Време, 16. 12. 1937., стр. 3

Четвртак. 16 децембар 193Т

оксмс

СТРАНА 3

Грчки Краљ ЂОРЂЕ

Крал> Ђорђе II, који данас стиже у нашу престоницу, роћен је 7 јула 1890 год. у Татоји, живописној кралевској резиденцији, која се скрива у Декелијској шуми, баш пред самом Атином. Данас му је четрдесет седам годнна, он је у доба потпуног расцвета човечанских способности. Са 15 година он је ступио у војну школу Евелпидску да изучи војне науке, а затим је нздржао стаж у морнарици, која је традиционална слава Грчке. Кнежевић Ђорђе био је офицнр у првом пешадијском пуку у доба објаве балканског рата. Био је придодан грчком Генералштабу приликом похода на Солун. За време целог трајања рата а нарочито при опсади Јањине показао је стварну храброст и то без непотребног истнцања. Његова простосрдачност, његов диван официрски став начинилн су га популарним. Доцније у Малој Азији постаје већ шеф и добија ранг генерала. У децембру 1922 г. Ђорђе II ступа на престо под најтежим околностима. За време своје! кратке владавине хтео је да измири идеје о достојанству и крал>евске прерогативе са поштовањем за народну вољу. На тај начин он је схватио своју улогу тако као да она тражн крајњу неутралност у унутрашњим сукобима. Позван поново на престо, пре две године, од стране народа који је био уморан и истрошен заверама и унутрашњим расцепима, крал> Ђорђе II имао је пред собом крајње деликатну ситуацију. Али, он је био наоружан успешним оружјем: смишљеношћу, потпуном владавнном над самим собом, вештином да увек схвати оно што је битно у једном питању не губећи се у детал»е, искуством и познавањем л»уди који се добијају дугим, храбро поднесеним искушењима. А пре свега и изнад свега он је имао љубав према отаџбини коју је најзад повратио и имао је чежњу да је поново види. „У мом положају" — говораше он једног дана после повратка у Грчку — не ради се да ступам у посед свога добра. Ја немам менталитет једног Власника. Ако су Грчкој намењене све моје мисли и ако је ја волим — то је само зато пгго је она моја отаџбина. И ја се бринем само за њену будућност и њено благостање." Изграђен н прокушан у школи великих британских традиција, грчки суверен успео је да смири духове и поврати поверење у земл»и. Од првог часа он је показао високо схватање својих дужности и вол»у да усклади слогу савршеном беспристрасношћу у начину владавине. Краљ Ђорђе најпре је лојално покушао да поврати нормално функционисање парламентарне машинерије. Али његови су напори постали узалудни услед уздржавања неколико политичара који нису хтели да учествују, и поред узбудљивог апела владаочевог, у образовању владе која би била истинска влада народне слоге. У току лета 1936 г. Метаксас који је заменио на власти г. Демерџиса нашао се пред тешким трзавицама које су претиле и режиму и друштвеном поретку у држави. Парла-

менат очигледао био је немоћан, подељен у странке мање више једнаке и привидно непомирљиве. Комунистички метеж претио је. Тада се шеф владе одлучно на енергичне мере уз пуно одобравање краљево који се решио да све потчнни јавном спасу. У току две године владавине краља Ђорђа II много је постагнуто у Грчкој на пољу моралног подизања, као и подизања привредног и војничког, а такође учињено је много и да се разјаснн унутарња и спољна ситуација. Тто се тнче ове последње краљ Ђорђе потпуно је убеђен у благотворно дејство балканске антанте ради мирољубиве сарадње држава Балканског Полуострва. Он је увек био надахнути поборник ове организације. Осим тога везан тесним рођачкпм везама са династијом Карађорђевића он је увек био велики пријатељ Југославије. Г» Делбос СТИГЛСг ф Р ан ЧУ ска штампа о посети г. Делбоса Југославији „Схватимо Југословене. Будимо са њима реалисти и иетражимоодњих напоре које ни сами нисмо учинили"

Јуче

по подне ПРАГ

Праг, 15 децембра. (Телефонски извештај). Француски министар иностраних послова г. Делбос стигао је у Праг у 4 20 часова по подне. Око станице Вилзон, која је била веома свечано искићена, окупила се огромна маса света. На перону поздравили су француског госта министар спољних послова г. Крофта, чехословачки посланик у Паризу г. Осуцки, скоро сви чланови владе и дипломати. Када се г. Делбос у друштву г. Крофте појавио пред станицом маса му је приредила врло одушевљене манифестације које су се поновиле на целом путу од станице до Француског посланства где је г. Делбос отсео. Праг је искићен чехословачким и француским заставама. Сви листови посвећују прву страну врло срдачним поздравним чланцима упућеним г. Делбосу. Интересантан је коментар органа национал-

Белгија напушта Друштво народа (Наставак са прве стране) „Белгија треба да се повуче нз Друштва народа или да да иницијативу за једну нову европску политику, односно међународну реорганнзацију базирану, овог пута, на сарадњи свих сила, ма којој идеолошкој групи оне припадале, а водећи рачуна о искуствима која смо нмали после рата". Белгнја, каже се у бриселским политичким круговима, има гаранцију Енглеске, Француске и Немачке. Друштво народа не даје јој никакву допунску гаранцију. Напротив, оно јој ствара бриге мање или више озбиљне. Према свему овоме, у добро обавештеним круговима говори се да се хипотеза о напуштању Друштва нароча од стране Белгије узима обзи.">"о у обзир у Бриселу. А. ВИСОН

НагракициВустрије надвојвода Ото прижа вође аустријских монархиста

(Од нашег сталног дописника) Беч, 15 децембра. (Телефонски извештај). — У времену од суботе до данас боравио је претендент на аустријски престо надвојвода Ого у Лихтенштајну, у главној вароши Вадуц, као гост кнеза од Лихтенпгтајна који живи у Бечу. Кнез од Лихтенпггајна је један од воћа монархистичког покрета. Варош Вадуц удаљена је свега неколико километара од аустријске границе и са прозора замка у коме је боравио надвојвода Ото Аустрија може да се види кроз маглу. За време бавл»ен>а у Вадуцу надвојвода Ото примио је делегате свих монархистичких делегација у Бечу на челу са н»иховим вођама. Исто тако разговарао је у појединостима о враћан»у иман»а Хабсбурзиага о чему је било одлучено у петак у Бечу. Одлучено је дв се. к&л буде престалв забтена збооовв које је проглашенв зв вцеме божићних првзника. изврши смотрв монархистичких енвга. Поема томе извбран је 11 јвнуар зв одржвввње великих зборовв по пелој земљи в само у Бечу биће одржено девет монаохистичких зборова У провинцијским вврошима биће тоге дана одржано 60 зборовв. То требв дв буде доквз

Избори у Совјетској Русији Москва, 15 децембра. Централна изборна комисија објављује комннике о резултату општих избора врховног совјета СССР. Према подацима из изборних округа добијених до поноћи 14 децембра, забележен је избор 1143 посланика Врховног Совјета СССР. Изабрани посланици су кандидати комунистичког бло ка. Пребројавање изборних листића у главном је завршено изузев неколико мањих и удаљенијих изборних округа, чији подаци могу нешто мало повећати бро1 гласача. СССР броји 9У,639.478 лица која имају право гласа за избор Врховног Оовјета СССР. Према подацима из изборних округа гласало је 90,319.346 лица пгго чини

колико је монархистички покрет порвство в број присутних нв зборовима. како уверавају монвр хисти. биће очигледна чињеницв којв ће потврдити изјеву воће мо нврхистичког покрета г Визнерв де број монерхиств у Аустрији прелвзи један милион. САМСОНОВА

социјалне странке „Чешког Слова" у коме се каже: Погрешно би било мислити да је г. Делбос покушао Пол,ску, Румуннју и Југослапнју да задобије за склапање споразума о војничкој помоћн Чехословачкој. Француска и Енглеска настоје ових дапа да побољшају односе са Немачком и то би била врло рђава дипломатија ако би оне нстовремено се трудиле да етворе круг војних савеза око Немачке" (Тел. Комп.)

пише г. Барес у „Матену

г. идн о протеривању г. Харисона изЈугославше Лондон, 15 децембра. — Упитан у Доњем дому поводом удал»аван»а г. Харисона из Југославије, г. Идн. пошто је дао објашњења о информацијама које је 7 о. м. примио од југословвнске владе, рекао је да давање дозволе за борапак и одузимање дал>ег права за боравак у једној земл»и јеете ствар о којој одлучује затггересована влада. Одговарајући на друго питан»е: да ли је праведно да се једном британском поданттку откаже боравак у једној земл»и из разлога какви се наводе, г. Идн је рекао: „Није реч о томе да лн је то гтраведно- Мн смо сами увек истицали прапо да у односу према страним поданицима у Великој Британијн поступамо онако како ми сматрамо да је добро. Како ми прндајемо важност том принцнпу, јаоно је да не можемо предузети неку акцнју која би н»ему противречила". (Рајтер)

Париз, 15 децембра. — Јутрош- | тави никакву сумн»у у то да су | шн сле у обзир ЈугославиЈа Је из н>а парнска штампа репродукује ! сви политичари ове земл»е, били ј свег срца са нала. Са нама Ј1в коминике, којн је објавл»ен Јуче ј 011 ^ по подне по завршетку разговора

између претседника владе г. др Милана Сгојадиновића и фрвнцуског министра г. Делбоса и истиче. према агенциским вестима, важност економских конвенција које су биле потписане у Београду- „Пти Паризијен" доноси од сзог нарочитог дописника г. Бургеса из Београда дуг чланак у коме се између осталог каже: „Тродневни разговори г. Делбоса у Београду завршили су се јуче у атмосфери споразума и срдачности које су се испол»иле већ при првом додиру између г. др. Стојадиновића и претставника Француске а који су се појачали тим више пгго су се два државника бол»е упознали и продужили резговоре". Пошто је истакао да је коминике прочитан од стране г. Делбоса у присуству г. др- Сгојадиновнћа, г. Бургес каже: „Треба подвући у овом погледу. да се југословенски претседнкк владе није ограничио да учествује само у протоколарним церемонијама, већ да је он држао до тога Да првти г. Делбоса. ггрема коме. каже. да гаји личну симпатију Тако између осталог оба министра су заједно отишли у југословенски парламенат где је заседавао Фиетансиски одбор. Фрвнцуски претставник био је дочекан топлим речима од стране претседника Скупштине. С друге страие један сел»ачки посланик упутио је г. Делбосу срдачан говор који не може да ос-

члаједнодушни у

Јапан поставља

Пекинг, 15 децембра. — Нова влада у Пекингу, која је данас преузела дужност, састављена је од 8 чланова н три одбора: Извршни одбор у коме поред претседника има пет министара, Законодавни одбор и Судски одбор. Кјанчао Цунг остаје и даље претседник општине у Пекингу. Нова влада у својој декларацији истиче да ће поштовати стечена права страних држава и да оставља врата за споразум са владом у Нанкннгу. Једна овлашћена кинеска личност нагласила је да је нова влада „де факто" призната од стране Јапанаца- Она за сада не очекује признање од стране дипломатских претставника страних држава у Кини. (Авас) Г. Х1ГРОТА НУДИ АМЕРИЦИ ОШТЕТУ ЗА СВУ ШТЕТУ Вашингтон, 15 децембра. Министарство иностраних послова објављује текст ноте коју је јапански министар иностраних послова г. Хирота предао америчком амбасадору у Токиу пре но што је амерички амбасадор предао јапанској владн протесну ноту претседника г. Рузвелта. Г. .5% од целокупног броја гла-1 Хирота вели у јапанској ноти:

сача. Овако велики проценат гласача кије био познат ни у једној европској држави. Може се већ из тога извести закл»учак: колико ова статнстика уопште одговара стварностн.

У ГРЧКОЈ ЈЕ ОТКРИВЕНА БАНДА ФАЛСИФИКАТОРА НОВЧАНИЦА (Од нашег сталног дописника) Атнна, 15 децембра. (Телефонски извештај ) — Атинска полиција ухапсила је вечерас једну банду фалсифнкатора грчких банкнота од 1000 драхми. Полнција је запленила цео материјал за израду банкнота као и 2.500 израђених фалсификованих новчаница по 1000 драхми. Ову банду сачин»авало је шест чланова од којих и једна жена. Мећу члановнма налази се и један Југоеловен који се зове Влади- ; мир Тодоровић, а који је специј^лкгта за фалсификовање вочДр. ЗАРНФИС '

.Један извиђачки авион који је летео доста ниско и који услед атмосферских прилика није могао да распознаје обележја на једном броду ни да види да се ради о амсриканском броду или пароброду сматрао је да треба бомбардовати тај брод. Услед тога је сматрајући да је брод Стандард Ојл Компаније „Панеј" један кинески брод који превози кинеске трупе, гађао брод бомбама и потопио га. У таквим приликама је јасно да је цео инциденат резултат једне грешке. „Јапанска влада која дубоко жали тај случај услед кога су оштећени један амерички ратни брод и други бродови и услед кога је погинуло више жртава жели да изјави своја искрена извињења аме-

„Јапанска влада платпће отштету за све губитке који су том прнлнком настали н

предузеће потребпе мере про- ј „У том случају ће командант тив оних који су одговорнн ' :апанских трупа понетн пуну одза тај инцндент. Она је већ I "иорност за све испаде овојнх

дала наређења локалним властима да би се избегло понављање сличних случајева. „Јапанска влада гајн топлу наду да прнјатељски одпоси између Јапана и Сједнњоппх Држава неће битн помућени овим несрећним случајем". (Авас) У НАНКИНГУ СЕ ЈОШ ВОДЕ БОРБЕ Шангхај, 15 децембра. Званично саопштење јапанске војске признаје да се у Нанкингу још увек воде на разним местима вароши борбе против осамљених кинеских одреда, нарочито у северозападном делу града. Јапанска команда сматра да ће још требати два или три дана док Нанкинг не буде потпуно очишћен од кинескнх војника. (Авас) ЕНГЛЕСКП ЛИСТОВИ ТРАЖЕ ЕИЕРГИЧНУ АКЦН.ГУ У К1ШИ Лондон, 15 децембра. — Издашна извиђања моја се чине са јапанске стране у вези са инцидентима да реци Јангце нису задовол»или британско јавно мишљење. „Морнинг Пост" сматра да јапанско извињење и из ава о накнади пггете не може да задовол»и. Лист очекује да ће јапанска врховна команда сменити пуковника Хашимота који је наредно у Уху да се отвори ватра на стране ратне бродове. Неопходно је потребно и за сам углед јапанске војске, вели се дал»е у чланку, да се свим јапанским јединицама наметне дужност поштоваља права неутралних држава. Коментаришући изјаву јапанског министра претседника кнеза Коноја да је пад Накинга само увод за дал»и рат" „Дејли Телеграф" између осталог вели следеће: „Јапан Још није извојевао победу како су то предвнђали команданти н»егове воЈске. Јапан не сме да се упусти у нзазивање западних снла у тренутку кад његове трупе крваре у средишту велике земл»е која му Је, такорећи, на прагу". „Н>ус Кроникл" поииљући вест да је г. Рузвелт затражио да се Микадо лично извини за ннциденат, између осталог вели;

јединнца . У истом листу г. Вернон Бартлет тврди да пространа дал»ина и ограничено време говоре противу поморске демонстрације страних сила, али да не искл»учују такву акцију, ако с јапанске стране не падну гарантије да се неће такви ннцидезгги више понавл>ати. „Дејли Телеграф" сазнаје да ће британска влада на својој данашњој седници донети одлуку, и то не само у вези са овим кнцидентом, него и у вези са оопггом политиком Велике Британије према Кина, подразумевајући ту и звпггиту британскнх интереса у тој земл»и, а нарочито запггиту Хонг Конга. Британска влада ће вероватно донети одлуку о појачању британских поморских снага, у кннескнм тепитори;"алннм водама. „Дејли Експрес" вели: „Јапанскн генерали добили су рат у Кини, алн ће га, нзгледа, морати изгубити јапански државници". (Авас) Ј>'ЧЕ ЈЕ ПОСЛАНА У ТОКНО ЕНГЛЕСКА ПРОТЕСТНА НОТА Лондон, 15 децембра. (Телефонски извештај) — Сутра ће се објавити текст енглеске ноте упућене јапанској влади која је данас састављсна на редовној седници енглеског кабинета. Пре седнице г. г. Чемберлен и Идн утврдилн су главне тачке ноте. У полнтичким круговима верује се да је тон ноте врло енергичан и да се у њој тражн да Јапан предузме хнтне мере да би се онемогућилн даљи инци^енти. На седници владе било је говора и о снтуацији у ХонгКонгу. Јапанско напредовање у Кннн угрожава ову енглеску колоннју и нзгледа да је на данашњој седннци бнло говора да се знатно појача број енглеских војннх снага у Хон Конгу, а нарочито ратна морнарица. Миннстар спољних послова г. Ндн на данашњој седници Доњег дома саоппггио је да је еиглеска протестна нота послата у Токио. У овој ноти енглеска влада објашњава свој став према инцлдентнма у последње време. (Тел. Комп.)

нови опозиције. својим осећајима према Францус кој. Један од вођа Југословенске радикалне заједнице г. Ђура Јансчовиђ коментарисао је ову чињеницу овим речима: ..Што се тиче Француске, између нас и опозиције постоји и ту као и на свим осталим теренима борба. Али та се борба састоји у томе пгго се такмичимо у пријатељсжој ревности према вашој зсмл»и". Једнодушност истиче такође и из разговора које је г. Делбос могао да води јуче увече у посланству са главним члвновима опозиције који су ое видели у салону г. Брижера поред Кнеза Павла и г. Стојадиновића. Ови су разговори довољно показали нашем министру да Је читава Југославија нераздвојно везана са Френцуском и да би свака политика која би покушала да се инспирише каквом другом наклоношћу неизбежно наишла «а апсолутан отпор југословенсхог јав ног мњења У аудијенцнји код Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника Јуче по подне имао сам ретку част да будем примл»ен у приватну аудијенцију од стране Кнеза Павла, у Његовој резиденцији, Белом Двору. Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник казао ми је да је јака Југославија која живи у миру са својим суседима, баш због тога за Француску много драгоценији саветник него једна поцепана н угрожена Југославнја. То је очигледно, с под условом да у Београд\ Паризу влада исто поверење као и раније. У томе погледу посета г. Делбоса била је од неоспорне користи. Француско-југословенски односи, иако су сада постављени на моло друкчију основу, могли би се од сада развијати без задњих мисли на добро обеју земаља." Дописник лнста, затим износи главне основе потпнсане политичке конвенције, па затим каже: „Увече пре него пгго Је напустио Београд г. Делбос је одржао последњи састанак са г. Стојадиновићем, који Је потврдио #но пгго смо ми већ забеле жили, тЈ. да ЈугославиЈа не жели да се прикључи никаквом идеолошком блоку а да она прет поставл»а да задржи уз француско пријатељство своЈу потпуну слободу акције у цил»у да допри несе делу европске сарадње чиЈи су основи били поставл»ени у Лон дону а којн треба да донесу срећне плодове.

она покушаватн • ве нгго Је могуће и више од тога. Не будимо толико луди да очекуЈемо оно, да ош јгчини оно што Је иемогуће. Споразум Београда и Рима и Француска Жан Тувенен у листу „Ом Либр" вели да г. Делбос није посетио Београд а да не појача уверење да Је југословенско при! јател»ство исковјло усред најте' жих искушења и да не може биI ти окрњено дипл»матским промеЈ нама. Помиње београдске уличне манифестациЈе и каже: „Шеф наше дипломатије жели да остане ван ср их унутрашњих догађаја. Он претставља целу Француску и не заборавл»а да су нзмкрење између Рима и Београда живо желели његови претходници. Г. др. СтоЈадииовиђу сигурно није било тешко да убеди да ова сасвим с сорвхпња срдачност италиЈанско-југословенских односа не може ни Једног тренутка да нарушн ста ро приЈатељство коЈе везује Југославију са Француском" У листу „Имаките" г. Габриел Пери посвећуЈе један чланак посеги г. Делбоса Београду и каже да су намере Француске да поЈача трговинске везе са ЈутославиЈом похвалне. Јео Је спољна политика последњих година често била опрећена економским цил»евима. Като. - *::и лист „Об" под наслозом „Југословенска етапа" поевећује такоће Један чланак београдским разговорима измећу г. Делбоса и г. др. СтоЈадиновића. У том чланку поред осталог каже: „Беогрвдски пријем г- Делбоса је можда топлији него у Варшави и Букурепггу. Ове одушевљене манифестацији одговарвју осе ћањима ове земл»е према нашоЈ земљи"

ЈугославиЈа неће генерала Франка С друге стрвне дознаје се да Југословенска влада не намерава да призна генерала Франка како се то приписивало, већ да ће се ограничити да пошаље у Саламанку Једног агента за информациЈе, чиЈа ће улога бити слична улози конзула кога Францучжа има у нацноналистич коЈ ШпаннЈи." Г. Филип Барес у „Матену" такође нма дут допис у почетку кога истиче, да сви Јутословени воле француску и да сви желе да живе у таквоЈ Европи у коЈој би преовлађивао францускн утицаЈ. Писац чланка верује да сви Југословенн мисле да је то остварљиво и онда продужуЈе: „Познато ми Је да Французн са жаљењем упоређују владу г. др. СтоЈадиновића са пређашњим владама. Оин веле да се ова влада од нас удаљила. Допустимо да је тако али шта смо ми у исто воеме допустнлн да ое учини од Епропе, птта смо допустили да се изврши на Рајни. гата смо мн учнннли од Друпгтва народа? Јуче сам слушао г. СгоЈадиночића тога херкулеског човека ччвовског осмеха. како гпап^ће као да говори сам за себе: КоЈв ; е земља била вернија од наше земље?

„САСВИМ ЈЕ ПРИРОДНО ШТО ЈУГОСЛАВИЈА НАСГОП1 ДА РАЗВИЈЕ ОДНОСЕ СА СВИМА СИЛАМА" — ПИШЕ „ТАН*"' Париз, 15 деце>.-бра. (Телефснј ски извепггаЈ). Вечерашњи „Тан" посвећуЈе своЈ уводни чланах бављењу француског микистра иностраних пословв г. Изона Белбоса у Београд>' и између осталог каже: „Разговори које Је г. Ивон Делбос имао у Београду са Њ. Кр. Вис. Кнезом Намесником Павлом и са претседником Мкнистарског савета и министром кностраких послова г- др. Миланоад СгоЈадиновнћем доносе спретну потврду не само француско-југословенског прнјател»ства већ исто тако и со.тидарне полнтнке двеју зе>гаља коЈе теже консолидацији ошптег мира. Коминике, коЈн Је објав.-вен по завршетку разговопризпатн ра г . Делбоеа н г. др. ОгоЈаднновиша, не допушта ннкакву сумн»у у том погледу. Изрази саоппггењв прилично су уоптптенЂ и они се налазе у већинн докумената ове врсте, алн онн добро износе принципе и осећања која налажу везе између Француске и ЈугославнЈе и став л»аЈу све ствари на њнхово право место. Као што смо већ истахлн у ви ше махова сасвкм је прнродно, пгго се ЈугославиЈа због своЈнх посебних интереса труди да развиЈе односе, 1-арочнто на економском пољј са свкма отлама, како бн створила наЈпогодниЈе услове за свсЈе сопствено благостање: алн то не може нн у чему да измени основе њене спољ не политике коЈи почнваЈу на сталноЈ сарадњи са Францускосм и на везаага коЈе Је спаЈаЈу са Че хословачком и РумуниЈом у оквкру Мале антанте." Р ВАЛЕ

„Схвати>1о Југословене" Писац чланка затим продужава: „Схватимо Југословене. Н>ихова земл»а Је удал»еннја од нас него од Италије, Р> - сиЈе и Немачке. НастоЈмо да будемо са њнма реалисти и не тражнмо од њих напоре коЈе мн од краја рата нисмо учннили. Дру гим речима не надајмо се много да би друта влада или други режим у Београду моглн да измене политику земл»е. Требали би зато да ми утичемо на европску ситуацију и тада би се дубока тенденпија Југословена претворила у дело". Писац чланка каже затим да *е Француска за време Лавалове пладе радила на нталијанско-Југословенском споразуму. да Ју-ославиЈа водн рачуна о садаш- снази Рима и да Рим н Бео-ргд постаЈу заједн'»"ки забрннутн због ашплуса- Дакле, узев- I Југ. стаб.

МАЛЕ ВЕСТИ ♦ Варшава. — Између Варшаве и ЛуОлина сударио се, због магле путнички воз са теретним. Један железннчар Је погннуо, девет лнпа Је тешко рањено. Од тешко рањеннх липа четирн су у жнвотноЈ опасиостн. Оба воза оу знатно оштећена. (ДНБ)

ПАРИСКА БЕРЗА (Од нашег сталног дописника) Парнз, 15 децембра. (Телефонсхи нзвештаЈ). — Данас Је на берзи владала општа хоса. Францусхе ренте 4% Банк де Парн Килман Канадиан Паснфнс Канаднан Игл Волео Голдфнлд Ранд МаЈнс Иннон Корпорасион Шел Срп. заЈам 4% 5%

14 дец. 15 дец. 108.90 1СН90 1105 — 1125,621.— 626.240 — 247.93.50 96.50. 134 — 134,554.— 557.1161— 1170.1154,— 1146 705 — 725,1895 310.— 317,1902 337,— 345.4Н"- 1906 311,— 320,44% 1909 311.— 319,5% 1913 337 — 345 7% 1931 394,— 414.—