Време, 16. 12. 1937., стр. 7
I
м
V Бугаоској 50.000 чланова секте „Беле браће очеђује час када ће се сби људи братити природи
ВРЕМЕ
Софнја, дсцембра Улицама Софије више не праште бомбе В. М. Р. О. Више се не виде људи са вабијеним качкетом преко ока, са револвером у руци и намером да иззрше атентат. И Софија је Европа. Култура струји из западних крајева. Нешто са задоцн»ен>ем — али ипак струји. Странац би се преварио ако би помислио да Софкја више нема ништа од свог старог колорита. Ето вам сензације: 50.000 л»уди у Бугарској прнггада секти „Беле браће", чнји је идеал да људе врати мајци природи. Закон секте нма само три правила: не пиј, ве пуши и не једи месо.
и ви унутра?
~ 4 _ - ; Д. . Професор Петар Днов, во!) секте „БСле браће" у Бугарској Нико неће стати насред улице и викнјти : „Погледајте само, ја сам члан секте „Беле браће" .. Нећете моћи ни иеку значку да откријете у реверу капута, па макар загледали и кроз лупу. Можда ће само понеког пролазника издати смерно понашање, бистри на у просућиван>у извесних ствари и жеља да човек већ једном престане са изазивањем природе и њених закона. Ако сте и проговорили коју реч са једним таквим човеком, он се окреће да види није ли га неко чуо и одмах граби дал>е низ улицу. И то пешке... Нека трамвај тутши, нека аутомобили и фијакери трубе позив на угодну вожњу лепим улицама ... Члан секте „Бела браћа" иде пешке. јер није прнрода поклонила човеку та превозна средства. У безумној борби за еманципацију створио је то све чоеек сам. А то — није добро... Већ према схватању... * На једом пропланку изнад Софије леже у оквиру јесењег пејзажа многобројне кућице од даске, пруће, лима, а понегде и од печене цигле. Чисте су, светле, мале или високе. У средини једна на два спрата. Унаоколо се као венчић пружила ограда од живице. Последњи изданци лишћа покушавају да сакрију голотињу баште у којој стотине људи и жена, нагн>ти над земљом, копају цвеклу, зелен кромпир и још неке лепе стварчице. Ти л>уди изгледају врло чудно н озбиљно. Једва ако непгго кажу. А да се насмеју треба н по читав сат. Као да су створени од глине. Тако пролазе часови. Неко се дигне н оде да трчкара по пол»ани и шумици као мало дете. Скупља печурке, пече их на ватри и поједе са мало солн. Ако му се и то досади седне и дува у прсте... Звнждуће. Ето, то су синови природе... Чекају дан квд ће пасти све у прах што су људи створили без природне дозволе. Онда ће настати њихово царство. То не пише нигде али сви верују у то. Старци, старице, људи, жене, младнћи, девојке. Лаао об>*чени. Да је лето били би свакако, голаћи. Али са Витоша је залепршао први снег па вал>а преко лећију огрнутн нешто топло.
— А хоћете ли — Не. Тако? Врло до<др<х Значи морамо самн унутра, јер је „брат" Дежуран пред вратима Наће се тако и неки који залута па му треба показати где су врата, а где прозори. Ун>тра, у дворани. има месга за неколкко стотина људи. Велике гр>-пе људи црне се на белом поду од камена. Причају или се моле. Кад стигне час да обред почне, кроз двор>алу се пронесу тихи звуци неке мистичне песме. Пијаниста са чупавом косом свира и гледа у путтт на коме леже новине од 2 лева. Арију већ зна напамет. С^ира , Лесму су-нца" н уда^ра снажне а*орде с временп на време. Молитва „Оче наш" пролазн хао лаки жубор ма да је у нотамв убележен знак за пијаиисимо._ Десет је сатн. Час када треба на позорницу да счупи главар оекте, „учитељ" професор Даиов. Он говори испрекиданим гласом н пали очима свуда где прочита сумн>у у ано пгго се прича Беседе се састоје из немолико неразумљивнх сентеиција о извору природне воде, о забрањеној јабуци, о лепоти љубави и томе слнчних ствари. Кад заврпти говор клања се присутнима. Свестан је свог значаја и угледа... Интервју не даје. Али ће вас врло радо благословити и послатн код свог помоћника Лулчева, идеолога секте „Беле браће". Са овим човеком можете да говорите европоки. — Ми јгисмо претежно религиозна секта ма да верујемо у Христову науку, каже он одрешито. Неш Бог, наше вјерују, то је космос.. То је истина и божансгаа правда на којој треба да базирају сви земал»ски закони. Хаос у коме се данас налази човечанство, има само једно објашњење а то је да су људи дошли у конфликт са законима природе"... Тако говори идеолог секте, бивши пуковник и садашњи уредник сектиног листа „Братство". При говору тресе брадицом_ Ш:
та треба сви људи на свету да учине по вашем мишљењу па да буде добро? — Да пију воде са извора а не са вештачких чесама н бунара. — Мислите ли да би се тако решила светска криза? — У природи која је извор целог живота и свега пгго постоји на свету, влада савршена хармоннја коју ми „простосмртни" људи у својој похлепности за сазнањем покушавамо да пореметимо. А природа се свети... Обред је свршен. Мала шетња по сектином логору врло добро прија пред ручак. Осети сс човек као мало дете, ослобођено свих брига и невол>а. Као да иза оне ограде од голишаве живице не постоје питања о разоружању или наоружању. У овим кућицама влада књига. Ту човек заиста има прилике да се покаже као човек. Ако није за секту онда нека се што пре врати међу остале смртне... И нека очекује час... Иза двоспратне куће саграђен је стадион. Још пре сунца, у рану зору овде долазе чланови секте на јутарњу гимнастику. Први зраци сунца умивају им образе у којима се наслућује здравље и радост. Сунце мора да нас затекне на ногама. А првн његови зраци доносе нам природне поздраве и поруке... Колонија секте „Беле браће" живи својим животом и чека весннке своје победе... С. СРБАКОВ
Данас пре подне џ,» на Београдском сајмишту ©твара <с<е изложба паса IIас „далматниац" троструки победшис па меЈ»-народним изложбал»а ' Ш\: '-'••'• '.:
Руси пред судом Двојица без душе трећи без злата Шарпланилски овчар
На изложби паса која се отвара у сајмишту у оквиру велике изложбе Министарства пол>опрнвреде. Београђани ће имати прилику да виде најлепше егзеатпларе расних песа Ловци су показали највише интересовања за ову изложбу и на њој ће Београђани видети прекресне поентере. сетере, немце з кокере. Колико се код нас развија смисао за псе сведочи чињеница да Београђани све скуетље плвћају добре псе Досада у Београдз* су највише плвћени ловачки пси једвн чак са 20.000 динара. Расна добра пггенад све се више цене и најмања цена једног доброг штенета данас је у Београду 500 динара Псн за ужнвање за провод и шетњу многобројнији су у Беогрвду од лозвчких паса. Код нас се нв јвише виђа ју живахни фокстеријери са кратком и дугом длв-
Накнадни прнјемнн испитн у Музнчкој академији и Средњој музичкој школн По одобрењу Министарства просвете обавиће се накнадни пријемни испитн у Музичкој академији у Средњој музшпоој школи у суботу 18 о. м. За азе испнте пријављено је 58 кандндата и то: у Средњој музичкој школи за теориски отсек 7 за ооло певање 8 и за виолнну 6 за клаеир 16 и за балет 16» У Музичкој академији 2 за клавир, 1 за виолину и 2 за позоришни отсек. Испити ће почети у 8 часова ујутру. Претседник испитне комисије за Музичку академнју је ректор г. Коста Манојловић а за Оредњу музичку школу днректор г. Бандур.
ком. ередалтеријери са д>тим ногама, и шкотсзси териери.са врло краткизс ногама. скајтеријери са невероватно дугом длаком. Мода паса за уживање данас нврочито цени безењитеријере. псе који уопште не умеју да лају. Ови о псићи последњи пронвлаз вештих одгвјиввча на фармвмв богатих енглескнх лордова. Поред познатих кизеских пвса пунчика. шпицева и других. код нас се по мало уводе и друге расе. аапример самоједи са дивном густом белом длвком. чвв-чвв. раса тсннескнх пгпицевв. керни и малтерези. мели чупави пси; денди-дајмонд и пвпион са смешнггм главама и квниши са потшишаном длвком везвном подвезицамв. Л>>"битељи паса све више драже егзотику у овој моди. Тако се дошло до фокстеријерв са оштром длаком који имају праве предње ноге као пггвпове а њзтпку са кајзеровом брадом.
Одгајивачи су тако измислили и булдога са што р>*жнајом њушком и пгго кривијим ногама. док се руски хртови запоставл>ају. енглески. пефсијски и ввганистански. много ређи све се више трвже. Доге су велика мода. лепог алира и достојанственог погледа. Нвдп далЈматинсгси пвс љубимвц Енглеза профињеног укуса продро је већ по целом свегу. Жалосно је само то да га у нашнм крејевима готово и нема. Некадв ловачки пас. он је двнас само пас за 5*живање богатог света у инострвнству Нојмногоборјкији су сви вучјаци. највећи бернврдинши, док су бели пиркнејски псн вајлетппа њиховв свбрвћв. Лепу каријеру у инострвнству нвпрввиће и наш овчарски пвс са Шаре. који се све више тражи. Циљ изложбе пвса у Беогрвду је да 5*позна љ>-битеље св рвсема и да потстрека чл*ввњу н гвјењу само расних и чистокрвних паса тог нашег малог пријатеља зв кога ловци лепо кажу де нас једини викада иеће изневеоити.
Породици руских племића Лихачева успело је 1919 године да ! из Русије донесу 40 килограма злата у разним облицима као посуће и драгоцености. Злато је у Београду стајало дуго заложено. Да неби пропало наследници племића Лихачева, синови Иван и Јарослав, спремали су се ових дана да плате лежарнну и да братски поделе очевину. Али док је Јарослав био у иностранству, Иван, као у некој руској басни, доводи лажног Јарослава земунском бележнику г. др. Петру Пауновићу и овај лажни брат изјављује да се одриче наследства у корист брата Ивана. Да је лажни Јарослав прави Јарослав Лихачев потврдили су и тројица Руса: Иван Ивановић, Никола Акулов, Андрија Осаов, а затим и један Чех: Антон Пушман. Иван је зато могао да узме благо. Јарослав, по свом повратку у Југославију, био је протеран као сумњив странац, и на Ивану је остало да још само набави новац за лежарину па да буде богаташ. Отишавши у Париз, оженио се једном лепом женом. свастиком адвоката Сербењанина из Буенос Аиреса. Иван је обећао адвокату 509е од блага, ако успе да га извуче из Јутославије. Ни једном ни другом ствар није успела, јер се јавио Јарослав и изјавио да је жив и здрав, као и то, да се није иикада упуштао у такве глупости. Поведена је истрага и пред суд су изведена два Руса и један Чех: Ивановић, Акулов и Пушман. Претседавајући: — Је ли тачно да сте ви потписали акт о томе како је приведени Јарослав онај прави Јарослав Лнхачев? Оптуженн без мало у глас одговарају: — Тачно је да смо ми познавали Јарослава и кад нам је Иван довео човека, у кога смо ми препознали Јарослава, потписали смо...
— Нисте ли ви искористили ову прилику да дођете до користи и да лгжно потпишете акт? Руси: — Ко, Боже мој!, а како бисмо ми могљн так што чинит?« Ми пазнавали Јарослава од раније, из Русије, а кад га поново видељи, то била сљичност... Брат његов рекао да то Јарослав, ми павероваљи и паГшисаљи... На крају. суд је казнио сву тројицу по 3 месеца затвора, условно за једну годину. За то време, а можда и послб тога, злато ће остати у Београду, док се браћа не буду појавила пред неким нашим судом: али један не сме, а други неће. Не зна се запгго... Лажнн адвокат н „доктор права" Душан Костнћ осуђен на три године затвора Лажном адвокату и доктору права Душану Костићу, који је прекјуче дао на суду тако лепо одбрану и који је тврдио да је морао варати пошто није имао од чега да живи, Веће тројице изрекло је јуче казну. Душан Костић осуђен је на три године затвора и три године губитка часних права. — Много је господо судије! рекао је на то Костић. Много је, ако је по Богу суђено! И писац неиздате књиге ,.У сукобу са законом", опет одлази у затвор, да би, можда, после три године пошао истим путем.
Мало позориште почиње рац Вечерас позориште ..Комеднја" сала .. Г-1-нтански крал>" — Рибннца (К -ице Мараје 115) почин»в редовко рад у суботу 18 о. м. Програм потпуно нов пун шале и хумора. Почетак у 21 час. Улаз бесплатаи. 1
Један од најлепнгах кокера — птичара
Чај у Колу српских сестара у част бугарских уметннца Јуче по подие Коло српских сестара приредило је чај у част бугарских сликарка. Гђа Перса Продановић плретседница Кола поздравила је гошће једним топлим и нскреним говором позивајући их да све заједно рвде на зближењу свесловенских народа. Затим се гђа Пашева захвалила на срдачном пријему и обећала пуну сарадњу. Овом чају сем претседнице Југословенског женског савеза гђе Лепосаве Петковић присуствовали су и делегати београдских друштава.
Т ;
Лшко је ући у колонију сек„Бела браћа". Зар је то природко ићи и гледати људо гвко жнве?.. Зар није много приредиије живети и сам тако? А сеи тога, ова колонија није циркус или Зоолошки врт .. Ипак је једном човеку успелч да уђе уиутра. Кроз уличице малих куђица лошао сам пред двоспратну -^ћу: Хоћ ли се овде одржати проповед? — Да. 1
Крвави двобој моткама између фирмописца и Оравара Прексиноћ је у Церској улици одржан правн двобој између фирмописца Антона Кочнша и бравара Милоја Савкића. Са моткама у руци, противници су стали један према другоме и почели бесомучну битку. У једном тренутку Савкић је вештим ударцем избио Кочишу мотку а затим га одмах треснуо по глави. Сав обливен крвљу несрећни фирмописац се срушио на земљу док је бравар искорнстио општу гужву да побегне низ улицу.
Изишло је из штампе врло актуелно дело од животне важности ЗА СВАКОГ МУШКАРЦА И СВАКУ ЖЕНУ ПРОФ. А. КОСТИЋ Брачни проблеми ДЕЛО КОЈЕ НЕМИЛОСРДНО ЗАСЕЦА У НАЈБОЛНИЈА II НАЈРАЊАВИЈА ПИТАЊА ЈЕДНЕ ОД НАЈОСНОВНИЈИХ И НАЈСТАРИЈИХ институција људске заједнице
Богомол>а секте ,Д»еле браће" у Софији
Пријатељство између Кочиша и Савкића траје већ више од три годиие- Упознали су се иа једном заједничком послу. Видели су да ће и у будуће моћи један другом да шал»у муштерије па су уговор о међусобном помагању залили пићем. Од тада није прошао дан а да се н>их двојица мало не поразговарају. Прексиноћ је Савкић нешто био л>ут на свог пријател»а. Један стари рачун хтео је по сваку цену да измири. Зато је из свог стана у Церској улици послао малог шегрта у улицу Мајке Кујунџића где је становао Качиш. Поручио му је да дође одмах. Већ на прагу кућице отпочела је свађа. Кочиш није хтео да отрпи увредљиве речи па је одвратио истом мером. То је његовог пријатеља толико распалило да је насрнуо са мотком у руци Кочнш се сагнуо и дохватио другу мотку. Док су се радознали људи сакупљали као на неку занимљиву приредбу, двобој је отпочео. — Умлатићу те као пса... — Зар ти мене? Неће проћи ни неколико тренутака а већ ћеш лежати са разбијеном главом! Хеј људи зовите кола за спасавање." Пакосна примедба за кола није била излишна. Један мла. дић је потрчао и збиља позвао станицу за спасавање. У том тренутку се зачуо врисак очајног човека. Савић је снажно замахнуо, искористио један I нсопрезан покрет свог супар' ника и треснуо га по глави I што је могао јаче. Онесвеш- ј
дрму. Капи крви попрскале су влажни камен... Кад је видес шта се догодило Савкић је полетео да се спасава. Искористио је општу забуну. Нестао је иза прво» угла. Колима за спасавање несрећни фирмописац је пренет у хируршко одељење болнице. После кратког трагања Савкић је ухваћен. Брани се да је био пијан.
Курс извршног поступка за адвокатске приправнике
Да 6и се свима правницимапрактичарима у Београду омогућило да са упознају са практичном приме.Хм Закона о извршен>у и обезбеЧгву, који ступа на снагу 1 јануа .ч 1938 године, Удружење адвоклских приправника у Београду ангажовало је г. др. Диониса Годнну да као дугогодишњи адвокат са територије где се овај заком примењује и као коментатор овог поступка, у неколико предаваља одрнси практичан курс, који ће почети 21 децембра.
Пријаве се прнмају 16, 17, 18 и 20 о. м. преко телефона број 20-762 од 16 до 18 чаоова. Цео курс стаје 20 динара- Удружење се поглави старало да обезбеди набавку За- | кона, коментара и образаца уз
Је ли брак на умору? Од чега бо.тује брачна заједнпца? Заигго долази до мржње; до љубоморе; до душевне тортуре; до злоетавл>ања; до фпзнчких разрачунапап>а; до развода и злочина? Откуд брачни троугао као редовна појава брака?
НМИ ЛИ ЛЕКП БРДНУ МОДЕРНОГЧОВЕКП? Или можда треба наћн ново решење за однос савременог човека п с&времене жене? КОЈЕ ПРОБЛЕМЕ ОБРАЂУЈЕ ОВА КЊИГА: Криза супружннка — Промнскуитет брака — Брак без брачног живота — Слобода у браку — Несугласице и лаж у браку — Споразум, лукавство илн насил>е? Мучеништво У браку — Излети ван брака — Отпадништво од куће — Женственост жене — Трнвијалност у браку — Љубомора — О злокобној жени — Хвалисан>е супружннка — ГГолна себнчност — Перверзнје у браку — Фнзнчко разрачунаеа&е — Анонимни рушноцн брака — Обесвећен>е брака — Препад на туђ брак — Брак у троје — Бракови у ликвидаци1н — Дивл»и браковн Ванбрачни родител»и — Мезалијансе — Брак без деце — Мешање родител»а у брачнн жпвот деце — Отварап.е очнју женскоЈ деци — О мушкарцима који не ступају у брак — Климактеричне кризо код м\-шкарапа — Нвпри.1ател>ство полова — Предбрачна саветовалнпгга — Итд. нтд. Луксузно штампано на лакој белој хартији Насловни лист израдно МИХ. С. ПЕТРОВ Стр. 224 Брош. Дин. ЗО.- Пов. у платно Дин. 50." Изрезати, попунити, налепити на дописницу и послати ГЕЦА КОН А. Д., БЕОГРАД, КН МИХАИЛОВА 12 Молим Вас да мн одмах пошал>ете 1 брош. (у платно пов.) прнм. Костићевог дела Б Р А Ч Н II ПРОБЛЕМИ за који сам вам износ од 30.— (50.—) днн. дозначно данас на ваш чек. рач. 56.742( нлн пошт. упутницом).
Датум
ЕПОТРЕБНО ПРЕЦРТАТИ
| ћен, Кочиш се срушио на Кал- снижену цену.