Време, 28. 12. 1937., стр. 2

СТРЛНА 1

ВРЕМЕ

Уторак, 28 дец^мбар 1937

ППППШЗо®и јв бив •ц.хпшЈц .... едиш,а дађиШЛиш иооииод

ВЛЈ1АЈ 113 ВАЛ.КВА аги чака Одјвче.

НЕВОЉЕ ПОНГГАНСКОГ ј ОООБ.1>А Драгн Одјече! Р Бно свм пре два-трн дана на Ј

Ј-вврно оам равн мелем за народне неволе. После не . твоЈе ,.од главе р^гба смрдн" да једној бвоградској поштн да ј ој , с?л видиш ону установу како К -ручнм удутмицу новцем. НаР блноте спол>а н излутра, пр^шо • поцггн пужва, н Један дежмекаст^ задово.-ћс-тво погледати. Али код господнн дигао ларму и евађа св , нас у Ваљеву нма још једн^ не- ■ са чнновнкком, док&зујући му да Џ Бо.-^а. ј не треба да платн онолнку суму^ Ииа јрдна дроена ћЈирија на ' новаца, као што је на признани- , која водн за овдаш-| цн, нахо није био у праву. 9 велики парнн илни н воде- ј Некн од прксутних почеше да* кицј - до њсга. Преко моста је до- ; негодују, а господнн н дал»е внста :т:нв саобраћај даа>у н касно ' че на грешног чнновника. У јед- * увече. .А-:и чим падне мало кн- ном моменту нв могућн внше з.а.4 ше прнлаз мосту се толнко рас- | че кам, обратим господину ггаж- . кал>а и расквасн да је просто | њу на н ас који чокамо. Иако сам р немогуће доћн до моста, већ се г му речн упутио у најучитивијем Ј мора нћн крајем. са стране, јед- тону, господин ме одмерн од гланом нешто сувљом стазнцом, ко- [ ве до пете н вндевшн да сам де- г ја водн право преко јвдне вели- чак (ученнк сам јвдне београд-* ке рупетине од уузмала. ске гимназиј«) уз вр^-ћ шамар Ова рупетина ннкад ннје по- ми добаци: ' крнвена нпти нма поклопца, ни- I ,— Ко си ти балавчв. да мн за-| ти је пак ноћу осветљена н пра- поведаш? во је чудо да до сада нико није ј Неки почешв да осуђују овај 9 жзгзот изгубио нлп ноге поло- шегов гест, и господнн, тек та-* лно. I да изиђе из попгге. Не само пуОдјекни. драги Одјече, нека блика, него н поштанско особље" чују и наши општинарн не бн лн трпи од таквих насртљнваца, ко-Ј се смнловалн и затворили ову ји нн на кога не обраћају прозалнју, дох се није десила не- пажње. г срсћа и неко незин жнзотом ј Зато те молим драги Одјече, 4 платио- да одјекнвш свуда да и овака ј „вајна гослода" постоје! Ј БЕЛО РОБЛ.Е | 4 СРВН СУ ОВЕМУ КРПВН л Драги Одјече, * Жизнм у крају, чију већи.нуР

Ј9Ц

иииш. Зосип Драгутиновић

У главнсм граду Шумадпје ступнла сам у један лдкал као певзчица. Пева&е ми је профвсија сБирам п на внолини. Све је добро ишло док једне к->ћи један гост није захтевао од мене недозвољене радње на кзје сам мортла пристати под ггзднн.-м сЈтестијом. Мећ>тим ја сам мајка и за своје дете не мнслим тнм путем х-гб да зграћујем. Напустила сам због тога црсао. али ми јс гззда свакзко нз осве-

Један младић, Јосип Драгутиновић, дошао ]е једном на идеју да постане новинар. Изгледало му је да ће тако најлакше доћи до посла. А затим, зар се на сличан начин нису просла&или веднки новинари Албер Лонд, Морис Декобра, Жорж Симнон и други?! У сваком случају потребно је уичниги нешто необично, сасвим необично. Јосип Драгутиновић решио је да оде с ону страну катанца, али као прави деликвент. То му није било тешко. Једног дана спустили су га у апсану, а затим су га саслугиавали, саслушавали и најзад протерли. Али то нијс било довољно. Драгутиновић је онда дошао на идеју да проведе извесно време у лудници. Ступио ј^као болничар и иробавио педесст дана. Опет због новинарства. У низу репортажа, које ће „Време" објавити, Драгутиновић описује шта је доживео у току својих необичних вратоломија, искрено и нспосредно, онако како их је доживео. У трећем лицу он говори о ссби (плавокоси мдадић) само ради живљег излаганга. Јесте ли некад били у хапсу, ици, у лудници* Читајте репортаже Јосипа Драгутиновића, па ћете доживети скоро сва она узбуђец>а која је рн џоживсо.

чнни хрватски део нашег наро-| , да. Међу нам-а нма и некнх, који ; ко зна из којнх разлога, ввћ то-Р ј лико мрзе Београд, да негодују^ | против свега онога што им долази из љега, па макар то бнло иРног изгледа | на. боље. 4 на једну исту ствар. Како ? КаНемајући већ што да гозоре- ко? Та реч му струји кроз МОј почели су да критикују Београд-| зак д 0 последње честице, треI ску радио - станнцу, да се са| се МО ждану опну н напреже

1 ето, пише у његовнм очима.

љиве! Ружичасте, мирнсне и обле... Тежак уздах и наквашена усна. А онда опет даље, све дал>е низ улнцу... Наједном: „Стој!" Унифо^ма. Две униформе. „Вашу легитцмацнју", Охо, сад је крај. Изгубио сам легнтнмацнју.., — А пријаву? — Нисам се пријавио... — Пођите са нама. То су два мрка човека и не говоре много. Њихови кораци лупају празно и тромо. Да ли у полицији имају нешто за „њупу"? Макар и топла чорба са три зрна пасуља... У стомаку је тако празно да бн се могла цела рука унутра завући. м Велика мрачна зграда са степеништем. Пролазе униформе, кораци звоне преко бетонског пода. Мирише Еа људски зној, пикапцс и псозке. Лево на клупи спапа једна путујућа трупа артиста од четирн члана Баш као да се сада, у крајшој соби, не одлучује да ли ће бити стрпани у апс или пуштени на слободу, У углу један ћелави господин

ако се постаје новинар: Иде београдским улицама један младић чудстално мнсли

н>е у опште не ! пјесм!

неетвиклеру ПНЋА. ТЕРАЗНЈЕ 32.

те уместо мог стварног рзчуна. којн је нзносио свега 45 дннара. поднео много Бећи. који уоппгге Нгпе ганкад ни постојао. затнм ми . 07 ск Р ени пажњу, је рекао т ћу моратп пошто по- че га » ма "»1 то код њега да останем. али ћу му нпак стално дуровати. дркле год он тако буде хтео- ..јер он знс. шта ради" Отишла сам у полнцију где му је наређено да кн преда ств^рп и внолину по наплати стварног дуга. На сво јв он пристао, али само у полицији. Чим је нз полнције изашао отишао право адвокатимз. са којима се тешко п људи боре. а камо ли ја женз без икакЕНХ средстава н заиггнте. Пошто ми је стварн вратио рекао мн је да могу да ндем н без зполине пгго сам и морала учинктн. али бар са једном надом да ће пргзда бнти задовољена јер ће ствар доћн на суд. а ту сам сигуг>ан. да ни^ 0 н«ма протек Икје! Дакле. ето пута. којим се нрсметзно тргује са „белнм робљем". ако 1 'кога интересује.' Ако хзнорар звелужујем приложнте га д^м^- <*-твпкх девојакз.

чуЈе хрватска свак у ЖИЛ нцу. Постати НОВИБудаИи тој критици нв»а мјс-, на Р " То 6 РИ В У ЗВ У"У П>ам- а драгн од,'е- ■ ваЈСкнх точкова, то пиштн у у то верују, | сирени фабрике, тако одзвада послушају тамбурагакн орке-1 ц>ају кораци пролазника.,. стар Београдске радио станице,' У Америци је то лако. Стапа ће чути читав ннз хрватских | нсте на јвдан угао. Пружите ггесама, а међу њима и он У : јј Л еву ногу и први пролазник ■ НИ пропала . ј се епотакне . П очив.е да виче. Можда и псује, што је, уостаФОТО.ДМАТЕРН бесплатио иза-| л законскв кажњиво. Ви зиаањс рол филмма У^Ф^-Р; ( покашете прстом на једног

Труп, труп, лупају кораци. Ту уверава дежурног да нма код стоји „жацман". Хоће ли га господкна шефа хитног посла. легнтимисатн ?.,. Још се није Он је, треба знати, адвокат и пријавпо кварту. Намерно, да време му је новац. И тако даби га ухапсили. Сада је на л,е. два корака, само мирно, само А сад нова лнчност: плавомирно, „жацин" поглед је коси младић.,, ртрог и хоће да завири у са- Чекање. Онда зазвони једно

кдругог пролазника. Увређени 7човек му прилази и прилепи _ ' му такав шамар да звоци чиДанас по ттооне * тав минут. Настаје гужва. Ви ктрчите до првог телефона, књижевно вече јавл>ате редакцији да се ту и " ту догодила туча. Већ после у спомен » неколико тренЈтака стижу 4 криминални рецортери на место догађаја да ухвате сензационалне снимке и узму тачподатке. Хоћете ли н^граду за

МилутинаБојића> на Копарчевом | не _ п " универзитету тт "'

| труд ? питају они,

ПРКОС КУЋА 1 ЗЕНИЦИ У Зеници. у близнни Индустрнје гвожђа градн се ..пркос к>-ђа" Нз углу дввју улица. од једнв старе зграде надозиђивањем. та је кућо сасвим нзашла ван линнје обеју улица и унакарадила их Општрнскн грађезинскн одбор није дао дозволу за њеео зидан-е али се онч н поред тогз знда. јер за то постоји одобрец>е внших иадлежннх власти. Сматрајуђи да је то рушен-е његовог ауторнуета. као и дч је он таквим радом постао излншан Прзђенрн с;:и одбор је поднео оставку. Међутим. и то је остало без успеха Тако Зениц? ни у овом погледу кс заостаје за другим местима. И она садз има ..пркос-кућу".

Дабоме. А тта-? Колцко? ' Хоћу да постанем нови-

Удружење пријател>а умет- ^ тностн „Цвијета Зузорнћ" при-1 на Р - ! ређује у >-горак 28 децембра, | — РвДУ'" Посгалн сте^.. у 18.15 часова, у великој' Плата т°лико н толико, р>-бдворани Коларчеве задужби- ^ Р ика К°Ј а аам се највише свине, кн>ижевно вече у спомен|^ а — Тако Ј е то - кажу, у Амедвадесетогодишњице смрти к Р И Ч И Мил\тина Војића. Ј Плави младић пролазн улиГ Др. Мнодраг Ипровац, про -1 Цзма и жали што Веоград нифесор Уриверзитета, говориђе о | је Америка... Успут му паде песнику Плаве гробннце; умет-7мисао где би могао нешто да ннчки део програма изводе нзши | поједе... Две погачице, масне, -ајпознатијн уметннци: г.г. М. |хопле

ЛЈнлошевнђ и Никачевић реци- 5 ** ожп „ тују »вколико најлепших Бојови- & д ђевнх песама; г-ђа Каталиннђ г Гвшнћ изводе један одломак . из његовог комада ..Крал.ева је- | чица... сен". Улазнице на касн Коларче- | Ех. ве задужбине. 8. 5 и 10 динара. * I

вест плавокосог младића. електрично звоно. Младић отизазивачки лепе... Најзад одахне. Опасност је вара очи. Чекаоница је праз-

и чаша млека, Кад би прошла... Улице су врло дуге на. Нема више нн ћелоње ни

и - већ једном постао новинар мок ' гао би да к\т!и :

десет пога-

и као да не знају за крај. позоришпе трупе. Шта се доМладић гледа лево и десно... годило? Куда су отишли? Са,-

Метеоро.чошки извсиггзј Ваздухоплорне метеополоипсе РЛУЖОР

Темлература ће још ■ ■ ■ ■ ■ ■ -■ ^ 1

еоград се већ давно огрнуо јесењим плаштом.

Очима блуди уз високе палате, фабричке димњаке и громобране! Тражи сензацију. Није ли на врху ове липе родила јабука?!... Или се мож-

мс један жандарм будо мотри на плавокосог. Хоће ли још дугр трајати? (Наставиће се)

По олуцима мирншу пр да на овом »У^усу што јур.

ви мразеви и неко труло лиш- , ће. Из многобројних прозора ^'" шице? Шофор вуче за ППРМ.Ч\' пна 1Р птитапа пп.

низ стрму улицу поквариле

разне задригле кузарице

бремзу, она је отказала по-

слупшост. Ломњав

Стакла

^собарице истресају прашину. ћСцеју се својим белим зуби- У парампарчад, а путници

ЕВРОПА

-цач талас одржа-1 а максимална Мостар 14 степени. ,. .. _ .,цг,| ПО- ПОПГиЛ"Ј А Г>П1?\1Г.Ч1 А О «

к ма. Посматрају небо. Па ули- "Р тви , нли Р ањек '•^цу... Гле, тамо доле пролази Аутооус Је мирно

рањени.. Није!., закочио

ловином европског континента где в.;;1Ла • и . » |>:>ем«. см м.-.имннним м Ппетвжно об/|анио време са темп. -.&турама нзнад нуле влада на Оредоземном Мооу н западннм лпедстилч Евоопског контин ЈУГОПАВИ.1А Недро са, буром нз Пру«орју, ал^чнр са местимнчним :негом сруда дал.е од Приморја. Температура опала у целој з. мл.и Мчнкмалча темпераг>-ра Мрзл^ Водица минус 11,

вокоси младић опет стрпљиво кланца дал,е за сензацијом која ће га избацнти на површину... Да постане славан.

„ИИГРО" БОНВОН обуставља кашап> Про ЗВ0(ДМ: РУФ, Суботица

о ПРОГНОЗА ВРИЈЕНЛ ЗА | Је дан плави младић... Како је завно У повочну улнцу. Пла ДЕЦЕМБАР: Оолачно У јј са^о сладак!.. И поред поха- ппипп " ппа,г целој Крал .еиинн са ведрина- бане одеће, поред рашчупане ма на Приморју и на нсточном * косе у боји јечмене сламе, цоделу. Слабог гнега биће местн- 1 ред кратких и закрпл,ених румично нарочито у западним | кава . Можда је тај младић пределима. Ветар у источном Ј _ „рерушени витез... Тако мии сепероисточном правцу. Тем- " сле романтичне куварице н пература ће још опрстц. | погледа ју са чм&Њом на своје Сунце излази у 7,15, а за,ча-1 високе кревете... На њима мизи У 16,04 часова, ^ришу перјани јастуци. А плавокоси младић од ју- лости, излози, рекламе, све| тра до мрака броји кораке. тил>ке. Пала је мала киша и ^„Имам двадесетитри године, тротоари клизе. Плавокоси I здрав сам, пун енергије, за младић притискује свој образ Јсобом мале или веће аванту- уз једно хладно окно и осма|ре, понека болна историја. тра кобасице у излогу. Како | Желим да будем новинар." То, су само безобразно примам-

ече је у густим облацима запловило улицама престонице. Трамваји блистају у електричној свет-

ВРЕМЕ

редакцпја ii адмннистрлипја ПОЕНКАРЕОВА 4 ТБДКФОНИ. Цеитрчлц; ?4-{ХП 24-0Т2 24-003 24-004 Стенографш 24-006 24-008 Оглагн || поћна веза: 24-006 • ПРЕТШ1АТА: Југослави1а 20 дин. нностраиство 50 днн. ЦЕНЕ ОГДАСИМА: 1 см на 1 ст 15 динV тексту 30 дин Ч ВКОВНИ РАЧУН БР .52.201 1'УКОННСН СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

А"> т

т^олинл

+ МЛАДИ ТАРАНА ПОНОВО ПОЧЕО ДА СТУДИРА

(Текст у Оорадоеом праџоду/

РТМЗМАСАИ.. | ДЧИ0Ш1 У, чвс ПЕВ ПОШТ0 Јс НИШЕ. ВЛЛ0 НР' Другс ИЗ ШКОЛЕ Д0 БИ1 1 ,Г Д».Ј пУдиРллиГзнлиГ,

[дж 1

дчх! кпхвдл

9з

БРааваин

Мади је Пешти трн до ЧОТИрн | иута већа од Гим.града, ираин ( „иелеград", ипак је и и>еиа иуи .1Шиц иаш 1,ао ншиа 6сог1»ад-1 С1и1 иретежно „гутмцнсиа", тј. ир.10 О.шгородна н сличиа дашшшни шиноним иирашгајима-— | лако аанодл>1ша. У всзи са тиз1, сасннм је разум I л,иво, да у Нешти, као иећој иа- ! роши од нашнх, нма и већнх ] мајстора оргаииаашра иојединмк ири{»едои, ираин* шаминоиа, пре | ма којнма они иаши изгледаЈУ као „пнгнна деца". Са колегама, маћарским новинарнма седим у једној 1амраии н оаш о тој томи разговарамо. од свега што оам од њих чуо, највише су ми се свидела ова два случаја: НРВА 1>^ж1ЈА С Б11КОВ1131А У БУД»1Л1 ршхи 11 |>ед ирву и иосмвдњу „1Сорид> иеш>а јс једиог даии осванула иреи.ииј.1и.11и рскламама и „х утмаии" еу иолетелн да нуав скуие улизинде н реаериншу ссои м^с.а за оиу сенаациош*.шу »1рн1>еду»у, коЈа сс само у некада н кипнасгој шиаинјИ д1ог.1а индети. х'екламе су нзаава.16 све шзпе ншерссоцање н муолнка ји са ниогри .венлм оче...1ва-1а зииааани даи, када ће се у пупој раадрагаиосш аадиинтн цеусгрошиинм инкидорнма и лаЈСгирсКим горсадорима. и таЈ јс дии иаЈиад н дошао н ,1руЈкно ј иепнш нени1 ,*ч|> сенааЦију. Л имиронизирану арену, прсд цуцом цуццнјатом „купом" стуна огромаи криолочнн н побеене.ги оик — у инду ми-1е црно краиице, јаловнце, која сиа узневерена гледа но оној сиигиин и са Једно нршушеио 0ојаасл>иво; „Л1уу>у", као да инга: — Ама, шга хоће ови л>>дн од мене? 31еђ публнком нсколнко невсрннх '1 ома ночин.у гласио протестнова- н. Као иапдан кранн мученнцн нзлаас: нниадорн, баидернлерн, тореидорн н матадорн. Крава се од њнконог жраброг н неуотраши вог настуиа још внше нлашн и бежн у један слободаи кутак. У пуб.гнцн све веПв нсгодовање, а кад неки у овнм храорнм оорцнма препозиаше н неколнко ие.шера на нначо врло мнрољубнвнх ло|ш.1а, чуше св и први протестн > виду заглушл>иво1 оииждаша. Цеколнко пнкадора крснуше прасо кравнци н она, ннше на мајку, нажс у трк а за н>ом свн могућн „орн" н „ерн". Један је нрнсгнже и плоштнмице ошшгу .мачем по н.спој девнчанској тргицн н она, у знак протсста н очајања, зашши са једно болно: — Л1уууу! — шшћено са уннсоннм протестом од страио гутаан скд публике: — Ушш! С кандааиа.г! Крапа, сва^шко из захва-шости на оној изјави саучешћа, као женска нз бол>е штале, направи један „кннкс" н у исто време тиме ископа себи гроб, јер Је у том ицменту рпн оин храбри „келнернори" стнгоше и за трен ока од њене невине коже, бандернласнма н еснадама, направише иајордннарннју решетку. Проли се по аренн њена девнчапска невнна крв н чу се њен последњн ропац: — Кр.. кр- кр„ кл>к! Кратак тајац и урнебссин крнк побеспеле публнке која голнм рукама н још голнјим штаноннма навалн на оцо келнере стрводере, док су промућурнн мајсто-

шестг и-гн седме гарнитуре. Наранно о томс нз чнсте скромностн мајсторн организатори нису ништа говорнли, Са.га Је замрачена, рннг оспетљеч, н ни њому су ступили џнн Кариера, френетнчно поз .ццшл>еп од маНарске публнке, у знак њихових великнх спмпатија пре ма н.еглиој родиој грудн, а за Карнером наш Жупап, иако не у џннопско.м издању, нпак дооро разпијеи н плећат. ,,Гопг" сс раллегао по целој еали н настала је гробиа тншнна, да би сс чцн н кнјање муве здлнчно чуло.

рп органнзаторн мудро и благовре.моно >теклн бнлн већ да.геко са целокуппом касо>.. ПЕШТАПСКИ Л1КЧ ЗА СВЕТСКО ПРВЕНСГВО У БОКСУ Крана је храбро ногннула, муч кн убнјона, н на њу се убрзо и заборацнло, II но оној народној: „Док јо Нурана бићс и подварка"! опет су сс мајс-горн органнзаторн сетнлн нешгинске нублнке, као првокласне н благороднс кра ве музаре н једног дана, пре пеколнко недел>а, американскнм рекламама, објавнлн долазак чувеиог шамннона Карнере. О томе су н нашн листовн ннсалн и наш јо снмпатнчнн боксерскн менаџер Сикн Гаконнћ, са целокупннм нрнходом са своје јубњшрне корисннце, амо такоће похнтао да Карнеру иошто по то доведе н у Ксоград. Шамнизн свога за иову тнтулу светског нрпака и.мао је да се | бори — назнте д» не паднете у неснест када ппм кажсм с кн.м! нн ским другнм до са наши.м братом Југословеном, некнм Жунаном. који се далеко од наших, очнЈу, певноснп заотупаЈући на I 1нр пцпцоналпп "пје прпг тцпно. ДО гушс II ' гао Локгер. већ као хрвач, ако не ирнс, оно снгурној

Одмах у почетку друге р >кде Карнера се ралмлата сиојни рипидама н тако незгодно потк-ечц нашег Жунапа, да онај гресие о нод. нцо ниЈординнРнијн пракгнкацт, а не Жупан. Џин се кезн од задовол>ства, судија ночцње да броји оно фатално „десет" а Жунан стење ли стен.е™ На „дивег о муном устајв н сав ошамућсп, тетурајућн ее оежц по рннгу, ичевидио се држсћн оне народне: „Бежанова мајка не нлаче", Џин га впЈа по рннгу као вегар гаће на ужету. иуолнка веп По .нње да -азидЈе оа „^адац н увнђа да Жунан нема иоЈиа о ооксу и прва е« рунда завршава, нако не у корисг нашег Л.унана, у корнст на ше зем.ос, којој се ф[>ене1ИЧНо шкгауднра. оа вр^ме иаузе џнн сс и иаш о^ашшаваЈ^ ж,>чио са сво^нм сеиундапгима. пуо.гика оссЦа да Је по среди нс».и „неснорао> л ' ^ру.а рупда почиње ји старОМ ЦсСМОМ. •мр.ира јУРЊ 'п>>нан осжн, ,> цуо.шци I раЈа, овацнјс н ирогео.н. Ци^зид *^..р п-:;а ишже ЈиЈ иаиа, шкршц. ол о«та сиојим поњскнм ЈЈ^нма »1 злма-, њуЈе, алн с^г наш сети послоиице; „пареи каш> ладн" н ЛиШ на ио^, нре нс.о ш.и и мо1 аи онги удареи, н ту у еигуриосш н у зак.гону интерпацнона .1ИИх нра внла, 3111 рпо и иа тенапе сачекује н оно фага.шо „десег' и »име завршава меч, >' главном У корцсг — организагора. У нуб.шцн лом од протесга, док на гардероое наша ди!Ш Жунан нраво у посланство да оојдснн свој с.|>чаЈЈ — 1>раћо и 1 осподо, с.рашно су ме паса.мари.ш! оа сам се са парнером н ње^оинм м.наџернлш лено и орагски цо1 одио да нздржнм до цете рунде и гек онда д^ ме он нока>.н|1а. Погодилн смо н го да ме ии Једии нут ни сме Јако удараги. инако, ношуио у сцортском ду х> . Кад тамо. ии мепе звнзну још у ночетку ирве рунде, ге ја одједном нндех све звезде просуте ио поду. А.ш пре шао сам п преко тога, рачунам — омал^ло му се| Кад у другој оп још горн} Замахнуо човек цао да ће мн главу да откнне, а ја туп на натос! Ово вам прнчам, колнко да знате да ннсам швнндлер. А шго се гнче њих, менн је свеједно, јер ја сам мојнх 150 иенгн унапред иаплатио. Не гу» там ншпта! ДРУГИ .ЧЕЧ ЗА СВЕТСКО ПРВЕНСГВО Пошто Јв Нешга ие.шка варош и у њој се може наћн много нуршш, нстн овн „Клсфиши" аимза.ш су н др>гн меч за свегско ирвсиство: Кириера и Дело. Наравно, н ио ииоме: „ксморнја ее нонавл>а" н овиј Дсло ннје оио ооксер, нећ риач. Оиет рекламе, оиет сиуне улазннце н, кико се Дело ннје ноЈавно, корнстећн се сигурно нскуством сиога колеге Ж>иана, мајстори органнзаторн са нанлаћеинх 3.000 иенгн клнсну с нарама .Једне неме ноћн, кроз густо гјшњс"... н Карнср> оставе на цеднлу. А да бн трагеднја била ногпуна, овом сс џнну дссн још и тај ма.тер да сам себе нокаугнра, прнлнком Једног гренинга, џаком пупнм псс!са, који га тресну у бубрег н нзазва крнарење и запалење. Сада лежн у болницн, где је на своје запрспашћење ових дана чуо н две драгнчке: од лскара. да се ннкад внше неће моћи ооксоватн, а од нталијанског боксерског савсза, да му је забрањен сваки паступ у рннг. НАРАВОУЧЕННЈЕ Не будите ћуранн за туће ноднирке! Прсзајте н клоинте се н суинше релшснх спортскнх сецзацноналних прнредби н ценнте н поштујте нашег Том> Браду н ■кему сличне, који се оваквим трнковнмп код нао иикал ннсу служнлн, чч-м цнадн ншлн н» то, да п Iк* кламама ибману! ОКРАД