Време, 16. 12. 1937., стр. 6
Дакас се предаје саобраћају ноба пруга Вараждин-Копривница
Нова железничка прЈта Копрпвника — Варажднн бнће свечано отворена данас, 16 о. м., у 9.30 часова. После ослобођења Ј>тославија је настојала да своју железничку мрежу, коју је наследила од неколико железничких еистема, усаврши н употпуни тако да она одговара њеним потребама. Било је, пре свега, потребно да се измењају правци појединих линија н да се тако подесе да наши прнвредни центри буду повезани међусобно и са осталим нашим покрајинама. Разуме се, задовол>ење ових потреба нзискивало је велике материјалне жртве и тај посао ннје могао бити у потпуности изведен, тим пре што одмах сви ови издаци нису могли бити покривени. Најпре се приступило радовима који су били најнеопходнији, али је до сада заиста много учињено на усавршавању наше железничке мреже. Међу пруге чије је довршен>е било неопходно, спада н пруга Вараждин — Копривннца. Та линија је, уствари, саставни део и завршетак наше велике линије у долинн реке Драве. Недостајало је само тих 49 километара, па да имамо долину Драве повезану једном железничком линијом од њеног улаза у Југославију до њеног утока у Дунав. Ова железничка линија налази се у крајевима богатим сточарством и житарицама и омогућује лак извоз пољопривредних производа као и лак
Преговори са Италијом одржаћв се 12 ја^уара Италијансха делега• цига не може доћи 17 о. м. у Београд на заседање стапног Итали/анско -југословенског привредног одбора Као што је јављено у петак, 17 о. м. требали су да почну преговори са Италијом у Београду. Састанак Сталног италијанско - југословенског привредног одбора био је заказан за тај дан. Италијани су међутим, јуче телеграфским путем известили Београд да њиховој делегацији ннје могуће да дође на преговоре у Београд 17 о. м. Италијани не могу доћи у Београд 17 о. м. због тога, што се сада у Риму воде трговински преговори са Немачком и Холандијом, те Италијани немају довољно стручнога особља да одвоје за Београд. Италијани су предложили да наша делегација отпутује у Рим. Ако то не би могло бити, Италијани су изјавили готовост да сами дођу у Београд 3 јануара 1938. Сазнаје се да је наш одговор на предлог Италијана дат и да смо ми предложили да италијанска делегација дође у Београд на преговоре половином јануара идуће године.
Нова пруга Копрнвница Вараждин довоз оних артикала који тим крајевима недостају (дрво, индустрнјски производи итд ). Сем тога, ова линија као транзитна и паралелна нашој главној линнји у Савској долини, олакшава и оснгурава транспорте у правцу нсток запад и обратно. Преоптерећени железннчки чворови на главној савској линији бнће овим новим усавршавањем мреже осигурани од нагомнлавања и оспособл>ени да саобраћај, којн ће за њих преостати, у целости приме и прореде. Да би дравска железница, пошто се после довршења пруге Копривница — Вараждин може и треба говорити о линији Осијек — Вараждин Марибор — Дравоград као дравској железници, била способна да прими нове задатке, који јој претстоје у нашој железничкој мрежи, потребно је извесне њене делове прерадити и појачати. У деловима између Копривннце и Осијека остало је још слабих шина, недовољно оспособл>еннх станица и т. д. И усавршавање тих места непосредно претстоји. • Изградња ове пруге, у дужинн 42 километра, стаје 49 милиона дннара. Доњи строј, у који спадају земљани радови, пропусти, мостовн, приступпни путеви, подвожњацн и зграде, радили су предузимачи г.г. Душан Стојадиновић
I из Београда и инжењер Убалд ј Насимбенн нз Марибора. Са радовима на доњем строју почело се августа 1935 године, а довршенн су маја 1937. На томе је укупно утрошено 13 1милиона динара. Остатак до 49 мнлнона дннара пада на експропријацију земљишта и израду горњег строја (шине, прагови, опрема пруге, пола| гање колосека. Те радове изј вела је Загребачка железннчка дирекција у својој режији. На овој новој прузи има пет железничких станица: Коприв ница, (станица је реконструисана), Расиња, Лудберг, Јалжабет и Вараждин. Сем тога налазн се једно товарилиште (Куновец—Суботица) и два стајалишта (Збелава и Мартијанец). Затим је подигнуто пет мостова: четири од армираног бетона и један гвоздени. Два бетонска моста имају отвор по 8 метара, један 32 метра и један 48 метара. Гвоздени мост дуг је 26 метара. На линији је изграђено и внше мањих објеката. Нова пруга растерећује нарочито пругу Зидани Мост Загреб, скраћујући путнички саобраћај правцем Копривница — Вараждин — Чаковец — Марнбор и има особити значај за све оно пгго се нзвози за Аустрну и Јужну Немачку. Исто тако растерећује и пругу Београд—Загреб, уколико се бруто упућује преко Осијека, Вировитице и Копривннце. Наравно, послужиће одлично и становништву богатог краја Подравине, које је до сада било лишено комуникација. У вези са изградњом ове пруге мораће се приступити проширењу железннчких станнца Вараждин и Копривница, али ће овај посао бити изведен тек у току експлоатације, дакле на пролеће 1938 године. ЈБУБИША СТОЈКОВИЋ
Веће Беогр'•ске трговинске коморе тражи ревизију Уредбе о радном времену и увођење осигурања трговаца
Већ« Веогрвдске трговилске коморе јуче је наставило рад. Извештај аретседништвв о раду Коморе од последње седннЦе Већа до ове арниљен је једвогласао. После тога утврЈ>еа је Коморнн буует зв 193в годнну Затвм је огапарно днскутовано о нацрту нове Уредбе о отваран»у н затварању раднл. н о радном времену помоћног особлл у аенноустријским предузећлма. Једнодушно је констатовано да в-часоано радао време У трговачкнм радњама не одгоаара нвшим прнликпма га потребама стога. пгто огромнв већинв наших трговвчких рвдњв има зв муштернЈе не свмо варошвне вего и сел>аке из околних места, којнмв коивешгра сасвим друго време зв куповине неголи вврошанимв. Исто тако је конствтоввно да теза радничких комора о сман>ен>у беепослице путем скраћењв рвдиог времена не важи за трговвчке радн >е. попгго у овнмв евентувлно скраћено рвдно време не би довел« до повећвша бројв упосленог особлА. Али с друге стране Веће се }е једнод>*шно взјвснило за предлог (радннчкнх коморв. дв се радно ареме помоћноге особл>в вмв потпуно поклапвтн са радннм временом рвдн>е т .ј. са временом отварвња и звтввраљв рвдљв. Исто твко једнодупгно изражена је жељА. да се организује пгго потпунија контролв и установе строго казне зв повреду ових пропиоа. Иарочито је изрвжена жел>а дв се таква контрола одгвнизује и по селима. где онв данас уоотпте не постоји У везн с тим истакнута је и потребв. да се сузбије беспрввво торбвреље н другн бесправан тед. По пнтаљу осигурвљв трговвЦв твкоће Је воћена дзта и свестрана дискусија. На позкв Миннстрв трговине и индл-стрије све нвше трговинске коморе припремиле еу један нвцрт условв зв осигураље трговвца зв случајеве болести с }едне стрвне и за случајеве изнемо-
глости, старости и смрти (пензионо осигурвље) с друге стрвне. Нћ основу тога нацрта све поменуте коморе органнзовале оу анкет>* преко принудних удружен>а својих припвдника. да би нв твЈ нвчин свзнвле мишљеав тих шкрих кругова о овоме вацрту. Веће Коморе једноглвсно је донело следећу одлуку: Веће смвтрв да је пензионо оснгураље трговаца преко потребна стввр зв трговце « дв би оно требвло дв буде обввезно. кво и зв звнатлије вли услови који су зв сад нзрвђени за ово осиг>1рвн>е неприхватл»иви су. Стога коморе требв да пограже нову бвзу зв ово осигуран>е. Једнаенглескафирма купила је иидустрију дрва „Славонија" Славонски Брод, 15 децембра. — Према вестима из управе Индустрије дрва „Славоније" сазнаје се да је једна енглеска фирма купила фабрику ..Славонију", која је до сада била власништво Прве хрватске штедионице у Славонском броду. Осим ове фирме у Славонском Броду Прва хрватска штедионица поседује филијалу ове индустрије у Драгонићу, недалеко од Карловца. Поменута фирма из Енглеске купила је Индустрију дрва у Славонском Броду, док је она у Драгонићу остала и дал>е власништво банке. Воћство фирме остаје исто као и до сада, али се сматра да ће она производити далеко већи рад и запослити већи број радника. СИТУАЦИЈА НА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА
На бвчкој пијаци поправиле су се цене нашим свињама, док су цене рогате стоке слабије
Отварању тгруге ттрисуствоваће министри г. г. др. Мехмед Спахо, др. Милан Врбанић, Душан Летица и др. Крек
Јуче у 16 часова отпутов&лн су специјалннм возом на свеч&но отвараље те пруге министар саобраћаја г. др. Мехмед Спахо, мнннннстар бео портфеља г. др. Михо Крек, заступннк Миннстра војске н морнарице генерал г. Лндра Петровић, претставпнк Главног генератпггаба п>"ковннк г. Новица Ракочевнћ, г. СтЈепо Кобаснпа, претсвлвик управног одбора Агенпнја Авале. помоћнлк миннстра са обраћаја г. Шнелер, геиерални лиректор државних железница г. Наумовић, помоћник генералног директора државннх железница г. ЈоЈић, већи број народних посланика нз Савске бановнне, шеф кабинета мннистра саобраћаЈа г. Власта Костић н лнчнн секретар министра саобраћаЈа г. Хасановић, новннарн, претставници поЈеднннх листова. Синоћ у 23.10 часова отпутовалн су брзнм возом у Копривницу на свечано отваран.е нове пруге Копривница—Вараждпн г. г. мнннстри: трговнне н индустрнЈе г. Ми лан Врбвнић, мннкстар финанснЈа г. Д. Летица, претседник Сената г. др. Желимнр Мажураннћ, плзернер Народне банке г. др. Милан Радосавл>евић. На копривничкоЈ станицн поздравнће госте претседннк Ррадске општнне града Кооривннпр г. Иво Кључки. Зат1гм ће одржатн говор министар саобраћаЈа г. др. Спахо, после чега ће посветнти нову пр>*г>' преузвишенн надбискуп г. др. АлоЈзиЈ Степинац. После симболичног свечаног отвараЈна нове железничке пруге бнће
прирећева закусха на желвзничкој станицн а нза тога креће посебнн воо са званицама у Вараждин. У Вараждину на железннчкоЈ станнци воз ће бити свечано дочекан. ЈУЧЕРАШ1БА ПРОБНА ВОЖЊЛ ВаРаждни, 15 децембра. — На новој жеаезннчкоЈ прузн Копривница Вараждин з&вршена Је данас пробна вожња брзог воза локомотивом тнпа Буфало коЈом Је управл.ао шеф копривннчке ложионице г. Ђ\-ро Девић. За локомотву су била прикл,учена три Пулман нова вагона. Пругу од 42 километра оваЈ пробнн воз прешао Је за 42 минута просечном брзииом од 60 километара на сат. У Лудбрегу локомотнва Је стаЈала три мннута. Највећа брзина постнгнута Је местнмично од 78 кнлометара. Прве годнне возиће воз на овоЈ прузн брзином од 40 километара
За новог днректора „Путника" постављен је г. Кармнно СнмнК Сазнаје се да је за новог директора наименован г. Кармнно Симић, бивши уцравител. филијале Хрватске есконтне банке у Београду и дугогодишн>и вицедиректор Унион банке у Веограду. Беч, 15 децембра. — Ситуаци)а на бечком сточном тржишту )в нешто 6оља у поређењу према прошлој недели. На дан 13 о. м. цене говеда у Бечу 6иле су: волови екстрем од 1.\5 до 1.58 шилинга, прима 1.25 до 1+3 секунда 1 до 120; 6икови од 0.88 до 1.15 краее од 0.72 до 1.15 и мршава стока од 0.60 до 0.78. Пијаца је била жива. Просечна цена према прошлој недељи, непромен>ена је за волове, за 6икове и краве 6ола 2 до 3 гроша а за мршаеу стоку бола 3—5 гроша. Ценс свин>ама Ц о. м. билв су следеКе: прима тешке мангалице од 1.5\ — 1.59 шилинга, селачке од 1.52 — 1.60, старе од 1.\5—1.\7 банатске од 1.57 — 1.64, српске од 1.50—1.52. Пијаца мирна. Просечна цена према прошло) недели за при ма тешке мангалице слабија је за 3 грохиа, за селачкв, старе « српске свин>е до 2 гроша слаби)а а за банатске 1—2 гроша бола. СЛАБИЈА ЦБНА ЈУГОСЛОВЕНСКИИ СВИЊАМА НА ПРАШКОЈ ПИЈАЦИ Праг, 15 децембра. — На дан 15 о. м. било је на прашкој пијаци 1699 комада свин>а из Југослаеије, 12+0 из Румуније и нешто из Мађарске и Бугарске. Цене су се кре тале: за југословенску робу од 6.20 до 7.20 КЧ, за румунску од 5.60 до 7.20, за Мађарску 6.60 и за Бугарску од 6.10 до 6.50 КЧ. Просечна цена југословенској роби пре ма прошлој недели слабија је за 10 филира. НАШ ИЗВОЗ ЖИВИНЕ И ЈАЈА Према извештају Завода за унапређен>е сполне трговине прекјуче је продато за Немачку 585/2 сандука јаја по непромењеној цени од РМ 9+ за класу Ц франко Салц6 ург. Јуче је продато такође за Немачку 3+0/2 сандука јаја по исто) цени.
За Немачку диспонирано је прек јуче Ц.860 кгр. нето заклане живине и 9.000 кгр. нето закланих гусака. За Италију издато је уверен>а за извоз 9.500 кгр. закланс живнне. а за Аустрију диспонирано је 3000 кгр. нето закланих гусака. Јуче је диспонирано за Немачку 23 +00 кгр. нето заклане живине и 13.000 кгр. нето закланих гусака. За Италију продато )С 20.000 кгр. заклане жиеине по цени од ди нара 17 франко Постумија и од 18.700 кгр. живе живине по динара 10.50 франко Постумија.
Конференцнја Београдске продуктне берзе по пнтаау процента влаге овогодншње пшеннце и утврђнвања квалитета кукуруза Синоћ је у просторијама Београдске продуктне берзе одржана конференција поводом извесних питања која су се појавила у трговини пшеницом и кукурузом. Конференцијн су присуствовали г. Милутин Станојевић, претседник Београдске трговинске коморе, чланови управе Београдске берзе г. г. Мнлан Мих. Стефановић, Воја Петковнћ и Аца Јовановнћ-Ресавац, затим претставници Призада г. Милорадовић, извозницн и житарски агенти. На овој конференцији расправл>ено је о бонификацији код жижл>иве пшенице, о проценту влаге за пшеницу рода 1927 године и о утврђнвању квалитета кукуруза.
ВРЕМЕ
Четтуггак, 16 децембар 1937
т 937
\-БЕРЗЕ-I Ефенти: чврсти Девизе: непромењене Продунти: непромењени На ефектном тржишту тенденција је необично чврета. Ратна пггета рађена је промпт опет по 422—, а за јануар по истом курсу. Обрт је необично велики. Миого су рађени и доларски зајмови по непромењеним течајевима, и нешто Народне банке која показује мало чвршћу тенденцију. Остали папнри без посла. Код девиза у слободном промету нема већих промена. Шилинг је пао за један поен, док су грчки бонови нешто чвршћи. Остале без промене. Термини код марке само у тражњи без робе. Код продуката је тенденција за пшеницу непромењена, док је кукуруз чвршћи и живл>е се тражи. Београдска берза
ЕФЕКТИ У загради промеие према претходном течаЈу Рађемо ТечаЈ Количина 7% Влегр 86.— (=) 18 хнл>. 8% Влер 94.— ( = ) 2 хил>. Р. шт. прт. 422.— (+ 0.50 ) 900 ком. Р шт. Јан. 422,— (=) 500 ком. Н. банка 7525.— (=( 5 ком. Поиуда — Тражн. 7% Влер 85 7^е Селигман 8<* Блер 94 7% Инвестиц. —. 7<г Стабилиз —, 4% Аграр 1921 г. 6% Веглуци с. к. —, 6Го Беглуци ср. к. 6Тс Беглуци к. к. 80. 6% Далмат. с. к. 6«& Далмат ср. к. 75 6% Далмат. к. к. 78, 4% Аграр 1934 г. Ратна штета прт. Ратна штета дец. Ратна штета Јан. Народиа банка АкциЈе П. а. б. с. АкциЈе П. а. б. к.
84.75 99.93.50 75.25 77.50 79.60
423.— 421.75
- 421.50 - 7500.- 212.50 - 215.—
ДЕВИЗЕ У слободиом промету ТечаЈ Количива Лоидон 238 — ( = ) 3.200 Берлин 1400.— ( = ) 108 хил. Беч 8«.— (— 1.—) 42 хж%. Солун 27.— (+ 0.14 ) 50 хиљ. Милано не нотира Са примом 2§.А% (У загради промене према претходном састаику) Понуда Тражнл
ЊуЈоЖ
4312.31
4276 —
— 1 26)
Лонд«»н
217.07
215.01
(=)
Женеза
1003.52
996.46
1=)
Праг
152.54
151.43 (+ 0.06»
Милаао
228.83
225.74
— 0.20)
Алст«|рдам 2411.76
2397.16
(=)
Парни
147.46
146.02
— 0.07)
Берлнн
1749 91
1736.03
- 0.24),
Брисвл
737.51
732.45
(=)
Варш гва
821.23
814.72
1=)
Дола|< за
обрачув
4294.15 —
Вам берзе
Лондон Н>уЈорк Парнз Женева Берлин
238.47.75 164,11.02 14.8 68
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
ЕФЕКТИ
Народна банка 7500 Прив. Аграрна банка 214 тр&ж. 8% Блеров заЈам 94—94.50 7<Ге Блеров 84.25—84.50—84.25—84.50 7?с Хипот. банка 99 траж. 7?е Држ. инп. заЈам 95 траж. 7% Стабилизац у Паризу 87.50—90 Беглучке обвезнице 79 траж. 6% Далматински аграри 77 траж. 4% Аграрне обвезннце 55 траж. 4% Северни аграри 54.50 траж. Ратна штета 423—423.50 Девпзе у слободиом промету (У загради течаЈ закл>учка) Берлин чек 1390—1410 (1400) Беч 865—875 (870) Грчки бонови 27.50 пон. Лондон 237.20—238.80 (238) Промет: 3.911.648 дии. ТенденциЈа слаба.
ЦИРИХ — лондон
Београд
10 —
215 3/4
Парнз
14.57 1/2
147.26
Ловдон
21.60 1/2
—.—
ЊуЈорк
4.32 3/8
4.99 77
Брисгл
73.50
29.39 1У2
Милано
22.73
95.00
Мадрид
—.—
86.00
Алстордал
240.50
8.98 7/16
Берлин
174.40
12.39 1/4
Беч
80.35
26 7/16
нсп. курс
—.—
21.00 1/4
Штсжхо.тм
111.35
19.40 1/8
Осло
108 55
19.90 1/8
Копеихаген
96.45
23.40
СофиЈа
—.—
400.—
Праг
15.20
142 3/16
Варшава
81.80
26 3/8
Будимпеигга
86 1/4
25 1/8
Атина
3.95
546 1/2
Нарнград
3.50
619.—
Букурешт
3.25
637,—
X елзнигфорс
9.55 1/2
226 20
Вуевос Аирес 1.27
—.—
Јаааш
1.26
—.—
Продуктме берзе БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Ншекица: раћено свега 19 вагона Србнја по 160. Кухуруз: рађено 174 вагона: поар. сув Ин&нЈа—Срем по 8083.50. в. с. Ин?>иЈа по 92, Бачка (1936) по 106.50, ИнђиЈа за Јануар и фебруар по 88.50—92, Банат <са 16— 17°с влаге) по 86, ИнЛиЈа (16— 18% влаге) по 89, ИпђиЈа (14 г "о влаге) 96.50, ИнђиЈа за дец. по 79 —80, миксед Дунав 96.50, миксед Дунав (17.5*"« влаге) 98. Теиденцнја: непромен>ена за пше вицу, чвршћа за кукуруз. НОВОСАДСКА БЕРЗА Птеница: бачка (78—79 кг. 2%) 175—177, сремска 175—177, славонсха 176—17«, банатска 1П—178, бач ка лаћа Тиса 177—179, бачка лађа БегеЈ 176—178. Зоб: бачка, сремска и славонсха 122—124. Раж: бачка 172—174. Јечжм: бачки и сремскн 63—64 кг. 128—130. Кукуруз: бачки и сремска 104—106, банатсхи 101102. бачки нови сушенн 95—97. Брашио: бачко и банатско Ог Огт 272.50—282.30. бр. 2 252.50—262.50, бр. 5 232.50—242.50. бр. 6 212.50—222.50, бр. 7 182.50—192.50, бр. 8 125—130. Пасу.%: бачки бели без врећа н сремски 2% 204—206, сремсхн бели без врећа. лађа 207—209. Мекни»е: (у врећама од Јуте) бачке 90—93.
сремске 90—93. бачке лађа 93—94, банатске 90—93. ТенденциЈа нестромењена. Промет суедн>а. СКОПЉАНОКА БЕРЗА Скопл>е. 15 децембра Пшеннца: Косовска '4" 141. кумановска 158—160, овч. ка 160 —162. Јечам: Косовски 105-106, јв□ОЛ.СХИ 108—110. Зоб: Косовски 110 —111, кумаиовски (буЈановачки. тв товска) 110—111, овчепол>скн 110110. ИНОСТРАНЕ БЕРЗЕ Чикаго, 15 децембра Пшслнца: дец. 95 1/2, маЈ 93 1/3, Ју тн 86 7'8. Кукуруз: дец. 57 1/4, ма] 69 1/8, Јули 59 1/8. Виннпег, 15 децембра Пшеинва: дец. 115 1/8, маЈ 116 5/8 Јулн 1113'8. Буевос Аирес, 15 децембра Пшеннц«: фебр. 11.39. март 1142, алрнл 11.48. Кукуруз: Јан. 8.80, фебр. 8.70. Лнврепул, 15 децембра Пшеница: март 7.6 7/8, маЈ 7.7, Ју.-ш 7.6 7/<1 Кукуруз: дец. 29.6, Јан. 30. фебр. | 30.4 1/2.
I Потрошачнна внна Власотнначке винарске!
I задруге за Снопље н онопнну | и У последае време почеле су се проиосити ^ вести по Скопл>у да је заст>-пииштво Власоти- " . начке винарске задр\те добило иеко друго лнце и Ц " тиме се моје муштрије упућују на др\ту страну. | I Како су ове вести потпуно неистините н тен- I 1 ^ | дендиозне то и овом прнликом нзвеипавам своје п мт- м ^ штерије ДА САМ САМО ЈА ЈЕДИНИ ЗАСТУПНИК ' | ВЛАСОТИНАЧКЕ ВИНАРСКЕ ЗАДРУГЕ У СКОПЉУ. С попгговањем М ИЛУТНН М. КОТИЋ л задругар и заступник „Власотннчанин" I* ' 29649. 1—1 ДО
■н
ТРИУМ Ф по кбалитету! ТРИУМФ по цени!
■ ■ ■■
то Је наш апарат 511РЕВ ТКШМР
5-цевни суперхетеродин — 7 кругова — пријем кратких, средњих и дугих таласа — изједмачење фединга — оптичко угађан=е — максимална селективност — осетљивост 10 микроеолти ... -ве особине скупоцених апарата. НОРПДНИ ПРН1ЕМНИН. Заступства у свим већим местима. Зугославенско 5!ап^агс1 Е1ес!гјс СотрапуА.О. БЕОГРАЦ, Крал>а Александра 17. ^ 8в Ј,