Време, 27. 12. 1937., стр. 5

Прославз Матернца у Дво

Њ. В. Краљ, Краљевићи и Кнежевићи

Сарајевски богаташ скочио у Саву због несрећне

Леш богатог сарајевског мењача Мони Салома, који је пошао у авантуру зато што му једна београдска певаница није одговорила на љубав, није још пронађен

Са куиагила „син^ндеа * инилр г. 1зорђе Максижшаћ иоси иај>сио оде,к> Моии Са.шма

ттрославили дан Материц у друштву

својих малих гостнју

из целе земље

У Старом Двору свечаност је почела у трн часа по подне. У свечаној дворанн билн су нспуњенн редови удобних седишта. Седели су поред својнх учнтеља најсиромашнијн ђаци основних школа. Свн обу ченн у нова плава одела, у новнм црннм чарапама н у новој обући коју им је подарила Њ. В. Краљнца Марија. Обукли су се пред подне у школн Крал>а Александра у Дечанској улнци н у поворцн до шлн у Двор. Ученнцн петог разреда гнмназнје пз седншта бановина, гостн Н>. В Крал»а Петра Другог заузелн су велнкн део сале у свечаном расположењу које је доноснло очекивање доласка Њ. В. Кралл Петра и првог сусрета са Њим. Дечја граја у једном тренутку је прекннута, музнчки дирнгент заузео је своје место и интонирана је државна химна. Сви V сали су на ногама. У дворану улази Њено Величанство Краљица Марија, свн клнч\\ спонтано и снажно. — Жнвела; Поред Ње је Њ. В. Крал> Петар Други, смешећн се. — Живео Крал> Петар! Он отпоздравља махањем руке и лакнм поклоном. Онда у дворану ступа Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга, Крал>евићи Томислав и Андреј и Кнежевићи Александар и Никола. У Њиховој пратњи су члановн војне и цивилне куће Њ. В Крал>а, гувернер Њ. В. Краља г. Јеремнја Живановнћ и дежурни ађутант у Двору ваздухопловни потпуковннк г. Влајко Сондермајер. Чланови Дома заузимају места у првом реду испред позорнице. Тада пред Њ. В. Краљицу ступа ученица четвртог разреда основне школе мала Радмнла Стојић, у оделу које јој је подарнла Њ. В. Краљица и поздравља Је у име свих ученика: — Наша племенита Краљице, сиромашна деца над којом тако нежно матерински бди душа Вашег Величанства, с неизмерном радошћу подносе своје искрене и топле жел»е за дуг н срећан живот Вашег Величанства и Ваших Узвишених Синова на челу са Њ. В. Крал>ем Петром. Живела наша Крал>ица! Живео Крал>! Живео Краљевски Дом! Затим је везала по традиционалном обнчају Њ. В. Краљнцу. У дворанн се проломило снажно, понављано неколико пута: — Живели! Онда је у име све југословенске деце поздравио Њ. В. Краљицу г. Богдан Воркапић, студент мЈ г зичке академије па је изведена алегорична слика „Југославија" од Војислава Илића Млађег. Три дечка приказивали су уједињене Србина, Хрвата и Словенца, а, чланица Народног позоришта гђа Марица Поповнћ, Југославију. Ова је тачка одиграна са великим успехом Деца су са особитим уживањем пратила један мали позоришни комад којн су извели ученици основне школе. Били су у својим улогама до похвале добри. Опремио их је учитељ г. Чеда Милошевић. Неколико жонглера и један мађионичар извели су изванредне програмске тачке које су деца пратила са великим уживањем. На крају 1'е приказан један филм ратних вежби пешазије и артнлерије, а онда неколико сцена са вотих маневара. Пошто је програм био завршен Њ. В. Крал>ица Марија. га Њ. В. Крал>ем. Њ. Кр. Вис Кнегињом Олгом, Краљевићима и Кнежерићима прошла је лзмеђу редова деце поздрав-

Са велике дечје

љана без прекида бурним клнцањем н ступила у Црвени салон. У њему, за једним столом, на коме су се налазиле кесице са бомбонама и чоколадом, стојали су Крал»евићи Томислав и Андреј и Кнежевнћ Никола, а за другим Њ. В. Краљ Петар Други и Кнежевић Александар. Позади Њих биле су Њ. В. Краљица Марија и Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга. Тада је отпочео дефиле деце која учествују на прославн у Двору Свима малишаннми и девојчицама прво су Краљевнћи Томислав и Андреј н Кнежевић Никола делилн кесице са бонбонама, а Њ. В. Крал> Петар Други и Кнежевић Александар Своје фотографнје. Деца су онда прешла у дворану у којој им је приређена закуска. Док су онн ступали у ову дворану н заузималн места за столовима Крал>евска Породица провела је неколико тренутака у Своме салону. За то време деца су добила белу кафу и колаче. У дворани од светлих мермерних зидова нешто доцнијо одјекнуо је спонтан дуг поклнк: — Живели! Њено Величанство Краљица са Њ. В. Краљем Петром Другим, Краљевићнма Томиславом и Андрејом и Кнежевићлма Николом и Александром, у пратњи Своје свите ступила је међу децу и више од пола часа провела са њима у разговору. Распитивала се за њихов успех у школи, за њихово здравље. за њихове родитеље, онда, одакле су допутовали у Београд и како живе и које предмете у школи најрадије уче. Ученици су Јој одговара тш образа превучених руменилом које је донео редак сусрет и разговор са Њ. В. Краљицом За све време разговора Она их 1"е матепински миловала, Једнога дечака пита: — Одакле си? — Из Сплнта. — Како учиш? — Добро. — Да ли си задовољан боравком у Беогпаду ? — Врло сам задовољан, Ваше Величанство. Дечко је ученик петог разреда сплитске гимназије и у Беогпад је доп\товао као гос7 Њ. В. Краља Петра Другог. Дал>е Њ. В. Краљица се обраћа једној девојчици: — А ти? Одакле си? — Из Скопља. Ја сам кћи Димитри1'а Јакића, столара ко1"и ради чамце и који је један чамац за Ускрс поклонио Њ. В. Краљу Петру Другом.

гаве на Коларчевом универзнт Онда се р».»^јЈ нз разних крајева и из Београда. Три ученика са Цетиња седе један поред другог. Најмлађег и најмањег међу њима Њ. В. Крал>ица милује. И пита га: — Шта ради твој отац? — Ја немам оца. Онда каже како је његова мама удова и како она има доста деце. Загрепчани су такође у групи. Њ. В. Крал>ица првог пита: — Како се ти учиш ? Добро? — Не, одлнчно. Мали Загрепчанин одговара ведро и Њ. В. Краљица проводи неколико тренутака у разговору са њим. Једна девојчица којој иде у сусрет Њ. В. Краљица шапуће другарици:: „Када би ме питала шта желим да будем рекла бих да би највише волела да постанем дворска дама." Међутим Њ. В. Краљица ју је питала: — Како учиш ? — Одлично. Малн ученици огновних школа, редом сиромашни, обученн у нова топла одела, сви одговарају кроз смешак и мазећи се пред Њ. В. Краљицом која Својнм тоном и својим материнским држањем пред децом улива пуно топлнне и љубави. Једног малишана пита одакле је а он (глава му је тек изнад стола) каже, држећи своју кеснцу са бонбонама чврсто: — Ја сам из Крушевца, Срђан Поповић... Мали, црноок, тек почео добро да говори, иза велике заједничке трпезе пзмеђу својих другова одговара Њ. В. Крал>ици, која без прекида држи Своју руку на његовој ошишаној љупкој главици. — Одакле си ти ? Он се напреже да одговори. Сви су око њега старијн. Без разлике сви, он је најмлађи и ипак остаје незбуњен: — Ја сам нз Макиша. Његове велике очи после овог одговора постају још крупније и нетремице их држи на лику Њ. В. Краљице и одговара јој даље на питање: — Имам и брата који учи школу. А 1а сам тек ступио у ШКОЛЛ'. — И волиш да учиш? — Дабоме да волим. Један малишан одговара смело. Његово држање пада у очи и Њ В. Краљица то констатује: — Откуда си тако научио добро да говориш?

гу којт је приредило

— То је код мене по природи. Њ. В. Краљица Марија, пошто је обишла сву децу и са сваким од њих разговарала, поздравила се са извођачима програма у Двору, чланицом Народног позоришта гђом Марицом Поповић, учитељем г. Чедом Милошевићем и осталим наставницима и г. Антом Анђелковићем, организатором боравка гостију Њ. В. Краља Петра у Београду. Потом се повукла. Њу, Њ. В. Краља Петра Другог, Краљевнће и Кнежевиће дечаци су тада бурно акламовали. Њ. В. Краљ је отпоздравл>ао махањем руке а Њ. В. Краљица Марија, обраћајући се деци. узвикнула је: — Довиђења — Живела! — поново се проломило кроз дворану. ПОСЛКДЊИ ДАН БОРАВКА ГОСТНЈУ Њ. В. КРАЉА У БЕОГРАДУ Гостн Њ. В. Краља Петра Другог провели су последњи дан свог боравка у Београду најпрпјатније. Пре подне били су у просторијама Аероклуба где им је приређена закуска а потом одвезлн се у Зе мун на аеродром. Сви су том приликом направилн по један кружни лет над Београдом. Онда су обишли гимназију Краља Александра на Топчидерском Брду а потом имали заједнички ручак у Ауто-клубу који је давао високл домаћин Њ. В. Крал> Петар Други. На овоме ручку Њ В. Краља је заступао коњпчки капетап за генералштабне послове г. Марко Алдарнћ који је децу у име њиховог домаћина поздра вно. По подне присуствовали су прослави Материца у Двору. Данас пре подне дечаци напуштају Београд. Њ. Р>. Краљица Марија одрешила се Дому сирочади У Земуну Њ. В. Краљица Марија, | благоизволела је послати као и прошлих година обилне посластице сирочади Дома Кра- ј љице Марије у Земуну, и ти- ! ме се одрешила за Материце. Управа Дома смерно захва- Ј љује Њ. В. Крал>ици Марији I својој узвишеној заштитницн.

певала најтужнију песму од које се Мони Салом расплакао. Те вечери у кафани потрошио је грдне паре. Убићу се!.... Две следеће вечерн такође је долазио. Прексииоћ, када је Софкја видела да ће десператни мењач изгубити цео свој иметак, пришла му је пријатаљски и рекла: —Не троши паре. Врати се у Сарајево. Биће боље. На то је он почео да је обасипа и преклиње љубавним молбама али све то није вредело ништа. Кад и преко Софијине другарице Ивке Водошек није успео да троне своју љубав из Сарајева, изишао је из кафане и на вратима викнуо: Убићу се!.. Да би стекао храбросгк отишао је са пријател>ем у „ПаI лас" где је провео целу ноћ | трошећи немилосрдно шампа-

Познати и богати сарајевски трговац 30-годишњи Мони Салом извршио је прекјуче у Београду самоубиство под још довољно нерасветљеним околностима.

И овога пута жена је била посреди. Остављен од певачице коју је волео, млади мењач скочио је у Саву са купатила „Смиљева", код Шест топола, док је у кабини број 144 оставио зимски и кратак капут, вунени шал, шешир и штап. Никола Бранковић, машиниста Савског водовода код „Шест топола", видео га је како је пливао. Машиниста је мислио да је неки ексцентрични спортиста. Код купатила „Трнинић" изгубио га је из вида...

И овога пута криминални сарадник „Времена" помогао је полицији у проналажењу трагова које је оставио сарајевски мењач. У кабини број 144 пронашао је дављениково одело и о свом налазу обавестио полицију. У оделу су нађени новчаник, без новца, исечци из повина и неке забелешке. Легитимације није било нигде. Загонетно је највише то што је Мони Салом, свучен скочио у хладну и набујалу Саву и што је пливао. У Сарајеву нема човека који не познаје мењача Мони Салома високог лепог и елелантног младнћа. Својим отменнм наступом освајао је нарочнто жене, а галантним бакшишима поштовање разних музичких капела кафанског особл>а. О љубавним пустоловннама младог сарајевског мондена, прича се по журевима, кафанама на улици н по приватним кућама. Са својим пријатељем Омером Мехмедагићем, златаром, друговао је још из детињства и није прошао дан а да са њим негне не изађе. Пре два месеца кроз Сарајево се пронела вест да је у познату кафану „Шедрван" дошла из Београда музичка капела у којој пева лепа Софи ја. Мењач Монн Салом као правн експерт за жене, пожурио се још прве вечери да је чује. Био је задивљен њеном песмом, што је доказао и богатнм бакшишом. Остао је до јутра, а већ сутрадад лепа певачица добила је од њега огромну кутију чоколаде. Такав и слични поклони ннсу изостајали ни једнога дана. Избио је читав скандал. ЈБуди су причали да се Монн Салом зал>убио у београдску певачицу, да га је она опчинила и да Ње то напослетку бити његова пропаст. Пријатељи су га одговарали, да се остави те девојке али се он слабо обазирао, на савете. Слушао је севдалинке, бацао новац и љубоморно чувао да се нико не приближи изабраници његовог срца.

Долазак аутомобилом у Београд

Идили се ближи крај. Капела се враћала у Београд. На растанку је лепа Софија обећала Мони Салому да ће понекад мислитн на њега. А мењач њој заклео се да ће доћи у Београд чим се за то укаже повол>на прилика. Капела је отпутовала а Мони Салом је остао сам да пролива љубавне

Машиниста Никола Бранко — У овом истом зи непознатог господина.. сузе и живн у чежњи за љуб-. л>еном девојком. Пре четири дана Мони Салом је са пријатељем Омером Мехмедагићем у свом аутомобилу дошао у Београд. Као богат човек отсео је у хотелу „Ројал" у Краља Петра улици број 54. Портиру је рекао да у Београд долази послом и да ће се чим буде готов вратити за Сарајево. Чим се окупао и одморио од пута, Мони Салом је почео да лута београдским улицама тражећи кафану где пева незаборављена љубав из сарајевског „Шедрвана". Тако је наишао на кафану „Два побратима". Радостан пгго поново види Софију, отрчао је код власника локала н понудио му 300 динара за пусти девојку за то вече. Хтео је са њом да оде у „Врачар" на артистичку приредбу. Још власник локала није стнгао нн да се снађе, кад је Софија лаким корацима сишласа подиума и стала очи у очи са Монн Саломом. — Ја сам верена, рекла је певачнца. Више не могу да располажем својом слободом. Остави ме. Вратила се на поднум и за-

!Ском капуту вндео сам јуче њац и остала најскупља пића. Као последњи гости два Сарајлије су расклиманим кораком изашли на улицу. Шта прича хотелскн момак Пре подне, око десет часова, Салом и Мехмедагнћ спремали су се за ггут. Аутомобил је био ту. Огвари нсто тако. Мећутим, Салом је замолио свог при.ател>а да одложи пут за један сат, пошто има да посврпгаза још неке ситне послове. Собом је повео хотелског момка Фрању Плевннка. Дуго се није враћао. Пријатег га је нестрпл>иво очекивао. Најзад. упитао је Плевника: — Шта је са Монием ? Где ое толико задржао? Хотелски момак испричао 1е тала чудну причу. — Из хотела, рекао је. отишли > смо на такси-станицу и узели један аутомобил. Господин је наредио шоферу да возн код „Шест топола". Хопе да се надише чистог ваздуха, а и мало да се провоза чамцем. На купатнлу , Смн- " л.ево" није било живе душе. Дувао је хладан ветар. Чувар оппггннског купатила возно је неко време господнна. Господин му је дао десет динара и затражио неки лакши чамац. Чувар је отишао. Господин се окренуо менн и рекао да могу да идем са шофером у хотел. Он ће доћн доцннје. (Наставак на шестој стпани)