Време, 06. 12. 1937., стр. 5

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

ш ихтп в сапун кивгаш

Мнишхво децс присуствовало је са родите .гнма гиноћној во.такој забави ш>ди.штка Дрвеиог крста на Ко ларчевом ушшврзитвцг

На своме бурном збору резервни офицнрн н ратницн изабрали су јуче прву управу пододбора за Бе^град

2 јамства за најбољи сапун. Они пружају дома^ици сигурност, да добити за прање руба.а најбоа.и језгро сапун, ноји постоји.

Петар Добровић, слнкар, за врем^ говора на ос»твач кој скуиштани Удруженл уметинка, научннка ] одржаној јуче на старом Уннверзитету

уметжжжаци научници и писци организују се у велико удружење Јуче у 9 часова пре подне у великој дворани Старог универзитета одржана је оснивачка скупштина Удружења уметника, научника и писаца. Дворана је била дупке пуна највиђеннјих личности уметничког света. Скушптнну је посетио и доајен књижевника г. Бранислав Нушић, који је срдачно акламиран.

. Реприза „Сеоске учитељице" иа Коларчевом универзитету Поновло ги>иказиван>е ..Сеоске учитељице" одрекаће сс у петак 10 о. м. у оквиру Ранковићеве вечери. које прлређује Коларчеа народни универзитет Драмвтизвција две СЈГнке. гце Миле Дииић Раиковићевог ромвна _Сеоока учитељипв" приказанв је ста гтремтгјсри св успехом. У комвду учествују чланови Нвродног позориштв: гпв Ру?ка Теккћ. г г. С Нгосвчевић. Н. Поповић. Бошковић. М Пвлтпсовић. Н. Јовановић. Ј. Николић (И др.

Са неколнко речн г. Нушнћ је в отворно овај скуп, пожелео Успех н предложно г. др. Ђорђа Таснћа за претседннка скупштине. То је прнмљено н г. др. Таснћ је говорно о цнљевима Удружењв н потреби чврстог организоваља свнх нашнх уметника, на>-чннка н писаца. Дао је реч г. Душану Матнћу, професору, који је одржао једно велико пре- , о потреби овог удруже- '

Г. Матић је истакао да је данас апаратура културе постала толкко сложена да је свакн инднвндуални напор недовол>ан да развија даље културни елан. Матернјални положај културних радника, и друпггвенн услови стварања врло су тешки. Органнзација Ј-метннка, научника и пнсаца имала би за задатак: борбу за побољшање економског н социјалног положаја уметника, научника и писаца, борбу за слободу њиховог стварања н истраживања, н рад на нзградњи наше културе. — Култура је нераздвојно јединство материјалног и духовног, хлеба н слободе, и онај којн дира у једу од ових тековнна културе н народа, дира у саму срж човека.

Црвенн крст је јуче прирвдио концерт у корист зимске помоЂи деци Програм који су извелн најмлађи чланови Црвеног крста у корист зимске помоћи деци. одушевио је публику. Школа гимназнје Крал»а Александра 1 отворила је концерт Државном химном. Затим је Душан Станојевић, ученик петог разреда гимказије убедљиво рецнтовао песму „Живео Краљ!". Народна кола са певањем, која је спремила гђа Марија Ћаловић,. са ученицама народне школе „Јанка Веселиновића" добила је велики аплауз. Тачке „У богатој кући" н „Игра са луком" такође су изазвале велику пажњу. Али појава најман>их балерина, које можда још н не иду у школу, разнежила је све присутне. Ррациозни покрети ове слатке дечице били су право ремек-дело. Између осталих тачака још. је топло поздрављен и балет гимназије нз Панчева коју је спремила позната наставница гђа Олга Сковран.

Доцент Универзитета г. др. Јован Ђорђевић приказао је смернице удружежа. Два су правца: први обухвата активитет удружења на идејном, интелектуалном и моралном плану, а другн се односн на рад на професионалном плану. Удружењу је дуж ност да указује на алсурдност за савременог ствароца да живн, ра ди и мисли усамљено. Борба про тив сваке изолације и индивидуализма нма се спроводити на интелектуалном н лнтерарном плану. Профеоор Универзитета г. др. Синиша Стаиковић приказао је у бвом реферату смернице практичне акције друштва. Друштво ће морати да организује већи број секција обзиром на разноликост посла. Друпггво ће: предавањима и кампањом преко штампе утицати на процес организовања и јачања мишљења у нашој средини; нступаће против свих сметњи н тежњн које угрожавају истинско каучно и уметннчко стварање н слободан полет; иступаће протнв нездравих појава у културном животу; борнће се против експлоатисања научног н уметничког рада у трговачке циљеве; брошурама и популарним књнгама учинитн прнступачним модерне резултате науке; вршнће широку кош-ролу популарне и преводне лнтературе; утицати на одабирање дела и стручњака. вршити контролу издавања енциклопедија, речника и приручника, организовати конгресе научника писаца и уметника, и т. д. Р. Петар Добровић у свом реферату изнео }е став ликовних уметника према удружењу. Ликовни уметннци се надају да ће сад лакше моћи да се боре Новинар г. Александар Видаковић у свом говору нзнео је разлоге за сарадњу новинара у Удружењу уметника. научника и писаца. Г. Видаковић вели да са времени новинари научно нспитују садашње време, управо као што историчари истражују прошлост. После свих реферата образован је кандидациони одбор за избор управе. у који су ушли г.г. Живојин Перић. др. Јован Ђорђевић. г-ца Десанка Максимовић. Г. др. Перић предложио је уп|>аву, коју је скупштина примила једногласно. У управни одбор ушли су г.г. Бранислав Нушић. Павле Поповић. Јаша Продановић. Живојин Балугџић, Исидора Сек>*лић. Живко Павловић. др Синиша Станковић. Петар Добровић, др. Ђорђе Тасић. Душан Матић. Александар Видаковић, Јосип Штолцер — Славенски. Бранко Миловановић, др. Милош Савковић и Петар Бајаловић. У надзор ни одбор ушли су г.г. Михаило Илић. Велибор Глигорић. Десанка Макснмовнћ. др. Илија Пржић и Милан Предић. Скупштина је одредила годишњу чланарину од 50 динара.

У духу повнх правила јуче је, у Дому резервннх офицнра I н ратншса одржан збор на коме је основан пододбор удружс!ва | за Београд. ј Збор је одржан у прнсуству 1 великог броја чланова. Говор г. Н. Богдановића Збор >е отворио претоедник Средишно упрвве г. Никоднје Богдановић Између осталог је рекао: — Господо, међународна ситуецнја није тако добра в сјајнв дв без бриге можемо ђутатн и очекиватн догађаје. јер звто тре* ба бнти спремвн у моралном. војннчком в матерајалном погледу. Па квко смо ми једнно удружење око коге смо сакушвенн сви Југословени. смем то штв ви. ше н да подвучем. јвр овде. у овом Удружвњу ми не знвмо н нећемо дв знамо ко је Србин. ко Хрват. ко Словенац и т. д, а у њему нас »н вера не подввјв једне од других пошто смо ми у њему само војницн. увек готови да дамо зв Крвљв. з«. отвцбину. зв нашу слободт све па и жнвоте Останимо и даље такви. јер наш млади Крвљ Петар П, око ког« смо се окупилги. звхтевв оз

упрввв није лтела да има утицвјв на рад овога скупа. па је због тога предложио да збор из своје средиие извбере претседникв (в он је предложио г Светоликв Урошевића), нпок је настала галама! — Не прнма се! Сваквко у жељи да смири духове. попео се тада на говорннцу један од кандидата. г. Живота Милановић, чи-ја 1е групв долвзилв. због бројности. до прнличног изразкајв. Тада је дошзо на говорни| цу судија г. Милутин Мрвал>евић, чнје оу речи помирљиво деловвле: — Апелутем нв вас, другови. да будете сложни. Пошто не можете да се споразумете у взбору претседннка. ја сматрамв дв не треба ни да га бирвмо. Довољно је ако изаберемо бројаче гласова. секретарв и овервча звписникв. — Не може. внче г Животв Мнлвновић Јв се протнвим томе. — Претседазатте ии' 4^1* Се глвсови Избор претоедника Међутим велики број присутних чланова изјаснио се да г. Мрвал>евић претседава Алн је нпак дошло до прегласавања. Тада се видело да је већина присутн'на збору за г. Мрваљевића

лнста г. Животе Милииовића 290 глвсовв н листа г Крсте Михвјловића 73 гласа Према томе у управу су утпли: г. г. МихаЈло ШпаЛиЋ, Ђорђе Ненадовић, Ллексаидар Ђурић. Павле Алексић, ДобривоЈе Лазаревић, ВоЈа ПавловиП, Милав Неднћ, Радомир Белопавловић, Станко Јова:овић, Љубшвр Николић, Михајо Вукосавл>евић. Јован МилоЈковнћ, Мнлутнн Мрваљеазић, Владета Вогдановић, Драгрслав Јовавовнћ, Душан Шијачки, Драгољуб МихаЈловнћ и Милугнн АнастаснЈевнћ. У налзоонн одвор ушла су: г. г. Мшгутпн СтаноЈловнћ. Милутнн Ивановић, ТеодосиЈе Рнстић, Алфред Шатнер, Вожидар Јовановић, Јосиф Валек, Петар Маџарац. ВоЈко Митровић, ИлиЈа Матковнћ н Л>увомит) Гачић. Суд частн сачиљаваЈу: г. г. др. Стева Јаковл»евић, МнлоЈе Скиљанић, Душан Јереиић, Лазар Милнчевић и Јован ДимитриЈевнћ.

Овако је нзгледао јучерашњи збор резервннх официра н ратннка

Пленум Занатлијске коморе изјасиио се против осмочасовиог рада

У салн Занатског дома одржана је јуче седница пленума београдске Занатлијске коморе. Већници нз унутрашњости дошли су у великом броју с обзиром да су на дневном реду била питања о побољшању прнлика у занатству. Претседник г. Милан Сгојановић поздравио је топлим говором присутне н замолио их да пораде да се поједина питања што целисходније реше. Реч је затнм узео генерални секретар г. др. Днмитрије Мишић, којн је убедљиво изнео опширне реферате о раду Коморе и њених установа. Саопштење да се подручје Моразске бановине отцепило од бео градске Коморе деловало је неповолло на присутне већнике. Ипак је претседништво новој ко мори у Нишу послало телеграм. Предлог за ликвидацију имовинских односа између београдске и нишке коморе, као и предлог за измену статута у вези са отцепљењем подручја Моравске бановине, примљен је једногласно. У краткој дискусији поједини већници су позвали своје колеге из Ниша да буду верни својој занатлијској идеологији. Даље се говорило о питању радног вре мена у занатлијским радњама. Већина већника сматра да предложени осмочасовни рад не одговара приликама у њиховом есна

фу. Са акламацијом је пленум одобрио приређивање земаљске занатлнјске изложбе у Београду и посету сличне изложбе у Паризу и Берлину. Даље су на дневном реду била питања о буџету коморе и њених установа за годину 1938, предлог за реорганизацију итд. Седница је закључеиа поподне.

Срдачан испраћај генерала г. Костнћа из Загреба Загреб, 5 децембра. — Данас у подне отпутовао је за Београд на своју нову дужност командант града Загреба генерал г. Костић, који је постављен за инспектора целокупне пешадије. Данас приликом испраћаја г. Костића вицело се, колнко је попгговања и снмпатија уживао у Загребу г. Костић

нвс дв будемо сложни н јакн. да дижемо морел код наших млађих генервцијв. које требв и морају једног данв дв нвс замене на брвннку отвџбине Три струје Говор претседникв г. Богдановнћв саслушвн је ов доста пажње. За избор нове управе биле су унапред истакнуте три лнсте гј. Михаила Шввбнћв. директорв Хипотекврне бвнке трговачког фонда. Крсте Михаиловића. банкарског даректора и Животе Милановића народног послвника. Ма дв је св своје стрвне г. Богдвновић нагласио да Средишна

На његов предлог са зборв су уггућенл телегрвми Њ. В Крвљу Петру II. Н>. Кр Внс. Кнезу Нвмеснику Пввлл* и Мнвистру војске н морнарице Гласвње је. најзад ипак обављено. тајно. листићима у зетвореном коверту Лисгга управе Тек у 12.30 часова претседник зборв г. Мнлутин Мрввљевић саошптио је резултат глвсањв Свегв је гласало 754 пл-ноправннх члвновв. Ласта г Михвјла Швабића добила је 383 гласа.

Јуне је откривена СПОМЕН плочп официрима 42 класе Во/не академије У холу Војне академије у Бео- раду откривена је јуче још једна плоча: на њој су исписана нмена трндесеторице официра који су пре 25 година изишли нз школе и ушли одмах у српскобугарски рат где су већ десеторнца оставили своје животе. У цркви Ружицн одржан је прво кратак помен умрлим друговима. Њ. В Крал>в Петра Другог заступао је пешадијскн пуков ник г. Радован Поповић. Свечаност је настачлриа - Војној академ^н-- ^уОАШОЈ 1-рлкитноЈ плочи исписана су нмена питомаца 42 класе, а поред њих датум и место на коке је који погинуо. Генерал г. Чедомир Шкекнћ, који припада астој класи одржао је дирљив говор Затим је одргкао кратак говор управник Војне аладемлје генерал г. Владимир Цукавац. Плочу је открио изаслангес Н>. В. Краља. На плочи су следећа имена: Александар К Крстнћ, Андрија Радивојевић, Антоније Ј. Марковић, Богољуб Д Ивковнћ, Бранислав С. Здијнћ, Василнје Ј. Станковић, Владнслав Д Днмитријевнћ, Војислав М. Гарашанин, Војнслав Марковић, Војислав П Радосављевић, Градимир Спаснћ, Драгиша Д Жикнћ, Драгомир Ј. Марковић, Драгутин Павловнћ, Ђорђе Н Дединац, Живорад Петровић, Илија В Јовановнћ, Јован М. Леко, Марко Ј. Божовић, Милан Радонић, Мнлорад С Бркић, Милутин Ђ. Павловић, Миодраг М. Дамјановнћ, Мирослав Ч. Јовановић, Михајло С. Голубовнћ, Радослав Б. Јефтић, Светомир М. Савић, Славко X. Јанковић, Тодор Јанковић, Чедомир ТТТкекић. Но.мен у Војној академнји 42-гој класи

Марка: Име:

Јелен шихт