба г. Данило Да-

пић, у име Друштва приЈатеља Француске г. Бу-ргуеи, у име Руских научних удружења г. Александар Погорин. у име Матице . рада г. Богомир Бошњак. н у име ■Савеза српских земл»орадничких задруга г. МихаЈло Стојковић. Ова академиЈа била Је тако обилно посећена да су многи посетиоци стајали а велики део вратио се са улаза пошто више места ниЈе било. ПОВЛАСТИЦЕ ЗА ВУКОВУ ПРОСЛАВУ Сваки учесник Вукове стопедесе-гогодншњице у Београду и Лозници ужива повластицу у вожњи од 509е на основу решења министра саобраћаја М С бр. 24.595 и Г. Д. бр. 407.710 од 4 новембра. При поласку треба карту купити на основу легитимациЈе К13. Повластице важе од полазне станице до Београда или до Лознице. Цела карта важи за бесплатан повратак. Ова повластица важи до 12 новембра.

Само Дин,

Прсма свему томе Вукова је делатност обележила здраве н широке путове нашој народној култури. Та дслатност је, уз то, откривала закопано благо нашег

нело се тако у наш културни I нацноналнп живот и његово нз ражаван»е. Оио је било од моћног утнцаја кроз XIX век кад се ра-

КрН1«и.Ш лтинши) " . — « народног иснвота, а онда нам от- ђало н обликовало наше модерно

крива-та и шта је наш народ. Она је до краја извршила н демократизацију иашег књижевног језнка. Без Вука наша књнга не би у тој мери била приступачна, нити би се тако лако иапустило уврежено гледипгге о класној

српских сестара и прстставници | кн.ижешсости^ Подриња и Јадра. За овнм про- " '

дефиловали су сви ученици сред њих и стручних школа поред споменика обасипаЈући га цвећем. Посло овога дефилеа цео простор испред споменика бно је покрнвсн георгинамв Преподневна свечаност је била завршена, па ипак требало је добрих пола часа док се маса

нас још у првој П0.10ВННИ Х|Х века, дакле и послс оппггег просветнтел»ства Доситејева. Без Вука нанокон, наша уметничка реч I нацноналштм наукама, сач>Т1ао у

књжевно и ку.тгурно лнце. Оно је од још јачег утицаја данас, у уједињеној Југославнји, у којој се дефшгитивно нзвршује формирање српско-хрватског књижевног језика н у свим н»еговим појединостнма. Једном речју: Вук је учшгао велнко откриће нашег народног живота, с тнм у вези ударио је оенове нашој нацноналној култури н

би бнла тако чнста, рел»ефна и присно речнта. Јер он је бно не само сјајан нознавалац нашег језнка, него и савршен руковалац љеговим тајним могућностнма, мајстор и уметник његов.

свој оригнналноети цвеће наше народне поезнЈе, и показао величнну наше иародне речи. Зато је сланан, н зато смо дужни да му псказујемо своју пошту и своју захвалност. После говора миннстра просвете г. Магарашевића одржао Је претсодник Српске краљевске академиЈе г. др. Александар Белнћ опширно предавање о живо-

И јиочлцс К о.ш срискнх сестара ио.ш жу иснац ш. спомешш Бука Кариџн11а

Јуче је одржана скупштнна Удружења Жознјераца У кафони „Батал - Џамнја" Јуче по подне Јс одржана скупштина Удружоња Жозјераца. Године 1916, после напорног повлачењем пред неприЈатељем, Француска Је воликод>тпно прнмила наше ћаке који су всћ билн до крајности изнурени. Про десет година у Всограду Је с. новано Удружење ЖознЈорзца којо нма за цнљ да одржи онаЈ водар дух и силно другарство коЈе је бнло у малом алпин ском мссташцу разпиЈено до максимума. У знак двадесетогодншњнцо растанка из батаљона Јуче Јо одржана годишња скуппггина гдо јо досадашњи протседннк г. Владимнр Закнћ добно пуно прнзнање за свој рад у току послодњнх пот годнна. Посло овога прешло со на избор ново управе. За новог прстселника Је изабран г. Богдан МаЈсторопнћ, глл-вни рефсрент Државног савета.

плаћате месечно ако одмах поручите ПРВУ или другу или обе К Њ И Г Е „Педагошке библиотеке" Бр. 2, КАПИТАЛНО ДЕЛО Једног од наЈпрнзнатиЈих дидактичара садашњице ПАУЛ ФИКЕР Дидактина нове школе у одличном преводу МАРИЈЕ II ЖИВОЈИНА ЂОГЂЕВИЋА професора Женске учител»ске школе у Београду Први и једини потпун и затворен систем нове науке о настави обухвата » наставну обраду у свим нижим и средњим школама 328 страна формата 63X^5, штампано новим словима на бездрвноЈ хартији, повезано у платно Цсна 120,- дин, КоЈи изиос треба исплатити у 4 мес. рато по 30-— днн. За готово цена 100.- дин. Ко цео износ пошаље унапред не плаћа попггарину.

ДР. ВОЈ. Општа

Бр, 1. Р. МЛАДЕНОВНТ*

14

педагогика нгтс опремо п истог формата као .Дндактика" За готово 150- дип. Ограна 176 На отплату 180.. дин. Изрсзатн, попуннти, и&лепнта на допистсцу п послатн ГЕЦА КОН А. Д. — БЕОГРАД, Кн. Мих. 12 Овим поручуЈем ноопозиво следеће књнге: на отплату за готово 120.— дин. 100.— днн. 180.— дин. 150.— днн. — дин.

ДНДАКТИКА НОВЕ Н1КОЛЕ ОПШТА ИЕДАГОГИКА Укупно I) који нзнос обавезујем со исплатити Вам у... ред. мес. рата по 30 — дин. Прву рату н отпремно трошкове озволнте наплатити поузећом. За случај спора признаЈем надлежност Сталног нзбр. суда Трг. коморе у Београду ||) коЈн нзнос у целостн и отпремне трошкове обавсзујем се исплатити вам поузећем при приЈему књита.

Датум НЕПОТГ1 БНО 11ГЕЦ1ТАТН

Други дан Вукове прославе

СТРАНЛ 5