Време, 16. 12. 1937., стр. 5
I
^Тетвртак, 1Д децомбпл 1?Т7
ВРЕМЕ
ГТРЛИЛ 5
Нзаслашш Н>. В. Кра-тл гонерал г. ХрпстЛ чеопгга генералу г. Бмпкопн <• на успеху у досадашњ ем раду њсгове школе Предаја Нраљевих награда ттрвим официрима у рангу у Географској академији и отгроштај са генералот г. Стеваиом Бошковићем
Предавах1>е бугарског слнкара г. Пешева О ДЕЛАТНОСТИ БУГАРСКИХ ЖЕНА у ликовној уметности Всчорпс у 6.16 чноова прирсђујо се у Уметничком пппиљовгу I Цвијете Зузорић бугарско уметннчко всче у оквиру налфкбс радова бугврских ликовних умет ница. Ово вече отворићо г-ђа Ратка Пшиева. акндемсжи сликар из Софије предаван.ем о делптности бутарских жона у ликоелаој уметности. После предавањв г-ће Палмж одржаће со коицертни део вечера. Г-ђица Зора Мнлосавл,евић певаће песме бугарсхих композитора. Звтим ће г-ћв Дара Милошевић члан драме београдског Народног позоришта прочитати неколико песама познатих бугарскнх песннка. После овога г ћв Бојана Јелача, пијаниспсин>а свираће «га клавиру бугарске игт>е од Св. Настасијевнћа На крају вечера г. Светолик Ннкачевнћ члан драме беопрадског Народног позоришта читаће песме бугарских песника. Б>тарске песме које ће бити чнтаие на овом уметничком вечеру превели су г-ћа Десанка Мнксимовић и г. др. Никола Мирковић.
Изложба хрватскнх сел>ака-сликара трајаће још данас и сутра У Француском клубу. поред платнп, акварела, графика и темпера хрватских сељака слнкарв гарошло је до сада врло много љубителл уметности. Сви посетиоци ове интересантне изложбе, поклонили су много пажн»е радовима хрватских уметника са села који на један својствен начии покнзују живот у родном крају. Ова нзлозмба биће отвореиа још данас ■ сутрв.
На основу мишљења Главног санитетсног савета суд ставио под старатељство шабачког милионара Лазу Куртовића
Шабац, 15 децембра. — За последље две године, од како је покренут поступак за одузнмање својевласти и ставлање под старателгство МнханлаЛазе К>-ргговића ниједан процес није изазвао такву сензацију н интересовање као питање душевног здравл»а и умне способности овог шабачког милионера Разлог, који је ово интересовање појачао, не лежи само у спорном питању умне способности Лазе Куртовића, са којои су сви Шапчани добро упознати, већ због тога што је по овом занимл>ивом спору продефиловао пред овдашњим Окружним судом велики број сведока: лекара, апотекара, трговаца, новинара, жена из угледних породица н други. Нарочито је важно истаћи, да је Лаза Куртовић у току вођења ових поступака код Суда био прегледан од седам лекарских комисија, од којих
.*ала КуртовиН
У Војном геопрвфском институту у Беогрвду јуче су одрокане дее велнке и лепе свечаностн уз учешће многобро јннх официра беогрвдског гврнизона као и нвјввћеннјих претставника престонвде- У 11 чаоова пре подне изаеланкк Њ. В. Крал>а дивизијскн генерал г. Ннкола Хриегнћ, првн аћЈ-гант Н>. В. Краља поделно је нлграде првом официру У рангЈВише војне географске академије у Беогрвду. Овв свечаност обухватила је и к>*рс којн је зевршен у Вишој војној географској ахадемнјн 1934 године. за време марсел>ске трвгедиЈе. Тада. због огппте народне жалостн свечавост ннје извршена. Изасланнк Н>- В. Кралл предао је златан сат дар Н>. В. Крал»а првом у ранг>" у првој класи потп>*ковник>* г. Ивану Јагннћу, а затнм првом у ракгу у дрјтом курсу, капетану прве класе г. ДрагУтнну Просенл-. Други део свечаностн био је I посвећен једном од најпознатијих и авјутледннјих официра наше војске старом генералу г. Стевану Бошковићу, досадашњем начелнику Војног географског инстит>та у Београду. Ретко је у ма којој војсцв забележен прнмер длте н успешне службе као што је случај геодетског генервла г. Стевана Бошковића- Као вачелннк Војног географског ннсти гута г. Стеван Бошковић навршио је већ 36 година а у активној официрској служби је 52 годнне. Приликом одласка са овог виооког положаја стари офнцнр са поносом може да укаже нв свој рвд у заводу који је познвт у целој Европн са својим изванредним успеснма. Виша вој на геодетска академија у Београду већ је у иностранству позната као прва и најугледнија академнја ове врсте у целој Бвро пн. Завод је снабдевен најсавршеннјим техничким апаратнма и његов рад развио се многострано тако да данас овом институту нису потребни ннкакви издацн попгго се он сам издржава својим приходнма. У опроштају са својим сарадннцима геодетски генерал г. Бошковић изразио је зкељу да Војно географски институт и у будуђе бележи успехе који су му досада
чннилн часгг- Благодарећи Блаженопочнвшем Крвл>у Александру основана је Внига војна геодетска академнја из које излазе спрвмнн официри за ову важну струку. У својој опроштајној речи генерал г. Бошковић изразио је истовремено и своју радост што предаје дужност свом досвдашњем помоћннку једном од нај бол>нх и најспремнијих нашнх офнцира, генералу г. Милораду Терзићу. Приликом јучерашн>ег опроштв ја стари генерал г. Бошковнћ уверио се колике је снмпатнје уживао у редовима својих сарадника а нарочито код офицнра Војно геогрвфског завода. Свечаности је присуствовао од стране Мннистарства војног досадашњи помоћннк мннистра војног генерал г. Мнлан Петровић. командант I армнје; командант
Крал>еве гарде генерал г- Александар Оганковић; команданта Беогтзвда заст>"пао је помоћник генерал г. Милојковић; ннспектор артилерије дивизискн генерал г. Т. Луковић, командант коњнце диввзиски генервл г. Петар Недел»ковић. саиитетскн генерал г. Ђорће Протнћ; управник Рлавне војне болнице и од стране Главног генвралштаба генерал г. Милан Ннколић, те многи виши и нижи офицнри београдског гарннзона са целокупннм особл>ем Војног географског ннстнтута. Синоћ су у Официрском дому официри Војно географског инсгктутв приредили банкет генералу г. Бошковићу- На банкеггу су примећене највнћеније личностн из нашег офшгнрског кора као и угледне званнце из граћанства- Изложба бугарских карикатуриста у Уметничком павиљону *а 7 ' јдд: |'] •*
АПЕЛ ОДБОРА ЗА ПОДИЗАЊЕ ХРАМА СВЕТОМ САВИ Подизање храма првом српском светител>у Савн, на дневном је реду већ пуних четрдесет годнна. Још онда, на иницијативу митрополита Михаила. основано је у БеоградУ Друштво за подизање Храма Св. Саве. Главнн одбор друштва почео је одмах ннтензивно да ради. Свој рад није ограничио само на Београд, већ је основао и многобројне оодр>-жнице по целој земл»и. Ратови и разне тешкоћз били су велика сметња да се ова веома лепа замисао приведе у дело. Тек од пре неклико гедина рад је поново оживео. Скупл>ање прилога наставило се пуним тем пом. Форсираним радом Друпггво је набавило довол>но материјалних сретстава да отпочне са зидан>ем храма. Зидање увелико напреду е. Из над земл.е већ се уздижу темел>н ове монументалне граћевине. највећег храма на Балкану. Али, материјална оретства, којима је Друштво почело са поди зан>ем овога велелепног споменика највећем српском светител>у и духовном великану Св. Сави. нису ни издалека дозол>нн. да би се тај храм могао и довршити. Због тога је Главни одбор за подизање храма Св. Саве ових дана упутио проглас народу, у коме позива да с©о им ппи логом, ма и најмањим, омогући довршење овога храма на Врач - зјру у Београду. на месту где су тгалене н мошти Сзетога Саве.
Први весници божиЋних празнина јепке су већ стигле НА БГОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ
И поред кише, која је падала ових дана, довоз животних намирница био је велики. Једино је куповна моћ потрошача попустила. Па нпак, то не узнемирује продавце. Уочи божићних празника навала купаца је врло велнка и продаће се сва заостала роба. То се дешава сваке године, па, верују. неће мимоићи ни ову. Конзервирано поврће све више потискује свеже н зелено. Сладак купус је на нзмаку. Овде-онде могу се видети само још по неколико главица. Карфиол је поскупео. Целер исто тако. Пасул>а н старог кромпира има на претек. Пасул> је непгто јевтинији него прошле године н радо га купује свака кућа. Ма да је нзвоз стоке прилично велики, цена месу засад је непромењена. Не зна се докле ће тако још остати. Из околине Ђевћелије очекују се први овогодишњи јагањци. Треба да стигну кроз неколико дана. Воћа нма доста. Може се слободно рећи. све пијаце налазе се у знаку воћа. Крушке н јабуке су на првом месту. Домаће воће по квалитету, конкурнше јужном. Грожђе је нестало. Тражња рибе је велика. Јер, поред поста, кроз два дана је и Св. Никола. Рибе има у великим колнчинама и цена јој није још знатно скочила. Кавези су пуни пернате живине. -Због подварка кљукане ћурке највише се продају. Не може се рећи да су јевтине.
можда, биће још скупл»а. Јелке, први весници божнћних празннка, већ су стигле. Јованова пијаца сва је у зеленилу, у шуми. Цена јелкама је, као н прошле године; 5—40 и 150—200 динара комад. Јуче. на београдским пнјацажа цене жнвотннм намнрннцама котиране су овако: Месо: говеђнна 10—14, телетина 16—26, овчетина 10—12. свин>етина 12—16. сушено свињско 16—24. кобаснце 14—24. шваргле и чварцн 10—12. пршута 35—40. салама 14—50 кувава шгнка ЗО—35. некувана шунка 20—24. сирова сланииа 1214. сува сланина 16—24, ужичка сланина 20—30. свнн>ска маст 1416. сало 14—15. топл>ен лоЈ 10. нетопл>ен лој 8. Риба: шаран 10—12. сом 12—30, кечига 20—40. смућ 14—30. штука 10—14. бела риба 4—8. Млечин пронзводн: масло 28—36. кајмак 20—28. обнчан сир 7—16. качкаваљ 16—26. трапист 18—24. ементалер 24—28. Поврће: пасул> 3—6. зрео грашак у зрву 6—10. старн кромпнр 1—1.50 црни лух 2—2.50. бели лук 2.50—4. прази лук 1.50—2, бундева 1—2, шаргарепа 1—2, сладак купус 11.50. кнсео купус 2—3. спанаћ 22.50. рен 6—8, цвекла 1—2, келераба 1, карфнол 2—8. зелен за супу 1, першун 0.50. мнрођија 0.50. целер 2—2.50, сто комала љуте паприке 3—6. Воће: јабуке 2—10. крчшке 3—8, сушене шл»иве 8—12, мушмуле 3—4. ораси без љуске 18—22, ораси са љуском 7—9. кестен 4—8. суве смокве 6—12. лнмун 0.75—2, банане 1.50 —3. поморанџе 1—2. Жнвнна н ја1а: кокошка 10—20, ћ\-рка 40—60. гуска 25—45. патка 15
су само две биле зваиичне а осталих пет приватие, саставл>еие на захтев Лазиних пуномоћника. Сва ова комнснска мишл.сња дијаметрално су се разилазила на главном питању о душевном здрааљу Лазе Куртовића. Због овога је цео предмет био послат Главном санитетском савету на мишљење. Главни санитетски савет у својој оцени навео је, да је Миханло Куртовић рођени психопата и истакао његову слабоумност и абнормалност. То нарочито потврђује преглед извршен у Лазином стану 28 фебруара 1936 године. Окружни суд је најзад за овакав закл>учак највећи разлог нашао у иишљењима зва-
ничних лекарских комисиЈа, као и у исказнма многобројних сведока, Лазиних рођака.. Нарочито је карактернстичан исказ сведока гђе Милке Јовановић односно режима, под којим данас Лаза живи у санаторијуму под Авалом, где га са тешком муком могу посетити и његови најближи рођаци. На основу мишљења Главног санитетског савета, Окружни суд у Шапцу донео је закључак да се рентијеру Михаилу-Лази Куртовићу из Шапца потпуно одузме својевласт и да св стави под старатељство.
Јуче је одрн-сан састанак претставника месарских послодабаца радника
Бугарскн карнкатурнстн г. г. Божннов н Иавлов
После нзложбе бутароких ликовних уметница биће ускоро у павил>ону Цвијете Зузорић отворена и нова изложба слнка чнји су аутори бугарски уметници. Овога пута биће то чувенн бугарски кариматуристн. На заузимање Југословенскобугарске лиге. Цвијет« Зузорић. сарадника „Ошишаног Јежа" и београдских карнкатуриста 24 о. м. долазе У Београд бугарски карикатуристи Илија Бешчев. Јанко Павлов. Александвр Добринов, ЧЈ'домир Кирил Буј>клијски и Никола Узусов Са својнм воћом најстаријим бугарским ка-
Божиновом. Мећу овим уметницима налази се и један карикатуриста вајар, г. Павлов. Двадеоет шестог овог месеца у 11 часова пре подне у Уметничком павил>ону биће отворена ова изложба карикат>-рнста на којој ће оснм поменутих излагати своје карикатЈ-ре још и Рајко Алексијев, и Степан Велеб. На овој изложбн бугарски карикатурнсти ће изложити карикатуре познвтих и водећнх политичкнх личности као и рззне карикатуре из друпггвеног живота. 28 о. м. биће бугарским карикатуристима прирећен чај у У-
рикатурнстом
Александром метничком павиљону.
Јаја су поскупела. Још мало, —25, Јаја 0.75 (конзервнрана>.
Изложба младог сјлижс ^ р ^. Рихарда Дебењака
Рихард Дебешак, млади Истра нин, показује први пут самостално своја платна и графичке радове београдској п>-блици. Изложио је у просторијама Истран ског двма, (Јована Ристића ул. бр. 27).
Чмтава шума божнћннх јелкн на Јовановој ннјаии
Дебењак је школован и сликарски се развио у нашој средини, у Београдској уметничкој школи. На јесењој изложби примећено је једно н>епсео солидно и колорнстички одлично израћено платно. Сада је изложио више својих радова, да би дошао до средстава за продужење студија и зато му се не може замврити што нам је изнео н низ ћачких радова. Уосталом и његова младост му даје на то право. Дебењак је тек почео да излази из школских оквкра, али његови радови и када нису нека оригинална уметннчка дела, раћени су солидно и брижљкво. Из овога што је изложио можемо закључити да ће се под повољним приликама млади уметник развитн у озбиљну маркантну уметннчку личност. Што нам се нарочито допада код његоеог става и његових радова, то је осећање мере своје моћи н својих оретстава и остајање у њиховим .границама. То с? у посредње време ретко дешава код нашнх тплентованих почетника. Код Де бењака се може видети поштено к\-нтинуирано развијање. Осим , разних студија, портрета, цвећа, јмртвих природа, цртежа и ба(Крореза, који су на линији добрнх академских радова. има три предела у којима се показује самх>стално уметничко обликовање, га пуно гми"ло ч* тонове боја. 3.
И
Преговори који су недавно започети измећу месарских радника и послодаааца у Београду ради регулисања радних односа и хигијенскнх услова рада, настављени су јуче у Радничкој комори. Од стране послодаваца и радника на овик последњим преговорима било је присутно око четрдесет делегата, као и делегат Радничке коморе г. Мнлорад Белић. У име послодаваца г. г. Пауновић и Бора Костић саопштили су одговор своје Секције на захтеве раднкка и радннчке организацнје. Г. Михаило Богдановић, секретар Савеза живежарских радника, изјавио је у име свих присутних радничких делегата да се одговор Секције може усвоЈити само делнмично. У вези са тим говорно је н г. Милорад Белић и јасно прецизирао захтев радника који траже да се за сада утврди радно
■ ареме у смнслу законских прој писа најдуже на 10 часова дневно као и тачан почетак и заарI шетак рада у месарским радиони ) цама и радњама, затим плаћање I прековременог рада, >-кидање ра I да недел>ом с тим да месарске ' радње и продавнице могу бити отворене у недељу највише по три часа. Од Управе града тражило би се заједнички да пропише одмах и једну наредбу у томе смислу, као што је то већ учињено у Загребу, Крагујевцу, Нншу н многим другим местима. После дуже расправе о свему | овоме, која је воћена у једној врло помирљивој атмосфери, остало је на томе да се у понедел»ак, 20 децембра, одржи још један заједнички састанак у Р*адничкој комори, на коме би се ово питање коначно решило и скинуло с дневнога реда. Са овим су се сагласиле обе стране.
ЕЛИДА ИДЕАЛ КРЕМ
Ве*. иза часова пуних сре*.® стојм иао сена авет прераиог старе*>а Ви питате. зар се старост ие да спутати? Ио правовремеио почиње са исправиом иегом — задржат Ке увеи мисти теи без маие! Елида Идеап ирем, тај суви иреи за дан помаже томе пао ми једам други. Због садржзјз хамамелиса освежује и обнаааа иожу, отстрањује мале поре и иечист може Ножа остане млада — остане лепа!