Време, 16. 12. 1937., стр. 4

СТРАНА 4

ВРЕМЕ

Потурица бољи од Србика

Вогвода Иеан Пејашиновик

ПОЛИIИЧКИ ДНЕВНИК

-то>* по- I скн Дво, који Св оасгојво аз оу-рицд го- стал« Слазвнкје. зваста | Тл*|>ав су н у време мира несу Србн престано >-пада.тн у хрншћанскн Другог део СХтааонн.е п* су убијалн. »шм у олвмнлн ■ палнлв такошм ето Т> рскн ноаннштво. Стога је Аустрнја -1м су у- ^ дуж туфвке граннде образовала порекла I на гаом земљкаггу славонсп-гу ро пр»ави во)ау граанц>', чије је становннпостјттв - штво л-жнвало нарочнте повлатнце, алв је за то мороло да вршн гталну војннчтсу службу н д® сузбија калада}е Турака. Већа део слввонскј « грашгчара сачињавалж су Србн, којн су се иселнлн са т>т>с»сог земл>нигга. да у заједннцн са хркшћанскнм суседнма настаае бор-

„Обзор" ионстатује да ЈРЗ и влада г. др. Стојадиновића МД1/ 4'мштама ПОЧ. НИКОЛЕ ПАШИЋА

ЛбМ ктелн дд св свгт« саојвм бившае суазродкнанлха. који еу осућивелн и презирали ренегнте. нли гу гтсли пред прчинм ТурВима да от>-_1ове од сеЛе смну г>"М»-У ст*а?ејућн итс већн јаз ■змећу себе н р«;е. Али нсторијв позкаје н протнв к« прнмере. Не један је Србнн. ,

мухамеданство. али стао Србнн. ГТГГОВ сваку всртау ?а своЈ народ. СЛучај Мехмед-паше Соколовића. кгји је као турски зезнр успоставно пећжу ттрнјертиЈу и нначе »акланл© своје сунвроднн>:е Срб« где год )е могно, није био >-самлее него е* чесго пон&вл*ао У рааанм вврнјаххнјама. Изнећу озде лва примерв. где су Србн само прнвилио примнли м>-слн*авс *ј- веру. в у д>~ша су осталн оданн сзо*:е нзроду н својој прадедовској верн. ★ Турскн су.тган Мехмгд осао. јио је почеткои 1465 године Рашку ССрбију) сне до Мораао. Прн освајен-у градова н варошн дао је сј-лтвн поубнјатн угледннје л.уде, племнће и вародне старешнне; девојке в мла

је у срцу о- бт,е - Т>-рока. Међу поглавнцама принесе овнх Ср6а — граничара нстнцала се породица Пејашнновнћа, чнЈн су члановн вршилн грвничарску војну олужбу у разним местнма слазонске граннце, највнше у Црквено>, Ровишћу и Сз. Ивану. као папетани н војводе. 5* јуну 1621 уђе једнв турска чета под воћством хареккбаше Ризвана у аустрнјскт.- Славонију и заробн код Црк&ене Ивана снна граннчарског војводе Ннноле Пејашиновнћа. У Турсмој бацнше Ивана у тамницу н уценнше га велнком свотом, али љегов отац није мопво толнко новаца да вабавн в да искутти снна нд ропства. Видећи да ће у тамннци пропастн н да нема нзгледа нв ослобоћење, изјави Иван Цред Турцима жел.у дв преће на му-

де жене је разделно својим вој- слимааеку веру НадАо ое, да ће ннцнма. а мупгху децу и *лади- тнме спасти тамннце н иначе ће повео је собо* у ЦкрнгреД те ла ће на тај начнн корнстнтн нх је снлом потурчио н узрство хришћанимв. У потајн је порумећу јаничаре. ч ' л0 нустриЈскнм војннм властиТвко Је одведеж у Цзрнгрвд ** да ћв " сако привидно поЈедаа младнћ по имену Михаило ^Урчнти. Константнновић. заједно еа сво- Славонскн ТЧфЦн су радо дојз два брата. Миханло је бие ро- чекалн Иванову изјазу о напудом вз Острвице. и с временом штан.у православне н прнмању Је постао Јаннчароки офицнр те >»услнманске вере те гв одмах као т>-рскот заповедннка у ј пуетнше нз тамннце н потурједном б-освнском месту заробе | чнше. децембра 1463 хришћани. и он ее у њнховој средннн су жнве.ти

врвтн у хришћанску веру. Касније се н--станио у Поллкој, и годиве 1490 напнсао је сво^е мемовре. У овнм мемоарнма опнсао Је Миханло како су Турцн њега и његову браћу зароби.тн н наснлно их потурчнли, а затнм говори судбинн осморице његовнх ДРУ

потурчени бегови Светачкн. коЈи су велкхнх усЛЈтв учннили т>-рс«ој ствври н које су се истицали мржаом на хришћане. Пошто је баш у то доба, среднном 1623 умро Мехмед бег Светвчки, предложнше славонски Турцн Портн да ПеЈашнновића поставн за новог церничког сан-

гова који су се султану Мехме- ј цак-бега, и послаше Пејашиноду нарочито саиделн т е нх Је д ао дн^ у Царнград за се Порти прикаже. И на Портн су веровалн да ће у Пејашнновићу добитн достојног наследнкка Светачком бегу, те га имеНоваше церничким свнџак-бегом. ★ Пејашнновић не само да није оправдао турска очекиванА, него је одј мах, чнм је постао т>-рскнм . пограннчннм старешином, обу» ј ставио мападаје на аустријоку

превестн у мухамедавску 8еру И узео нх за своЈе номорннке, да га послуисују. Ови Српчићи се догвворе да уби}>' царв. говорећи међу собом: ако тога туреког пса убијемо. биће цело хришћанство избавл>еао. а ако нвс >-хвате. тада ћемо битн пред богом н пред л>удима мученици. ★ Затим Михаило наставља о, граих.ц. „ у „тји ог>-пио у в е "****« ' V I а1Ј ш лвпши пппКпапг, а ра та. су свн готови и свако је имао код себе нож, алн кад је ца.р хтео поћи у своју собу. онда је

п

Ланашн>н „Обзор" у свом политнчком уводнику констатује да је у земл>и обновл>еа култ Николе Пашнћа, од када је на властн влада г. др. Стојадиновића. Но најважније је, велн „06зор", да садашња влада нстнче да она и у ун>трашњој н у спол>ној политици иде стопама Ннколе Пашића. „06зор" вели да је то сасвим прнродно не само ради политнке садаши>е владе и ЈРЗ, него у првом реду зато, Јер Је бнло сасвнм сигурно да српскн народ у своЈој велнкој већинн

Попитнчке конференције миннстра г. Цветковнћа у Дубровннку Д>-бровник, 15 децеибра, — Јутрос је допутовао у Дубровннк министар социјалне политнке и народног здравља г. Драгиша Цветковић. У току преподнева г. Цветковић Јв у пратњи бава Звтске бановнне г. Иваиишевићв обишво овдашњу болиицу н павклон за туберкулозие. По подне је месни одбор ЈРЗ, у својим просториЈама. одржао саствнвк коме Је претседавао г. Лука Тон§. Овоме саствнку присуствовао је и г. Цветковић. После тога г. Цветковић је примио рвдиичку организацију ЈРЗ, коју је предводио секретар организацнје г. Миливоје Соколовић. Потом је г. Цветковић прнмио лелегацију приватних чиновника, осигураних код Пензноног осигуранл у ЈБубљани. Делегацнја је замолила г. Цветковића да Дусрббник н ЈЈ*5«на Далмација и дал»е остану под централом у ЈБ\-бл»ани. Вечерас, у осам часовр, одржаће се у просторнЈама Дуброввчког радничког друштва шира конферећЦија присталиЦв В пријвтеља ЈРЗ. којвј ће претседаватн потпретседннк општнне г. др. Б>-цоннћ. На овоме састанку говорнће н мииистар г. Цветковић.

. неће никада заборавнтн Ннколу Пашнћа. Дал>е „Обзор' вели: „У српском народу не може наћн основе полнтнка, која, I по својим основннм поетулатима, не бн бнла у складу са оним Што народ српски припнсује Николн Пашићу. И ма | како се дал>е развијао стра! начкн живот снгурно је да ће барем још за догледно време |Већина српског народа битн увек у одлучном моменту на линнји, коЈу снмболички претставл»а култ личности Николе ј Пашнћа. Моментано је чињеница та да ЈРЗ и еадашња влада нду 1 стопама Ннколе Пашнћа. У осталом, не само политнчкн већ је у иногоме погледу н формално садатња влада наставак политичких комбина>шја Николе Пашнћа. Познато је, наиме, да је Никола ПашиН упорно наетојао да дође | до коалиције између бнвше ј Радикалне странке, те бпвше ј Словенске људске странке н ј бнвше Југословепске мус.тнманске организације. Лапае је та коа.типнја остварена у ЈРЗ. Уз то Је познато да је Ннкола Пашнћ радио на томе ла муслимане у Боснн и Херцеговнни што јаче привеже уз Радикалну странку, те да остварн сарадљу православних н муслимана. И у томе погледу садашаа влада иде стопама Николе Пашнћа... Стога гледишта влада г. др. Стојадиновића је један доказ више да у политичком животу мора постојати континуитет, да се ништа не може трајног постићи са импровизовањем у политичком животу и да треба гајити култ прошлости, јер Је и полнтичкн живот. као и морални. база између садашњости и прошлостн..." Рад сЈзинансијсног одбора Изгласан је буцет Министарства финансија

ј.даа «.->«<!II, овк! ерпсотс *.та-: _ . подоа»ев»ју Днћ». по нкену ДимиТриЈе Том»- [ „.Тт" „ „« с

ј зу са својом родбином и са гра1 ничароким заловедницима иа ау| стрнској стреши. Због оваквог држања почеше

шић. изашао од њих и мао непоштен нздајипа испрвчао Је Ца- „ ру Ммхму, И1«х п«&ло ошно.кл у

на Пејашиновића и на све Србе у његовој околини, јер се ПејаЦернику окружио

| скоро самнм Србима. Он је оседогодгти. тио шта га чека. вко и дал >е оЦар је заповедио да н осталу , мећу турцимв, тв поручи седморицу српских младића по- : запове днину славонске граннце. хватај>- и гтред њега доведу. А; ррафу Тра>-гмансдорфу, да желн кад је зидео код свакоГ од њих пребећи на аустријску страну, и нож, он их Је упитао: Ко вас је , замоли ра да погал.е једну гранаговорио на то делоТ Оии жу | ничарску чету у Сирач пред н>еОДГоворкше: Нико другн. цвре, , ^ Тра>-гкаасдорф наложч једНвго Једнно велика наша туга но ј чоти пређе у Сирач, а у за нашнм мнлим родител>има и ј исти мах дође у Сирач и бег при)ател>вма! — Тада заловеди ј Пејашиновић са четкрн српске 1 цар дв се доиесу кокошија јаја; пор0 д И ц е , н да се у врелом пепелу т врдо | Ка Л ТурЦи, која су дошли у ј препеку. што већма може бити. Ои рач кло бегова пратн»а. опаА кад су нх извадилн из пепеЛа 1 зишв аустријске војнике, било дао нх Је. онако врела, сваком нм јв да ^ посреди нзпоједином испод коленв Приве- ( даЈа хе покушаше да оружааом затн. да нм се жнле згрче и из- рук-ом спрече сааџак-бегов прегоре. После тога Дал НХ Је ве- , -^аз хрншћанима. зане одвестн на колима у Пер- у борби која се сад изроди. знју. а после Једне године дао П огин>-ло Је 25 Турака и 19 их је I ИХ Је оттет к себк довестн и. кад ран>ено, на што остали Турци је видео да од њих вема више побегоше те хрншћани са Пејанипгта, звповедво јв да се посе- шиновићем напустише Турску и ку. Нас некоЛћКО узелв смо ноћу 0Д у ддраво и весело у Крижевце. њихава тела в сахрвиили смо их Одмах по повратку поставише код Једнв пуете цркве". , Иввна Пејашиновића за грани•Аг | чарског војводу. Нзегови потом*т*р>ти пример ииЈе овако ци су ее каснијб покатолнчилн. / I грагнчан био. те их има и данас у околинн Бе^ У седвмиаестом столе- ловарв. ћу била је данашња Словенија У нашој прошлости било је. подел>ена на туро:н део. квјИ је лод>тпе, потурица горнх од Туобухаатио нсточну Счавоннју. рака. али. као птто наведени припочевши од линије Вировитица мерн еведоче, бнло Је н пот>*рнКостајницч па све до Срема. ца бо.т»их од Србалл. односно до Земуна и на аустри- , АЛЕКСА ИВ1ГЋ

.. Потпретседник „Збора г. Чутуковић заузима оштар став против политике г. ЉотиЋа ОД стране инжењера г. Констант>ст Ч>туковнћв. нз Освјека, другог потпретседникв Збора" умол»вни смо да обЈазимо ову његову взЈвву: „Поводом иеоправданог нскл»учен»а највиђенијих чланова .Лбора" н покретача „Југословенске акциЈе", сматрам да сам н Јв из

Т©@Ј2®р)©!^кђ) из принципа не израђује лоше штофове! Ниске пене не утичу иа квалитет Теокаровићеви^ штофова, који (е таках, да бољи ае може бити.

Цеве иаших ао иетру

оцепа 120 во 200 дииара

штоЉадЗ* | ••■■Т© ®

Фабрика. Паоаћин

Ниш Обреноааћгм

п . Веоград Продавиице к „„ •'

Скопље Квел Ммхдјпом 2* Коллл Петра >

Н О 8 И С а Д Грг ОслоСођеља 2

и у свим већим фадоеима у држави

На бановинској конференцнји ЈРЗ у Сплнту говорно је миннстар г. др. Новаковнћ Сплит, 15 децембра- — Данас Је у фоајеу Казалнпгта одржана бановинска конференцнја Југослоаенске раднкалне заЈеднице, коЈоЈ су присустзовалн претставнипн срескнх и месвах одбора ЈРЗ, народнн посланици, бански већници и гтретседници општшга члановн стрваке. Конференцији су присуствоваЛи и бан Приморске бамовине Г. др. Јосип Јабланоаић, мнаистар на расположењу г. др. Марко Кожул. претседник Сплитске опШтине инж. г. Карготић и потпретседник општине г. ДуЈе ИзваишезићКонференцију је отворио претседНик Бановинског одбора ЈРЗ. мннистар без портфел>а г. др. Нико Новаковић. Г. др. Новаковић изнео је полмтичку еитуациЈу у нашоЈ земл>и н прикчзао у оппгт^м потезимв рвд владе г. др. Огојадииоаића. После тога г- др. Новаковић одржао је ужу конференциЈу са банским већницима, иародним послаиицима и претседницима општкна. ОвоЈ конференцији прнсуствовали су претседници градских оппггнна Сплнта, Шибеникв н Ливиа. Евгпески посланни ва натем Двору код Претседника владе Јуче је Претседник МинисТвроког савета и Министар иностраних послово г. др. Мнлан Стојадиновић примио у свом кабинегу у Минигтарству иностраннх ->огловв енглеског посланика нз нашем Двору сер Роналда КампI бела.

таквога покрета искл>учен, коЈи таквнм својим радом доказује да не нде правим путем народнога | рвзбора. Ми, правн оснивачи „Збора", овакаа поступак у „Збору" не одобравамо н прелазећн преко свих формалности одлучни смо ; у свом првобитном ставу, да треба, оа још више полета и заноса, да изнесемо своја оеновна на- ^ чела".

Осјечка општнна донепа је Статут за службенике електричае цевтрале и трамваја Оснјек, 15 децембра. — Синоћ је одржана седница Изврпгаог одбора електричне централе н управе трамваја под претседнипггвом претседннка општине г. др. Божића. На седници Је прнхзаћен и статут службеника електричне централе и грамваја. После ове седннце одржана Је седница упразног одбора Елек тричне централе и трамваја, који је прихватио статут, који ступа на снагу 1 јануара. Према овом статуту подел>енн су службеници у пет категорија, према службеничКој спреми односно према стручним нспитима

Четрнаесту седницу Финансиског одбора отворио Је Јуче по подне г. Милоје РаЈаковнћ, у присуству министра финансиЈв г. | Душана Лггице. Пре прелаока на дневнн ред свкретар г. Казвмировић прочитао је записник прошлв седнице, који јв примл»ен без примедбе. Затим је продужена дискусиЈа о буџету Мииистарства финансија. Реч г. Капетоновића Добио Је реч народнн посла! нкк г. Гавранбег Капетановић, I коЈн Је нзмеђу осталог рекао: | — Пошто нмам пуно поверен>е ( у министра финаноија и Кралевску владу нећу да се упуштам ни у каква расматрања. | Потом је г. Калетановнћ говорио о грешкама у градсзким оп| штвнама на твриторији Босне н | Херцеговине, коЈе децениЈама испаштаЈу, в коЈе су починиле I још аустрнЈске власти у доба ! вођеа»а гр>-нтовница Грешке се ј састоЈе у томе пгго су грунтовне ј властн поступнле без спровође, н>а еднкталног поступка, какав Је бно прописан за прнватна земл>ишта. Предложиће амандмаа којнм ће тражитн да се овласти миннстар Фннансија да на захтев надлежних општнна са подручја бивше Босие и Херцеговине, на основу Закона о унутрашњем уређењу, имају празо нсправл»ати земл»ишне књиге и ставл>ати предлоге. Г. Капетановић моли миннстра да опрости све монополске крнвице, као и да се снизи такса на молбе снромашних хојима они моле помоћ. На крају изјазл>уЈе да ће гласатн за. Г. Лукаревнћ о дуванском п нтан.у После говора г. Гавранбега Капетановића узео Је реч г. Мнхајло Лукаревић који говори о дуванском питању. — Од 7,5 милиона килограма колико се произвело дувана, каже г. Лукарезић, пре доласка на владу г. др. Милана Огојадиновића данас се производи 26 мнЛиона кнлограма и то зато што Је влада г. др. СгоЈадиновића остварила добре цене н нашла нове пијаце. Дуван се прерађуЈе у радионицама у коЈнма се плаћаЈу бол»е надннце. Управа монопола поднгла Је ове године 10—15 магацинв за смештаЈ и. прераду откупл>еног дувана, који ће бнти спремл>еа за извоз. Поред тога је влада г. др. Милана Стојадиновића учиннла и то да су радннчке масе добиле Запослење што ће са бол>им надннцама бити сиротињи од користи. На тај начин отворена Је боља зарада н пол>опривреднику и раднику. Апелује на мннистра фииаисија да се и он са своје страие заузме да и ове године буде плаћан дуван као и прошле године јер ће то бнти у иитересу и народа и државе. Г. Лазић упада: — Шта се ти бринеш за пољопривреду, ти ннси селдк. I — Треба да знаш одговара г. Лукаревић да су сви чланови ЈРЗ сељачки представници и да се брнну за сељака више него ти Војо. Ја не могу допустити да Воја Лазић буде већи претставник сељака него ја. Г. Лукаревић затим говори о индустрији папира. Слаже се да се редакцијама даје ротацнона хартија без Царине, али је против тога да се овом повластицом служе и несавесни трговцн који сву ротациону хартију скупљају и од ње праве Папире за паковање и остало. Тиме се пггети домаћа индустрија хартије а не само државна каса. Моли мннистра фннансија да се овој злоупотреби стане на пут. Затим тражи да се ски не царина на тако звану „белу земљу" која је потребна за бељење хартије у индустрији која је данас много оптерећена и на тај начин је поскуп-

л>ена хартија. Раннје се плаћало 6000 а сада 40.000 по вагону. Моли да се казне по монополским кривицама амнестирају. Пошто има пуно вере у рад министра фннанснја каже да ће гласати за буџет. После г. Михајла Лукаревића узима реч Михајло Бошковић који расматра прилнке у Црној ГорИ а нарочито у погледу наплате порезе. Говори о комуналннм добрима, која по његовом мишљењу тре ба ослободити порезе као што су раннје била ослобођена. После г. Бошковића говорио Је г. Аћим Поповић. Ои предлаже да се образује стручни кадар за квалификацију дувана из редова ђака Средње и Ниже пољопривредие школе. који бн се посветилн нскључиво култури дувана и одлично послужилИ За време откупа и квалнфикације дувана, и да се укину финанснЈске коатроле. Моли г. министра финанснја да издбЈствуЈе преко Монополске управе да сб у Срезу прешевском дозволи сађење гнпа јака дувана и да се повећа броЈ струкова. ИзЈавл>уЈе да ће гласати за буџет. Затим г. др. Иван Јанчић, члан опозиције, врло опширно говори о разрезивању порезе. Гласаће против. Г. Коце о повећању чиповначкнх плата Затим Је говорио г. др. Јуре Коце, члан владине већнне. коЈи гфедлаже нивелацију члана 82 тачке 11 закона о непосрединм

порезимв, тако да Се ие опорезују иивестициЈв у кнд> оТрнЈскам предузећима у сврху подизамд културннх н здравств«них устшиова за радпике. Што се тнуе чјшовничкиХ пла та, г. Коце моли мкнстрв фшиансн;а да вишкове, коЈи ПрОтекн>-, употреби За птоећале пла та државних чиновника. Предлаже да се друпИао Пут ник". као ннституцијв аа ггропагвнду и унвпређење туриама, оолободи свих порсза. Г. др. Коце звхввл>уЈе мимиј стру фннаНсиЈа што Је издао уп>тства финансиским дирекцијама да не смеЈу прннудно нап.тђивати порезу на штету селлкв. На завршетку дискусиЈе узео Је реч министар фииаисиЈа г. Летица и детално се осврвуо на све примедбе. У 1938 години учињен Је велнкн замах у погледу сађењв дУваиа. У том цилу садња дуваиа Је проширена у великим димвизијама. према раннјој годннИ. Берба, коЈа је била спала на 7 милиона килограма у 1935. у 1936 години скочила Је на 20 милиона килограма. Ове године очекуЈв се да ће она донетн око 25 милиона кнлограма. У погледу отпукие цене дува* на Краљевска влада ће остат« доследна политици. коЈа Је н ина угурнсана већ 1938 године. После овога изгласан Је у по* јединостима буџет Министарства финансија. па Је седница звкл>ученв а нареднв заквзвнв за двнас у 9.30 чпсоза прв подн«, оа | дневним редом: претрво бууета 1 Министарства правде.

Већина Финансиског одбора претресала је ПИТАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДУВАНА

Јуче од 10 до 14 часовв одрЖалв је седницу већина ФинвнсиЈског одбора. под поетседништвом претседника Финвнсијског одборв г Милоја Рвјаковкћв. ОвоЈ седиицн је присуствовво министар фнаазсиЈа г. Душвн Легнцв, звтим генерални диреКтор Упрвве држввних моиополв г Ђорђе Ввснћ, нвчелник одел>ењв за производњу дуввнв г. Алексендров и начелник реЧУчоводске упоаве г Сзетв Ћорђевнћ На овоЈ седници претреовнв су у глввном питањв у везн с« производњом дузачв Г. до. ЈурвЈ Коце је трвжно рег>лисење пензиЈа монополских рвдннка. оних који су еоциЈално нвјслабнји О птујрзводњн д\-аенв. тражећи Побољшвње ствња сел»вкв пооизвођвчв дудене кеО и о озогодишњим огкупаим пе-

ивма дгзвна. говорили су опшир* «о г Милоје М Рр.Јековиђ. пвегседз*к ФинансиЈског одборв р. др Чвслав Никнтовић, потпоет* седннк одборв. и Мехмел бег Г«В* ран-Квпетвновић. г Михајло Лу» квревић. г МихаЈло Бсшковић и г. МихвЈло Стојвдиновић. КРЈи Јв говооио о раду Уповве дожазннх монопола Министвр финвнсијв г- Душаа Летнцв дво Је одговор свн.ча г оворницима. огрвничвввЈућв се на оним обевештењимв коЈа Је већ дао пленуму ФинвнсиЈског од$орв Члвнови зеђине звдОвол»»лв су се сдговоримв министрв фннинсијв г. Летице. коме ст и озоМ приликом одали ппнзнвње на оаннЈем његов^м овду н несто* Јењима на ПоболшеЊу положвја произвођвчв лтвана

Прсмију од 505.000.« динара у III кл. 35 кола добио је бр. 123.863 продат из моје продавнице Александар М. Пољански БЕОГРАД, Драгачевска ул. бр. 41. 99601

Срдачан дочек бана г. Лукића у Нишу

Ннш, 15 децембра. — Данас по подне београдскам брзим возстм допутовао је у Ниш на сво ју нову дужност новн бан Моразске бановине г. Предраг Лукаћ. Још пре доЛаска воза пространи перон нишке железничке станипе испуннла Је маса света [ Испред стааичне Зграде простор. је такође био испуњен светом. Дочеку иовог бане између осталих присуствовалн су претседник Нншке општине г. Драгутин Живковиђ заЈедно са потпретседником г. Чохацнћем, командант моравске дивнзиске области генерал г. Лукић. командаат коњичке дивизије геаервл

г. Миљковнћ, командант жандармериског пука пукоаник гИстрић, подбан г. Вранко П6штровић са госпођом, заменик управника полициЈе г. Ћорђевић, | заменнк Нишког епископа наме- ; сник г. Стааковић. начелници | Бааске управе, претставнице сви* женских друштава у Нишу, све корпорације а градски већници Чнм Је воз стагао нови баа г. Лукић. заЈедно са својом госпођом, изишао Је из вагона, где му Је претседник општнне г. Жнвковић пожелео добродошлицу- РЛукић је на оваЈ поздрав одговорио дужим говором. коЈи Је пажљиво овгпушаи н Лропраћен одооравањом. |

05КАМ-6

Дскалу.меи сијалииа са жигом аа гарамцију ** а л е п о г р о ш и, е у натима.