Време

СТРАНА в

ЗРЕ^

ДвОДНРвИД скцпштина ЛЕКАРСКОГ СИНДИКАТА завршила је рад

I*

ПрокјЈгче н јл-че одржана је трећа годишња ск>ттштина Југословенеког лекврског сннднкага. Нау је отворно претседнвк г. др. Свет. Жнвковић у присуству 75 делегвта од којих 40 нз Веограда н 35 из унутрашњости После поздрввв >тгућеног Н>. В. Крал>у Петру II и мвииегру социјалне полнтнке н нвродног адравлл г. Драгнши Цветкозићу прочитани су телеграмн лекара нз Љубљане н др>тих места. Затим је конгрес поздравно г. др. Јордан Стајић у име друпггва Црвеног Крста па се прешло на дневнн ред. Прво су прочитали реферате о задругарству међу лекарима г. др. Миливоје Мнленковић и г. др. Милош Пантић. затим је др. Драгољуб Сретеновнћ дао коментар пројекта новог закона о ле- ј карима који је Савез Лекарских I комора поднео мннистру социјалне полнтнке н народног здрав ј л>а, па је потом конгрес прекннут п продужен јуче у девет часова | пре подне, када је г. др. Драгослав Сандић изнео прнмедбе на пројекат закона о обавезном лекарском рад>- на селу. Потом се раззила дисхусија која је била врло жива и опсежна. У њој су узели учешћа >гиоги делегати из Бесграда и >-н>~ рашњости. Ови другн су истицалн тешке прилике за рад лекара на селу ради економсхе и културне заосталости сеоскога становнипггва. Две

младе лекарке свршвае ученнце медицннског факултета у Београду нарочнто су изнеле недостатке у практичном образовању младнх лекара па су ту околност наводиле као тешкоћу да лекари одмах по свршеним студијама отпочињу самосталну праксу по селнма где се сусрећу најразличитијн медицински случајевн. У дискуснји су узеле згчешћа гца др. Сокић, гца др. Марнћ и г.г. професор др. Лаза Ненадовић, др. Борић, др. Ристић нз Ниша, Марушић из Шибеника. др. Јован н др. Радоје Мијушковић н т. д. Потом се прешло нн днскусију извеиггаја секретара о раду управе у прошлој години и одмах се

Нонференција Министра г. др. Спахе са сплитским привредницима За нову сплитску луку треба да буде одобрен нредит од 25 милиона динара

Ђџиене****' Г-Л- ј 5ар 1937 Други наградни нонкурс „Времена"

ВЕЛИКД НДГРДДД у првом такмичењу

Солнт, 7 новембра. — Синоћ у осам чаоова миннстар трговине и кндустрнје г. др. Врбаннћ н гђа Аугуста Сгојадиновић отпутовали су иј Сплнга после свечаког крштен»а н спуштаља но■нх пароброда Јадранске пловндбе . Јутрос у четирн часа паробродом „Престолонаследник Пе

показало да у Синднкату постоје ј та р" отпуговао је према ушћу две струје где једиа за>*зима о- I н е р етве министар саобраћаЈа

позицнони став према управи Рад управе критиковалн су г.г. др. Борић и др. Кускугис замерајући јој неагплноет и да није показвла обећану борбеност на

др. Спахо са министром г. др Новаковићем н помоћником ми ннстра саобраћаЈа инж. г. Магом Шнелером. Мннистар г. др. Спахо прегле-

решазању сталешких пнтања. На > даће положај Плоче, на коме се гради лука. У пратњи г. др. Спа хе био је и днректор поморског

] ове примедбе одговорили сУ ппег 1 седник г. др. Жквковић. г др. Петар Драгозић, г. др. М. Милен ковић н секретар г. др. Сандић,

саобраћаја г. Гизнн. Са ушћа Неретве мнннстри ћв

Прсдужна изложба кућевних украса од кованог гвожђа Услед повећаног интереса за украшаваае домова свећн »ацима. лЈ 'стернма, фењернма н другнм предметнма од кованог гзо:кђа у внзантиско - словенском стилу из Душановог доба, изложба народиих рукотворпна „Сзој — своме" продужена је до 15 о. м. У нсто време воде се преговори да се у Новом Саду. Загребу и Л>убл »ани такође шго пре приреде изложбе словенскнх кућевннх украса од кованог гвожћа, бакра к других мегала. Изложба се налази на Обилићевом векц>- број 27. Првглед сзакоме слободан и бесплатан.

Затнм је дата разрешница глав- наставитн за Дубр<жннк н ако ном одбору па Је изабра«* нова буде лепо време на мору ће претправа: др. Света Живковић, др. ! гледати ову нашу обалу до Кс~ торв. Министар г. др. Спахо изјавно ] је да је веома задовољан јуче! рашњим боравком у Сплиту. | Он је на пароброду „Краљнцв 1 Мари.а" прегледао обалу базета I у сплитској северној луци. коЈ9

ске привреде истакли су потребе појединих лука са подручја Трговннско - ннда'стрнјске коморе у Сплиту. Колико се могло сазнати изгледа да ће бити одобрен кредит за нову сплитску луку од 25 до 30 милиона динара, јер је то отприлике довољно за изградњу једне нове сплит ске луке. Претставници средње далматинске привреде истакли су исто тако г. Министру саобраћа,'а потребу да се задовоље оправдана тражења Шибеника у погледу уређења луке и других саобраћајних потреба.

за изградњу Унске пруге за годину ипо, министар г. др. Спахо рекао је да је тачно да је рок продужен, а да се то море учинити на основу извештаја држав ких надзорних инжењера који су јавили да се наишло на запреке. У погледу сплитске северне луке министар саобраћаја г. др. Спахо изјавно јв Днрекцији поморског саобрвћаја да недостаје стручно техчичко особље, али да ће се то питање проучити и насто аће се да се донесе решење у потпуној сагласности са локалним и другим заинтерессва-

за један стан: спгзаћг собг, трпезарија и кухиња Сем тога у првом такмичењу „Време" даје 10 СПеЦИ алНИХ, 100 главннх и неограничен број утешних награда

Што се тиче продужења рока I шм факторима.

Александар Шевић, др. Борић, др. Кускутис, др. Милош Попоћви, др. Драгољуб Сретеновић, др. Драг. Сандић, др. Влада М. "Борћевић, др. Петар Драговић, др. Вера Јоваиовић, др. 'Стеван Васојевић. др- Љубиша Илић, ДГ- | долазн у 0 бзир за градњу нове Васа Крстић, др. Жарко Капама- луке Истакао је да ће се ово

ОСВЕЋЕЊЕ ЗАСТАВЕ УДРУЖЕЊА ВОЗНОМАНЕВАРСКИХ СЛУЖБЕНИКА Јуче ире подне у портн Ва-; знесенске цркве освећена је застава Обласне увраве Бео-{ град Удружење возно -маневарских службеннка. Заставн | је кумовао Њ. Внс. Краљевнћ Томислав преко свога изасланика капетана фрегате Зденка Вуковнћа. Овој малој свечаности присуствовали су генерални директор железница г. Наумовић, помоћник директора

џија и др. Малош Аранипки (сва тројнпа из Н. Сала). др. Божидар Ристић и др. Милош Соколовнћ и? Ниша, др. Стојан Новаковнћ из Сарајева, др. Стеван Смедеревац из Панчева. др. Лавослв* Кра%*с и др. Рудолф Ченеда из Оснјека. др. Адолф Сингер и др. Владета Савић из С>*боте, Спободан Ст. Станковић из Уба, дрМиливоје Миленковић из Ваљева, Радивоје Савић из Књажевца. др. Мопга Елн, Крагујевац. ДР Бранко Чубриловић из Бање Луке, др. Лука Маслаћ из Вршца, ДР- Вукота Божовић из Пожаревца. Надзорин одбор: др. Букић Пијаде, др. Богдал Вукчевић. др. Шварп из Новог Сада, др. Матахес из Зајечара и др. Чезар Кајон. луке. питање у најкраћем року проучити. Иницијативом дирекције поморског саобр>аћаја одржана је сиисћ у Дирекци.н конференци ја претставника привредника св министром г. др. Спахом и његоеим помоћником инж. г. Шнелером. На конференцију су билн позвани и ггретставник Загребач ке трговинско - индустријске ко море г. Храсннк, претседник Сплитске трговинско-индустријске коморе г. Фернћ, потпретсед ник г. Попарић и главни секретар г. Бошковић. На конференцијн је расправллдо о актуелним саобраћајним приликама, која интересују Прнморје. Г. Храсник се залагао за електрификацију отпачког тунела, а претставници средње далматин-

Изложба пољсних слинара у Београду биће отворена половином овог месеца Генерални комесао изложбе г. Боровски о развоју пољске уиетности

Купони које објављујемо уз питања за други награднп конкурс, сада су нешто краћи него у првом конкурсу. Приликом исецања ових купона не треба сећн и слику, већ тачно на оним местима где је го назначено. Исто тако кад скупите свих дванаест купона треба да их прошијете заједно са завршним купоном на оном углу на коме стоји отштампа-

но ,,овде прошити". Сем тога, напомињемо читаоцима дз пу* ну адресу, односно нме, презиме, заннмање, улнцу н *©■ сто треба исписати само га првом и завршном купону, а на свнма осталнм само мме ■ место. Ова мала измена учињена је због тога да би се читаоцимж олакшао посао прилнком жс» пун>аван»а купона.

Пољска уметност, иако не заузима место, разно рецнмо нталијанској, (и своју извесну нндивидуалност искристалисала је доцније, чему свакако служе за оправдање тешке иссторнјске околности) ипак је дала низ славннх уметничких имена. У сред-

Борба потрошача против скупоће

Јуче је одржала велика конфе" [ ренција Удружења зв запггиту по г *|трошача. Конференција је одржана на ДорћолЈ- пред великим бројем присутних. 1 КонференциЈу је отворио г. Илија Бапкозић који је у своме ј говору подвукао тежак положај Милан Јојић, г. Димитр'нје А- ! п<гтрошача у земљи кој. су у

танацковић начелник саобраћајног одељења Дирекције, г. |

ствари главнн економски фактор н указао потребу за организовање потрошача. До даиас су по-

Благојевић, генерални инспек- ј само удр>*жења трговаца тор саобраћаја и велики број индустријалаца и других који су грађана. и шшшшт■ трашњости. После црквеног обреда, прота г. Стаменковић, одржао је пригодан говор, поздрављајући Њ. Вис. Краљевића Томислава и возно-маневарске службенике, велнчајући њихов напоран н пун одговорности посао како у миру, тако и у рату. Затим је изасланик узвишеног Кума закуцао један

органнзовања потрошача и пледнрао на стварање потрошачких комора. Као трећи говорник бно је учитељ осноане школе на Дорћолу г. Милан Богдановић. Он је нагласно да У ииостранству постоје већ удружења која са успехом бране потрошачке ннтересе, јер у свима земл>ама постоји искорншћавање потрошачких маса од стране трговаца. Поред тога свакоме је јасно да је гро потрошача обично слабо матернјвлво снтз'нран те је у толнко пре по-

реса актуелна. Говорннк је затим учинио апел н на саме трговце односно на оне снтне трговце који су исто тако потрошачи да се бар они осврну на интересе потрошачких маса. Да бисмо јасннје прнказали и створили себи слику о начину на којн се потрошачке масе нско-

праве Удружења, Митровићу.

Видоју

делегата из уну- у-мели да организовано бране свој је интересе углааном на штету гтотрошача. Благодарећи одобрењу данашње владе оснивзљем великтгх магацина успело се то да су данас цене поједин»м артиклнма пале за 20 —30Тг. Поред онаквих магацина који сада већ постоје свакако да би били потребпи и магацини у којима бн се продавале искључиво животне намирнице. Г. Бацковић )« указао на то да се у једној радњи хлеб исте ексер у дршку заставе и пре- би и сами трговци МОГ ли да осни- ; продаје по 2 динара у друдао је претседнику Облдсне у- пају велике магацине ове врсте. Г(> Ј по 2 и по, у трећоЈ по 3 ди1г.~ _ т, .... 3 " атим ј е ГОВ орио г. Стеван За- 1 н *Р а Ово указује на то да је по' горчић. И он је подвукао потребу трвбно да доће један виши регулатор цена кој« би цвие нивелнсао на једну одрећену меру која би највише одговарала нашем зе-мљорадничком народу. Иста је ствар и са продавањвм меса. Док је цена меса у Београде чак до 2Н динара дотле је нзван Београда од б—10 динара по килограму. Четврти говорннк био је г. Стојан Сганковић. Он Је измећу осталог рекао да у данашње време, када се у целом свету тражн слободна трговнна, изгледа врло смешно када трговци траже интервенциЈу државе желећн да на таЈ начин добију неки монополски положаЈ, јер евакако да држава треба да се стаен на сграну наЈвећег дела нашег народа да нм обезбеди што поволлије животне услове а то су потрошачи. Тргонина која злоупотребљава поверење потрошача треба да има овоЈе границе а њих треба да постави власт. У своме говору први говорник г. Илија Бацковић изЈавио је измећу осталог да ће и ггретседник

Г. Боровскл њем веку она је прошла кроз јак немачкн утицај, дала у 16 веку

I свога оригиналног (архн" "" тектура у Кракову) осетила је холандски утнцаЈ у доба „барока" и затим у 18 веку француски. Васкрсла ка самосталном сувереаом живот>* 1918 године, Пол»ска је посветила врло велику пажњу развићу уметностн, као и пропаганди своје културе у нностраиству. Инзгтитут за у-

рншћуЈу довољно Је да покажемо лознавање иностранства са пољ" ском уметношћу јавља се као установа те врсте под непосредним воћ-ством

М мјж шшршио отмицу своје болесне жене ИЗПОЛПНЦЕ Сисак, 7 новембра. — Једннствен с ггучај отмк це догодно се јутрос у Снску. Сељак Јоснп Фнлар са својнх пет другова украо је своју бопесву жену Ану из болннце н побегао са аом у непознатом правцу .

ње. Једно проистиче из другога. У главном Поллци-слнкари су колористн. Тежња ка колоризму јасно се види код народне уметности, ношњи, а то Је најбољи доказ расностиПортрет не ужива великих симпатиЈа код наших сликара, који много више теже пеизажу н композицнјама. — Помоћ државе н пЈ-блнке? — Наша држава помаже уметнике. Навешћу ■ то, да прнликом подизања монументалних грађевина н сликарн и вајари увек налазе много посла. Пољски уметницн имали су да уреде н целу унутрашњост наших новнх трансатлантичких пароброда „Ба тори" и „Пилсудски". И Ја сам дуже времена био заузет тим уметничким радовима. Држава даЈе стипенднЈе и за студиЈе у иностранству, Нав свет, па чак н најлхири слојеви, много воле уметиич1се манифестацнје. Имамо обичаЈ да пред ^атварање излохсбе даЈ- мо бесплатан улаз и онза треба ви„уги, ко све не дође на изложбу, и из каквнх најсиромашнијих и скромних друштвених редова? На једној изложбн у току б недеља било је око 100.000 посетилаца. На взложби француских нмпреси-ннста у Варшави долазиле су масе света чак из далеке провинције. Наш народ, као пгто сам рекао, ј нзузетно воли уметг.^ст, завршио је г. Боровски. На нзложбн у Београду, коЈа се отвара половином новембра у салама МузеЈа Кнеза Павла, биће нзложено 120 уљаних слика, 150 графнка, 30 скулптура и 20 уметничких тканнна. Ове тканнне израђуЈу уметници, удруженн у групи „Лад". Они производе уметничку керамику. ткамине. ћнлнме, намештаЈ, ослањајући се у главном. у смеру своје уметностн. на народну уметноет у ПољскоЈ. али прилагођавајућн је и модернизму. Пољаци, коЈн су далн Гротгера и Матејку, славног реалисту Гнминистарства јеримског, импресиониста ВиспЈањског, симболиста Малевисцког н Скочиласа (графика) чиЈи су радови били већ изложени и у Београду заузимањем ПољскоЈугословенске лиге, — приказаће

СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ ЗА ПРП0 ТАКМПЧЕЊЕ другог нлградног конкуреа РАЛИО АПАРАТ ОДЛИЧНЕ МАРКЕ „К. 5" куплвк код Југословенског Стандард Компани, Београд, у вредностн 2800 динара. ШНВАЋА МАШ1ГНА МАРКЕ „ВЕРТХАЈМ" куплевл код фирме Стојковпћ, Поенкареова бр. 12. у вредностн 5000 динара. X АРМОНИКА НАЈБОЉЕГ КВАЛИТЕТА купљена код чувене загребачке фирме Фрање Шнајдера, Николићева бр. 10, Загреб, у вредности 950 динара. НИСАЋА МАШИНА МАРКЕ „МЕРЦ" купљена код фнрме „Мотор", Поенкареова 25, Београд, за 3800 дннара. КОМПЛЕТНО МУШКО ОДЕЛО: првокласан енглескн штоф, цугер и крој по мери из познатог кројачког салонл „Божа", Светосавска 8, у вредности 2000 динара. 1'ИТАРА ОДЛИЧНЕ ИЗРАДЕ купљена код Фирме Фран»а Шнајдер. Загреб, Ннколнћева 10, за 500 динара. ПЕЛЕРИНА ОД СКУНКСА купљена код фирме „Капчатка", Кнежев споменнк бр. 3, за 1500 динара. ВЕЛПКИ ЛУСТЕР купљен код фнрме „Сатурн", Паптвћева бр. 19, за 2000 динара. АФСЕЦ ПОСРЕБРЕЗН за колаче и бонбонс у вредностн 800 динара. ДВЕ М01ЕРНЕ ФОТЕЈБЕ (једна награда) купљене код фнрме „Бенце" у вредности 1700 динара.

М-ЗГЗТИПКА

Јосип Пилар из села Стубљана довезао је јуче пре подне у болницу своју болесну жену Анку, стару 26 годнна. Како је Анка била теже болесна Јосип се уплапгао да ће му жена у болници умрети, што би му проузроковало трошкове око преноса њеног тела. Због тога је решио да своју жену врати кући. Међутим, лекари му то нису дозволили. Пошто је изишао нз болнице Јоснп је отишао својој кући и у току ноћи сковао план о отмици своје болесне жене. Јутрос у 6.15 часова он је дошао са пет сел»ака у Сисак. И док је у болннци све било мнрно и тихо, Јосип је са својим друговима развалио дрвену ограду болнице, а затим

се нечујно увукао у саму болничку зграду. Када су дошли у одељење где је болесна Ана лежала, они су је на запрепашћење свих болесница, које су се налазиле у том одељењу, зграбили, натоварили је на леђа, а затим се споредним ходницима непримећени изгубили на улицу где их је чекао аутомобил. Пошто су болесну жену стрпалн у аутомобил они су се невероватном брзином изгубили у непознатом правцу. Ово се све одиграло невероватном брзином, тако да, када су болеснице које су се са Аном налазиле у соби дошле к себи и пријавиле случај отмице, више ње уопште ннје било.

ла и претседника Пољске Рвпублике г. Мошћицког. У саставу Почасног одбора Је и претседник владе г. др. Милан Сгојаднновнћ, чнјом је заслугом дат од пре две године знатан полет у .развићу југословенско - пол»ских одвоса и сарадње. Посетили омо јуче г. Боровског, генералног комесара пољске изложбе и провели са њим у кабинеггу г. Гжимале-Сједљецког, пољског аташеа за пгтампу, .чоји Је и сам познавалац уметности, извесно време у разговору о уметности у Пољској и претстојећоЈ изложби ове уметности код аас. — На полжско сликарство, каже г. Боровски, у великој мери утнцала је француска култура, као уопште у целоЈ европској уметности, али и поред јачег ранијег утицаја из Париза, на извесне правце у пољекој уметности, Београдске општине настојати да 1 већина уметника, као што су Београђани дођу до својих жи- ј претсгавници групе „Уметност", аотних потреба по што повољнн- " Рн ™ • "^ 10 * ' ***& ипак са " свим овоју „физиономију" иако

просвете н министарства иностра них дела у Варшави. Овај Институт приређује сада код нас изложбу, која се налази под НјЈ^ В. наи МД1 своЈа вајбоља Кр. В«с. Киеза-Нлмеснлка Пав- .... „

дела у једној општоЈ репрезентатнвној изложбн радова уметника нашнх дана. ВАС. ГЛ.

КОНЦЕРТ г-це 3. Милосављевић

Не бнсмо бнли поаведни премв младој и симпвтичној гци Ми. лосављевнћ ако бисмо оекли дв Ј« на своЈ први концерт изишла само са слепом хоабоошћу и тежњом зв о*Јетним популаонсвљем. Таквих Ј« случаЈевв нажалост било код нас (оссбито међу певачима). и веооввтно да ће их бити и убудуће, те је стога човек принуђен да на концерте Још негтознвтнх вредности по.тазн св великом опоезношћу. Међ>тгм гпа Зора Милогављевић одмвх нвс Је убеднлв. дв Је озбиљна. мл-зн:<влна и даровита пезвчнца. са лепим в.тн Још непотпуно свзрелим техничким поеимућстви. мв што сзе заЈедно даје наде дв ће се Једног двнв. квд свсвим стекне потоебна 5-метничка иску-

Отворена је јубиларна десета јесења изложба сликарских и вајарских радова београдских уметника

јнм ценама. У вези са овом конференциЈом било бн врло занимљнвр споменути како су за време штраЈка трговаца продавннце разних потрошачких задруга, као Задруга државних службеннка. Земљорад нтгчка задруга и т. д. биле препуне потрошача, али оу биле у исто време н предмегг напада од стране трговаца као што еу то били и велики магацини против којих се протосто®ало.

иду >тторедо са временом, одајућн дан модарнизму. У чему Је индивидуалност пољске уметности? — На ово питање ниЈе лако кратко одговоритн. Пулс живота изузетно јако огледа се у пољској уметности и одваја Је своЈим специфнчним карактером од осталих. То Је „пун темперамент", како га карактеришу странци. По мом мишљењу проблем боЈе веже се мчого за проблем форме, наставља г. Воровски. одговарајући на наше следеће пнта-

Десета Јесења изложба, коЈа је јуче отворена, сва је у знаку уметннчког нзненађења. Излагачи су дали своја најболл дела и обилно, да би се Јубиларна изложба нздвоЈила и по томе од досадањих. Све просторије Павил>она „Цви.ета Зузорић" биле су ангажоване за слнке и вајарска дела, а првн пут Је публика дошла у тако великом броју. У 11.30 часови у нме претседника Београдске општине изложбу је отворно градски већник г. Снмопић и у говору истакао значаЈ Јубиларне изложбе и напоре Удружења пријателл уметности „Цвијета Зузорић". На рочито Је подвукао акциЈу удружења као прву иницијативу да се омогући уметницнма рад и излагање и помаже уметничка настоЈања. На краЈу изразио Је жељу да ЈубилеЈ буде и датум од кога ће почети светлиЈн данн за умстннке ■ уметност .

Присутнн су г. Снмовића срдачно поздравили. Изложба Је отворена у присуству нзасланнка Н>. В. Краља пуковника г. Дурбешића. Поред мнопобро.них угледних личности отварању изложбе при суствовалн су: чехословачкн посланиК на нашем Двору г. др Вацлав Гнрса, пољскн посланик г. др. Дембицки, енглески посла ник г. Камбел, мађарски посланик г. др. Алта, затнм, начелник Уметничког одељења г. Вељко Петровић, управник Музеја Кнеза Павла г. др. Кошанин н многи други. Излаже укупно 63 слнкара н ваЈара, а изложено Је укупно око 230 сликарских и вајарских радова. Десета Јесења изложба сликар ских и вајарскнх радоаа београд ских уметннка отворена Јо сваког дана и трајаће три недеље, до 28 ноеембра о. г.

ства, рвзвити у одличну певвчнц>' концертног типв И поред онкх неопходннх пснхнчкнх препоека коЈе прате скооо сваког младог уметннка приликом првог иступвњв поед јавност. (овде особито мислимо нв поЈвчано узбуђење н т. зв страх од поди\-мв). гцв Милосављевић Је без већнх омвшки извела своЈ укусно састввл»ен пмгмм н показвлв нвм квквоћт и техничке особине свога лврског соповна у пуној меги Од особите је важностн дв глвс гце Милосављевић у свнмв својим оегистовмв имв кристалну звонкоет. Постол»е нв коме се рвзввјв њен глвс нлјствбилннје Је у средњем оегистоу. док висинама недостаје пуноћа н интензитет. Ако би гпв Милосввљевић св своЈлм учитељеи певањв од свда посвећиввлв глввну пвжњу Рвзвијању висо. ких тонова. веру^емо дн би у томе моглв постићи >ош знатних резултвтв Инвче боЈв гласв је светлв (можда непгго светлкЈа него пгго би тоебало дв б^де. Vчегв пева Још с\*више бело"). нежна. али не н кт>хкв Ивко 31 счлп ниЈр зичнв >ттотг-би модл-лативннх ефекзта глвеч гпв Мчлосавллвчћ им« пт»иоодчо осећ<1ње за ритам Фгвзл- и ликпи. ју (коЈа Је. гизуме се. б"Ла нвЈбол^в нв нвшем језик?). Уопгпте гца Милосављевић имв и чисту спснтачогг ко<в >е нос« као на кмл»мв до шчгоче ^»спеваности. У тој н^коен->т г^чо?ТИ од музичког Л0ЖИГЛЛЗЧ1М гце Милосављев^ћ било Је неозољнзе доажи. вли и гамнпи<е тв ће ова двоовит« пезччитм з<*љ»М студи!амо постић" ив^.зид и лефчнитивчу техчиччл- зрелост и уметничко игклхтво. поогт^м ко>и су парц.лм-ш стари ИгелиЈани. ззтнм М"Јггопи немвчке клвсике и ичччтнзмв. Једвн нозиЈи Фгвнцл-з и тон нашв компсз^"оов. извелч Је пм Милозввљевић савесно V чему ге огледао озб-љвн та И?ку. ство г Бутакоз* кво пгвтиоцв и овог плта се показвло V зчвтноЈ меои кло зовгоцено зв млаат уметннцу МИЛЕНКО ЖНВКОВИЋ