Време, 16. 12. 1937., стр. 10
ВРЕМЕ
Четвртак, 16 децембар 1937
ПОЗОРИШТЕ
|Шгбг Дрварић је побеђен „Дете у борби
техничким нонаутом од црнца Бенета
неделу јр у Парнзу, на стаднону Парк Прннчева, однграна првенствена утакмица пзмеђу париског Расннга н Ф. к. Меца. Ута кмниа се заврпшла нерешеннм резултатом На горњој слнци вндн се моменат пред голом Меца. Го.тман Моспн узалуд пок>тпава да одбранн првн гол којн је постнгао Расннг —п^пплотт.ппшшпшвннигашиншшклвШШВПНШПШтишитптшпнттшннттг.т.тн™™—
Југо
куп
словенски треба основати јер за њега има термина
Најзад теза нашег лнста о повећању броја лпгашкнх клубова победнла је н на скупштинн Јнс-а. Од ндуће годнне 12 најбољнх југословенскнх клубова борнће се по дуплом бод снстему за наслов прзака државе. Претстазнпцн 613 клубова једногласно су дошлн до закључка да је потребно нматн 12 клубова у нацнопалној лнгн. Поред тога донели су закључах да само двотрећннска скупштннска већнна може да променп број клубова у лигн.
Насушна потреба Југословенског футбала задовљена је, алн само једннм делом. Кч-п >-такмице, које су још потребннје, које су још популарннје н од којнх 6н свп клубовн пмалн велнке корнстн ннје усвојен. То је велнка штета н верујемо да ће на првој ванредној нлп редовној скупштнв; Јнс-а. да се опет покрене ово пнтан»е н да се најзад н код нас уведе ово по-т »рно такмнчење, које бн за дв е трн годнне. донело зелнке корнсти. Изговор да нема довољно термнна н да се код нас не нгра преко знме слаб је н недовољан, па н нетачан. У Италијн. Француској. Шва1:-г>"ској нтд. има много већн број клубова у лигн, па се ог. - пграју к>-п утакмице, које су најпопуларннје н које дају најбољп футбал. Алн оне су пропале, гта ће то осетнтн н публика н малн клубовн н нарочпто клубсасе касе. јер су велики југословенски клубовн опет бачени у ,,нар>-чје" ннтерг-тционалних >-такмнца, које дотт" е доЛттцит и газочарење публнцн. Сзакако главнц разлог не усвајан>а куп->такмнца бнло је нстицан>е недостатка термнна. По нарачуну то је нетачно. Јер у годннн дана нма 52 термина (недеље>. Лнгашк/ утакмице заузимају 22 недеље, међ>-народне утат -тице 8 недеља, потсавезне при редбе " недет.е. олимписки и другп данн 2 недеље, за прославе к лу бова н потсавеча највише је потребно 4 недеље. Укупно 36 недеља. Остаје још 16 слободннх термина. Према досадапш,нм статнстнкама. 8 термнна пропадају због непоЕљног времена. Осталнх 8 тер кнна таман би бнли довољни за куп утакмнце (део у коме га-рају н
али по-
ред 52 термнна (недел>а) нма пу I но празника код нас н католнчкнх и православннх за време којих се нграју и прве>нствене н пријатељске н интернацноналне >*такмнце, бар најмаље 8 термпна. па онда веће можда баш увек свих 8 зимских термнва ла пропадву због невремена. Поред тога у Београду и Загребу постоје електрична постројеп>а на игралнштнма, па се лети.
•нтернацнонапне >такмице играју и преко недеље. Овом нашом констатацијом, да нма довољно термина, хтелн смо да покажемо противннцнма Југословенског к>-па, да разлог о немању термнна ннје довољан. нити потпуно оправдан. Надамо се зато да ће ндућа скуппггина Јнс-а основати Југословенскн куп. То од ње мн очекујемо. М. П.
Воде се преговори за међуградски сусрет Београд - Сттлит
РАНГЛИСТА Београдског потсавеза за женске спортове На ранглнстн наЈбољнх у Београдском потсавезу жевскнх спортова за 1937 прва места у свима лакоатлетским дпсциплннама држн „ЈугославпЈа 1 . Од овнх резултата седам претставл»ају југословенске рекорде. Оснм тога ,.Југославнја" нма велнкн број 2, 3, 4 н 5 места. Затпм долазе: Руски с. к., „Брђаннн", Бск н ..Моравпја". Ево најбољих резултата прсстоннчкнх лакоатлетнчаркн у 1937: 50 метара: Густн Кунадн (Ј.) 7 сек. (југ. рек.) 60 иетара: Флора Хофман (Ј.) 7.9 сек. (југ. рек.) 80 метара: Нела Кодрнћ (Ј.) 11 сек. (Југ. рек.) 100 метара: Флора Хофман (Ј.) 12.8 сек. 200 метара: Флора Хофман (Ј.) 27.3 сек. (југ. рек.) Снок у вис: Зрнка Краиновнћ ( (Ј.) 1.45 мет. Скок у дал>: Зрнка Кранновић (Ј.) 5.10 мет. 1>ацан»е дпска: Тода Бгн^шевац (Ј.) 29.50 мет. Еацање кЈ-гле: Драгнца "Борђевнћ (Ј.) 9.81 мет. Бапаље копл>а: Мнца Дунђерскн (Ј.) 28.05 мет. Штафета 4 х 60 мет.: „Југославнја" 32.9 сек. (југ. рек.) Штафета 4 х 100 мет.: „ Југославнја" 54.1 сек. Штафета 4x75 мет.: „Југославнја" 41.4 сек. (југ. рек.) Штафета 60—80—100—200 мет.: „ЈугославнЈа" 63.2 сек. (југ. рек.).
ПрекЈуче се у Паризу борио наш боксер МнЈо Дрварнћ против црн ца Бенето. Борба је бнла жива н оштра. У Једном моменту Дрварнћ Је промашно н црнац Је нстог момента Једним крошеом расекао обрву нашем "боксеру. Услед великог крварења судија Је прекинуо борбу и прогласно за победннка Бенета. Дрварнћ Је бно врло борбен н публнка га Је на краЈу поздравнла аллаузом. Црнац Бенето је овнм мечом забележно своЈу 11 победу. ј_
АКТУЕЛНОСТИ
Комад у седалг спика од Леонарда Вешера БР :
Неко ће овом прорачуну ставитн прнговор, да нпсу остављени термкнп за ннтернационапне утакмнце и утакмице за Средн>европскн куп. То Је та>
Сплнт, 15 децембра. — На прекснноћноЈ седнаци Сплнтског ногометног потсавеза закључено Је да се поведу преговорн са Београдскнм ногометним потсавезом радн однгравања ногометне утакмнце Сплит—Београд. Прва утакмнца нмала би да се одигра у наЈскорије време у Београду. а реванш на пролеће или почетком лета у Сплнту. Бечкн Рапид спаринг партнер грчке репрезентације Бечкн Рапид, Јесен>и првак АустрнЈе добно Је ових дана понуду ј нз Атине од Грчког савеза за го- 1 стоваље у 1>чкој. Управа Рапида . прнхватнла Је оваЈ познв и већ Је | закључнла велнки броЈ утакмица. Рапнд ће поћи на ову турпеју пред Божнћ. НаЈважнију >такмицу имаће БечлиЈе протнву нацноналне репрезентације коЈоЈ ће битн спаринг пар-гнери пред квалнфикациону утакмицу за светско првенство противу Палестнне са коЈом Грцн нграју у Тел Авнву 23 Јануара. Хајдук желн да у недељу игра предигру утакмицн Хашк—Ференцварош Сп.тит, 15 децембра. — ХаЈдук Је ст>*пио у преговоре са Граћанскнм и КонкордиЈом да би у недељу у преднгрн лтакмице Хашк—Фереиц варош одиграо гтрнјатељску >так-
мицу са комплетним своЈнм лига тимом. Намера је ХаЈдукове управе да своЈој екипи а нарочнто мла ђнм нграчнма пружн прнлнку да виде наЈбоље футбалере Европе. Уколнко дође до споразума са Грађанскнм, илн Конкордијом, ХаЈ дук ће наст>-питн у комплетном саставу, док ће већн део млађнх играча путоватн као резерва. Ова намера ХаЈдукове утхраве врло Је добра н општа Је жеља у Сплнту да се остварн.
ДА ЛИ ЈЕ УМЕСНО И ПРАВЕДНО ДОДЕЉИВАТИ НАГРАДУ ИГРАЧУ КОЈИ ДА ПОБЕДОНОСНИ ГОЛ ? У последње време све чешКе читамо како уочи неке веКе утакмице та м та фирма даје одело или какав други поклон „играчу који буде дао победоноснп гол". Поводом овога појављује се питан>е: да ли је овакво даван>е награда играчима корисно како по сам клуб односно репрезентациЈу, а тако исто и за играче. Свакако је овакав начин награђцван>а игра ча велика грешка и штета којп се може нанети како играчима и још више екипи коју бране ги играчи. Уколико је веКа награда утолико ~ _ _ је веКа и грешка, јер тада код иСкупштнна 0*. К. Пекара грача наступа крајња себичност, Радннчкн спорт клуб „Пскар" одржаће своју редовну годншн.у скупштину у суботу 18 децембра о. г. у 8 часова увече у малој салн дома Радничке коморе н позива целокупно чланство да скупшти нн пеизоставно присуствује. У слу чаЈу недовољног броја прнсутннх, скупштнна ће се одржати Један сат касниЈе без обзира на број при сутних чланова.
СИТНЕ ВЕСТИ
О Фарову титулу шампнона Велса борнће се Цорџ Цемс н Цим Вајдл ма да Фару Још ннЈе оспорена титула. Енглеска репрезентација играће маја месепа 1939 године у Прагу противу Чехословачке. Поред Енглеза у истоЈ сезонн нграће у Пра гу и репресентација Шкотске н Велса. Међународш« рвачкп двомеч Немачка—Чехословачка у грчко-рнмском стилу одржан Је прошле суботе у Штутгарту пред 10.000 гледалаца н завршно се победом Немаца са 6:1 у поеннма. Европски веслачки шампионат одржаће се ндуће године у Нталнјн у Мнлану, док ће се 1939 године шампнонат приредитн у Швај царскоЈ у Луцерну нли Цнриху. Годнне 1940 требало бп да организатор буде Чехословачка. Пројектовани веслачкн тромеч словенсккх земаља Југославије, Чехословачке н Пољске по своЈ прилнци неће бнти ускоро остварен пошто су се Пољаци нзЈаснили против ове конкуренцнје.
на ливерпулски ннжењери покушали су да ослободе футбачскн терен Евертонског нгратишта од велике колнчине снега на Један заиста орнгнналан начин. Помоћу специЈалннх електричних мрежа, коЈе су поставилн преко игралипгга, они су за врло кратко време успелн да отопе сав снег тако да се већ после два часа могло нгратн. Овај првн успех Је и постедн>и Јер Је том прнликом утрошепа толика колнчина електричне струЈе да се у будуће овакви подухвати неће исплатитн. Футбалске репрезентације Парнза н Будимпеште однграће 20 фебруара утакмнцу у Паризу. У Мелбурну, у Аустралнји, у фн налном тенис мечу Амернканац Баџ тукао Је Аустралијанца Бромвнча у трн сета са 8:6, 6:3 н 9:7.
ДВАДЕСЕТ ДРУГА СКУПШТИНА ПЛАВИХ ПОЗИВ на двадесет другу редовну скуппггину, која ће се одр-
Лрвакиње треннрају
На стадиону у Вемблеју почела је већ клнзачка сезона. Многобројнн клнзачн и клнзачице Енглеске у ве.гаком броју тренирају за претстојеће утакмице На с.тици се виде (с лева на десно) привакиње Енглеске: Меган Тајлор, Бренда Струд, шампионка Сесилија Колеџ и Памела Стефани пред почетак тренинга
1<ш||||||1ш11|11||м1111п|||||||:
У Лахтеу, у Фннској. где се по- 1 жати 30 децембра 1937 годнне, четком 1938 године одржава свет- ј 20 часова у клупским просторнЈаски шампнонат у зимскнм спорто- , ма (Чнка Љубина бр. 9/П) са слевнма завршен је ових дана велнкн "" к стадион који ће моћн да примп 60.000 гледалаца. Грађен.е овог ста диона стаЈало Је финску владу 2 мнлиона фииских круна. Лацек, одлнчнн аустриЈскн боксер палутешке категорнје, коЈи Је недавно нокаутирао у сред Лондона одлнчног енглеског боксера Мартина бориће се 20 децембра у Лондону протину брнтанског гтгампиона Франк Хога.
дећнм дневнпм редом: 1) Избор два заппсничара н два оверача запнспика. 2) Извештај управпог н иадзорног одбора и давање ралрешннце >правном и иадзорном одбору. 3) Избор управиог н падзорног I одбора. 4) IIнтан.а н предло н. На скушптини имаЈу права решаван»а само чланови којн су наI вршнлн 18 год.. а редовнн и пома„ жући чланови ако су наЈман>е го5 РЈ-мл-ппјн попгго Је завршено I дину дана члановн клуба (чл. 25 клубскнх прави.ла1. На скупштини се може расправ! љати само о оним предлозима кој Ји су пигмено достављени управј вом одбору наЈмање 5 дава пре ; скупштине ' члан 26 клубских праI вила). У Енглеској, где Је ове године | (Из канцеларнје Кеоградеког зима јако богата снегом ових да- I спорт к.туба, 10 децембра 1937).
Јесен>е првенство одигране су прошле аедеље следеће прнЈатељске утакмице: у Букурешту: Рапнд— ј Униреа Трнколор 3:3 (1:0), у Клу- ј жу: Кац—Универзнтатеа 2:2 (1:0ј и у Темишвару: РнпензнЈа—Кнни- ' жи 4:2 (3:И.
1X5 ЛБОККЕМЕКТ5 РОТЈК ТОиб 1-Е5 !оигпаих с! репосЛдиеб (гапса!8 е! ап$1ајб 50МТ ЕХЕС1ГШ АУХ МЕЉЕЕЦКб СО>ГО1Т1С>^5 I I В К Л 1 К 1 Е РКЛНСО-ЗЕКВЕ Л. М. РОРОУ1ТСН ОКАбКОУ1СЕУА 6. ТЕк 24-990 ВЕОСКАО 29)13. 1—5
КАТОЛИЦИ И ПРОТЕСТАНТИ У фУТБАЛУ Шкотска Је земља у коЈоЈ се верска заоштерност нспољава не само у јавном животу него чак и у спортском. Прнлнком недавног гостовања Чехословака у Глазгову, шкотскн новинарн интересујући се о спортским прнликама у ЧехословачкоЈ међу првнм пнтањима коЈе су поставнлн играчнма репрезентациЈе бнло је коЈн је од два водећа клуба Прага католнчки а који евангелнстнчки. Чехословацн су бнлн тренутно збун>ени оваквнм пнтањем. НаЈзад се један из вођства Чехословака сетио да се ривалнтет коЈи постоЈи у ШкотскоЈ нзмеђу водећих клубова Селтика и Ренцерса води днректно на верскоЈ основи. Одмах је објаснио својим грачнма да Је Селтик клуб католнка, а Ренџерс клуб протестаната н да у љиховим клубовима могу бнтп чла нови само они коЈи су нсте вероисповести. Алн што Је најлешпе, капнтен н тренер аматерског тима Селтнка Вили Лајенс је протестант, пгго му ипак не смета да ужнва велике снмпатнЈе у овоме клубу. Интересаптно Је посматрати Једног странца када се нађе на ЈедноЈ дерби утакмнци глазговскнх ривала Ренџерса и Селтика како се осећа када седне између два | табора коЈи поделе трибипе на два дела баш као нграчи терен. По беда илн пораз доноси такорећч I народну жалост нлн славље н преносн се са нгралншта кроз цс град. Селтнк Је освоЈио Шкотскн куп 22 пута док Ј е Ренцерс 17- пута | славио као куп победник. Тнтулпрвака напротв Ренџерс Је изво јевао 13 пута, а Селтнк само 5 Селтик има у клубу 35 плаћених професноналаца за први тнм са месечном платом од 1500 динара, док љнхов тренер Мек Мехени нма само 10.000 динара месечно. Чехословаци су се чуднлн овоЈ заиста необичноЈ поЈавн и питали су се где је овде традШЈЕоналнн шкотски тврдичлук.
Забава најмлађег спортског клуба у Београду Најмлађи н напредни београдскн клуб „Југовић" прнређуЈе 18 о. м. забаву у свима просториЈама хотела ,,Импернјал".
пошто сваки жели да иостигне гол да би добио ту велику награду, и тиме упропасти неколико лепих прилика које би н>егови саиграчи можда искористили да им је он лопту несебично предао у згодном моменту. Ово се односи углавном на навалне играче, а сада тек долази она највеКа неправда. Играчи из одбране такође нису никада или врло ретко у могуКности да дају голове а то значи да они имају да играју и дају максимум свога знан>а и снаге само да би онај играч из навале (који може бмги тога дана најслабији) дао победоносни или гол у опште и добио један леп поклон м-ти награду обеКану од стране неке фирме или поједин ца пре утакмице. Награђнвање играча може бити и корисно, али треба награђивати цео тим подједнако или, ако се хоКе дати потстрека играчима за што бољу игру, онда вал>а награђивати најбоље у тиму. Оваквим начином награђиван>а постигло би се много више него ма којим другим начином, јер тада би сваки играч савесно вежбао и на терену давао боље партије него овако, па би према томе и резултати били друкчији.
Бициклизам Белгнјанац Шеренс поставно је нов светскн рекорд у једночасовној вожљн Познатн белгиЈскн бициклнстнчки ас Шеренс поставио Је у Парнзу на зимском стадиону ноз бнциклистнчкн светскн рекорд у Једночасовној вожњн прешавши 62 км. и 500 м. Нови рекорд поправљен бољн Је од старог за 300 м Кажњен функцнонер клуба „Орао" у Загребу Управнн одбор Котурашког савеза Краљевине Југославије на сво јој сенннцн одржавоЈ 30 новембра о. г. казнио Је на основу § 34 Казненог правилннка г. Емила Ме1 гу. члана
мад. и када се каже да Је песумњиво успео, главни део заслугв прнпада и.има. Г. Драгутиновнћ дао Је добро и убедљиво самољубнвог мужјака, г.оЈи свакако волв Хилди ј своЈе дете, алн - првом реду илепоту Шекспировог ..Сна летн>е пак зато да сеСе афирмнра, да поПи" н тох прнлнком говоои о I Продрс са своЈоз. вољо*. да оствамађији љубави". ..кала се бпншу П" потпуно своЈу среЛу; врнга о с.е граннце из»е»у стварно;тн - 1 <"т«ту '» ««» ™ег, тог.
рак нзмеђу хемнчара д-ра Валтера Деринга н љегове жене Рите. даровите сликарке. био 1е брак из љубави. Али у тренутку. када отац објапивагпстнаестогодишн>оЈ кћери
нестварностн". нз љеговнх уста, у сопственом дому, те речн већ звуче потпуно лажно и празно. Јер он V ствари већ одавно ннје више код куће, него и срцем н мнслима и телом код друге жене. Мајка, разочарана. увређена. бежн у рад. проводн целе дане и ноћи у атељеу, да заборави, да пркоси. Једина спона између н>их Је још дете. али у сталноЈ, безобзнрној свађн оно нм Је само терет, смета на сваком кораку, «ер хоће целим своЈим бићем и својом детнн>ом љубављу да нх задржн заЈедно н уза се. а тиме их спречава да дођу до ,,своје лнчне среће". Алн када најзад дође до развода, одједном обоЈе полаж\- нскључиво право на детншу судбнну, сва ко хоће малу да васпитава на сво-
детету Је код свега тога отнман>а, можда и несвесно, тек у друго* реду. Гца Бобнћ дата Је типнчну своЈу креациЈу полуодрасле девојчипе. савршено потресну у мнмици и гласу нарочито када Је требало изразнтн бол н замиран>е детнљв веселостн и бе; брнге усред ужасне атмосфере лржње, прекора н свађе у родитевској кући. П.)нзор за вечером, на почетку прве слике, затнм пробан>е хаљине за школску претставу и одлазак с оцем нз посластнчарннце с> - таквн моментн, да амо њнх поменемо. Н>ена нгра, у 1 :ојоЈ Је на премнЈери бнло можда понегде неке лакв неуједначеностд, на другоЈ претстави Је бнла оавршена. Гђа Арсеновпћ, као служавка
па-1> да иаџиитава на сво- , Ју руку: љубомора н сваИа траЈу в I ®Р ила - Н "Ј« н.ала много пршн - .. - п л гр пгт2 сахшг. ггггг, i па
дат>е, главни обЈект постаје кћн. Мајка јоЈ забрашује да нде оцу, а она вене за н>им, и потајно одлазн на састанке V некоЈ скривеној посластичарници, под љигавнм погледима келнера. Отац, схвативши одвратност своЈе кћерн према адзокату, саветннку своје бнвше жене, као готов доказ да се „у кући живн сумњиво", одводн малу у свој нови дом. а дете иде за њии, тугујућн за мајком. И, када Је родитељски инат достнгао вохунац. када је ствар дошла до старатељског суднје и ту опет настаЈе бесан сукоб, п\'н узајамве мржње, мала Хилда решава цело питање — вероналом који Је уграбнла из очевог орманчића. Јер у целоЈ стварн има нешто сасвим просто. каже она V агонијн. али то одрасли никада не могу да схвате: она воли тату. алн код њега не може без маме. а код маме, иако Је волн. п\сто јоЈ Је без тате. Њена жртва тоеба да их врати једно другом, V заједннчком болу, када већ нису хтелн да се поново вађу детета ради.
,Т <=»< X ко
функцнонера Загре- ДР Отд^ И *јГ бачког котурашког клуба ,,Орао" у Загребу, радн увредљивог и неспортског дописнвања са савезом, искључен.ем из клуба н забраном вршсња бнло какове функцнје у трајању од 2 године. пгго се овнме свим Котурашњнм подсавезима и клубовима на тернторнјн Кр. Ју | гославиЈе ставл»а до знања.
поготову у немачкој драмскоЈ литератури — коЈа толико обнлуЈе проблемнма полузрелог детета и аегове трагике v кругу стари!их н у др>-штву уоптте, (од Ведекинда надаље, ниЈе нова. па ни сам комад ниЈе нарочнто вешто склопљен. Највише смета развученост, и редитељ треба да буде немнлосрдан у брнсан>у. Од премиЈере до репрнзе — коЈа је имала и зато правн премнЈерскн карактер — режија Је заиста и пзвршила неколико радикалннх брисан»а. н то ннмало на штету целине, — напротнв. Тако Је сасвим избачена заиста непотребна појава адвоката у првој слици, а скоро свуда другде скраћени су дијалозн. Можда не би била по сам комад штета када бн се нзбацнла цела трећа слнка — где Хнлда долази у стан очеве љубазнице да од н>е тражн натраг оца, у нсто време када се он на суду одриче сваког удела у васпи тавању своЈе кћерн, само да бн дошао до потпуне лнчне слободе. Све се то могло с неколико речн посредно саопштитн; овако сцена зависи од способностн глумице која даЈе улогу детета, а томе се и има захвалити што се код нас није толико нн осетила н»ена непотребност. Потпуно не>-месно, међ>тнм. делује хепн-енд: „НадаЈмо се, бнће добро", очевидио накнадно накалемљен — свеједно од кога. Помирљиви завршетак, место срећне перспектнве, отвара само нзглед у нову нензвесност, нове пат ње н свађе, и Још јаче истнче узалудност очајве детиње жртве. Као да се пнсац (нлн реднтељ?) сал уплашио крајњих консеквенца дела. Алн на пггету дела.
Редитељ, гост г. Хрнсан Цанков показао Је н овога п>та своју способност да просторно нскористи позорниц>- н да истиче пресудне моменте. Нарочито вреди поново указатн на његову вештину у постааљању група са жнвм покретима н изукрштаним говором, што Је већ добро доказао завршетком Крлежнне драме ,,У логору". Још боља него та сцена бнла Је у ..Детету у борбн" пета слика, чајанка код Хилднне
био г. Драгутиновнћ, маЈка ва премнјерн гђа Прегарац, а на другој претставн гђа Дугалић. Хилду Је играла гца Љ. Бобнћ. Ове три улоге држе цео ко-
нстакне. Сама улога (вероватио захват>уЈућн преводу) став љала ЈоЈ Је у уста речи као ..хаос" и сл., и го сасвим исправно употребљепе, тако да местнмице ни њена лепа, срдачна игра ннЈе могла да на!>» потребног ослонца у тексту. Несрећан Је са својом улого* бно г. Н. Нсповић. Као адвокат др. Вајгерт он треба да игра стариЈег човека коЈи изрнчито каже како није више опасан". На премијерн је зато био маскиран белом брадом и косом, па Је, нако се трудио, да у држању не нстиче толико сте рост, нпак изгледао тако да му с« тешко веровала ,.опасност" н две-три годнне раније. Да бн се то избегло, на репрази се појавно без браде и без нЈедне седе: кадч Је рекао да „ннЈв више опасан ', изазвао је лак смех код гледалаца... Боље среће са своЈом улогом нн Је била нн г! а М. Поповнћ. Цела трећа слнка као што рекосмо. сама по себн ннЈ е много потребна, а њена појава на краЈу комада, у соби ст-патвБСКог судиЈе, послв катаст само да би се дознало да Је у питању веронал и прочитало Хилдино опроштаЈно пнсмо, скоро Ј|! сувншна. У тнм околностнма -ђа Поповић се свакако није могла истаћн. Што је могла нзвућа из улоге, извукла Је коректном игром. Неуснљено и без претернвања нграле су Хилднне другарице, гце Хасова, Бркаћева н остале.
м а
ајка г^е Прегарац н мајка гђе ХУгалпћ биле су двв из ослова разлнчите жене. Гђа Г.регарац знала Је својој >-вређености да да боју страшнв хладноће, али н скоро беспомоћне резнгнациЈе. Било је у њеним покретпма н речнма у сценама са мужем мање борбеностн него дубоког, на око мнрног пркоса, а у односу према детету мањ е нежностн него добронамерне строгостн. За столом, нена примедба да отац неће доћн на дечју претставу, зв\-чн >-вредљнво; када прегледа ћеркин>' школску свеску, њен укор сече; и, чинн мн се, сенка такве њене личностн даје просто боју н престрављеним речима Хилдине другарпце на телефону: „Н>ена мати...." Те исте речи, међутнм, као да попрпмаЈу кекн мекшн тон, када је у претходннм сценама пред нама гђа Дугалнћ. Она испуњава све што се ;.огађа једном устрепталом, фином женстЕеношћу, једним непрест;шнм дрхтањем бола и бриге, н за дете, н за мужа. Да, и за њега. Одмах. на почетку. када пнта да лн Је он дошао кући, она нспољава внше чежњу за прошлом срећом, н последње наде, него лн конвонцноналну лаж тобож инЈе зј ала, па се ннЈе појавнла; — у с-сађама више патн н преклиње неп> пгго пркосн; њено држање пос.ле м>-жевљевог коначног бегства Је нскрен плач нз све дубнне, нимало пол>->-здржане сузе. Када она каже. кроз с\-зе, да Је нпак „само жена", то пронзилази просто из сваке слтннце њенв свестрано прсхтудиране, али нстовремено из цеие њене природе нзрасле, не проосећане, него прожнвљге нгре. Свака од оме две креацје нма с оправдања у интенцнјама писца, у текслу. Ипак, гђа Д\талић Је внше н п>-ннЈе дала : њој, н супругу н маЈку. Др. ћиКОЛА МИРКОВИЋ
кену у
Вечерас се бира савезни капитен
Г. Поповнћ ће вероватно данас добнтн званнчно прнзнање да вршн ову тешку дужност
Г. Кика Попопић
Вечерас се одржава прва редовна седница новог Управног одбора Јн -а. По правплима а н по обичају, коЈн је досада владао на првој седаици аова упрала Сирала 1е
пословни, казнени. судски н другодборе као н новог савезног капи тена. Тако ће н вечерас вероватн* бнти. Нови одбори Јнс-а. вероватно семањих измена имаће нсте састав док ће вероватно дужност савез ног капитена н да_т>е вршнтн г Кика Поповић. који је наЈпогол нијн н наЈспособниЈн за то местс v отсуству другнх лнчности.
Прва стална смучарск школа на Копаоннку Српско планинско друштво. Београд. и ове године почев од 15 о. м. па до 15 марта 1938 г. отвара у своме планинском дому на Копаоннку (1.719 м.) прву сталну см\-чарску школу са оде- [ лењем за почетннке и >-вежбане ' смучаре. Друштвени смучарски >-чнтел у дому стајаће бесплатно на раг положењу свнма посетноцим дома који се буду за овај к>-р' јавилн. Прнјаве се примају св^ ког дана у планинском дому н' Копаонику. који се налази у цен тру најлепших смучарских теРОН4. Што је » Ћаџ&12 « Већ 50 година произвађа »/3 лекове. Од тог времена крчи пут у борби против патња човечанства. Данас |е »Вачс-ч« светско предузеКе. чији глас допире на све континентс земље. Међу многим неопходно потреоним лековима, који сачињава/у «лог фирме -8аџс\. налази • популаран п р е-
се а А с п и р и н парат против реуме. нахлада и бола. Аспирин је оо јадн>их 40 година у облику јпроширенија лек па свету.
таблета I
А§Р1К1М ПРОИЗВОЛ ПОВЕРЕЊА!
0 гј»с В « ( «гр«р*а оол Св. бр. 751 вЈ Ј