Време, 06. 12. 1937., стр. 9
Понедељак, 6 децембар 193"?
СГРАНА 9
ш
19 1 Та свн су се бринулн само за себе и своје физичке потребе. Тек је започн&ало врзино, паклено коло а мн смо већ показнвалн своје ннтимне о-, собнне. Иако још ниомо били У бојној линијн . Човек је изгубио сваку цену, оштнло се с Нхнм као с материјалом, ко- ' је се претворило у рул»у. И ми смо немнлосрдно г\-билн л>уДе. Ннс&х се нн освестно како треба а покрај мене зазвонн оштра н кратка наредба, „Бефел". — иДеведесет-првацн" иапред, креће се дал>е! \'огПостројнли су нас у гомн*нце и тералн кроз пол>е још чнтав сат. Требало је да се по сваку цен>' дохватнмо села Франц-Јозеф-Фелд. Смртно уморан н нзнурен, Доспео сам некако до прве сељачке кућнце н ушао у пространо дворипгге. Скоро сам се срушно над раштркани стог под велнкнм гранатнм орахом. Ипак ме је послужнла најзад срећа да се извалим на меку „постељу" н — усним блаженнм сном...
Спавао сам дуго. Ннко нас ннје узнемиравао. Сунце је већ внсоко отскочнло кад сам се пробудно. Прво што осетнх беше некн чудан мирнс. Непгго одвратно што ми се размазивало по лнцу, рукама н оделу. И ма шта да сам дохватно свугде сам осетно то: љнгаво, док се задах све већма шнрно. .. Најзад сам ипак сазнао шта је устварн. У велнкој круни старог ораха беше читаво пребивалиште живине, која је
а ов
а и
етши *з
Влада је помагала немачке колоннсте, како би овде, на самој граници, нмалн своје поуздане људе. Њихови домови беху грађени у доста модерном стнлу. Као и свуда. к ућу су водили примерно. ,,Бошн»ацн" пак, н Србн, од којих су многи припадали мухамеданској вери, живели су углавном примитивним начином жпвота и бавили се I претежно сточарством. Куће су им се једва држале. Колико да буде крова над главом. Немци су нас до последњег поздравили радосно. Наравно да то није био случај п са домаћима. Многе зграде смо нашли напуштене. Сопственпци, добри Срби, оставили су их, пребегли некуда у Србију, чнм су зазвиждалн првн куршуми преко Дрнне. Били су у сталном непријател.ству са овдашњим Немцима и бојали се њихове освете. Пук, који је тешком муком реорганизован, распоређен је по кућама и двориштима. Поједина одел>ен»а су допрла чак до Дрине, до саме границе, да би служила као заштита пограничним четама и финансима, који су још увек на обалама бесне Дрине предано вршили, уз највећу опасност, своју службу. У пределима који су зарасли скоро непроходном дивљином, на левој обали реке, беху на мртвој стражи аустрнјске претходнице и чете, док је са друге обале из густих шушњара као пантер вребао непријатељ. Грлићи пушака и гротла топова били су стално управљени на запад, и с времена на време сипалн ватрену кишу. Чарке и праве битке развијале су се повремено, јер су Србн често прелазпли речно корит "
Р01У1АМ ОД сЈАИД МОРАВЕЦА
шта, с оба бока — другом и | шестом армијом. Несрећни стратег Поћорек ! је веровао све време да ће Срби збнл>а и ући у процеп, ' у кобнн врх, као у клопку коју бн он затворио бочннм армијама. Овај генерал је већ видео српску војску уловљену као звер у безизлазни теснац. План заиста није изгледао ружно на столу оперативног штаба и његовог шефа, алн у праксн — он је савршено омануо. Нико није рачунао са извесним околностима. Пре свега бескрајно је прецењивана вредност сопствене војске, док је српска војска сматрана ништавном. Убрзо се показало, да главни штаб ни појма није имао о Србији, а још мање о Србима. И то непознавање замало није довело до нове „шесетшесте" године: заиста није много требало па да мала Србија порази велику Аустрију у самом њеном подухвату.
Наш пук је припадао деветој пешаднјској дивизији, која се сконцентрнсала око Бјељине. Девета дивнзија беше саставни део пете армије, оне средње колоне чији се смер офанзиве пружао према операционом
плану, у правцу Ваљева, а преко планине Цера. Читава армија је била састављена скоро од самнх прашкнх бораца, од чехословачких пукова: 11, 102, 28, 91 и још неких. Словени против — Словена!!... У томе је и била наша трагеднја, — одвратна освета вековног непријатеља, Беча, алп у томе је лежао и његов пораз. Своју глупост Беч није могао јасније доказати — али смо ипак ишли да гннемо за њега. Победа — била је већ сасвим друга ствар, за нас мање важна. Ишли смо тада ми, послушна дечица старога ћесара, на нзвршење изречене казне. Егзекутори!.. „Казнена експедиција!.-" Вечита је то л>ага, али се због ње данас мало њих стиди. Морам само поменути још да смо својом пасивношћу читавом рату далн управо словенски карактер. Јер, да су се чешки пукови заиста жртвовали за Аустрију. унипггавали српску војску исто онако како су побеђивале у почетку, немачке армнје, како ли би изгледала ситуација онда, па најзад и данас? Зато велим понова: својом пасивношћу ми смо дали рату словенски профил. (Наставнће се)
Смелост
Онахо, у друпггву, за чашом вгаш, повео се нешто разговор о личним квалктетима, о л.удском достоЈаиству и разним другим ситним врлинама. каквмх, разуме се, на нашу срећу, мање више погајно нма свакн од нас. Јвр, једиа врлина, ма кахва била, ианета на лриказ од самог њеиог имаоца, губи од саоје вредности. Рецимо, неко ти да паре на зајам, како зна за твоју немогућност, или налример. уверен Је уналред да му их нећеш вратити. | Ето то је, свакако се сви с ти- | ме слвжсте, Једна врста врлине. 1 Не би та врлииа имала своЈу иредноот ни онда када 6и дужник стао да прича о н»оЈ Јавно прнјател»има и познаницима. Срушила б« се. нестала би сва легтота геста и учињено добро дело поништило би само себе. Док би сасвим другачије било, кад би ое ћутало. У таквом случаЈу ћутање би чак могло испасти неочекивано корисио, Јер би ти пало на савест као контрола частн. А то ће те натерати, пре или после, да вратиш позаЈмл.«ну суму. Жалосно >е, разуме се, што врлине имаЈу, да је тако назовемо, исту хемнсасу особину са пороцима, Јер и једни и дру-
ромди ЈЕА1-10Г иРицА оа ИЛ€ША 1ЈАЦЛРА Сор]*1&*>1 6) Еигора
ту ноћивала. Права војска кокоши, петлова и пилића побринула се да нас обдари и заспе извесном материјом која се размазивала. -Ситуација беше занста комнчна. Неки су грдили, други се смејали, а трећи опет са неком празноверицом напуштали ово „трагично поприште". Сви шарени. .. Иначе, морам признати, не беше ми баш рђаво. Ствар је изгледала још лепше кад сам успео да се окупам у дрвеном кориту код бунара. Преобукао сам се, очистио. Тешко сам зажалио за чистнм рубљем које сам дан раније бацио. Али оно беше исувише велики терет на незапамћеној врућини. Тешило ме је само што смо били у насељима где се куповином могло што шта допунити. ★ Село у којем смо биваковали беше пуно немачких колониста. Као вргунац свега носило је оно царево име.
ћи.ш су то дани опаснн, пуни ишчекивања и грозничавих припрема за офанзиву. Пристизале су I вести о „јуначком" нападу ! Немаца на Француску, док је ; аустријска војска упала у Ру| снју. Вести су јављале даље ! да се позиције од свију „напуштених" Срба, ни по коју цену не могу одржати. Јадна Србија! „Фелдцајгмајстор", ј чувени аустријски генерал ' Поћорек гомилао је на њеној ' граници војску и управљао према њеном северо-западном Јделу страховиту шуму бајонета. На Дунаву и на Сави, онда северној граници Србије, смештена је друга армија, на Дрини, на западној страни шеста армија а у средини, код северозападног рта Србије, у правцу Ваљева наступала је армија број 5. Српска војна снага, која је првенствено морала да парира на самом врху, петој армији, према плану је имала да се стегне у страховита кле-
65 I — Не знам, тата, не позна- ' јем га! Тај тренутак је луд и дуга- ј чак. Речи, гласови, појави, си- ј туације, Виктор, човек са шта- ј пом, Борис, Алијас, све му то ' лебди пред очима, све то мутн му се по мозгу. Сви они говоре .свађају се без реда, бесно, н нестају. Далеки догађаји, који му дотле нису били јасни, одједном се осветљавају. * Сада је знао да је тај стари господин, кога је већ видео у варијетеу, Анабелнн отац. Знао је и то да га отац Анабелин већ познаје. Знао је ко је он већ онда када је упнтао оног дебелог господина „Ко је тај Црнац?" Тренутак већ пролази. Анабела брзо прође поред њега и упути се плавим колима. Стари господин оде за њом, мало погнуте главе. Његов поглед је још мрачнији него малопре. ★ Нз сенке излазе два шешира: један меки сив, а један са широким ободом. Два човека прилазе ... Анаб ела седи за воланом. Не говорн ништа, али њене стиснуте усннце и две мале лепе руке које грчевито стежу волан, као да говоре: ,,Покупи се одавде и нестани!" Н>егове ноге га опет слушају. Он пође дал»е, жури. Једна кола пројурише поред њега. „Не познајем га, не познајем га, не познајем га!" Ко то говори ? Он или кораци ? Или можда кола? Речи постају све јасније, све строжије. Прате га као тропска олуја. I — Не познајем га, не познајем га!.... Џалгези стаде... Окрете се, погледа, ослушну. Млатара песницама по ваздуху, и поново поче да трчи. Његови кораци одјекују на асфалту, али ти кораци више не говоре. То су обични кораци једног брзог момка. У „Негро Хералду" чекају на њега. Он јури. Радује се што га Ник грди, што није раније дошао.
— Уредник Џеферис је бесан. — Има право. Отсада ће све бити друкчије!
П
ред вече трчи са новинама под мишком по пристаништу: „Негро Хералд, Афро-Амернкан. „Негро Ворлд". Неко иза њега зовну га именом. г,а - — Џангези, Џанго, Нафтали! Он се окрете. Ко га то зове по црном и по белом имену ? Један жути шешир са пшроким ободом пође му усусрет. Испод шешира се види мала, проседа брадица. А изнад ње два ужарена, као угаљ црна
ока:
— Господин Когал! Да, то је Когал, сликар. — Већ десет дана сам овде. Позвали су ме у госте. Мене су, наравно, могли да позову у госте. — И мене су позвалн, рече Џангези мало горким гласом, мене су звала моја црна браћа. — Добро! О томе нећемо сада да говоримо, рече Когал. Тек данас сам сазнао да си и ти овде. Није било тешко пронаћи те. Ти носиш своју фирму на глави... да, да... мислим на капи. Видели су те данас пре подне. А у „Негру Хералду" су ми рекли да радиш овде на пристаништу. Хтео бих на
сваки начин да говорим с тобом. Имаш ли времена? — Треба још да продам ово неколико бројева. — Ево, ја ћу да ти их откупим. Пођи самном. Седећемо мало у некој тихој крчми, да се сити наразговарамо.
Џангези радо прихвати позив, али новаца није хтео да прими, ни за новине. Продаће их он већ доцније. У најгорем случају вратиће их шефу колпортера. Тај човек, добрн пријатељ, дошао му је баш у најзгоднији час. I Они застадоше на једној великој раскрсници. Али Џангези се не осврте. Нека внди господин Когал, нека дозна и Анабел, нека сви знају да се он већ понаша као прави амернкански црнац. Добро је што је тај Когал сада овде. Добар дух га је послао баш у прави час. Они уђоше у једну малу крчму пристаништа. — Дивно! — примети Когал. Ови овде толико урлају да ћемо моћи слободно и лепо да разговарамо. Џангезиу се тај локал није много допао. Већ се покајао што је сликара довео овамо. Та крчма је била најгора у целом пристаништу. Ту су се укотвили кријумчари, лопови, уличне девојке, вуцибатине. Сви су овде седели на изврнутим столицама, као каубоји. Сви су пили, псовали, пљували и опет пили. Сви су били V кошуљама са заврнутим рукавима, али нико није скидао шешир или качкет. За појасом је сваки од њих, па и девојке, носио револвер. Скоро сасвим уза зид била су затегнута два дебела ужета. Преко њих су висили. као рубл>е, успавани људи. девојке. Само за десет центи могли су да се одмарају по пола дана пијани људи или незапослени радници. (Наставиће се)
ги треба дв се кригикуЈу, — али тако Је. Те тако у том нашем друштву од речи на реч, покрену се питање о — смелости. И то Је Једна врста врлине, коЈа се у стара времеиа необично много ценила. Целе впохе су обележаване зн&ком те више врлине. То су била времена ритерства, двобоја, Јуначких похода, и т. д. и т. д. о Али сааременом човеку двобоЈи, например, угицали би потресно на његове истанчене нерве. Да се појавите лице у лице са неким противником и са налуњеним пипггољима да искупл>уЈете некакву акрњену част? Зар то не звучи као варварство? Зар ннје практичниЈе и целисходннЈе дв га причекамо негде у мраку и да ку пресудимо једним плотуном. Шта ће вам ту церемонијал, бацање рукавица или одмеравање коралса! Те стЕари су више неподношљиве за нерве савременог човема — крал>а цивилизације. Ако ти недостаје куразки да га убиЈеш из заседе, зато што осећаш природну одвратност према крви, можеш га убиги морално, кроз клевету, кроЗ интригу. кроз штампу. То су лепална средства, којима се можеш безопасно наоружати и не ненаоружавајући своју вншу врлину смелост. * Под утицаЈем вина коЈе учбућује отвореност ин смо се врло искрено упустили у разговор. И, када је била поведена реч о смелости, већина од нас признали су отворено да ту врлину нмаЈу у веома ограниченоЈ количини, или да је уопште никако немају. Саи смо гоаорили, спорили, смејалн се и шалилн. као пгто се то дешава међу добрим приЈатељима. Само Је Станчо Иванов, или како смо га звали „Народни", јеф је више пута био биран за народног посланнка, ћутао и удубљено мислио. — Де, реци и ти нешто, Народни, рекао му Је неко! Шта тн мислиш по овом пнтању? Народнн се насмепгио, погладио поткресане бркове, затим ое засмеЈао и рекао: — Смелост Је релативна ствар. У сваком живом створу урођен Је инстинкт самоодржања. Он се исполАва или као страх нлн као смелост. Зависи од околности. — Како то? — Ето тако! Ја, напрнмер, немам пгта да кријем, по природи сам плашљив. Од малена сам такав. За време рата био сам на фронту... Тамо Је општа пснха... Али сттрах Је страх.. У борбама нисам исполлвао никакву смеј лост. Чувао сам своЈ животић-. Међутнм, када ме обузе жел>а I да се откачим од фронта и да [ пређем у позадину, почео сам да радим на томе тако смелим и | одважним поступцима да сам се сам себи дивио. У Једном тренутку одлучио сам чак да самог себе раним. Зар ниЈе смелост самог себе ранити? И то бн и учн-
боио.
нио, али Је ствар бнла удешена и без тога. мДруго: Ја сам ловац! Отац ми Је дао пушку у руке Још док сам био гимназијлац. Глилане сам убиЈао. КурЈака сам сретао, али Једном ми се десило да сретнем медведа Уплашио сам се, господо, и заборавио сам да имам оружје у рукама. А животиња се усправи и пљуну ме, пошто ме пре тога поњуши. Искези се и — зарза. Имала Је право! „Уопште у опасним случајевима увек ке Је обузимао страх. Али, од неколико година наовамо почео сам да осећам смелост, а да не осећам никакав страх. Идем у агитациЈу, нагсример. Скупи се гомила. Гледаш накострешену опознциЈу, закрвавл>ене очи, ус-гремл>ене зверскн противу мене. За поЈаоом некоме нож. Другоме из џепа вирн дршка од револвера. Погледам тада и у моје момке. Исто цвеће. И у том моменту обузима ме нечувена смелост. Отварам уста и говорим. Сграшне ствари. Обасипам противника клеветама, гомнлам оптужбу за оптужбом. Не пгтеднм ништа, ни његово људско достоЈанство. ни његов положаЈ, ни његову породичну I чаСт. И пгго дуже го-ворим, све више падам у ватру. Гомила се накострехпи, чује се „тако Јеее"_ Затим „долееее"... Днжу се мотке, полете каменице. а Ја гледам в командуЈем: „Удрите"! | И знате ли, господо. да се у таквом моменту просгго осећам Јунак. Видео сам да се и крв пролиЈе преда мном. човек да се убије, и ниоам се никад уплашио. А нарочито кад сам био на власти. ВеруЈте, тада никакав страх нисам осећао. Наџротив, н сам сам днзао штап и ударао! Дакле, ето то сам хтео да вам кажем: — Смелост је нешто релатнвно... ЕЛНН ПЕЛПН
Уус*Ји.) V
ПАМИКи н НИХДИЛОВА
.оГ-ДРОГЕРИЈА К ' -РДЛЈД АЛ8ЕРТД б
сшшш Приказује данас грандиозан дупли програм С Т А Н и О Л И О Љ V п и бев милоаи гангстерски филм о страшним киднаперима. отмичарима деце Глуме: Рошилд Худсон Цезар Ромео Савршена два филма каква одавно нисте видели.
ггптт Одличан дупли програм Улазнице: 3, 5 и 6 дин. 1)Ево морнарице Весели филм из морнарског живота. У глав. улози наЈчувениЈи „гангстер" Америке: Џемс Кагнеј. Суделују: ГлопиЈа Огу"Р т . Пат Обријен 2) V I V а V ј 11 а! Валас Вери, Феј ВреЈ Филм над филмовима. 10.000 стагиста, 100.000 војске, 10 месецн снимања у Мексику. јер Холивуд је зато био премален. — Буран живот наЈвећег мексиканског војсковође Панчо Виле. Страх и трепет противника. Идол жена. На љубавне састанке носио Је бич.
спопз САМО ЈОШ ДАНАС У царству помраченнх умова Једнни зрак светлости живота пружа љубав славних уметника ТАРЛ БОАЈЕ-А н КЛОДЕ1 КОЛБЕР
У филму снажне радње грозе. ужаса, сукобу два света: здравих в изгубљених разума и н дивне симфониЈе љубави ННТНМНН СВЕТ Додатак: .Музичкн филм «Циганске романсе)и Фокс новости
Огромну популарност стекла су за кратко време НАША ПРВОКЛАСНА ВННА СТАРА 4 ГОДИНЕ к.\ ИСКО ЦРНО ЖУПСКА РУЖНЦА СМЕДЕРЕВКА ј фнгиналиим флагаама Пробајте и Ви! Ван кафане 10,- дин. литар Занатсни дом
сШЕШ САМО ЈОШ ДАНАС у 3, 5, 7 и 9 КРДЉИЦД ЏУНГЛЕ са лепом ДОРОТП ЛАМУР
коЈа Је своЈом лепотом. неодољнвим сексепилом и божанскнм гласом залудела хиллде мушкараца н створила завист код милиона жена гпиром целог света. Додатак: Л1орпар Попај и Парамунт ковостн
Данас финих дивннх песама, славуЈскн глас познате гл>-мице у главноЈ улозн Марта Егерт ЉУБАВНЕ ИЕЛОДИЈЕ (П отпј-но нова копија) Шлагери коЈе пева одушевнђе Вас савршеннм гласом. као н глј-мом. Додатак: Фокс новостн. ДАНАС У 10.80 МАТИНЕ
Следеђи прогрвм: АФЕРА МАГНАТА СТРЕМА Љубав коЈа доводн до електрнчне столице.
11ШЈ.1.1.ИВ Н а ј п опу ла р н иј н биоскоп Београда. Два филма н ново тн уз ниске цене 5, 7, ложа 9 дин. 1) Премнјера Ђаволи РПЧАРД Д1ПСС ДОЛОРЕС ДЕЛ РИО ЧЕСТЕР МОРИС Фнлм смеха и суза, драматнчностн н дрокнх авантЈ-ра, какав давно ннсте вндели Свет креће даље (СЧГМФОНИЈА 20-тог ВЕКА) Френчот Тоне — Маделанне Карол — Реџнналд Денн Филм емоциЈе и реализма