Време, 27. 12. 1937., стр. 4
СТРАНА 4
ВРЕМЕ
ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК
„РадеЂн предано на општем енономском подизању влада нккада нн е губнла из вида потребу сређизања наших унутрашњих политичких прилика У том правцу данашња влада иде до свих могућих граница толеранциге"
Третеннк. 26 децембрв — Снноћ је у Врњачку Бењу допуговао инкнггво правде г. Мнлен Снмоноанћ \* ПР6ТИ.И наоодннх посланнкв бнвшег Коушеввччог округв г г до. Вогзљгбв Кнежевићв. др. Мнлошв Решхозкћв. Цзеткв Јетнчнћв Мнхзнла Костнћа н Сгојана Радснковнћа, бвнског већнакв зв грвд Крушеввц г. Сннише Сгефановнћа прегседннкв Крлтпевачке опшгнне г. Јвношевнћа. претседннкв Окр>-жног суда у Крушевцг г Душанв Цзегковнћв н другнх Денвс пое подче мнннгтар г Симононнћ разгледво је ВгњвВвн>у. в V 10 чаговв огпутозао је св повгњом зв Тогтечик. где је одржзн велнкн збор ЈРЗ Нврод је мннистов г Снмсновнћа дочекво од%*шевл.ено. на челу св народном кољнцом н зчстввамв н допрвтно гч до зборнпгга. кв глввном тгггг Тг је мннттствр г. Снмоновнћ лдожчо окупл.еном нвроду. ко 1- н је дошчо из свнх ковјевв Кпгшевачког окттв т велнком боотг гов"о у коме је. измећт осталог оекао:
Ј"|0"грашил ионсолидацнјз Радсћи иредш1о на ошптем економском поднзан.у н соцнјалном миру, оиа ипак никада иије губила нз внда нн потребу сре})Ншика наших у10трашн.нх полнтнчкнх прн.1нка — нашу унутраиш»у коноолндацнју. У том пранцу данашња је влада н нш.ш н ндо д 0 овнх могућнх грапица толеранцнје. 1Венн погледи и у том питашу поанатн су н одрсћ>>пн: стојећн на прннцнпнма данашаег Устава н начелнм« програма своје странке, она нееумњиво. по мом личном уверењу, пеће одбнтн спрадњу која би одговарала нстнм погледнма н која бн воднла општем добру целокупног нашег ндрода. После министрв г Снмоновићв говорнло је још неколнко говорникв. па је збор закључил нвооднн послвник г. др Милош Решковић Поздрвзл.ај>*ћн министов г. Симоновићв н прнсутне нвродне послвчнке. нврод се у мноу оазтпво. У подне Је у чвст мнчнстгв г. | Снмоновића поиоећен бвнкет
Мнннстар г. Цветковнћ дао прнлог од 10.000 дннара за снромашну радннчку децу у Нншу Пнш, 26 децембра* — Вечерас је миннстар социјалне политнке г. Цветковнћ, пошто је примио вслнкп број депутацнја, нз Среза нншког, обишао радннчку колоннју „Мнхајловац", где га је сачекао н поздравно у нме многобројннх радннка г. Мнхајло Јанковнћ, истакнутн члан Југословенске раднкалне заједннце. Том приликом мнннстар г. Цветковић дао је 10.000 динара да се обуку снрота радннчка деца за БожнћГ. др. Војнслав Јаннћ објашњава зашто је ншао у Рнм Крагујевац. 26 децембра. Д&нас је овде у црквеној портн, после службе божје, којој је присуствовао епнскоп др. Ннколај. одржао један кратак говор г. др. Војнслаа Јаннћ. ИзмећУ осталог он Је рекао: — Ја сам бно пре неколико данв у Риму па ми се ггребацује да сам ншао тамо ради помирења и нзвињења због мога рада око конкордата. То није нстина_ Ја сам ишао у Рнм својим приватним послом. У црквеној порти било је тада око 200 л»уди.
Говор мииистра г. Симоно- ј внћа — Влада г. др. Милапа Огоја- I днновића. дошав на управу земље пре две н по године изашла Ј је била пред Народно претстав- Ј ннштво еа својом познатом де- | к.тарацнјом. За н.у ое сигурно мо- ј же рећн да ннје остала на речима своје декларације.'већ Је пристуттнлв одмах н делу — раду на I свима питањима дрзкаппо поли- , тнке. У пнтању спољне нолнтнке она је настала да продлжи дело велнког неумрлог Кралл. II данас већ она са пуио понооа може рећн. да је не само успела Да Данас немамо вите ни једиог непрнјателл па својпм границама већ да је допринела доста за дело мира, како ча Балкану тако и у Дунавском Базену. Самнм тнм она је омогућила развој и напредак наше гпол.не трговине, пгго је нзалвало н ожнв.-ћавање промета и привредии напредак н у земл»и. Влада је једновремено у највећој мери. а извесно више него и једна друга влада од ослобођења и уЈедињења до сада. радила и на пашем индустрнјском развитку и прнвредној независностн. а самим тим поставила Је сигурне темеље и за рал на нашоЈ одбвапбепоЈ пезавнености. Схватајући сасвнм правилно. да је прва дужност сваке владс омог>'ћавање жнвота и егзистенцнје граНана. а на првом месту економско слаонјих. она 1тје могла претпоставл»атн полнтичка питања животу н на првом месту предала се раду на економском
Конфрргнција ЈНС »/ Спрпјеау
Г. ДА да
Јеатић смат ра СЕ НЕ СМЕ ГОПУСТИТИ једно ппеме буде против нације
Сарајево, 26 децембра. — Данас пре подне у биоскопу „Тесла" г. Богољуб Јевтнћ одржао је конфвренцију са делегатима нз бнпшег Сарајевског округа којој је присуствовало 3—400 учесника. Конференцију је отворно народнн посланик г. Милан Божић па је дао реч г. Јевтићу који је изнео полнтичку ситуацију н осврнуо се нв. спораззгм, који су по-.пнсали претставницн Удружене опознције и СДК Г. Јевтић против спорвз>"ма
Г. Јевтић је у том делу свога говора рекао да се не сме допустнтн да једно племе буде протнв нације. Тврди да је тај споразум сам себе осудио а осудио је и оне који су га потписали. Јасан доказ о немоћи његових аутора је таЈ и|№Д|к1а чг 1тпд» на спимилспил ; . и тајор«]™- ј ШТ0 ПОЗГЛПИО нису још Јнх н иајслабијих: оељака и рад- ј Учинили. т?ка _ Ј На крају г. Јевтић позива све
Зборови УО у Шапцу и Тополи
Шабац, 26 децсмбра. — Данас је одржан у Шапцу збор Удружене опознције, на коме су узели учешћа претставници УО из Београда. У 11 часога збор ."е отворио г. Драгутин Велисављевић, адвокат из Шапца, па је за претседнн:-:а збора изабран г. Михаило Шкорић, адвокат из Шапца. Први говорник био је г. Ранко Трифуновић, бивши бан. Затим је говорно г. Савко Дуканац, адвокат из Београда о спо.разуму
Загреб у пуном полнтичком затншју Загреб, 26 децембра. — Католнчкн божићни празници прошлн су у Загребу у највећем мнру, без икаквих политнчкнх догађаја н инцндената. Полнцнја за последља два дана ннје нмала нн једну једину пријаву било због каквог ннцидента или догађаја. Загрепчани, као и увек, прослављају божићне празннке у тишини и у свечаном озбил,ном расположе&у. Док је јуче било лепо време данас је почео да пада ситан снег и танак белн покров покрио је загребачке улице па 1е то још више у овој тишини повећало празнично расположење. Конфгренција г. Ј. Томића у Тителу Тител. 28 децембра — Двнвс је лопутовво V своЈ изборни срез г Јечрем Томић ивоодни посланик Тителског сзезч и погп^сгседчик Ногодне скупштине. П^е подче г. Т-мић 1е поет^в-«-' сезчици уаОТвног одборч В^дне зедоVге З а исушизвње Ш->1чешког Ритв 2 по поаие коиФе^ечпи*и ЈРЗ V Титепу. нв кок>1 <в оттпч ^- у говорио о полигичким ПО''ТИКвМв 11о ч ле г Т-мчћ« су гозо п или г. г. Живко п *шлии и др .Чедомир Суввјуић.
као и г. г. Радмило Стонљковић, народни посланик Драгомир Здралковић адвокат из Београда и Јован Петронић, пензионер, па је збор закључен. У тополи Топола, 26 децембра. — Данас пре подне одржан је у Тополи збор присталица Удружене опозиције. Збор .е отворио у 11 часова сазивач г. Миодраг Станић, па су говорили г. г. др. Смиљанић лекар, Ч. Плећевић адвокат, и г. Жугић адвокат. На крају узео Је реч г. Драгољуб Миловановић-Бена, одржао темпераментан и оштар говор излажући политичка настојања УО. Овом збору присуствовало је око 800 лица.
Бановннска копференција ЈРЗ у Ншпу Нотп, 26 децембра. — Данас по подне у просторијама Бановинског одбора ЈРЗ одржана је ужа конфгренци а Бановинског одбора, под претседништвом министра г. Драгише Цветковића, којоЈ су присуствовали сена ор г. Милош Цукавац, народнн посланик г. ЈБутица Димитријевић, г. СтаноЈе Протић, члан Главнс контроле, г. Бора ДимитријевиН, судија и г. Петар Витанозић. На ово. седници дискутована су такоће питања у вези са радом Бановинског одбора ЈРЗ за Моравску бановину. ДЕПУТАИИЈА 1Г1 СРЕЗА БЕЛОПАЛАНАЧКОГ Н"ш, 26 децембра. — Министар г. Драгиша Цв^тковић примио Је у свом стану депутацију грађана Среза белопаланачког. на челу са претседником Оппггнне белопвланнчке г. РаЈком Жив ковићем. ДелегациЈа га Је упозна ла са приликама у срезу.
присутне да се окупе и организују у Југословенској националној странци. Свој говор завршио је г. Јевтић апелом: — Напред у организацију! После тога је г. Божић захвалио г. Јевтићу на излагањима и дао реч г. ВасилиЈу Трбићу коЈи учесницима испоручуЈе поздраве из Јужне Србије. Потом Је говорио делегат из Чајнича г. Муннб Османагић, па је добио реч г. Добросав Јевђевић који квже дв не жели ништа дв говори о полигичкоЈ ситуацији него о потребвмв сел>вка. Каже дв би требвло да се поврвти звкон Кнезв Милошв по ко»1е је загвовнговано да се не може сељвку зв порез или ма квкво ДЈтч)ввње продвти минимум земље: две волв. крвва. нешто овацо и пољоцривредни влат Звтим је говооио г. Душвн Марић претсед.чик Мегног одборв ЈНС. који се захвалио присугнима. При крвЈу присутнн су аклемирвли г 9рпкв Вукеновићв и тра:кили дв и он нешто пооговори пв је г. Вуквновић говорио о политичкоЈ ситувциЈн. Потом Је свстанак звкључен. Демонстрацнје против г. Љотнћа у Нишу Ниш, 26 децембра. — Данас Је у кафани „Њујорк" одржан збор народног покрета „Збор", на коме је говорио бивши министар г. Димитрије Љотић. Збор Је отворио г. Тихомир Мчрковић. апотекар. Још за време његовог говора Једна већа група омладинаца отпочела је да демонстрира у сали. Међутим при самој појави г. Љотића ови омладинци су почели са пуно револта да вичу: — Доле фашизам! Живео народни споразум! Живела демокрвтиЈа? Доле гробари народних слобода! итд. Где ти је Јонић? Где је др. Грегорић. Омлвдинци су изашли и пред кафану и ту су наставили са повицима против Љотића и његовог покрета. Затим су прошли главном улицом кличући слободи и певајући патриотске песме После тога г. Љотић Је на-гавио свој говор, обараЈући се нарочито на споразум коЈи Је закључен измећу СДК и УО. Благодарећи интервенцији вла стн, збор Је ипак завршен у реДУ и миру. Болест новог бана г. тт. ЈТчзаоерчћа Бања Дуа 26 депембра. — Нови б~н Врбвске бановине г. др. Тоде Лазаревић Још увек се налази у болесничкоЈ постељи Он лежи од тешког оболења грипа. Ради тога г. др. Лазаревић киЈе мог^о дзнас да отпутуЈе у Београд да положи заклетву. Конференција Осмог пододбора ЈРЗ Синоћ Је одржана врло посећена ширв конфсренција Осмог пододбора ЈРЗ у Бсограду. Конференцију Јс отворио претседник пододбора г. Живко Шушић, народни посланик и говорио о организациЈи странке у пододборкма. Нр крвЈу акламациЈом Је изабран за првог потпретседника Осмог подо-дборв г. ИлиЈа Јевреиозић, апотекар.
„УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД" БРОЈ ТРЕТгИ Издан»е Музеја Кнеза Павла Појавио се трећи броЈ овог Јвдпног великог и солидио уређеног метничког листа код нас. коЈи Је, као и аа почетку нзазвао велвко ннтеросовање међу уметнипнма и публнком. ..Умстннчки преглед" паставл.а да доносп на уволном месту репродмсциЈе велнкнх маЈстора и овога пута дао Је ..Женскп портрет" од Тулуз-Лотрека, коЈи Је откупљен за МузеЈ Кнеза Павла. У кратком обЈашњоњу за ову слвку. г. Кашаннн Је подвукао нарочито да ова Тулуз-Лотрекова слвка отскаче од свнх других његовнх радоаа. платана и графика о људима нз полусвета, н да саоЈом нежаошћу н отменошћу приказуЈе Лотрека као ..нзванредног колорнсту V чиЈим боЈама има нечег од прозрачностн н племенитости најдрагоцениЈе мајолике". Уводни чланак дао Је г. Светозар РадоЈчнћ. говорећи о НашоЈ староЈ уметности н пама. После тога следуЈе зналачки рад г. Ђурђа Вошковића о ЗначаЈу споменика наше старе архитектуре, у коме нам Је познати стручњак за архитектопска пнтања средњег века обЈаснио везу између наше и внзантијске, наше н западњачке уметности тог времеиа. Интересантан наппс Је дао г. Љ. Мпрковнћ о хаљини кпеза Лазара. коЈа се чува у манастиру Врднику и коЈу треба конзервнратн. Г. Драгомир М. Поповић Је дао занимљиве податке о Условима за леп развоЈ градова. Пол»скн сликар Вацлав Баровски, који се налазио у Београду за време траЈања пољске нзложбе, иаписао Је информативаи чланак о пол>ском слнкарству. Ђорђе Ораовац напнсао Је врло лепу монографиЈу о Томи Роксандићу. Предраг Милосављевнћ Је послао ^воЈе писмо пз Паоиза. говооећи о Ван ГоговоЈ изложби в нлуструЈући Је са три врло лепе слике (Предео, Арлезијанка, Сунцокрети). НаЈ зад г. Тодор МаноЈловнћ Је ваписао критнку о Х-тој ЈубнларноЈ изложби београдских уметннка, а потом следуЈе напис г. арх. Бран. Маринковића о улазним вратима у савременоЈ архитектурн; белешке и прсглед новнх књига и листова. Г. др. Перо Шоћ, бнвшн мннистар, спрема за штампу књнгу о дипломатскоЈ, политнчкоЈ и воЈноЈ улози Црне Горе у светском рату. Отад Је прнкупно и нове грађе. У књизи ће бити н података н докумената, мало познатих као и досад необјављених, коЈи ће показати нстинско лнце и наличЈе проблема, коЈн заннма не само историчаре већ и све слоЈеве нашега народа. Као таква, бнће прилоГ Југословенској народној нсториЈн. Садржаваће и неколико ретких илустрациЈа. Претплата од 15 дннара шаље се писцу, Београд, Крунска 29. • Изншла Је нз штампе Споменица коигреса економиста коЈи Је одржан у Загребу од 19 до 21 Јуна 1937. У Споменицн је садржан цео ток конгреса и многн важнн чланци о савременим ековомским питањима: др. Н. Гаћеша: Значење сталежа економнста у ЈугославпЈи; др. И. Белин: Контрола увоза као инструменат наше валутне и трговинске политике; др. ј. Томашевић: Народна привреда ЈугославиЈе в њенн структурни проблемн; др. Љ. Олић : Висока економско-комерциална настава; др. Л. Јеровец: Слободна професиЈа економиста; Ф. Баусман: Борба за инстнтуциЈу ревизора у Југославији; др. Б. Јурак: Концесиониранн илн слободни ревизорн; Л. Пип: Пословп господарске ревнзије нн комуналне контролне службе с посебним обзиром на днпло.миране економисте; др. М. Мирковпћ: Савременп проблеми пољопрнвреде ЈугославиЈе; Ђ. Давидовнћ: ОрганнзацнЈа пољопривредног креднта код нас; др. Е. Палић: Житни проблем иашег Подунавља; Ј. Живаннћ: Житни проблем нашег Подунавља; др. Т. Булат: Проблем индустриЈализациЈе ЈугославиЈе; 3. Кнез: Финансирање прнвредннх предузећа; Д. Краљ Важност аутохтоне привреде, странн капитал у нашој прнвреди, судовање у привредним споровима, судски вештаци; Б. Јурковић: Странн капитал и Југославија; др. В. Мурко: Давчне опроститве ин олајшаве кот средство давчне пн господарске политике; др. М. Коренчић: Актуелни проблеми у приватном осигурању; др. И. Рафаели: Јавноправио и приватно новчарство; А. Кемура: Увођење етажне своЈине код нас: др. С. Фнлиповић: Сарадња између трговца и техничара у индустријском подузећу; др. Ј. Штолфа: Туризам у ЈутославиЈи. СТОЧАРСТВО У ОКОЛИНИ КРУШЕВЦА. — У погледу сточарства, подручје СрбиЈе занимљиво Је утолико што у њему влада велико шаренило пасмнна и разноликост одлика. Коњскн материЈал Је углавном слаб. а говеда су мелези свнх могућих пасмина. О узроцима таквог стања налазимо, у броЈу 24 ..Пољопривредног гласника". нз пера г. Младена Антоновића, посебан напнс, где Је, уједно, приказан. речЈу и сликом, напредан рад Једног сељака из околине Крушевца (село Бивоље). чиЈи су мештани иначе чувени баштованн.
Акција за оснивање АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА ЗА ТРГОВИНУ С АЛБАНИЈОМ Скопље, 23 децембра. У Трговинско индустри^окоЈ комори одриоан Је данас састанак при вредника заинтересованих за оснивање акционарског друштва за размену добара са Албанијом. Изабран је оснивачки одбор, коме је стављено у дужност да простудира проЈекат правила и изврши све припреме за осннвачку скуппггину. Оснивачки одбор састаЈе се у Скопљу 16 Јануара.
Срески збор ЈРЗ у Рипњу Рипањ, 20 децембра. — Јуче Је у Рипњу одржан велики срески збор Југословенске радикалне заједнице коме Је присуствовало преко 2000 људи из Среза врачарског. На збору су говорили г. г. др. Воја Станисввљевић-Милутовац ггретседник Среског одбора ЈРЗ Радован Јевтић, Изановић суднЈа, Милан Баџак народни посланик, ИлиЈа филиповић претседник Општине рипањске и ИлиЈа Пешић После одржаних говора збор Је Једногласно прихватио резолуциЈу, коЈу Је предложио др. Милутовац, у коЈоЈ Је истакнута недељивост југословенског народа и југословенске држав«
Јуче је наставњена ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА НОСИЛАЦА АЛБАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ ЈЦруштшчм праои.ш прн.члена г>/
У присуству преко 200 старих ратника јуче Је настављена оснивачка скупштнна Удружења носкоца Ал&онске спомсницз Блаженопочнвшег Витешког Крз ља УЈеднннтеља. Скуппггину Је отворно претседшик г. ЖивоЈин Јоксимовић, коЈн је у свом Језгровитом говору позвао све своје старе другове са бојног пол>а да да буду на оној висини на којој су бнли и у најкритичнијим тренутцима. У неколико речи евоцирао Је успомене са рнтишта где су другови Један за другог жргвовали животе. Према његовом мишљењу великл и светла дужност удружења биће та да и даље подгрева братски дух из старих дана. да к« дозволи да заборав падне преко велнких догађаЈа и велкккх људи и да живим снромашннм друговима обезбеде мирну и заслужну старост. Други говорник. г. Милутин Ћатић, такође Је позвао старе ретнике да буду Једнодушни при
решавзњу оппггих ствари. Позвао их је да из д>-бине груди одаду пошту народиим великанима н да поздраве Њ. В. Краљз Петра П. Но. Кр Внс. Кнеза Намесника претседника Краљевске владе г. др. Милана СгоЈадиновића. и последњег живог Југословенског војводу Петра Бојовнћа који Је последњих дана нешто болестан. Акламације су траЈалс неколико минута. Г. МнхаЈло Спасић, капетан у пензиЈи. као трећи говорник и покретач идеЈе о организовању Удружења говорио Је о даљем рчду којн ће се предузети. И он Је топло поздравллн. После Још неколицине говорнгка прешло се на изгласавање друштвених правила. Примл>ена су Једногласно. Удружење носилаца Албанске споменице припрема у Београду подизање ЈутосЛовенског Пантеона у коме ће бити сачуване све релнквије наше новије историје.
УприсуствуКраљевогнзасланика и Министра социјалне политике јуче је у Нишу освећена тталата Берзе Рада и Радничка кухиња
РЕПРИЗА „КАВАЉЕРА СА РУЖОМ" После дужег времена изведеч Је поново Штраусов „Каваљер с* ружом". Опет Је пред београд. ском публиком оживела декадентна атмосфера бечких салона терезијанског времена, коЈу Јв песннк Хуго фон Хофманстал васликао са љубављу и поетсквм надахнућсм, а композитор Рихард Штраус илустровао каприциозном музиком у знаку апотеозе ваЈГцера. Подела улога овог ттута унеколико Је измењена: Маршалку Је певала гђа Зикова, Октавијана гћа Ћунћенац а певача г. Ријавец. У новој улози (новоЈ за нас> гћа Зикова Је понова дала доказа о своЈим високим уметничкнм својствима. Маршалка у њеној интерпретациЈи, то Је чулна жена на заласку своје младостн, коЈа у страсном грчу жели да задржи уза се свог последњег љубавннка, да наЈзад са сетом увнди како Је принућена на самосавлаћивање н одрицање. Свака певана фраза гће Зикове исклесана Је са музикалношћу в искуством једне преквљене сценске уметнице. И гћа Ђунђенац вејала Је око себе дах пун еротичног треперења, али и чар необуздане младости. ОктавиЈан гће Ђунђенац и стасом и гласом био Је оличење младеначке свежине и спонтане чулности. У епизодноЈ али напорноЈ улози певачв г. РиЈавец Је бно на висини своЈе познато уметничке репрезентациЈе. У целини, ток претставе био Јв задоволлвајући благодарећи у првом реду искусном воћењу г. Брезовшека и пожртвованостн његових сарадника. МИЛЕНКО ЖНВКОВИЋ
Ннш, 26 дсцемб1пи — Данас у 10 часова пре подне на врло свечан начин извршено је освећење и отварање палате Берзе рада у Нишу и Радничке кухиње. За време свечанос!и обе зграде биле су нарочито лепо украшене. Освећењу палате Берзе рада присуствовали су изасланик Њ. В. Краља дивизиски генерал г. Лукић, командант Пете армијске области армиски генерал г. Јосиф Костић, министар социјалне политике и народног здравл»а г. Драгиша Цветковнћ, бан Моравске бановине г. Предраг Лукић, претседник Нишке општине г. Живковић и потпретседник г. Чохаџић, претставници управе за посредовање рада г. г. Крмпотић, Латас, Секерезовић, Зарнћ и Сава Ђурашиновић, секретар Радничке коморе из Бвограда г. Лука Павићевић, претстав ници привредних корпорација, виши чиновници државних надлепггава, радници и велики броЈ грађансгва. После вер<}ког обреда шеф инспекци.е рада при Банској управи г. Анте Барбери одржао Је кратак говор о значају подизања овог дома и о захвалности коЈу радници дугују за оваЈ дом министру социЈалне политике и народног здравља г. Драгиши Цветковићу који се нарочито заузимао да се дом што пре подигне. Затим Је говорио министар г. ЦветкоЕић.
После тога Је у име радника поздравио г. министра и захвалио му се на заузимању за радништво и радни народ опанчарски радник Љубомир Јовановић. Отварање овог дома поздре^аио је и претседник Занатске коморе г. Војислав Димић па Је затим министар г. Цветковић са осталима обишао целу палату и прегледао просторије. У 11.30 часова освећена је и зграда Радничке кухиње која се налази у КараџићевоЈ улици. Овом освећењу присуствовале су све горе поменуте личности. После обреда освећења говорио је инспектор рада г. Барбери па је затим г. Цветковић одржао дужи говор. На говор г. Цветковића одгово рио је прстседник-Нишке оппгине г. Жнвковић који ;'е у свом говору истакао заслуге Краљевске владе и министра г. Цветковића на пољу националног и културног живота а нарочито на заузимању министра г. Цветковића за напредак града Ниша.
Беохрадскн лекари основали су посмртаи потпорни фонд Јуче пре подне на Зеленом вењцу одржана Је годишња скуппгти на Лекарске коморе за Београд, Земун и Панчево. Скупштину Је у присуству великог броја лекара отворио претседник г. др Душ-пн Поповић, па Је затим секретар г. др. Драгутин Сретеновић прочитао извештаЈ упрввног одбора. из ког се видело да Је у протеклоЈ годнгаи радила врло много и постигла завидне успехе и резултате. Попгго су прочитани н остали извепггаји. р^звила се жи ва дискусиЈа поеодом извештаја у којој су узели учешћа г др Душан Борнћ. доцент Универзитета. г. ДР- Јоваа! Клисић инспех тор министарства народног здрз вља. др ВоривоЈе Лаловић прчмариујс Оппгге државне б лнкци други. На крају 1е V име управ ног одбора секретар Коморе г дт> Сретеновић поднео скутшл-инЈ' предлог о оснивању Потпорн*" фонда. из кога би се помтглг лекари у случаЈу болести и смпти Скуппггина Је Једногл'ст прихватила предлог па Је решено да се оаставе правила и о резултатима чланови накнадно кзвесте. Хумористичко вече на Коларчевом универзитету Повлашћено позориште Удружења глумаца приређуЈе своЈе пето „Хумористично вече" у понедељак, 27 децембра са одличним програмом. Поред новог Црно-белог рапорта и одличних пијеса „Веридба", у коЈој поред гђе Жанке Стокић и Н. Урбанове учествују М. Ма-
ринковић, Гец и В. Старчић, и „Због болести не славим" скеча у 1 чену, играће се и нова радиопијеса „Био Тричко на изложби", У којоЈ се појављују гђа Сока (Жанка) са сестрама коЈе очекуЈу зета Тричка (Раденковић) са изложбе. Затим „Газда Дача про нашао певача", хумореска у 2 лица. Поновиће се и „Сили симфониЈа", репортажа ових дана са Пајом Патком, Васом Прасцем и Чика Вуком. ПротпродаЈа улазница од данас на благаЈни Коларчеве задужбине. И поред опомене велики броЈ публике из Земуна и Панчева и прошли пут Је остао без улазниЦа. коЈе СЈ* већ биле распродате. Скреће се пажња публици, да се благовремено снабде улазницама за овај одлични арограм.
Из страха од професора ученик седмог разреда гимназије прогутао два листа свог дневника ј Из винковачке гимназије су искључена четири ученика и две ученице
Винковци, 26 децембра. — На очиглед ученика и професора, који су вршили преметачину међу ђацима, искидао је из свога дневника два листа и прогутао их ученик седмог разреда Егон Цил цер из Винковаца. После ове преметачине дошло је до отпуштан>а шесторице ученика, међу којима су биле и две сестре, кћери једног директора државног надлешгва. Разуме се, да је отпуштен н Егон Цилцер, који је био главни актер откривене афере у винковачкој гимназији. До открића афере, односно преметачине, дошло је после пријаве неколицине ученика, да се међу ђацима раширио велики број брошура, које је добавл>ао Цилцер, а поред тога да је покренут један ђачки лист, који су Цилдер и још један отпуштени ђак сваки дан умножавали и разделивали ученицима. У овом листу изношено је много детаља из ђачког живота мешовите реалне гимназије, због чега је неколико ученица почело да се заноси самоубилачким намерама. Одмех после овога сезн&њв. директор г др. Драгутин Пољуган с«звоо Је насгавкике са ко)има се консулговао о исговременој преметачини код св-х ћтка. V свимв одељењимо Раопорвђени су настввници зв оввку
| учионицу и квдв Је звоно обЈази• ло почетак чвсова, у сввку учионнцу су упвлв по двв или три професора. који су почели да претресају свакога поЈединцв. Ученице внших разреда почеле су дв плачл' и де моле професоре. Дв н,их не претреовју. Јер многе од њих имвју ствври нз ннтимнијег животв. зв коЈе не може други знати. Неки од професора нису претресали ове ученике. што Је међутим учинило дв се не похввтаЈу звбрвњене брошуое у целости нити компоомитуЈућа препискв. Егои Цилцер коЈи Је био глввни вктер. видећ 'и дв ће њетов дневннк у ЈедноЈ свесци компромитовати како и њега и велики број ученикв. у Једном погодном моменту искинуо Је двв листв из свога дчевникв и поогл-гво их после кратког жввкењв. Наровно да поиликом свслушвњв ни*в хтео поизнвги штв су садржаватч ппогутвни листови. Иетервн Је одлуком професорског свветв св још тротицом друг л вв и две другарице. Пореп њих кпжњени су разним казнамв многи учечгици ко*и с\- углзвном кпиви што <гV знчли зв резве страпи. в кгтпк нису поиЈевили сво*им настевницима или диоектору Осим истоаге коК- 1е пооиела лиоекциЈч гимнези1е итовгу °ти и ВИЧ»С>РвЧКч пототтч^и.
Наметтај за Дожавну трговингкг а^чцемију V Загпеб^ У Техннчком одељку Б^нскв упг>аве Савске бановине од^жаиа 1е 2 о. м лнннтациј-1 рп« нчбавке н "мешта1а за нову Дожавчу трговикгку акацемгпу у 3°гребу За ову сврху одређена Је сума од 745.000 димара.