Време, 06. 12. 1937., стр. 10
СТРАНА 10
ВРЕМЕ
Поивлажш, в децемО «р 10»>
Јоцаи 1 шс разонодр
ШШЦЈРДЧ1Р КАСИНА
САМО ЈОШ ДАНАС И СУТТА у 3, 5, 7, 9Ј0 - у 2, 4 и 6 премијера из руске револуције СТРАСТ У гл. ул. диван ггар МАРЛЕН ДИТРИХ РОБЕРТ ДОНАТ • СЛЕДЕЋИ ПРОГРАМ • Шпијунска суперсензација Вукови шпијунаже И НОММЕ А ЛВЛТТКЕ)
САМО ЈОШ ДАНАС у 3, 5, 7 н 9.30 ХУДОЖЕСТВЕНА ПРЕМИЈЕРА по чувеном истоименом роману познатог члана француске Акадеиије наука ФРАНСОА КОПЕ КРИВАЦ ■ Пјер Планшар, Мадлен Вереј
ЦЕНЕ ПОПУЛАРНЕ ложе: 6, 10 и 15; за столои 15 у 8 сата 6 и 10 дин.
КОД ВРАЧАРА од 21.30 АРТИСТИЧКО ВЕГЕЛО ВЕЧЕ
— ОД СУТРА Врхунац сензација ГУСАРИ Гари Купер, Џорџ Рафт
УРПННШн СЛПВН1А
због велике дужине тачно у 3, 5, 7.10 и 9.30 — 2.30, 4.30, 6.30 и 9 часова иајвећа сензација сезоне, филм о коме са највећим одушевл>ен>ем говори цео Београд живот ЕМИЛА 30Ј1Е САВЕСГ Ч ОВЕЧ АНСТГВА Паул Муни Због велике дужине филма журнал се приказује само на вечерњој претстави
К0Л0СЕУП)
САМО ЈОШ ДАНАС у 3, 5, 7 и 9.30 Узбудљиви филм са непредвиђеним сензацијама Чарли Чеи у циркусу Вратоломне акробације у циркусу. Огромна горила ствара панику. Савршена игра патуллка. Подли напад помоћу змије отровнице. Макоимум напетости!
УСКОРО: ЦРНО ЗЛАТО (ПЕТРОЛЕЈ) Надчовечански напор малих л»уди да сачувају изворе петролеума за себе и своје породице. Дороти Ламур. Реж.: .Маму.тиан.
ДОЊА САЛА Данас у 3, 5, 7 и 9.30 ПРЕМИЈЕРА величанственог филма по роману ВРЕМЕНА ПЈЕР РИШАР ВИ.1М ЕДВИЖ ФЕЈЕР
ГОРЊА САЛА У 3.15, 5.15, 7.30 н 9.30 Духовита шлагер комедија УЗОР СУПРУГ ХАЈНЦ РИМАИ
1 1«
Ј ВД1Ј
12
&
данас у 3. 5, 7 и 9 ире>ш Луис Тренкеј „Застава опасности' Велнчанствена љубавна манса, пева Тита Габн Огромне ннсценацнје: 12. коњаннка, романтика
ера Данас у 3, 5, 7 и 9 часова ПРЕМИЈЕРА по чувеном делу А. БЕТРОВСКОГ о Скбирске у ноћи (ј Х>*дожествени Чешко - Руеки филм. Оригинална руска музика, песме, игра ро- „ОДЕОН" је најелегантнијн • еавршено уређен биоскоп са )00 популарним ценама ммимиммииммим
у Филаделфи/и изабрала за свога члана протестантског реформатора Калвина Њузорк- дедембрв АКАДЕ1МЛЈА НАУКА У ФИЛАДЕЛФИЈИ ОВИХ ДАН-\ ЈЕ ДАЛА ДОКАЗА О ВЕЛИКОМ НЕЗНАЊУ СВОЈИХ ЧЛАНОВА, ЈЕР СУ ОШ1 ЈЕДНОДЗ* ШНО ИЗАБРАЛИ ЗА ЧЛАНА АКАДЕМИЈЕ ЖАНА КАЛВИНА, РЕ ФОРМАТОРА ИЗ XVI ВЕКА. ЧЛАНОВИ АКАДЕЛШЈЕ СУ БИЛИ Ј"ВЕРЕНИ ДА ОН ЈОШ ЖИВИ. Позод озом избогру дало )е једно нздавачзоо предузећ« ко је је овнх дана нздало дела Жаза Калвнна. Неколнко дана дацкнје предузеЈЈе је од Аквдеагије наута добнло пнса» војнм нзвесптава да У* нзабра ла Жана Калвнна за дожнвотног почасног члана ахадекгнје. 1КШ-1IV на тај начин желн да му ода прнзнање за н>егооо дело. У писму је дал>е речено да ће се г>г»часжа днплома још овнх дааа предатн Жвву Калвнну са нскреном жељои дв он н далл са успехом водн своју релнгиоону борбу у овом пепобожном времену ... Нови бранни пар Симпсон отттутовао у Енглеску Њујорк. депембра. — Бацајућн пољупце са прозора азоје кабине. г. Ернест Симпсон и н>егова млада, која се пре венчања звала гћа Жак Рефре, отпутовалн су бродом „Квин Мери" за Енглеску.
Муж славне звезде Хел Хе/с редитељ и писац ?ш Мек Артур у Бееграду
Један симпатичан. увек насмејан господин четрдесетнх годнна већ неколико дав»а борави у хотелу „Српски Краљ". где је убрзо постао центар пажње оста лих хотелскнх гостију. црвенствено жена — јер избегава же»ски пол. Он не личн ни најмање на филмског глумца. Нлпротив. његово понашан»е. његов нзглед н уопште цела н»егова лнчност потсећа на амернчког спортисту кад не би у очима носио пламен велнке иш-елнгенцнје н снажног духа.
Дозналн смо да је то Америка- г ! нац Мек Артур. Његово име нама можда нипгга не каже Међу! тнм, г. Мек Артур је позиати ! филмскн редитељ, писац позориппгих комада и филмских либрета, н у Њујорку ужива велики углед. Његови позоришнн комвди, од ј којих је најуспелијн ,.Двадесети ( век", приказују се скоро на сви; ма н.ујоршким позориицама, а такође и у позориштима осталих америчких градова. — Све су то комедије! — вели г. Мек Артур. — Веселе комеди-
ПРЕДЗНАЦИ ОШТРЕ ЗИМЕ.
Топла јееен илчами.1а је нов род на многим би .Бка .ма и у београдс.ким баштама. Чак су и младе липе по други пут одистале. На с.тици јабука која је по други пјт родила у бапгги куће бр. 33 у Браће Ивковића у.шци ...
Због покера Истрапа је убрзо \хтановнла да је Ана отровала 11 људн. На сућен>у је Ана ттокушала да докаже да су њени зачини бнли без опасностн, и да она није имала намеру да убнје своје пријатеље. Додала је да је од својих пријатеља тражила само новац. јер је била страсна копкарка. Она је баш на гтокеру губила велнке суме. Иако се поротни суд састојао само од жена. Ана је осуће-на на смрт на електричној столици. Међуицм, пошто су досад све на смрг* осуђене жене у Сбнсинатиу помиловане на дожнвотну робију, то се јавност заинтереоовала за овај случај и почела да се клади.
Г. Мек Артур, муж познате глумице Хелен Хејс, за време бавл>ен»а у Београду је. Морам да забавл>ам публику кад је већ сгаарност тако трагнчна... Своја филмска либрета г. Мек Артур пише заједно са Бен Хехтом, али чешће сам. Најбоље н>егово либрето је »Злочин без страсти", који је као филм доживео велики успех у Сједињеним Државама. — Могу вам поверити, рече г. Мек Артур, да главну улогу у мојим делима на позорницн, као и на филму, игра моја жена Хелен Хејс — У Југославију, додао је г. Мек Артур. дошао сам да се упознам са овом мени досад непознатом земљом. о којој сам много слушао. Намера ми је да у једном новом оквиру сггекнем нове идеје у нову инспирацију О Југославији много мн је говорио потпретседник вашег Сената г. др. Анте Павелић. кога сам упознао у Њујорку. Он ме је и навео на овај пут.
Принцеза се удала за свог бившег вереника који јој се удваоао пре 37 година Лондон, децембра. — Приицеза Лихтновски. удовнца некадашн>ег немачког амбасадора у Лондону, и мајор Ралф Харбинг венчали су се прошле недеље у Лонтону. Лре 37 година принцеза Лихтновски. која се пре своје удаје звала контеса М^тнлда Арко, прекинула је своју зеридбу са мајором иако их је од венчања раздвзјало само неколико недел>а. Али. пролетос су се некадањи вереници поново срели у Монте Карлу. Мајор је поиово запросио М->тилду. а она је овога пута прихватила његову понуду.
„Зесте ли послати с неба"литали су црнци парашитисту Кептаун, децембра. — Када је Вилијам Кер, 30-годишњи трговачки путиик. пао онесвешћен на земљу заједно са падобраном. недалеко од Јоханесберга, а пошто је постигао рекорд пада са 2.000 метара висине. урођеници су га. чим је дошао к свести. запитали: ^Јестс ли послати с неба као весник нове кишеГ Али. г Кер није могао да их убеди да ће ускоро бити крај њихове страшне суше.
Нажжжа елаша уметнмца Миа Чорак-Славе одбија безбројне понуде за фнлм јер не жели ца напусти балет
Париз, децембра КРАЈЕМ прошлог месеца одржана је у Паризу премијера првог великог филма Мие Чорак Славенске „Лабудова смрт... Пошто је филм прнказан Мна Чорак добнја свакодневно интересантне понуде за филм. Међутим, после сјајних балетских успеха, које је у последње време имала у Паризу, она и не помишља да прихвати ове ласкаве понуде. — Нисам посветила петнаест годнна живота балету, изјавила је Миа Чорак, да бих сада све то оставила зарад филмске славе. Идуће недел>е Миа Чорак полази на турнеју по Француској и Скандинавији, а идуће године полази са својим партнером у Америку, где је очекују сјајни уговори. ДО ОВИХ НОВИХ АНГАЖМАНА дошло је после недавне претставе Мие Чорак Славенске која је одржана у препуној великој сали „Плејел". Прошлог лета г-ца Славенска је већ дала једну претставу на коју се могло доћи само са позивницом. Публика је овога пута плаћала скупа места само да би могла да види ову нашу сјајну уметницу. И није се преварила. Била је одушевљена њеном игром. Цео уметнички Паджз био је ту. Разуме се да ни Серж Лифар није пропустио прилику да дође да се диви својој партнерки из „Победоносног Давида". Од глумица биле су присутне: Лизет Ланвен, Елвира Попеско. Бланш Монтел и т. д. Затим, цела наша колонија у Паризу и много, врло много страких к француских новинара.
РОГРАМ ЈЕ ПОЧЕО са „Кораком у двоје" од Черепннна. При самом почетку иг-
ре осећало се да Миа Славенска, као н њен партнер Вујанић, има ужасну трему. После 2—3 минута то је ншчезло и Миа Славеска иам је дала днвну класичну ипру. Њена „Варјација" била је бурно поздрављена. Дуго би било говорити о свим играма и описати све изврсне костиме, које наша уметница сама црта док их њена мама, • симпатична госпођа Чорак, шије. Цео програм је био добар и сложен са пуно укуса. Говорићу само о играма које су имале највише успеха: 1) „Вечни Покрет" од РимскогКорсакова у коме се види ненадмашна техника Мие Славенске. 2) „Дечја Хумореска" од Бетовена. која нам помазује једну сасвим различиту особу, враголасту, веселу, свежу и слатку. 3) „Брод" од Дебисија са Мијом и А. Вујанићем, хармонија лепоте и грације. 4) „Вишс него спора" од Дебисија, савршена игра, пуна топлине и чари. 5) „Данс Сакре, Данс Профан" исто од Дебисија. За мој рачун то је једна од најуспелнјих ствари наше велике уметнице. Техника, грациозност, лепота, савршена мимика, све је у тој игри, чија је кореграфија од Мие Славенске, као и од свих осталих игара. Вујанић је исто био изврсан. Задњи део програма био је посвећен нашој музици и нашим играма. У том делу највише успеха су имале две нгре.. „Пада киша" од ГотовЦа, весела игра са оригиналним костнмом и великим црвеним амре-
I Најзад „Сватовац" од Барановића који је завршио преставу. I Неколико игара су нашн уме г; ници морали поновити. Публика | је била усхићена и дуго ннј' хтела да пусти Миу Славенск. са бине. Одличан Симфониски парнскн оркестар дириговао је сигурном руком чувени Сифер из Париске опере.
УПУТИЛА САМ СЕ гардероби наше прве велике звезде. Једва сам до ње дошла од силног света који је чекао на ред пред њеном гардеробом да би јој честитао на успеху. Пардероба је била препуна цвећа, фотопрафа, новинара и пријателл. Миа је врло скромно, са сузама у очима од емоција, примала честитке н комплименте. Са осмехом је сатима потписивала програме и слике својим обожаватељима и за свакога икала љубазну реч. Кад се свет разишао пришла је Мии једна врло елегантна дама и рекла јој: Извините, госпођице, пгго вас узнемнравам, али већ неделлма немам мира од мога сина којн вас обожава и једнако ме молн да га доведек код вас. Дозволнте да вам га преставим". Тада сам прнметила једног малог дечка од десетак годнна, који је пришао нашој уметницн, предао јој велики букет првених ружа и неколико пута јој пољубио руку. Док је његова мати продужила да говори, он је само гледао у Миу а на лнцу је имао тако неописан израз дивљења, поштовања и љубави да сам се ја згранула. Кад је отишао дознала сам да редовно једанпут недељно пнше своме „идеалу", како он зове Миу. ОЛГА ХОРСГПГ
Американци у едносу 4:3> да ће „Баба Анујна" из Синсината заоршитн на елентричној столици
Свирепа жена због покера убила 11 мушкараца Њујорк, децембра УСинсинатн, у држави Охајо, свет се са одушевљењем кладп да јги ће млада Немица Ана Хан, која је иа смрт осуђена због I ннза убистава, завршитн свој живот на електричној столици, нлн ће бити помилована на доживотну робију. Сад опкладе стоје 4:3 за смрт. Необична баварска кухиња Ана Хан је Немица родом нз Баварске. Млада је: 30 година, а уз то врло лепа н елегантна. У њу су се лако зал>у*5л>ивалн мушкарци, алн оиа је цеашла само старнју господу са новцем. Своје жртве је тровала. Обнчно бн их понудила спецнјалннм баварским јелима зачињеним са једном мешавином арсена н кротоновог уља. Од тога зачина човек брзо умире, сем ако ннје ванредно снажне конституције. У току четири године гђа Хан је на овај начнн отровала једанаест л>уди. Само један пријатељ Ханове, неки Георг Хајс, савладао је последице оригиналних специјалитета баварске кухиње. Истина, он је месецима морао да се лечи, алн је успео да пажњу полиције скрене на Ханову.
ДОБИТНИК ЧУВЕНЕ ГОНКУРОВЕ НАГРАДЕ
Г. Шарл Плнепие, чн^ је последњи роман „Лажнн пасопт" добио Г<ткурову награду и донео му славу, гпппе посвете на овом награђеном роману у радњи свога издавача
[