Време, 26. 11. 1937., стр. 9
Детак. 2в новвмбар 1937
СТРАНА 9
ВИ 1&ое з оп
Без речн се прољубила, упила у мене као да ми је жена, као да се то само по себи разуме. Није ништа питала; нисмо се ни за тренутак објашњавали. Само смо се љубнли_ Идућег јутра отпратио * сам је кућн. С вечери је опет дошла. Исто тако опрезно и тајанствено. А онда опет — целе недел>е, и дал>е. Нико ништа није знао. ТБубоморно смо крилн наша миловања, иако сам ја желео да внчем, да свакоме објавим како сам ја једннн господар, владар ове дивне жене.„ ★ Заборавио сам на Плзењ. Занемарио сам и свој литерарни посао. Кад бих завршио преподневну пробу студнрао сам мало нове роле, после ручка бих проспавао, а остатак дана до вечерн проводио у пријатном сањарењу и успоменама. Живео сам као осуђеник на белом хлебу чији сваки делић тела и духа тежи да своје последње часове проживи најинтензивНијим животом, да се иживи, сагори. Знао сам поуздано да ће љубавно безумл >е триумфовати само кратко време, да ће опојни флуид убрзо ипгчилити из крви, и да ће ипак на крају победити ужетник — аскета. Бно сам зловол>ан. После всесец дана преселили смо се у Плгабрам, а отуда на 14 дана у Рокицане. Плзењ беше сасвим близу; до борбене линије беше само један корак... Пренуо сам се. Истрезнио. — Немој мн данас долазити! — рекох јој ледено једне вечери кад смо се приблнжили њеном стану. — Зашто? — трже се узнемирено. | над својим телом, да лн ћу се очистити овом Голготом. | Отпратио сам је кући једног 1 дана после пробе. Веровала је I да ћу јој се вратити, али сам ј се ја побринуо да је лишим те наде. Сасвим ћемо се разићи! Кад ! тебе видим немам мира и пропадам од страсти. Или ћеш иступити из трупе, и отићи, или ћу отићи ја! — наређивао сам отсечно. Очи јој се оросише. — Ах, Боже, ти си збиља страшан човек! Омрзнуо си ме заувек! Али опраштам ти јер те познајем. Уклонићу ти се с пута. Немој, ипак, уобразити да је то због силе. Младићу, ти си још врло слаб, и нећеш никада себе савладати. Ти живиш непрпродно, неразумно. У твоме животу нема економије. Ти као да не видиш какав је то живот. Ти си себичњак, деспот из страха од самога себе, а то је зло. Али је велика потреба да ти се ово објасни. Ти си се потпуно ужнвео у своје сањарење и машту. Никада их нећеш остварити. Бојим се да ћеш се сурвати... * Дотакла се мог најосетљивијег места. Уместо да ме разнежи и уразуми, она ме још више одби. — Ништа се ти не бој! пресекао сам је свирепо. Затим додадох фанфаронски научену, глупаву фразу, коју сам чуо од једнога сликара и узео за своју лозинку: „Богами — дугачка је и трновита стаза до неба, алн ја ћу онамо стићи!" Одговорила ми је чврстим гласом, с много разложности: — Добро, кад хоћеш да идеш сам, ти иди! Из свега
^""*Н иЈ\ сЈАНА ГПЦМАЦС.КА
— Потребан ми је потпун мир. Није се противила, није пребацнвала. * Прва ноћ без ње беше паклена, друга нешто мирнија. Флуид је сасвим изветрео. Али, после недељу дана опет се појавио, разлио по мојим жилама. Толико сам жудео за њом да једне вечерн нисам могао ни да легнем. Празна постеља причињавала ми је највећи бол. Беше то љубав, крик меса и крви... Пфуј! пљускао сам по соби. 1Бена приврженост улила ми је нову отпорну снагу. Њена прошлост је понижавала. Нисам веровао у њен бол за мртвим дететом. Жудела је само замном, за човеком снажног тсла, за уметником — аскетом! То је њу највише дражило. Каква љубав!.. Нисмо се смели срести. Да је никада нисам видео, још увек бих имао свој мир п неодољиво се приближавао своме цил>у... Осећао сам према њој мржњу из свега срца, и уобразио сам да ћу се лако избавити ње, те напасти. Ипак ме је мучила неизвесност, како ћу се савладати и издржати пробу одрицања; да ли ћу ликовати
А " 6ИОСКОПСКО
КпЛАРАЦи ВРАЧАР КАСИНА
У 3, б. 7, 9.30 — данас— у 2, 4. в, 9 ВЕЛИКА ПРЕМИЈЕРА пзрађена по славном роману чувеног ПЈЕРА ДЕКУГСЕЛА
ЗАБРАЊЕНЕ ЉУБАВИ (Два сирочета) филм гооЈи стоЈи на челу оиогодишп.0 пжрискс продукције ГЕРЖ ГРАВ—ЖАК ТИВО/Ш Жм.ч пп Гуе — Морнс Ескинд.
Данас у 3, 5, 7, 9.30 премијера раскошне комедије из богаташких кругова Репортажа о љубави (Компромнтована Тони) Филм о наприсима младе милионарке која се играла са осећајима мушкараца Главне улоге: ЛОРГСТА ЈАНГ ТДЈРОН ПАУЕР ДОН АМЕШ
одиграла последњих дана. Миловали смо се, љубили* мазио сам је нежно и развијао „глумачку" ситуацију до нових момената и тонова у које сам уложио цело своје срце. Видео сам само Славу — а не и глумицу. Позориште — публика нису за мене уопште постојали... После другог чина зачух у гардероби изненадни шум и нечији глас одјекну: — Ту је директор Плзењског позоришта са редител»ем. Аутомобилом је дошао из Холубкова. Кога ли то мерка?.. У мени се све срушило, Знао сам да се његова изненадна посета тицала мене, само мене. Био је хитрији и радије се довезао сам него што би ме тамо позвао на пробу. Изненада сам посумњао у вредност данашње своје игре н бејах несрећан што ме није видео у парадној драматичној роли. Дошао је баш на ову глупост, да гледа и да се ,,диви" овој неуметничкој комедији... Нисам добро ни завршио своје резоновање кад у гардеробу ступи плзењски редител.. Разговарао је са неколико својих колега који су се раније познавали са њим. Они су облетали услужно око њега са јасном намером. Тек после из-
весног времена пришао Је и мени, пруживши ми руку. — Били сте одлични, господине колега! Јако се свиђате директору. Око усана појави му се загонетан осмех. Понова ми стеже руку и поздрави са „До виђења!" Поклонио сам се и чим исправих „грбачу". рекоше ми „проницљиве" колеге оно у што сам већ одавна веровао: — Човече, ви сте, чини се, данас одиграли своје! * Нешто касније уђе наш директор. Баш је испратио свога плзењског „надколегу" до аутомобила, и вратио се пун неповерења: — Господо, ви сте му се јако свидели; одлично играте на позорници, али мени његова посета изгледа мало подозрива. На збуњеним глумачким лицима појави се нека врста осмеха. Нико није био начисто кога је плзењски директор изабрао, али су знали да је дошао због попуњавања два упражњена место. Два најбоља његова глумца отишла су у ппашку „Уранију". Свн погледи се задпжаше на мени, али ] се ја нисам одао. I (Наставиће се)
Т"*ца де! ФП|
Керол живела Је Још од детињства у источном делу Француске, у ЈедноЈ варошици, изгубл>еноЈ међу дрвеИем, а одвојеноЈ од осталога света дубоким и сеновитим дубравама. Отац ЈоЈ Је био дошао тамо као Фннансиски контролор и прилично млад умро, а гца Керол никако ниЈе хтела отићн одаиде. А куда би уосталом и отишла? Он јоЈ Је био Једина л>убав у животу, а кад н>ега изгуби, било ЈоЈ Је Јасно да је н>ена улога на овоземаљском свету завршена. Уосталом, она је била толико немилосрдно ружна, да ЈоЈ Је та ругоба сваку наду ускраћивала. Има ругоба, коЈе вас као громом поразе, а има и таквих које вас занимаЈу нечим. Ругоба гце Керол била Је увијена у ону анонимност од коЈе сасвим природно окрећете очи. Дугим живл>ен>ем у оноЈ варошици г-ца Керол беше нвјзад створила н прнјатељске везе. Она се, што но вече, познавала вако Ју Је поштовао и о н>ој с поштовањем говорио. Гца Керол била је добра, одана и љубазна. Једнна јој је мана била претерана строгост. Како никад ниЈе била доведена у искушење, то Је и према другим била немилосрдиа. Нарочито Је љубав далазила у н>ој стро-
с
срца ти желим да стигнеш... Ја ћу отићи из трупе. — Куда ? — Па, идем у Праг, својој мајцн. И онако одавно је нисам видела. Свршено! Споразум је постигнут. Слава је предала још исте вечери директору двонедел>ни отказ. Није хтео ни да чује, али је Слава остала непоколебљиво при нашој одлуци. У трупи су сматрали да је Слава добила бол>и ангажман, и да нас зато и напушта. Јако сам желео да оде, али сам се тога и плашио. Шта ће ј се све из тога испилити ?.. Из оваквог мог става родила се према њој нова љубав, али друкчија, некако — чистија. Ово осећање испољило се и при нашој заједннчкој игри. Одговорила је са резигнацијом I пуном љубави. Нисам ни осетио на који начин се развио нов однос. Мож| да беше то само захвалност за њену попустљивост, а можда I беше само молба за опроштај. * Играли смо баш у некаквој француској комедији. Требало је да се „растанем" од своје драге. Осетио сам да улога има много сличности са стварношћу која се
РОМАЦ ЈЕАиог иРРЦА од ИЛ-ЕША иАЦСРА Сорут1%1п 6] Еигора Vег1а%
55 Дли до недел>е је било још пуна три дана, а у кући мнстер Зеба је скоро увек била недел>а. Сутрадан пре подне, док је Ребека била у школи, ушао је Џангези код малог Џима и тражио лист хартије и перо. После дугог размишл>ања напнсао је: „Иконго". Затим погледа кроз прозор, у таваннцу, малог Џима, па ипак му не пада ништа више напамет да напише. Причекаће дбк Џим напише задатак, па ће њега да упита како да то напише. Џим је скоро - исто тако паметан као Ребека. Али Џим одједном запита: — Знаш ли ти шта је то земЈвина тежа? — Не знам! — Не мари ништа, рече дечак. То нико не зна. Волео бих да видим да бациш камен у ваздуш, а да не падне одмах на земљу. Мој професор физике каже да је то сасвим момогућно. Верујеш ли ти то? — Верујем, рече Џангези а његово лице заблиста, када би Иконго бацио камен увис снгурно не би пао на земљу. — Ко је то Иконго? — То је ученик великог факира нз Конга. — Глупости! Оно о чему ја говорим нема никакве везе са чаробњапггвом. Џангези се стидео што је изговорио неку глупост, мада није знао зашто. Он је брзо савио хартију и стрпао у џеп. А када се вратила Ребека из школе, чекао је да га она прва упита да ли је написао бајку. Али она му је поставила стотину других питања, као да је на оно сасвим забоборавила. Или је, можда, Ребека тако добра па му оставља још мало времена да напише ?..
рамо да мислимо, морамо да учимо да мислимо. Зашто би нас иначе довели овамо из Африке ? Те речи су узбудиле Џангезиа. Некако му се чинило да их је већ једном негде чуо. ко му је то већ рекао? — И белац је црнац кад не мисли! — рече замшшвено Џангези гледајући у дечака и сећајући се да му је и то већ некада речено. — ОЛ*уда ти ; .та ^уДрост? — упита Џим. ★ Усуботу увече мама Зеб спремила је дивну, опроштајну вечеру. Ребека је имала нашминкана уста, а коса јој је бнла глатко зачешл>ана, као у какве беле девојке. — Ми имамо доброг фризера, похвали се госпођа Зеб. Кадгод Џозефина Бекер дође у Америку, она иде код тог фризера да је чешља. У моје време имале смо само гвоздене чешљеве. Џангези је одушевл>ен Ребеком. Она је сада много лепша него у Паризу. Она се стално смеје, али кад би неко гледао само њене очи мислио би да плаче, тако су
тремице гледа у Ребеку, као да чека да нешто чује. Да ли ће је споменути у својим причама? Девојка одједном умукну. Настаје дуга, непријатна тишина. Да ли пре1уткује нешто о Анабели ? НаЈзад га Ребека упита сасвим озбиљно: — Код кога си дал>е учио енглескн, кад већ тако добро знаш? — Код Гиње! — Гиња ? Па ти је знапт, то је жена Леонарева. Ребека опет умукну. Сад сигурно прећуткује нешто о Ги-
П
И
дућег дана приђе Џангези Џиму и запита га како ради кад хоће да стави на хартију нешто што има у глави. — Просто мораш мало да мислиш, одговори му Ребекин млађи брат. И ми црнцн мо-
тужне и сањиве. Да ли плаче? Не, њене очи само блистају. — За Духове ћемо се видети! — рече она н насмеја се поново. Причају о разним стварнма, нарочнто о догађајима с пута ' прско Океана. Џангези и не-
осле вечере позва мистер Зеб Мангезија у своју собу. Тамо је био и доктор Сем. Они су са њим говорили о озбил>ним стварима, О раду ПАО, о црначкој отаџбини, о неким далеким цил>евима. И после тога разговора рече мистер Зеб благо, очински, па ипак некако као узгред: — И још нешто, сине Џанго, у Америци не смеш нешто да заборавиш: не смеш да дотакнеш ниједну белу жену! Ни за живу главу не смеш да приђеш белој жени. Ни да помислиш на то! Ово није Париз, ово је Америка. Жел>а беле жене, која се забавља са Црнцем, само је забава, и ништа друго. А Црнац не сме да мисли на забаву. Мистер Сем само је ћутао и потврђивао главом, а и Џангези је ћутао, па ипак је знао да обојица мисле на Анабел. Он осетн како му се нешто стеже у грлу.па ипак му успе да промуца: — Нећу ни да мислим... Неко закуца на вратима. У собу уђе Ребека. У руци је носила телеграм. — Од Геда! Јавља да ће сачекати Џанга на станнци у недељу увече. (Наставиће се)
гога цензора, а брачну Је љубав допуштала само под условом да буде тиха. У сваком другом случају, она Ју је осуђивала. У овоЈ ствари она није знала за шалу, а њена ускогрудост била је толи-
са свима мештанским величииама, пгто Јој ниЈе давало да се осећа одвише усамљеном.
ми желе .Јги, господине попо, рече нарогушена Софија Керол, да ја онако пјто чувам у своЈоЈ кући, која је беспрекорно поштена. — Зацело не бих, одговори плашљиво поп Калева, али нсто та-
О"
ка, да јв то често било не- ј ко не бих желео ни да је отерате. пријатно и њеним пријатељима, "•*- тт *■ коЈи су и сами били строги у овом питању. Гца Керол била Је нарочнто немилостива према својим служавкама. Није нм допуштала да ма с коЈим мушкарцем одржаваЈу везе. Ако би сазнала, да ЈоЈ ова или оаа служавка често разговара са месарским момком, она би Је одмах отпустила. НиЈе веровала ни у „браћу", нн у „сестре", ни у „веренике" своЈнх служавки. — Зна се пгга Је то брат, говорила је она подругљивим тоном, кад би у својој кући наишла на каквог младог сељака или војника. БнраЈте, драга девојко, нзмеђу вашега „брата" н мене! По себи се разуме, да су под оваквим прилнкама служавке ма ло остаЈале код гце Керол. — Не може се више наћн послуга! јадала се она уздишући гђн Нитрав, нјтн гђн Пома, својим наЈбољим приЈатељнцама.
(томирски попа, в>ен нспокоме се често жалнла на своЈе неприлике, успе наЈзад, да ЈоЈ нађе једну бнсер-служавку" — како ЈоЈ Је сам говорио. То Је био бисер нарочито по своЈоЈ ругоби. Доиста, са н>ом се нико инЈе могао пореднтн. МариЈа Оле имала Је мушкарачко лице, — широко и сурово — црвен нос, малн, здецасти стас н џелатске ручетине. Уз то Је бнла толико глупа, да Је то прелазило у комичност, али толико поштена да Је то прелазило у маниЈу. — Сада могу безбрижно спавати! похвалила се она пред гђом Нитрав н гђом Пома. И донста пуне три године безбрижно је спавала. Затим се ћуд Марије Оле нагло промени. Она се два-три пута успротнви госпођици, поквари Једну каЈгану. а Једног дана опет пусти да печење изгори на ватри. Понекад је по два-три часа остајала у кухнњи и плакала... — Но, па пгга вам Је сад? питала Је госпођица са срднтом нежношћу. — Ништа, госпођнце! — одговарала Је Марија Оле, утирућн сузе. Није ми ништа, госпођице! Она је после сваког реченичног дела понављала реч „госпођице". Гца Керол хтеде је послати лекару, ал' ова то одлучло одби. Но и без њенога знан»а гца Керол посла по свога лекара, доктора Ранбара. Овај, пак, није се дуго мучио да реши загонетку. Сазнавши у чему је ствар. гца Керол приреди страшиу сцен^ несрећноЈ и забезекнугој МариЈи' Оле! Пошто Је до мнле воље изгрди, она ЈоЈ отказа службу на осам дана раниЈе. Затим оде до сентомерског попа. — Има доиста перверзних људи! — рече поп, мислећи на физичку стЈОљашност Марије Оле. Потом упозори своју парохијанку, да, ако на овај начин и у оваквом тренутку избаци Једну грешницу из своје кући, она ће се неминовно огрешнтн о хрншћанско милосрђе. — Небн сте, свакако, ни ви са-
Гђа Нитрав и гђа Пома дадоше за право гци Керол, а осудише сентомерског попа. МариЈу Оле ваљало Је избацити из куће. во Је за стару уседелицу била читава недеља бриге, душевне борбе и ду€оког бола. У чему се управо и састојала њена дужност? Уз то се у дну њене душе рађао неки чудан и таЈанствен немир, нека мешавина страха и неодређ&не нежности. Била Је потресена нечим, чију природу није могла
Онога дана уЈутру, кад се Марија Оле кроз плач спремала да оде, г-ца Керол ЈоЈ рече: — Немојте још полазити. Још се нисам одлучила пгга да раднм аа вама. Осам дана после тога, МариЈа Оле зашгга госпођицу треба ли да се пахује. — Још ништа не знам! — обрецну јоЈ се г-ца Керол. СвоЈу одлуху саопштићу вам кад се мани прохте. У кућн ое више н не прогозори о томе. Кад г-ђа Нитров и г-ђа Пока запиташе матору уседелицу шта Је урадила, ова им одговори: „још ништа." Како обе госпође навалише на н>у да отера своЈу служазку. г-ца Керол нм стидљиво одговори: — Зв сада је Марнја Оле јако болесиа. Видећу доцније шта ћу с њоме. После месец дана, она погоди другу служавку, да помаже МадиЈи Оле. 1еднога дана Марија Оле, која од свег овог није ништа разумевала, виде како Је воде у болницу. Она се испрва побоја да је то не воде у затвор. Од како јој се био десио овај немили случаЈ она Је бнвала све глуплл и све упорнија. Никако ое ннЈе могло дознати име н>еног саучесннка. Поп Калева Је претпостављао, да га она чак и не познаЈе. — Можда Је то нека скитннца урадкла. Г-ца Керол дрхтала Је од страхп и бриге. Она Је већ месецнма мислила на дете коЈе се нмало родити, на оно непознато и тајаиствено бнће, и већ му Је нешто спремала ником не казуЈући, а евоје пггрикаће игле крнла у Једној фиЈоци ( која Је увех била отвсцрсна пред љом) кад год би Јој МариЈа Оле ушла у собу. — Мушко Јв госпођице! извести нуднлл г-цу Керол, која је у Једној малоЈ болничкоЈ исповедаоннци чекала резултат. Матора девојка се заплака кад виде новороћенче. После тога, она га стидљнво пољуби и окрећући се МариЈи Оле. која Је сва блажена и глупава внше но икад пре тога, лежала у кревету, уседелица радосно рече: — Закуните ми се сада, добра моЈа МариЈа, да ме ннкад више нећете оставити. а вашега сина заЈедно ћемо однеговати. ЕДМОН ЖАЛУ
Д А Н А С У 9.30 У В Е Ч Е овечана премиЈера великог Варнер Брос фнлма ЖИВОТ ЕМИЛА ЗОЛЕ — ( АВЕХТ ЧОВЕЧАНСТВА Гл. ул. креира Паул Муни Продајп кјцмтн :ш 5 д.чпн унппргд од 9—12.30 и од 2Л0 по подне
шшш
У 3, 5, 7 и 0.80 Филм који верно приказује страхоте ваздушног напада модерног града. Једина нада, Једини излаз цивилног становништва је Послецњн воз из Мадрида У гл. ул. Д О Г О Т II Л А М У Г персонификацнЈа рањене ШпаннЈе О Л II М II Б Г А Д Н А млада Францускиња коЈа ће освоЈнти гледаоце у улозн четника женског батал>она смрти.
ДОЊА САЛА Данас у 3, 5, 7 и 9.30 нремијера духовите шлагер - комеднЈе УЗОР СУПРУГ (АШ5ТЕКСАТТЕ) Обиље смешлих и пикантних ситуациЈа ствараЈу: ХАЈНД ГНМАН — ХЕЛИ ФИНКЕН — ЦЕЛЕГ и ХАНС ЗЕНКЕГ
ГОГЊА САЛА ПриказуЈе данас у 315, 5.15, 7 30 и 9.20 |Уз популарне цене од 6. 7 и 9 д. ЛИЛИ гл ул. францнск« П»л, Хане Јприј и Секв Сакил
I Л'] 12*1*1
Елитни биоскотт у Јакшићевој ул. 9. — Тел. 30-718 Д&нас у 3, 5, 7 и 9.30 чагова СТАН ЛАУРЕЛ н ОЛНВЕР ХАРДИ одушевнће вас поново у највећем филму нснадмашног хумора НАШИ Р0ЂАЦИ 2) Универзум новости Ниске цене 5 и 8 дннара ЗА ДКЦУ сва моста на свим претставама 5.— днннра
НОВ ПРЕМИЈЕРНИ БИОСКОП Крал>нце НаталпЈе ул. бр. 45 лспод „Лондоии" (угпо Ммлоша Велнког ул.) ОТВОРЕН ЈЕ п прикалуЈе богат п сЈ&Јан програм 1) Журнол; 2) Ни морскни луВннАма. врло уопео колорисанн филм, коЈи нзазнва днвл>ење; 3) ЛнЈи м а прноотц, колорнс-апа снлн спмфонпЈа; 4) Фплм грозно страве, дпвапх н нежннх осећ&Ја Отргнути цвет у коме Јс ДОЛИ ХАС надмашпла споЈом художественом крелциЈом славну ЛИЛИЛН ГИШ. Популарп* цене: В, в. 9, 11 п ложе 15 дппара Ммммммммм/итм*тммм«м«м\м\ч