Време, 28. 12. 1937., стр. 13
Уторак, 28 делРмЛат* 1
СТРАНА 13
»ц. рпов заи
41 — „Ауф!" По четама наступ према возу! Вукао сам пушку за собом а наше дугачке сенке промнцале су фантастнчно кроз киш\- и мрак. Стигли смо најзад до вагона покрај којнх се клатилн аадимл>енн, чкил>ави фен»ери. ј говарили су нас у Један вагон за стоку. Оружје и пушке бацили смо у ћошак и воз крете. Прозебли и мртви уморни полегали смо један покрај другог као сардине. Ипак Је у вагону било топлије — загреЈали смо га својим дахом и телима. За кратко време чуло се само дубоко, уједначено дисање и тандркање точкова. По крову је све јаче лупала киша. Воз је милео, заустављао се, враћао назад а затим смо опет ишлн у мрак, кишу и неизвесност... — Да, неизвест. Куда? Беше нам већ потпуно свеједно. Главно да смо могли бар тренутно мирно да се предамо сну и забораву. А беше н мало топлоте... ★ Нисам још заспао када се влак зауставио. Претрнуо сам. Насрећу било је излишно. Кренули смо одмах дал>е а затим се вагон клатио још читаву ноћ. Ујутро се кроз прозорчиће са решеткама и пукотине на врапгма тешком муком пробијале пл>оснате мрежице светлости, суре, непомичне. По. читавом телу сам осећао болове од тврде „постеље". Скоро сам се угушио у тешком, смрдљивом ваздуку али нисам отворио врата. Није ми се устајало. Топлота је
Н
скочих на перон лепе железничке станице. Иза три коловоза уздиже се лепа једноспратна зграда. „Митровица" — прочитам на табли. Схватио сам одмах да нас нису одвукли на северни фронт већ на лево крило наше војске. Још увек смо на истом фронту само негде дал»е на истоку, и колико се сећам, на његовој најслабијој тачци. Тамо где је недавно Тнмочка дивизија провалила и упала у монархију. Беше то до сада једино место где су Срби прешли границу. У том се појави на вратима вагона јежевска глава нашег препредењака Хлупа. — Ето вам, момци, ваших Карпата. Зар нисмо још увек у Србији. Уосталом цар као цар, а баћушка као баћушка. Главно да је тамо трафика. Хлуп рипну право на земл>у и појури преко шина право трафичком прозорчићу. Ја се нададох за њим док не навале остали. Имао сам среће. Успео сам да купим вирџиније, боцу ликера који је продавац крстио раскошним именом — коњак. Али беше добар и могу рећи да ме је упола излечио. Гутљај „коњака" па онда један дим из вирџиније — ох, већег уживања не беше за мене! Блаженство Ј *е само расло када су нас лепо уредили и повели у Митровицу, лепо место са пријатељским, чистим кућама. ★ Боже, та били смо опет међу људима, крај белих кућа, усред благословене цивилизације. Али, ту
РОМАМ ОД с)АИА МОРАВ&кА "
цео кров, провалиле строповс | жари се рашркали по Ј "ужном оба спрата а приземл>е потпу-1 крају села одакле је фронт но разориле. Балкони су виси-. био удаљен свега за непуни ј ли на извијеним траверзама сат. Ту је почињала чувена баш као поломљена крила. ј Мачва, оне огромне посавске ★ мочвари. Меланхолична рав-1 Оно што се догодило мо-1 ница са буковим и брестовнм рало је заиста бити стра | растињем, бесконачна блата шно. Прочеља кућа на I са шумама трске и врбе, мочсавској обали личила су на си- вари обрасле високом ситом и то. То су урадили митраљези. I травом, недогледна и без дна. Црни димњаци као страшила Над јазовима крстариле су дизали су се у вис, опељене споро и ретко дивље патке и греде, голи зидови пробијени , гуске. Понекада се из шевара на безброј места. Све је то из- уздигла у зрак рода, чавка, гледало као отворене ране ко-1 дропља или врана, да би поје се још пуше и крваре. Па; сле неколико кругова опет сле ипак су људи врвели по тим ј те ле у неко неприступачно, рушевинама као мрави. Замра-1 добро скривено гнездо. У пученим погледима пратили су ^ стнм градинама и око кућа јуч | војску која се кретала према р ИЛИ С у и завијали сељачки < пристаништу. Нису гледали у. ПС и, измршавели и гладни. У ј нама браниоце него ново зло, н>иховом друштву налазила се | чак непријатеља. Зар је чудо! | и живина која је такође траI Па то је сам божји Србин. и-, > кила хране. С друге стране ако наши поданици, чија су | пак чуло се гроктање свиња и браћа тамо преко реке. А они ц Ика прасади. Читава ова среће опет поћи за нама, гонити д ИИа одисала је неизмерном нас и рушити због нас домо- ј Т угом и на свему се налазио ве своје браће на аустријској ) жиг тешких патњи и невоља страни. ; са К ојима се упознајемо једиКао што знамо, Митровице | но у рату. И на овим живим беху две: славонска у монар-1 остацима, који су Ј "едини смехији, на левој обали Саве. Би- ј лн да нас дочекају, као да смо ла је то права варош са лепим . примећивали неко чудно, њизградама. На десној пак изди- ј мо досада непознато искуство. зала се мања Митровица, заправо село, омање и сиромашније. Алн становннци нису
Дневкик паметне жене М'
Чим би се појавили, у својим униформама, негде у двоо ришту, живина би се разлетезнали за граиицу. За њих Је * на све Најбрже к постојала Једна једина Ми- наЈОП р Сзније ' 6иле су Ј г _'' сте итровица. , ако их смаТ р амо наЈ'глупљим Преко Савесмопрешли при-Ј ама Са у гака . митивним мостом од сплавова. њем еле бн чак п ко Вода се у великим млазевима ^ - 1
годила, болови од реуматизма уминули. Леви сусед затраиш шибице. Хтео би да запали јадни замотуљак од новина и некакве смрдљиве крџе, који је назвао цигаретом. — Којепгга, зар хоћеш да сви одлетимо у ваздух! — рекох му иронично. Атмосфера је збиља давила као у руднику. — Отворите људи, где то стојнмо? — Зар не видиш да је свануло, озва се други. Устајало .се весело. Видиш шта уради „добро" спавање! У том одјекну с поља јако лупање у врата и дерњава десетара: — Диж'се! Сви напоље! Излазимо! Његов се промукли глас губио у даљини. Ишао Ј *е дуж воза и будио редом. Отворили смо најзад врата и велики млаз свежег, хладног ваздуха покуља V нашу „спаваоницу". Били смо као опијени.
ћемо се задржати само тренутно! Ишло се, јурило даље. После уских улица наишла је калдрма главне улице а онда — трг. Ту су се већ уздизале и двоспратнице, торњеви општинска кућа и црква, портали јавних зграда. Па ипак је рат и овде расклибио на нас своје одвратне чељусти. Многе су зграде лежале у рушевинама, и са отпалим малтером. На многима су зјапиле велике рупе чије порекло није било тешко одредити. Највећи број није имао читаве кровове или су стрчале уопште без кровова и са полупаним окнима, што даваше тужан утисак ископаних очију. Око тога места чак и по самим његовим улицама беснела је недавно страшна битка. После свога упада повлачила се Тнмочка дивизија преко ј Митровице и бомбардовала | варош чак са друге стране реке. Највећма беше оштећен лепи и модерни Гранд-хотел I на тргу. Гранате су разнеле
преливала преко дебелих балвана, храстових и букових клада, толико клизавих и размакнутих да смо често до појаса упадали у воду. У порушеној и напуштеној српској Митровици побили смо табор. Извиднице и стра-
кућа које нису биле високе ни раниЈ"е, када су имале кровове. Не чуди ме запгго су бежале од аустриЈ*ског воЈ*ника. Та имале су с њим горког искуства. (Наставиће се)
еђународни експрес дзвно је већ прешао кталијанску границу Из<а прозора. .... ^деким теснецамв. лежала Је густћ сива иагла, а <}чи' младог пара. који Јв седео у купеу. још су се свеглеле срећом. Ш^о било гешко погодиги да су то младенци. који се враЂају са сВадоеног пуга Млади вдвокат и његова жена разговарали оу о будућем живогу и о рвспореду својих двнв: шгв ће радити жема док он рвди у бироу и како ће ароводиги вечери. — Са твојим лакомисленим и расејвним живогом садв је свршено. Том1И. — казалв је женв. мнлујући гв по глвви. Ти се нећеш више удзарати младим девојквма и седети ноћу у задимљеним кафвнвмв. Немој рачунати да ћу теое п>чигати нв хитна заседања Исто тако немој ни дв покушвваш дв ми причеш о иеким инострвним клиЈ'ентима, који морају дв рвзговареју с тобом у ресторану и то увек доцкан увече. Овим бајкама нећу веровати. — А вко 6а се то ипак десило? - шалећи упитао је он Нвравно, не одмвх после нвшег повратка.. Али после годину, две године. ја ћу ипек можда обући фрек и бићу прнн>-ђен дв идем негде. пословно.., — Оадв јв морам дв знам сасвим тачно: где идеш. зашго и с ки-м. и дв се >-верим да лв је све то истина иначе .. — Иначе? — Иначе јв ћу исто тако обући зечерњу хвљину и — врвтићу се кући доцније од тебе .. . Млади еДвоквт загрлио је своју младу жену
Томи је лежво нв дивану и прелистввво новине Поред њега стајао је сточић са шољицом кафе. а нв пепел>ври је лежала Јташенв цнгарв. Кити
т ашшпп оц мориед- д&/ ое >рв.
14 Зашто сам пажљивије и узбуђеније гледао џелатову руку него лк осуђеннково тело? Немам појма! Али знам да сам одједном приметио зеленкасти одблесак једног прстена украшеног смарагдима. Препознао сам прстен од платине са зеленим смарагдом. Сечиво је пало. Осуђеник је окајао свој грех. Међу присутнима, немим од узбуђења, осећала се нека врста задовољства. Новинари, адвокати и остали присутни полако су се, један по један, повлачили. Мирен се окренуо мени, а затим осврћући се лево и десно, упита ме: — Забога, где је Егон? Где је био за време погубљења? Ја сам се нагнуо над доктора Мирена, и, још увек неизрециво узбуђен мојим открићем, рекох: — Барон није присутствовао погубљењу... Он је лично погубио човека. — Шта? — Другим речима, он Ј 'е добио опкладу. — Вн сте полудели, драги мој. — Препознао сам прстен: мртвачка глава од платине са два огромна смарагда у дупљи. — Којешта, не шалите се с тим. Ви сте се сигрно преварили. Можда и џелат има сребрни прстен, а ви све у својој болесноЈ* уобразиљи замислили... — Не, не!.. Ваш пријатељ убио је човека пред нама, баш онако као што смо уговорили пре опкладе. — Али џелат Ј *е био обучен у капут боје челика.
Чувар- зе -прекинуо наш разговор. Он нас је одвео у канцеларију секретара директора 'затвора,' који нам је предао једно писмо одресовано на доктора Мнрена; Мирен прочита писмо без предаха и пружи га мени: „Драги Антоне, узмите ви и господин Делвале моја кола и одвезите се у крчму код „Белог лава", на углу Кајзерплаца. Причекајте ме тамо. Мој шофер зна где је та крчма. Доћи ћу за пола сата. Егон.
бдједном се појавио барон, умотан у своје крзно. Његове су очи блистале, а чело зра- I чнло од унутрашњег задовољ- 1 ства. Цела његова појава је одавала срећног човека, кој*и Ј*е извршио најбитнији задатак у животу. Наредио је шоферу да одмах вози натраг у дворац, сео је између нас и задовољно нас је, сваког са по једном шаком, пљеснуо по коленима. — Е, моји пријатељи... сада сам зарадио пет хиљада
Је ствЈвла пред огледвлом и последњи пут је прелазила кармином уста. Томи је погледво жену и зевнуо. Не би се могло казвти дв му се спавало. али од оног добв кадв су они гедели у купеу међунеродног експресе прошло је дзе године. — Ти оствјеш код куће? — ггаталв је жена обухавшн мантил — Да! .. Уморан сам! .. — Није нн чудо. — приметилв је онв. Синоћ си се опег врвтио после поноћи. — Али, дреге мојв. теда је тек неколико минуге прошло 12. Ти знгш. квд долазе клијенти из ннострвнгтза. човек не може дв их се куртвлише. И како је досадно са њима! — Верујем . Зато ти и проводиш се њкмв еззко зече. — Где ћеш ти? — Морам нешго да купим у вароши. — И због тога си се"тако елегвнтно обукла. — Ако мој супруг од извесног времена више не обраћа на мене пажн>у, то још ипак не знвчи да морвм да занемарим своју спол»ашногт.
„Бто, на крај'у крајева. наступило је оно што сам и очекивала. Пој&вили су се ннострани . клијенти, који никахо не могу да остану сами увече. Томи је отишао синоћ у смокингу, — дошао је доцкан/' ^Вечерње седнице и клијенти постају све чешћн. У најмзњу руху два пута недел.но. Јуче сам, ухватила Томнја како лаже" ,Ј1в Томи знв како лзко могу да му се осветим! Илгам свега 26 година. лепа сам. мени се удварају. На улици мушкарцн се окрећу за мном. Некадашњи сбожаваоцн појазили су се поново. „Највише ми се удвара Чарли. Он ме просто прогоки. Ма где отишла. он је >*век тамо. Он одлично игоа и уогппте симпчтичан је... За десет годнна млађн је од Томкја .."
На 1 .
О
Р. 5.: Добио сам опкладу." I марака. Убио сам човека пред Доктор и ја смо измењали вама пре поноћи у суботу. један брзи поглед, затим смо се захвалили чувару и брзо ■ пошли према излазу затвора. Баронов шофер заустави кола пред крчмом „Бели лав", која је још била затворена. | — # Сада ћу вам обЈ*аснити
Мирен је махинално климао главом, барон је на-
ставио:
стео је у ствну свм. Није МУ се. излазило. а ред га није' иагересовво Одједном. он је приметио дв из мвле фијоке тзалете вири кључић. Кнти је заборввила кл>}-ч Он је махинелно отворио мелу Фиј'оку Твмо су лежвле неке мвшннце. пвнтљике. рукавице. мала квса и на крају. свеска укоричена у фину кожу са злетним нвтоисом ..Днезник". Томи се одмвх сетио квко је поклонио Кита ову свеску док је још био веоеннк. Он је отвоои Сгране су биле сигнз исписвне Ах тако! Кити пише дневннк? Томн се заинтересовао и почео да чнта. Прве стране биле су днрљивв признањв млвде девојке којв ј "е тек Ј-познвлв љуовв — оне су васкрсавале у њему срећне дане њнхове веридбе Али, наредне стрвне писала је већ удетв женв. која је почелв дв се трезни од љубввне грознице и дв се — разочарава. . И мене сгигао удес свих | жена ... Ја свм досвдилв То.милПосле две године брвкв Код н>ега ј "е то дошло веома бг>зо. Јв још не знвм сигурио да лн ме он вара или не вли симптоми поетвју све јвсннји. као снмптомн болести за лекврв. Јв пвжљиво посматрам њега .. Мождв доцније јв ћу нмати ћерку којој ћу предати своје иск.уство." .Данас је био мој нмендон Томи је свсвим зебооввио нв то Поошле године он је нпвк донео цвеђе. "
Било је врло хладно. Иако умотани у медвеђу кожу, Мирен и ја смо Ј *едва успели да говоримо. Били смо још увек узбуђени епилогом наше авантуре у затвору. Кајзерплац је лежао потпуно пуст, прекрипен снегом, под оловно сивим небом. Понеки прозор старих кућа је био још осветљен.
како сам у ;гоме успео... Није | била &ака ствар... Одмах по- ј сле наше опв&тде отишао сам ј 9 9 и потражио џелата нз Харца. То је нека Макс Клаболд, обућар у цивилу, који станује у предграђу града и који
Ц
елу недељу носим нову фризуру. Сзе понјвтељице гозоре да ми она дивно стојн Томи је чак вије пттиметио." .,У последње време наш телефон. кад му поилазим на звонце стално добије погрецшу везу. И
када не свети угрожено дру- ' увек на телефону женски глас шхво — крпи ципеле. ... | Често уопште нико не одгрвара. (Свршнће се)
Изгледа да бн телефону требало да прнђе Томи...
томе су се завршавале белешке. ОхоГ — помислио је Томи. враћзјућн дневник на место. — Дневпик постаје интересантан. Он је прншао телефону и позвао најближу браварску радноницу. — Ало! Можете ли д-> мп спремите један кључ брзо? Колико времена треба да узмете сзмо отисак? Добро! Пошљите Неког на~ адресу... - Од тога доба дневник жене постао је најомиљекнја лектира адвоката Он је увек налазно могућности да остане сам н да прати будно флерт. који је отпочео између Кити н Чзрлијд. „Томи је постао неподношљиз. Он тражи повода за свађу да би се могао увредити. отнћн од куће и вратитн се доцкан ноћу-. . ..Мени се чинн да је сз моје стране ово било неопростиво. Нисам требала да идем на чај у пет чаоова када ме је позвао Чгрли. Истина, он се понашао веома коректно. али ипак то је бно састанак... ..Изгледа да се Томи растао са својом пријатељицом. У последње време он све ређе излази из куће. Приметила сам чак да је и љубоморан на мене ..." Синоћ смо вечерали у ресторану. Томи је. као да су га променили. Он је купио за мене цвеће н у аутомобилу. на путу кући. чак ме је пољубио ... Ја сам била толико срећнв што сам била гппемна да му опростим све његове грехове. Чарлију сам написала озбиљно писмо. у коме сам објаснила да нема смнсла да се и дал>е внђамо Хођу д а оставем честита жена ..." ★ Са победоноснт.1 осмејхом Томи је ставно свеску у фијоку. Он је мислио на Чарлијл. непознатог супарнгта, кога је он победно .. И он, наравно, није приметио како га је Кити, нсто тако са победоиосчнм осмејком. посматрала кроз једва отшкринута врата. Томи није знао да Чарли уопште није никада нн постојао. и да је овај дневник његова жена писала са>«о зато, пгго је бнла паметна жена. ЛЕОН АНДОР
Ш1РШРШР КАСИНА
У 3, 5. 7. 9.30 - Дацас - У 2, 4, в Урнебес од смеха! ОЧЕВ А љубазница НајвесеЛијп премијера ове сезоие. Главне улоге Џ1Ш А1*ТУР — РЕЈ МНЛЕНД Додатак ПАРАМУНТ НОВОСТИ 20-708 ТЕЛЕФОН 28-895
I САМО ЈОШ ДАНАС И СУТРА премијера по новели славног ру ског писца Александра Иушки1ш ј ПИКОВА ДАМА Пјор Блашпар — Мадлеи Озреј Цене популарне: ложе 6, 10, 15 за столом 15.ТЕЛЕФОН 30-223.
У припреми најскупљи божићнн програм до данас ТДРДНТЕЛД
Најновијн и највећн триумф ненадмашне и славне ЏКНЕТ МЕК ДОНАЈ1Д
У СРЕДУ У 9.30 премијера из живота далматинских рибара Принцеза корала II Т А Р II II А СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ Претпродаја од сутра.
УРПНН1Д и СЛПВНШ
3, 5, 7.10, 9.30 2.30, 4.30, 6.30 н 9 ПРЕМИЈЕРА фн.хма снажног садржаја Варшавска Цитадела СИБИР. — Најстрашнија казна за све преступнике ПАУЛ ХАРТМАН, МАРИЈА САЗАРИНА, ВЕРНЕР ХИНЦ
ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ ВЕСЕО ПРОГРАМ КУПИТЕ К ЛРТ Е ДАНАС
Игра још седоо данас узбудљиву и егзотичну ПРЕМИЈЕРУ ЕЛЕФАНТ БО) По роману РИДУАРДА КИПЛИНГА
ОД СУТРА: Најбољи комичари света Браћа Маркс у филму Једаи даи см еха
Продукција: Метро Голдвнн Мајер
У РЕЖИЈИ МАЈСТОРА КАРМИНЕ ГАЛОНЕ А. Хербигер, Анелизе У лиг н Алберт Матернггок
ЕП232Р
ДОН»А САЛА ЈОШ ДАНАС И СУТРА Д>тсовита музичка комедија Срећи у сусрет (101 МИ^ НОО У гл. ул. симпатична моли пикон Почетак у 3, 5, 7 н 9.30 У 3 ч. сва места по 10.— дин.
ГОРЊА САЛА Уз популарне цене од 5.- и 7,- дин. приказује музичку мелодраму ИРИ ЗЛАТНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ У гл. ул. феноменална Д II Н А Д Е Р Б II Н Почетак у 3.15, 5.15, 7.20 н 9.20. У 3.15 сва места по 5.— дин.
У ЧЕТВРТАК 30 О. М. ПРЕМИЈЕРА СЕНЗАЦИОНАЛНОГ фИЛМА ИЗ ЖИВОТА ЦИРКУСКИХ АРТИСТА МАНЕЖ
0ДЕ0Н
ДАНАС У 3. 5. 7. 9.30 ПРЕМИЈЕРА Марива Рек ЛЕО СЛЕЗАК, Ј. ХЕРСТЕР у дивној Меликаревој оперети, снимљеној на Јадрану ГАСПАРОНЕ
ДАНАС И ЈОШ ДВА ДАНА Ширли Темпл ,ДЕТЕ ПРЕДГРАЂА" и Роберт Тајлор, Грега Гарбо КАМЕЛИЈЕ Најбољи филм Робортп Тајлора