Време, 16. 12. 1937., стр. 11
Ч»твртвх, 16 двцеивар 1637
СТРАНА 18
Н"11 н
; 2^ западној страни брега ноишли смо на уништену батерију. Топови. Војницн, каре, кбла са муницнјом и сандз'цп — све то у ужасној, испретураној крвавој гомнли, < по разривеном тлу. Ко&скн лешеви беху надувенн услед жеге, тако да смо сваки «с очекнвали „експлозију". По загушл>1гвом ваздуху ширио се страшан задах, дах смрте н ужаса. Читав облак огромних зелених мува и обада црекрило је отворене, поцрне* ле ране. Комађе* граЗата и шрапнела лежазго- је разбацаво по прашл>нвој земљи. Не» пгро северннје штрча^и еу последњи остаци. колибе која је свакако служила пастирима. Доспео сам са својом четом л .ман иза колнбе. Ту смо наишли на неколнко војника у лежећем ставу, који су пуцали на противну бла!-у узвишицу, којом се примицао непријатељ. Нвсам га вчдео; само бнх по кАТкад тренутно приметио непгто сиво, што је као огромнн снвн мнш скакутало по запрашсном терену, да би тренутак касније опет ншчезло. Пред нама преко удољине, ва нешто нижем, д>тачком гребену, на коме се уздизаху Још три велнка храста, лежала је јако нст\-рена једна наша чета. Покривала нам је деснн бок. Испред ње се није налазно нико внше од наших. Бнла је најближа непрнјателу. После дужег посмарања, препознао сј м њеног командира, дебелог Јевр>ејина кадета Гугмана- Стајао је иза храста н дурбином испитнвао непријатеља. Н нкако ннсам раз\-мевао чудну храброст комичног Јеврејина, којн је храбро бранно своју опасну позицнју. Он је без мрве страха стајао усправно на густој киши кур-
пешадија- У огромном луку опасала је Велику Главу сн целим комплексом брда над Милином, као да се цео рат, борба на жнвот и смрт усредс РеђуЈе само на ту једину тачку, на тај положај који је бно највише истакнут. Цео крај се тресао од топовске грмљаве, експлозија ручннх бомби и пушчаннх грокј тања. Густ, сивкасто бели дим вукао се као неман зеленим пј>опланцима и пољима, показујући правац којим се напаДач кретао. Над самим врхом, непосредно око нашнх јадних глава, страховито су звиждали шрапнели и крчале гранате.. Разбеснела се заиста ужасна битка, пуна очајања с наше стране. Лево, на суседним странама, омањег брега разгорело се неколико кућа и стогова сламе. Поручник Жалуд, који Је у том смеру нешто тражио својим триедром, узвикну изненада пун страве: — Да, то је он!... Та шта ради, забога, још увек тамо? — Ко, ко? — упнтах унезверено и скотрл»ам се до њега, У малу удољицу пуну траве. — Гледај, гледај!.,. ★ ружио ми је дурбин и ја на брду, где је увелико горело, приметим сасвим јасно нашег бригадира, генералмајора Даниела, седог полућелавог старца јеврејског типа, обично у ратној униформи од грубог ,,комисног" сукна са нераздвојном кутијом ординарних цигарета у џепу, где потпуно сам седи за једним столом, подлакћен, једва држи олизану главу и — прати бекство своје армије... Непријатељ беше допро скоро до њега... — И њему се може отпевати ,,амин!" — и вратић доглед. Бно сам уверен да му не пре-
Р Р1У1АЦ ОД <ЈАНД М О РДВЕиА '
п
шума која је засула. Велику. Главу. Иза колибе која се већ једва држала, сместио се стари иајор са својн»1 пггабом и осматрао бојиште. Покрај њега јс лежао и пуковскн заставннк, високн кацет, упарађени војник са пуког&ком заставом. Она је била савијена у трубу од црног воштаног ћлатна из које је вирило само црножуто држал»е. Да, ТЕСда сб' Још, по старом обичају, застава носила чак до прве бојне линије. тјг I аљба је јако учестала. Наше коморхдце засуле су нас. читавим брдима муницнје, док Је мајор наредио „5сћпе1Иеиег и , занста брзу паљ6у. Бомбе се рвзгореше у напгам рукама. Вреле; скоро усијане машинске Нушке заштекташе као бесва, 1ЛТенад. Темпо је био — паклен. На пољима, обропцима, брдским косама, свуда куд је око допирало поЈављивао се у свим лнннјама непрнјатељ. Беше то кћ редовна војска, српска
П
.0ЈИС«^_н1иш:а друго_већ.да.лепо остане код — њнх. —'Изгледао мн је као играч који дубоко замишљен седи над изгубљеном „банком". Али, признајем, да сам и према њему као и оном дебелом Гутману, осетио истинско дивљење. Ти се људи нису бојали!,.. Дал>е нисам више имао времена за размишљање- Над нашим главама прснуше шрапнели и киша изломљеног гвожђа засу цео положај. Поручник Жалуд Јекну- Рањен једним отпатком позади, скотрљао се низ падину У истом тренутку водник Гутман, са позиције испод три храста, затражи појачање. Натпоручник — ађутант викаше „храбро" из своЈе полуразрушене избе: — Трећа чета „Уот^аНб", као појачање кадету Гутману! Али наша чета није имала командира. Нико се од „шаржа" ннје усудио да прими команду. Сви се очајнички приљубилн уз земљу да би сачу-
КОАШЦ.ВРАЧАР КАСИНА
} 3, 5, 1, 9.90 - едом - у 2, 4, в фрашоског ремек дет којс јв добнло Мусолинијев оехар — прву иаграду на филмском феставалууВеиецнјн
ПРВИ БАЛ слкхег т>т. вли ° У гл. ул. екипа од 8 најбољих уметЈГика: Хари Ги>р,. Марк Вел, Пјлр Влашиар, Фернанде-* Луј Жуве, Реии, Фрапсоаз Рл^еЈ, Пјер Ршпар Внлм. КОД ВРАЧАРА ОД 21Л0 ! АРТИСТПЧКО ВБОЕЛО ВБЧЕ
Данас у 3, б, 7, 9.30 сеизациоиалиа премијера напетог садржаја и днвних саимака
вали кожу од смртоносне кише. Чнтаве салве шрапнела бесомучно су летеле на нас и засипале цео брег неиздржљивом Ватром. У том трен>тку кррррах... Граната... Колиба одлете у вазд>тс, мајор ишчезе а натпоручник бачен у вис огромном снагом, паде као трупац међу нас. Лепи заставник, преполовљен пада до растргнуте заставе. Некн полудели војник, којн внше није осећао смртну страву, јурну на заставу и подиже Је искидану и крваву. Натпоручник још увек наређује, иако већ у 1х>пцу: — Са-а-ч-у-вајте заставу!.. Л јјтим се на толики идиотизам, обухватам мислима цео овај пакао, пропаст и говорим као обично самом себи: „Заиста Је последњи час да киднем одавде..." ★ стог тренутка, напрежући очајничкн последње своје силе, враћаЈући Још мало душу у тело, дочепа ме, или Је бар то хтео, натпоручник за раме, и уснама, на коЈе навнраше црвена пена, нареди: — Ви, ви, са тим вашим „швармом" одмах, б-брзо к-ккккаддеету... Г-ггу-тманну!.. Колебам се за тренутак а онда стављам све на једну кар-
И
ту. — „Вабанк!..." Ако прејурим у неколнко срећних скокова теме брега, сурваћу се у кланац а онда сам — спасен. Бацам један оштар поглед по момчади око себе, као да сам желео да им -сугерирам бес- I П1 >имерну храброст; савих се у лук, наЈежнх, одупрех снаж но пушком о земљу и викнух колико је грло носило: — За мном! ...У главн настаде пауза, празнина, амбис. Само се у бескрајној, магличастој дубини показао Један знак питања: — Куда...: Куда... ? Летим, скачем као гоњени, рањени Јелен. Око мене сви ђаволи пиште, свираЈу. Они највећи грме, плазе се, сикћу, праскаЈу. Нешто ме удари у шапку. Забацих леву руку, дохватнх се за главу, падох и ваљам се, котрљам по жбуњу, странпутнцама, изривеном пла нинском страном, доле у увалу... Са обе стране, иза мене јуре моЈи верни пратиоци; нешто се ломи, неко јечн, неко пада — алн ја само летим наниже и задржавам се тек на самом дну. Прса ми се надимају, срце бије лудачки, а са косе, лица, врата и целог тела лије зној у потоцима. (Наставиће се)
Изненадни вереник
В'
агрем се био расцветао раније него прошле године. Прнјатан југ> њнхао Је гране и разносно мирис. Тачно под багремом, ухвативши се за кваку жапије, Мими је испраћала братовог најбољег приЈатеља Вориса Желева, младог потпоручника са узаннм плећима и необично висОког раста. Вече се одавно већ било спустиЛо и у мраку Мими није могла да добро распознаје црте сабеседника. Видела му је само раштркане косе и контуре његове фигуре, која је бацала огромну сенку чак до куће преко пута. Мала улица Је била сасвим замрла. На другом углу група девојчица тихо Је скакутала на конопцу, затим су се посвађале због нечега и разишле. Мими се бојажљиво освртала улицом, продужујући да глади кваку на вратима. Она је говорила тихо али брзо и живахно, затим Је упијала своЈе плаве очи у његове, саслушавала га Је до краја и почињала поново да му шапуће. Настављајући овај разговор, прешао Је доктор Мирен на проблем насилне смрти код животиња и код људи. Барон је са огромним уживањем слушао наш разговор, грејући међу длановнма чашу одличног вина нз Шварцвалда. Стварно, то његово внно било је одлично. Али, то га ипак није спречавало да наш разговор, разним упадицама, продужи и даље, и са — рекао бих скоро — љубављу га слуша. Барон ј је чак, пунећи поново наше чаше, рекао нешто врло свирепо: — Господо... у здравље смрти! И он сручи вино у грло, румен у лицу, сјајних очију. «—... разуме се у здравље смрти других!... — додаде он. Др. МЈфен испружи дугачке ноге у ловачким ципелама према ватри: — Ти тајно уживаш у мукама других створова, зар не, драги мој Егоне? — Часна реч, докторе, смрт без фраза досадна Је, досадна Као гола жена. Чим настане смрт без мука, онда није занимљиво за сведока... нарочито за свеДока. — Значи, мучење је украс смрти ? — Наравно! Кад ја убијем неку птицу од прве, моЈе ловачко самољубље је задовољено. Али кад само раним птицу, па се она самртнчки копрца и маше репом, узалуд, онда Је задовољена Једна моЈа жеља. — До сада сте, бароне, говорили о смрти код животиња, али шта мислите о смрти код људи?
ачимп ОД МОРИСИ Д&1/ОБРВ, Шта подразумевате под
тим : — Држао сам се само онога: „ Даље руке са моје земље!" Гађао сам из митраљеза и сигурно убијао, али никада нисам тражио непријатеља. бар не лице у лице. А ви? Јесте ли ви убили коЈег Руса, Француза, Румуна? — Нажалосг, нисам. Ја нисам имао прилике да пуцам. — Пре свега не треба, са разумне тачке гледишта, бркати осећај војника, који у колсктивној психози рат^ убиЈћ ЈКИво биће пред : ' собом,' са индивидуалннм доживљајем човека, који са предумишљајем, у миру, убија другог човека. Та два начина убијања су потпуно различита, како с обзиром на разлог тако с об-
&
арон се загледа у мене: — Јесте ли били у рату, драги мој? — Да!.. А ви? — И ја! Можда смо чак стајали један према другоме у рату између 1914 и 1918? Барон жмирну оЧима и настави мирно, као да прича какву шалу? — Јесте ли можда убили? — Можда!
зиром на последице. Пре свега, када се убије у рату, то вам је херојство које се декорише, а када се убиЈе у миру, то вам је злочин који се кажњава вешањем. Када човек помисли на то, онда се слаже са хумористима који пишу веселе приче о нашоЈ великоЈ цивилизацији. — То што сте рекли о убици и хероЈу сасвим је тачно. Пре свега убиство, хладнокрвно, у миру, тера покаткад убицу у лудило, док убиство на бојном пољу се заборавља чим престане рат. Велика већина
воЈника коЈи су убиЈалн на боЈном пољу заборавила је своје злочине. Док усамљеног убицу стално нагриза, као рак, сећање за његово недело. — Морал: ако желите да убијете, чекајте следећи рат! Др. Мнрету се смешкао. Ја сам се окренуо према свом домаћину да га упитам за његово мишљиње. Он стави чашу пуну вина на камин: —• Ја знам људе коЈи неће да чекају мобилиЗацију. —т Наравно... Убија се свн" кодНевно. И по р^чуну*"^ероватноће, могло би се рећи да свакН човек на__земаљској кугли има једну према 3 милијарде 528.000.000 шансу да буде убијен на двадесет четири сата. Свакога дана, извесан човек, на земљиној кугли, извлачи бројку на убилачкоЈ лутрији. —• Та статистика је занимљива, врло интересантна, рече замншљено барон гледајући нетремице пламсање свећа на Камину. — Па, промрмља доктор Мирен, погинути из револвера неког љубоморног човека и умрети под неспретним зарезом ужурбаног хирурга, у ствари је једно те исто. — Не заборавите, драги мој докторе, сјајну мисао натег Монтања: Сваки дан Води смрти, последњи стиже до ње. — Пошто ми цитирамо вашег уваженог филозофа, не желим да будем неучтив, али ћу вам зато испричати једну малу причу коју сам јед-« ном чуо на аустриЈском двору. Једнога дана је царица Марија Тереза вратила посету једној од њених дворских дама која је имала деведесет и шест Година. Да би Јој подигла мо"рал, рече јој суверенка: „Видећете, контесо, доживећете ви сто година! .." Тада ЈоЈ Је стара дама одговорила, климајући незадовољно главом: ,,Ве* личанство, ви нисте ни мало великодушни, зашто бих-живела само још четири годџне?" (Наставиће се)
ИспраћаЈ се много отегао. Мими је подрхтавала од вечерњег хлада, савијала рамена и смојала се тихо и пригушено. Борис Желев морао је ујутро да отпутује на фронт. Осуство му је било нстекло и, умољен од сестре, нмао је да своме пријатељу однесе пакет н писмо. — Дакле, госпођице, до виђења! Надам се да ћемо кроз три месеца моћи опет да измењамо своја одушевљења са нашнм омиљеннм Хамсоном... Само, разуме се, дај Боже, да дотле не откријете неког новог писца и да нам се укуси не сукобе! Он Је звецнуо мамузама, пружио руку и стиснуо мајуш ну топлу руку младе девоЈке. Она Ју је задржала. Мнми је погледала дуж улице, горе и доле, окренула се и погледала натраг у двориште кућице са осветљеним прозорима и изненада, неочекивано и несвесно пришла му Је брзо и пољубнла га негде окб слбпог ока. Пртом се одједно^м* наслонила тешко на врата, коЈ& су зањихала дрвену ограду, и зашкринала. Вагрем Је просуо беле цветове.
О"
ж« Ј 1 V/ и
елев коЈи је у почетку био збуњен сметен, брзо се снашао. Пришао јоЈ и хтео Је да је погледа у очи. Али је оиа непокретно гледала у земљу и ћутала. Пришао Је још ближе, очи- ј стио неколико цветова који су пали на њеие косе и мирно је ре^ао: — Шта вам је? Мислим да плачете ? Затим јој је помиловао руку. Она Је ннЈе повукла. Пбгледала су га два крупна ока пуна суза. — Мими, наставио је он ја сам изненађен... Ви сте ми до пре недељу дана причали о вашој љубави према неком глумцу. Забављали сте ме « њиме за време целог отсуства, а сад.. Млада девоЈко, не разумем шта се с вама догађа„. Мими је покрила лцце длановима: — Не разумете... а Ја зас волим... вас... — Мене? А оног... глумца?... — Вас... вас... оног само онако!.. — Мими, како „само она^о" ? Мими је промрдала раменнма. —• Боже мој, раније сам симпатисала њега. Волела сам га... како хоћете га назовите... али с њнме се Ја чак и не по-
ТРОЈКА
(бџк 1а р15те в1ансн8) У глапинм удогама Жан Мира — Жеин Холт Шарл Ванел Додатак: Модерна ЧехослОвачка ЦИНЕ ПОПУЛАРНЕ ложе 6, 10.' 16 — аа сТоЛОм 15
УРОНИШиСЛАВИМ
3, 5. 7.10, 9.30 — а.30, 4 30, 6.30, 9 Фраицуски филм о братству човечанствз ВЕЛИИА ИЛУЗИЈА — 1-А ОКАН1)Е 1ШЈ5КЖ ЖАН ГАБЕН, Д1ГГА ПАРЛО, ЕРНХ ФОН ШТРОХАЈМ Журнал се приказује само на ввчерњој претстави.
Следећн програм: Премијера л>ујбавног филма снажног драмског садржаја Реституција Роберт Тајлор - А1РИН ДН
К0Л0СЕУП)
у з; 5, 7 и 9.30 Напете пустоловине у прашумама Африке. Днвл»а страст у дивљој природи! Крик џунгле У гл. ул. ВАРНЕР ВАКСТЕР „М О Д Е Р Н А ВЕНУ С' ЦУН 71АНГ НајновиЈи Попај морнар ..ПОПАЈ МУЗНЧАР"
ДОЊА САЛА Данас у 3, б, 7 и 9.30 Премијера Метро Голдвнн комеднје НА РАСКРСНИЦИ ЖИВОТА у гл. ул. популарни В А Л А С В И Р II УНА МЕРКЕЛ, ЕРНК ЛИНДЕН У 3 ч. сва места по 10.— дин.
„ЛУКСОР" — ГОРЊА САЛА у 3.15, 5.16, 7.20 н 9.20 милионски фнлм САШЕ ГИТРИ-А ИРУНСИИ БИСЕ^И
ОДЕОНмКОРЗО
у 3, 5, 7 н 9 и у 2,30, 4.30. 6.30, 8.15 н 9.30 ПРЕМИЈЕРА Ханс Алберс КЕТЕ Ф. НАЂ „На крају света" Изванрсдан н данас актуелнп фплм. У хаосу кинееког рати, Европ.канн беже из ме1)ународнИХ концсспја, а иррод свих патнл ралвија се ве.шка љубав
знајем... а вас. Ми смо сродне душе, осећам то!... , ★ на је била стасита, висока, н са врло. лепим вратом. Имала је дугул»асто, бледо лице мадоне. Данима је млади човек посматрао са истннским уживањем, али ни за тренутак није помислио да може очекнвати то јшто се деснло ове вечери. Она Је волела другог. Говорила је стално о њему, гурала се као мангупче пред позоришном касом п истискивала све друге, само да успе да узг ме карту када је играо њен л»убимац. И сада одЈеДНом воли њега, скромног потпоручника, у коме није бидо ннчег глумачког. Било му је истовремено чудиовато и врло пријатно. Врзо Је упитао самог себе о нечему, насмешио се задовол.ан одговором који је ,сам у мислнма дао и ухватцвшн је за обе руке, рекао је већ разнсжек: — Мами с и _2а _тебе во.ш«. Нисам био тога свесТан досад^ Она је уздахнула, ослобођеНа и радосна. — Да уђемо унутра. Борнсе... брже, код нашнх... Оиа га је брзо повукла у кућу, понавл»ај,\ ћи непрестано; —• Ах^ како ће се зачудити, како ће се зачудити! ДочеКала 1гх јо мајка занста веома зачуђена. — Мама. да ти претгтавнм мога вереника! Борнс јој Је као у сну пољубио руку и расцерекао се Као ошам>ћен, гледајући смешан израз чуђења исписаног На лицу старнце. Она га је заГрлила некако извештаченр и усил>ено. Исто Је то учинио Н отац, сТарп пензионисани учн-. тел, који Је ушао после неколико тренутака. 'Заређала су се питања, одговори, ђечерали су и пили вина. Мнми је свнрала на клавиру а он Је глеДао усхнћен и заљубљев, јер је бно у двадесет другој годнни старости и схватио је да тек сада почиње за њега прави живот. МАРНЈА ГРУВЕЧ1ЛПЈЕВА (Са бчтарског. гтревео Н. М?лшшћ)
Роковн за плаћаље телефонске претплате У вези са тражењем једног дела телефонских претплатника, да нм св одобри шастћмегечно н годишње плзћан.6 . телефонске претплате, обавештавају се претплатмнцн. да је Тромесечно плаћање телефонске протплате којв важи од 1935 год. било уведено у иитересу оамих претпла1?шп<в ради лакшег плаћања, алн ово не искључује плаћање шестомесечме или годишње претплате. Сваком претплатннку остављено Ј« на вољу, да преплату плаћа било тромесечно. бнло шестомесечно нли годишње унапред. Претплате за дуже време од 3 месеца плаћаће претплатници на исти Начнн као н за трн месгца. У местнма у којнма се вршн уплата чековннм уплатннцзма. мог>- претплатннцн добнти нсту код дотпчне тел^фонскв централе.
Ускоро најновнја премијора ШИРЛИ ТЕМПЈ1
Загражиге Оесплатни ценсвник 1 МА]НЕЈ1 ХЕРОЛД Ш ГКмЗм МАРИБОР бр*г