Време, 06. 12. 1937., стр. 4

ВРЕМЕ

Белике поплаве у Јужној Србији

Политички дневнии д ра матична борба

Збор ЈРЗ -у Земуну „Споразум СДК и УО садржи порицање државног јединства рекао је министар г. Симоновић

(1

У великој салн хотела „Цен- I После говора г. Симоновића трал" у Земуну, одржан је јуче добно је реч потпретседник Сепре подне збор Југословенске ра- ната г. др. Ђура Котур који у дикалле заједнице. Зоору је прн- ј свом говору, нзмеђу осталога,

суствовало око 2.000 збору је примећено н

ра г. др. Котур евоцира и извесне успомене о херојским подвизима мале Србије за стваран»е велике југословенске државе

Претседника г. др. Стојадиновнћа застуттаће министар др. Корошец

г.

ших самосталних демократа, јн су пре неколико дана пришлн Југословенској радикалној заједници. На овоме збору говорнлн су г. г. Мнлан Симоновић. миннстар правде, др. ТЈура Кот>ф, потпретседник Сената, др. Ханс Мозер бивши народнн посланик, Никола Обровскн, секрвтар Месног одбора ЈРЗ и др Лука Петошевић омладинац. Сви говорн пажллво су саслушани и често прекидани одобравањем н клицањем шефу странке г. др. Милану Сгојаднновићу. У десет и по часова збор је у нме земунских пододбора отворио г. др. Сава Стојаковић, градски већник и потпретседник Месног одбора. Огварајућн збор г. др. Сгојаковић је, са неколико речи, поздравио прнсутне, а нарочкго министра г. Симоновића и др. Ђуру Котура. Затим је г. др. Сгојадиновић дао реч министру г. Симоновићу, којн је бурно и једнодупгно поздравл,вн од учесника збора одржао веома дуг говор о актуелним политичким, привредним н социјалним проблемима. Говор министра г. Симоновића У самом почетку излагања министар г. Симоновић истиче чињеницу да претставннцн ЈРЗ могу са поносом указивати на резултате досадашњег рада владе г. др. Стојадиновића, која је велики део свога програма реализовала и привела у живот. Ту он набраја и диктира владине успехе у спољној и унутрашњој политицн, наглашујући да је данас престиж наше државе у свету већи него што је нкада био. Говорећн о прнвредном подизању земл>е г. Симоновић каже да је дубоко и свестрано познавање наше економске структуре омогућило г. др. Стојадиновићу, да зналачки, одлучно и брзо нађе решење за коначно ликвидирање земл.орадничких дугова. Г. др. Стојадиновић је, за релативно кратко време, успео да н нашу буџетску и финансијску политику уопште упути правцем, који ће несумњиво оживети наш унутрашњи промет и нашу привреду. Старајући се не само за данашњицу већ мислећи стално и на будућност г. др. Стојадиновић је својом стручношћу н разумевањем отпочео у велико и са постављањем сигурних темеља за наш индустријски развитак, а тиме и за нашу економску и одбранбену независност. Говорећи о споразуму СДК и >'0 казао је, да на објављеном тексту нема потппса ни једног претставника словеначког дела нашег народа, а да 1л скора будућност показати, да су и претставници србијанске УО најмап>е билн позвани, да овакве погодбе у име српског дела нашег народа уговарају и потписују. Објавл.ени текст не садржи ннклкво решење за Хрватско питање, алн садржи порицање народног јединства и доводи у велику неизвесност и само државно јединство. На велику срећу целокупног нашег народа наше народно и државно јединство је творевина читаве наше историје и наше прошлости, оно је резултат рада толиких генерапија и засновано је на таквим темељима, да их доиста најмање овакве политичке погодбе могу угрозити. Г. Симоновић истиче, да је велика и несумњива погрешка што се одмах по доношењу данашњег Устава није приступило увођењу у живот бановинских самоуправа. Потсећа на говор г. др Стојадиновића, на конгресу омладине ЈРЗ, у коме се износи да данашњи Устав без непотребних противуставних политичких акција, даје најшире могућности за решење многих питања па и за уклањање незадовољства, у колнко би исто оправдано постојало у хрватским крајевима. Завршујући свој говор апелује на народ да и дал>е укаже пуно поверење ЈРЗ и г. др Стојадиновићу, потпомажући их у тешком и опговорном али плодоносном раду.

л»уди. На ј нарочито подвлачи и истнче сво I позива све присугне да се збију внше бив- I је задовол>сгво, што међу прија- у густе редове ЈРЗ и окупе око

тел»нма Земунцима види бнвших присгалица СДС.

У дугим разлагањнма говори о ублажењу прнвредне кризв и подвлачи низ корисних мерв, које је спровела влада г. др. Стојаднновића за уклањање привре дне депреснје н за рошавање многнх проблема мако бн народу омог\-ћио што сношл>изији живот. Задржава се на „споразуму" СДК и УО, подвргава га оштрој критнци, па истиче да УО нема у народу апоолутно никакве подршке. Каже да је од свих потписника овога фамозног споразума једино г. Мачек народни

више њенопа шефа г. др. Стојадиновнћа радн очувања крваво сте-

посланик На крају свопа гово- ника.

чених националних токовина. Говор г. др. Котура био је бурно поздрављен. Затнм је говорио бивши народни посланик и истакнути првак Немаца г. др. Иван Мозер, који нарочито истиче успех г. др. СтојадшЈовића као еминентног наследника пок. Пашића. У име омладине ЈРЗ говорио је г. Лука Петошевић па јс на крају добио реч г. Никола Обров ски, који је нарочито истакао велике резултате које је влада г. др. Сгојадиновићв постигла на социјалном збрињавању рад-

КОНФЕРИСАЊЕ г. г. Јцр. И1ушпсја и Иилдера са воћством УО

Јучерашњим јутарњим загребачким возом допутовали су из Загреба у Београд чланови бивше Сељачко демократске коалиције г.г. др. Јурај Шутеј и Већеслав Вилдер. У току јучерашњег дана г.г. др. Шутеј и Вилдер конферисали су са претставницима београдског дела Удружене опозицнје. Пре подне је одржан састанак у стану г. Љубомира Давидовића. Поред г. Давидовића овом састанку су присуствовали првацн бивше Демократске странке г.г. Милан Грол и Божндар Влајић, шеф бивше Земљорадничке странке г. Јован Јовановић и члан воћства г. др. Милан Гаврнловић, као н претставник групе г. Аце Станојевића г. Милош Бобић. Састанак је трајао од 9.30 до 12.50 часова.

Допвсннку „Рајтера" г. Харнсону отказано даље гостопримство у Југославији Г. Хуберту Харисону, дописнику „Рајтера" у Београду, отказано је даље гостопримство и саошптено му је од стране власти да његово присуство у Београду није више пожељно, због његовог тенденциозног и нетачног обавештавања британске јавности. На ову меру југословенске власти биле су присиљене, јер је г. Харисон продужио са својим тенденциозним и нетачним начином извештавања, иако му је у више махова, скретана пажња на сву штетност таквог рада. Г. ЈЕВТИЋ на конференцији ЈНС у Пожаревцу Ппжаревац. 5 депембра. — Данас је у Пожаревцу одржана конфе-оенција Југословегееке напиоцвлне странке на којој је илчбра« акциони одбор ЈНС за Округ пожаревачки. Конференцијн су присуствовали бивши министар претседиик г. Богољуб Јевтић. г Јеша Протић. ппетседник Послзничког клуба ЈНС и народни посланипи г.г. Ј оврн Ненадовић и Мирко Vрошевкћ За ппетседника Акпионог одбора ЈНС за Окрут пожаревачки из->бран је г. Богољуб Јевтић. На конференпији Је било око 60 делегата из среза. За све делегате прирећена је закуска у „Гранд Хотелу". ОДЛАЗАК папског нунција г. Пелегринетиа из Београда Апостолски нунције г. Ерменеђилдо Пелегринети, који је наименован кардиналом, напустио је јуче Београд. Г. Пелегринети ће се задржати неко време у Загребу, да се опрости са тамошњим црквеним достојанственицима, после чега одлази дефинитивно нз Југославије. После састанка г. Вилдер је рекао новинарима: — Можемо вам рећи само толико да смо изменили мисли. У даљем разговору г.г. Шутеј н Вилдер напоменули су да ће поподне одржати састанак у стану г. Јована Јовановића и да ће остати у Београду и у току данашњег дана, да би сачекали повратак г. Мише Трифуновића из Књажевца. Јуче поподне одржан је састанак у стану г. Јована Јовановића. Овај састанак трајао је све до 7.30 часова.

Пошто ће претседник Министарског савета и министар иностраних послова г. др. Милан Стојадпновић провестн извесно време у иностранству, то је у име Њ. В. Краља, указом Краљевског Намесништва постављен за заступника претседника Министарског савета и миннстра иностраних послова г. др. Антон Корошец, министар унутрашњих послова. (А. А.) Коиференција г. Хођере у Новом Саду Нови Оад, 5 децембра. — Дана су борбаши одржали своју ширу конфаренцију, којој је при суствовао и претседник странке г. Светислаз Хођера. Конференцији је присуствовало око стотину делегата и других лнца. Прнсталнце УО одржале су прву конференцнју у Јагодннн Јагодшта, 5 децемПра. — Данвс је у Јагодини у „Шареној кафани" одржана прва конференци^в Удружене опозици)е за Срез беличкн. Конференцију је отворио г. Кузман Пушић, економ фабри ке шећера, а затнм су говорили г. г. Трнпко Жугић, адвокат Живота Милојковић, публициста и Лазар Тркл»а професор. На конференцији је било прнсутно око 200 лица. ЗБОР ЈРЗ У ГРОЦКОЈ Јуче је одржал збор Југословенске' радикалнв заЈеднице у Гроцкој, коме су присуствовали и претставннцн странке из целог београдског округа. Претседник збора г. Јовановић дао је прво реч г. Вел>и Мнлнјановићу, народном посланику Среза космајског, који се углавном задржао на расматрању локалннх полнтнчких прилика. Затим су говорили г.г. Радовал Јевтић, др. ВоЈа Милутовац н народни посланнк г. Мнлан Баџак - . • који ј 4 у опсежно« «ЈЗКжг нагло иадалмила ибо л ок° 11 нео преглед унутрашње н спс не политике. За овнм је збор закључен.

становништва Квсввске Митрввице са бујицама Ибра, Ситиице и Љуште

Р«д Финапсијског оцбора Народне скупштине

Прошла седн-нца Финанснјског одбора трајала је до касно у ноћ. Поподневну седнидз' отворио је пр>етседник Флнаноијског одбора г. Милоје Рајаковнћ Свкретар одборе г. Влајко Казимировић прочитао је запионнк прошле седнице, који је примл>ен бео примедбе. Седнтицн присуству.је Миннстар финанснја г. Дзтпан Легица. По прелазу на дневнн ред: Претрес у начелу буџета државних расхода и прихода зв 1938/ 39 годину. г. Рајаковнћ даје реч г. Војиславу Лазићу (земљораднику). Г. Лазић у д_ужем говору нзносн своје погледе како нв сам предлог бЈ-џета. тако и на оотпте прилике у земл»и Наоочито се задржала на појединим врстама порезе, које непосредно интересују земл>орадннке. Г. Лазић у дал,ем току свог говара тражи да се смањн посредна пореза на све оне артикле које свакодневно троши сељачки сталеж и оитни потрошачи. Т.ражи смањење ца•рина на шгугове. смањење цена петролеуму. солги и дувану. као н снижење газних такса. Критикује рад .Поизада". и пита се откуда .Лризаду" зарада да може откупл,нввти пшеницу по ценама изнад светског порнтетв и трвжи да се та зара дв врати пооизвођачима. Министар финанст1ја г Душвн Летица пггимећуЈе на то говорнику дв те могућности .Пчизадв" резултирају из добоих уговора звкл>>"чених св иностренетвом о.д владе г. др Милвнв Сгојадиновићв. кво « уопхпте из плвнске в смипш.ене привоедне политнке коту спроволгн Коал>евска владч. У нвстевку свога говора г Во^. Лвзић упорећПе сп двшњи буџет са оним 1из 1926 године -извлвчећи из тогп -извесне звкључке нв пггету садвшњег буџетв. на пгго мл* поСЈганитги већине добвпују да је звборавио v том пореће »л* »редност ондвотњег и свдвшњег динврв Говооник трежи да се влаДа на време постара за повол,не цене земљооадничким пгоизвотимп за тгдућу годину Ствже се ев тппжењем г. до. Кос^ћа дв се ослоболе пот>езе они кота немеју мтпгимл*м егзр>стенци^е. Коитикл*Н*ћи живо политичке поиЈиике п т^>влл*^е да ће гттвсвти птк»тив Члан мањт»не опбооа г дт> Миливо1е П-етг^ћ V ^вот* свогп говоов ппи^ дл*лсно п^изнвње ми»гисту (ћинанои^ч г. Летици. што <е зв-једно са поеллогом новога б\*џета дао и зввошни ратгн зв п-рошлг' буџетску годтпп* Ово, вко )е билв дужност свнх досдлвшших мтгниствве финанси^в н"

тра да треба подвући савестав рад Манистра фннанснја У томе погледЈ-. У свом исцрпном говору г. др. Перић истиче тешку улог>- Миаичггра финанаија. Наводн да је његовв дужност с једне стране да удовол*и захтевима својих министарсмих колега у погледу кредита које онн траже. а с друге стране да нађе потребна средства да се ови изда1ви по»рију. И у овоме одаје пргизетвње министру финвн«зија г. Летици. који је успео Да ево изравна и поднесе један рачудски уравнотежен буџег. Г. Пернћ затим врло опширно образлаже своје гледиште на нвционални доходак, л*поређ>т5*ћи га са индивндуалним дохотком у односу на пореска оптерећења Критвкује шаблонско упоређење у процентиага оптерећења нашнх пореских обвезника са оптерећењима пооеских обвезника из прнвредно гизвијених земе.га. па се задржавв на примеру Чехословачке где веће пореско оптерећење лакше се сноси од привредно јачих пореских обвезника. Звлаже се за рапионалније прогреоивно оптерећење. оно које ће бита више у духу ооцијелне прввде. и при том улвзи у детал>ну анализу пореске снаге нашег нерода. истичуВн да с« тог гледипгга треба оцењиввти повећање предложеног буџетв Нвлази дв веомв мали део б%*џета иде на многобројни>и сталеж наше земл>е. нв земллрвдннке Г Перић звтим прелези на внвлизу појединих повећањв по предлогу б\*џетв звдржввајући се дуже нв поједи1гим пореским облчцима пооредног попезв и подвлзчч њиховт ооциЦлну неповвду Из овзлога опште политике изјввљује де ће глчсвти против. Претседник одбора г. Рејаковић нв крају седнице ■ист.иче и нчглвшава дв је жел>в Крвл>евске вледе и министтуЈ финенсија г. Летице да рад у ФннаноиЈском одбору буде што тптензивнт1>и. « дв одбоо пгто дуже реди. квко би се извшло у огсрет жељи свих неродних посланикв да одб*>р буде готов са овдом нв воеме како би V пленл*мл* Нчоодне скуптптине моглв отп^чети дгиск\*сиЦ. још почетк^м фебо\*еое. чгиме би се поужило в»ше мог\-ћности зв дужи рвд нв б>*џету у самом пленл-зду Г Рвјвковић звкл>уч\*|Је седниПУ а ид\'ћл* заказу1е зв соеду 8 о. м V 9 чвсова пое подне св дневним оедом: Настввак претресв б\*џетв V нечелу Овв т^и дена Финанонјскн одбор неће рад«ти због мусЈмманских праз-

Косовска Митровица, 5 децембра. — Незапамћена поплава узима све већи обим и реке Ситница и Ибар све више надолазе. Цео доњи део Косовске Митровице заједно са циганском малом отргнут \е од осталог света и потпуно изолован од сваке могућности за спасавање. Око 50 кућа већ се налазе под водом, тако да им се ни кровови не виде. Сви покушаји војске, жандармерије и грађанства да спасу ове несрећне породице осталн су безуспешни, тако да је преко 600 породица препуштено судбини. Узалудии покушаји да се спасе угрожено становшЈштво Јуче цео дан вршенн су покушаји да се овим несрећним породицама укаже помоћ. Међутим, како је вода однела све мостове на речици ЈБушти, још синоћ је био онемогућен сваки прелаз преко речице, која пресеца варош на два дела, а преко које се једино могло доћи до угроженнх становника. Сирене са свих страна непрестано су свирале, позивајући целокупно становништво у помоћ. Породице, чији су станови већ под водом, бежале су с једног краја на други преносећи на леђима децу, покућство и све што им је до руку дошло. Међутим, бесни таласи надошлог Ибра и Ситнице нису их нигде остааљали на миру. Набујале реке плаве... Киша која је лила као из кабла допринела је да реке надолазе невероватно брзим темпом, да плаве куће и да носе сву имовину овог сиромашног становништва- Одреди војске јурнли су према војном слагалншту и сењаку, који су, већ постепено тонули у Ситницу. Био је узалудан сваки труд око спасавања, јер је Ситница

часова увече слагалиште било под водом. Исто тако и градска кланица на два спрата почела је приметно да нестаје под огромним таласима набујале реке, чија је површина била преплавл>ена огромном количином дрвета на војном слагалишту. Убрзо затим вода је почела да плави и железничку пругу тако да је приступ са свих страна онемогућен. Драматична ноћна борба са водо.м Док су се војници борили са набујалом Ситницом, варошани са речицом Љуштом, а доњи кварт са Ибром, сирена фабрике код ушћа Ситнице у Ибар, непрестано је свирала и

звала у помоћ. Велики број аутомобила, теретних и аутобуса, купили су по улицама раднике који су пошли на починак. Стотине и стотине радника трчало је према фабрици, остављајући своје породице и не осзрћући се на њихову судбину, иако је и њима претпла опасност. Сви су ишли да епасавају предузеће. Тада је отпочела драматична борба воде и многобројног радништва, која је трајала целу ноћ и која још траје. Сви вагони, којима предузеће респолаже, стављени су радницима на расположење ради превоза потребног материјала за обезбеђење фабрике. Ибар, који протиче испод

Вардар је достигао катастрофални ииво из 1935 године и угроиио је јецан д ео Скопла

и лшнога еела

Скопл.е, 5 деце.чбра. — Јака кнша, која је падала у целој Јуишој Србији без прекида 30 часова, учинила је да је" снег на планинама почео нагло да се топи од чега су реке нагло надошле. Нарочито је набујао Вардар. Исто тако нагло је набујаи Треска, чнји је ниво код Јужног Брода 3.10 нзнад нормале. ВАРДАР ЈЕ ДОСТИГАО СВОЈ НИВО КОЈИ ЈЕ ИМАО ПРНЛИКОМ КАТАСТРОФАЛНИХ ПОПЛАВА СКОПЉА У ДЕЦЕМБРУ 1935. Вардар и Треска су се већ на многим местнма нзлиле н угрожавају села. Исто тако претн опасност од поплаве у самом Скопл>у, иако су предузете све мере предострожности да се катастрофа избегне. Вардар је поплавио цело имање са зградом Панче Вел. ковића и имање генерала Недељковнћа. Вода је нсто тако продрла у дворнште Учнтељске школе и Женске гимназије. Под водом је такође и цео општннскн парк са зградама управе парка, соколског стадиона, тркалишта. Такође су под водом сва ипралншта и све зграде у крилу улице Стојана Новаковића, која води од улнце Краљнце Марије ка млнну Јусуфа Морнна. којн је под водом. Вардар је у вароши прелио кеј вода је већ допрла у улицу Обилићев Венац. Војска са колима за спасавање стално је у опреми. Иако је све организовано да се спречн свака катастрофа. ип&к је становништво Дебар мале прошлу ноћ провело у грозннчавом страху. На левој обалн Вардар поплавио је цео простор око калорнчне електрнчне центраде.

Угрожена места обишли СЈ бан г. Марко Новаковић и командант дивизије г. Милан Јечменић. ВАРДАР ЈЕ И У СВОМЕ ДОЊЕМ ТОКУ ПОПЛАВИО ЈОШ И СЕЛО ИДРИЗОВО, И ДРЖАВНУ ЕРГЕЛУ ДУШАНОВАЦ. Становнипггво и стока су уз крајње напоре спашени. Ниво Вардара у пет часовв по подне још стално је 2.70 изнад нормале, док је Треска опала за 10 см. СКОПЛ.АНЦИ СА СТРАХОМ ОЧЕЖУЈУ НОЋ. Сгаловиици дуж кејова и појединих делова вароши посматрају Вардар, јв> ји Је потпуно испунио зидине кејова. Масе радника и угрожано становнипггво стално раде на појачању одбранбеног насипа, ко Ји се пружа од поплавл>еног тркалишта па све до изнад нове железничке ложионице. У ПРИПРАВНОСГИ ЈЕ И ВОЈСКА. На истакнугим местжма монтирани су рефлекторгн, ко ји ће целу ноћ осветл>аватн угроженн крај и олакшавати контролу кретања воде. Становннпггво Дебар Мале и Једног дела Буњаковца, коЈи Је пре две године страдао од поплаве, припрема барикаде од џакова са земл»ом на улазима у домове, сутерене и прозоре. Иако са надлежне сттране уверавају, да ће насип овог пута одолетн Јаиој навали воде, ипак становнипггво саме електричне централе са зебњом очекуја исход потхлапредузећа, може врло лако да захвати и саму централу па да се истог момента укочи цео рад. ii околна села прискочила су у помоћ Поред сталног радништва, које је запослено у руднику, предузеће је алармирало н сва околна села, која су јутрос дошла у помоћ. У току целе ноћи и данашњег преподнева вођена је огорчена борба са водом. Око фабрике ПЕЈ1АГОНИЈА бацају се хиљаде в хн.-ваде ЦЕЈ1А В ОДОМ врећа напуњених цементом, _ " које се затрпавају пиритом,; Бито.т«, 5 децембра. Цела камењем, старим гвожђем, др- Пелагонија-је-под водом и личи на море. Драгор, чији је водостај у последње доба бно 50 см, у току јучерашњег дана нагло је надолазио, те је синоћ достигао висину од т^г метра. Бујице на више м ^ стј порушиле су кеј поред Драгора. У доњем делу булеварз ј Престолонаследника Алекс^дра вода је однела улицу у дужини 200 метара, тако да с> зидови зграда ове улице сада на обалн реке. У овој улицн зидове куће Трајка Петковнћа, Трене Томића и Данила Жарковића вода је однела тако да су сада зграде полупорушене. За време јучерашње кише битол>ске улице претставл>але су праве реке. Вода је протрла у внше подрума и причинила знатну штету. Услед надоласка Шемннце, Драгора н осталих притока Црна Река која је у ово доба иначе стално плавила, поплавили је већи део Пелагоније. Црна Река је у току јучерашњег дана надошла још внше и направила праву пустош. Не памти се да је Прна Река поплавнла тако велики простор зем.гишта као сада. Села Логоворци, Оптичари и Кравари су под водом. Опасност од поплава прети и другим селима, која се налазе поред Црне Реке. Река Шелница је на 10 км. од Битоља поплавила и пут Битол.—Прилеп. Драгор је од синоћ у опадању. Киша је престала да пада и данас је освануо прави пролећни дан.

Део Велеса под водом Велес, 5 децембра. — Ниво Вардара овде је 3.80 сант** метара изнад нормале. Цела околина и део вароши који је близу Вардара поплааљен је. Вода је поплавила и сва околна места. Једино је био могућ саобраћај железничким мостом на прузи Велес — Штип.

већем и свим другим тешким материјалом. Међутим, како изгледа, вода је неумољива. Она стално надолази таквом брзином, да ни сви напори огромног броја радника нису у стању да спрече надирање воде, која преко бране полако улази н опколлва фабрику. Једини висећи мост, којим радннцн прелазе у фабрику преко Ибра, већ је поткопан н његов пад очекује се још у току данашњег дана. Око 11 часова пре подне стигао је и београдски воз, али му је прилаз на станицу био онемогућен, пошто се она налази под водом. Како вода н дал>е надолази прети велика опасност.

ПРЕКО ДРВЕНОГ МОСГА КОД НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗАБРАН>ЕН ЈЕ СВАКИ САОБРАЋАЈ, јер вода допнре схоро до патоса моста. Вардар је собом носно доста грађе н дрвеће што нарочнто угрожава мост. Вардар Је у току ноћи у горњем току поплавио село Горње и Доње Лиснчје, а у доњем току Трубарево и Огњанце. У поплављеннм селима војс1:а помаже ста новништву да се евакунше н спа се стоку. Поплављен је такође и сасопскн аеродром, такр да му је сваки прилаз онемогућен.

ПОНОВА ОНЕМОГУЋЕН РЕКЛ ТРЕСКА НАНЕЛА ЈЕ ^ ВЕЛИКЕ ШТЕТЕ РАДОВИМА ГОСТИВАР—ДЕБАР ХИДРОЦЕНТРАЛЕ У КЛИСУ-1 Гостивар, 5 децембра. — УРИ ТРЕСКЕ. В^да је однела до- ј след поновног одроњавања м^Г™^в Г аћвнн Т С^Г, а е ^ иљишта .. саобраћај на путу под волом остао Ј»ла„ сауга Јо Мав Р ови Хановн - Дебар потор, кога Је због огромне тежине I ново Ј е онемогућен. Велика бнло немогуће извадити. I колнчнна земљишта и камеИ Вардар и Треока још нагло , 3атрпа - те СУ 0Вај п -" / а надолазе. Пчнња исто тако Ни- ше места, тако да су аутобуво Пчиње Је данас пре подне до- | еи » ко Ј и С У ЗУтрос пошли из стнгао висину од 2.60 сз.:. Засада г остивара за Дебар, имали највећа опасност од поплава пре велико закашњење, ти Скопљу и селима на обалама Ветерннца је поплавила неколнко улнца у Лесковцу Лесковац, 5 децембрв. Река Ветерница је толико надошла, да становнпцн Лесковца не памте да је река толику колнчнну воде икада излила нз свог корита. Ноћас око 11 часова вода набујале Ветернице поплавила је куће, које се ...... налазе у непосредној близинеколико кућа од слабог матери- ј нн - Цео полицнскн апарат и Јала, али срећом ннје бнло људ- , еатрогасна чета притеклн су у ских жртава. ^ 1 помоћ становништву. Обустав-

Вардара и Треске. Војока интен зивно ради на појачању насипа, а у припремности су Још н људн и кола за спасавање. Иако наддолети јаком налету воде, ипак долетн јаком налету воду, ипак! У ДЕБАР МАЛИ И ОСТАЛИМ УГРОЖЕН ИМ КРАЈЕВИМА СКОПЉА ВЛАДА ВЕЛИКИ СТРАХ. ДА СЕ НЕ ПОНОВИ КАТАСГРОФАЛНА ПОПЛАВА ИЗ 1935 ГОДИНЕ. Поред тога у разннм кррјевима вароши од Јаке кигае срушено Је