Време, 28. 12. 1937., стр. 6
СТРАНА б
Уторак, 28 децомбар 1937
уН>иврЕД*т жш?от
Споразум о плаЂању са Белгнјсно-лунсембуршном прнвредном уннјом
„Службоне ковино" објапиле су споразум о плаћању између Крол>соине Југославије и Белгијско-луксембуршис пригредне уније. Од ставл»ањв на снагу овог споразума укида се клнринг између Крал»свинс Југославије и Белгијско-лукссмбуршкс привредне уније. Плаћан»а, која проистичу из размеиа робо нзмеђу тих трију зомал.а, вршнће се у слободним девизама и у форми уобнчајеној у међународним односи>!а у области плаћања. Овај споразум се не примењује на робу, која само транзнгује кроз територије јсдно или др>ге од држава уговорница, нн на робу, која ту није подвргнута нском раду, довољном да бн јој се признала респективно југословенска, белгнјска нли луксембуршка народарст. >воз јурооловенс»-е робе у БелгнЈ ско-луксембуршку прнвредну уннЈу подвргнут Јс подношешу Једног дуплнкага фактуре нздате купцу од стране продавца. ТаЈ дуплнкат мора внтн ооерен од стране продавиа. Падржаће нме н домнцнл купчев нзнос фактуре. ратум рока плаПан* и друге платежие услове. ВелгиЈска рлада се обавезуЈе дв ће ЈугоолаанЈн ставнтн на елобод. но раополагон.е левнзе. коЈв потнчу од навоза Југооловоноке робв у БелгиЈско-луко^мбуршку прнпрвдну уинЈу. Уноеи рочених девиза усгаиовл^уЈу се на Оази КопиЈа фактур^, које се имаЈу подиооитн при царнн>ен>у робв. Уносн девкзв служе као ваза за утврћнвање коитингента плаћан>а. којн ћв ЈугославнЈа стлинтн на расноложеи,о БелгиЈско-луксвмбуршкоЈ привредиоЈ уннЈн. Ки.ижиЈ1е Св као уносн девнза: а) увоз руда н оловннх н цннковнх коицентрата, до виснне нзносд коЈи се нма споразумно одреднтн: б) против-вредност сваке ДРУГО Југословоиске робв, увезено у царннску твриторију Б«јлп«Јсколуку>ембуршке цривредне униЈе. Југословенска влада се оба- ј везујв да ће, без одлагања и ј ограничен»а, до висине од 80% од уноса дсвиза, о коме се наарсд говори, датн потребне 'Дозволе за увоз и исплату свих бслгијских н луксембуршрснх производа. У случају да се платни биланс између три земл»е не буде показао као што је речено у претходном ставу, југословснска влада ћо моћи применити на увоз белгнјско-луксембуршке робе, која со налази на лнсти артнкала, подвргнутих контроли увоза у Ј>тославнји, Краљевским декретом од 6 алрнла 1936 и накнадним уредбама, контролне м^пе, пподвићене овима. Увозн белшЈске и лЈ -ксемб >-ршке р^>бе утврђнваће се тромеоечно на базн ун^са девнза претпоследњег тромвсечЈа. Напред 1»аведвне одредбе прнме »'УЈу се на трговачка потраживања, звана новнм, подралумевајући под овнм потражнвања. коЈа се одш^св на робу, увезену у ЈугославиЈу тк>че» од стадља»ка на сна гу овог споралума. Уступан.е потревнвх девиза у Ју гославиЈи, од стране прописно ослашћенпх прнватннх банака, за трговачк* потражнв&ња, зв &на нопиц. моћн ће св вршнтн с*мо по прдиошсњу копиЈе фактуре, внзнранв од стране БелгиЈско-луксембуршког компен Јвцноног уреда. БглгиЈско-луксембуршкн кимпен- , зационн уред нзд »Раће визу. о коЈоЈ Је иапрсд реч. е&мо у утврђеним грарицвма. Што св тич# робв чн' Јн Ј* >-воз у ЈугославнЈу подшрг. нут издЈиЈању увозне дозволе нлп Какве ааалогне псправе, БелгиЈско- • л>-ксембуршкн компензацнони уред | ће ралн ставла»ка своЈв визв захтевати подношеже Једне потврде. ј коЈом св доказуЈе нздавап.е \-возне дозволе нлн нсправе. која Јв | заме«.ује. Заостала трговачка потра- ј живаља, подразумевајући под овим потраживања, која су у вези са белгијском или луксембуршком робом, увезеном у ЈугославЈпу пре дана ставл»ања на снагу овог споразума, н ко.1а тога дана .још нису регулисана, регулисаће дужнипи у реченој земљи оаобразно одредбама конве«цијс за ре-
гулисање путем компензације трговачких потраживања нзмеђу Југославијо и Болгијско-луксомбуршке привредне уније од 7 јула 1032 н допунске конвенције од 21 фебруара 1933. Заоотала трговачка потражнван>а трансфероваћ« ов оаобразно одрвдбама наведвннх конвенциЈа, путем: «) клнрнншких примања, коЈа се пађу на даи отавл>аи.а на онагу овог споразума у глобалном 1>ачуну, отвороном ЈугослоненскоЈ На родноЈ банцн код бвлгиЈскв Народнв банке у своЈству благаЈника БелгнЈско-луксембуршког компензационог уреда. б)" 15 шнлнига по тони руда н оловннх и цннковнх концентрата, увозеннх у БелгиЈско-луксембуршку прнвредну уннЈу, почвв од стив/кања па снагу овог споразума. в) протнв-вредностн Југословвнске робе. увезене у БелгпЈско-луксембуршку прнвредиу уннЈу пре дапа ставл.ажа на онагу овог споразума. Плаћан.а коЈа оотану на дугу тога дана вршнће се и дал.е саобразно одредбама поменутнх конвенцнЈа. У циљу убрзан»а прогреснвне лнквндацнје трговачког заостатка, белгијски и луксемб>фшки повериоци ће моћи употребити своте, уплаћене у њихову корист код југословенске Народне банке на основу конвенција од 7 јула 1932 н од 21 фебруара 1933: (1) на куповину страних девиза по курсу, који се нма споразумно утврдитн; (2) на куповину извесне југословенске робе. Повериоци ће бити у ту сврху кредитованн износом динара, равним износу, положеном
од стране дужника у Југославији у исплату својих дуговања. Југословенока влода ће изнћи у оусрвт захтевнма за трансфер, коЈи св односв иарочито: а) на финапснјска трговачка поI тражнванл, то Јост потражнпања 'коЈа произлазв нз додатностн бвлгнЈоких нлн луксембуршкнх предузвћа, настан.оннх у ЈугослввнЈи; , она обухватаЈу измвђу осталог камате, коЈе се имаЈу платитн у нноотранству на обвезннце нлп на дугова1иа свакв врсте, корнатн, дн пиденде, као и суме, дуговане у ( иностранству за опште трошкове, ј учнњоне изван ЈугославнЈе. в) на фннансЈска потражнвавл, коЈа прнпадаЈу бвлгиЈским нли . луксембуршкнм поверкоцнма. то Јест потраживања, коЈа се односе I на белгнЈске нли луксембуршке ка | пнталв, кнвестнране у'ЈугославнЈн |у предузећа друге пародностн, сем белгиЈске или луксембуршке: оиа обухватаЈу нарочито камате, | коЈе се маЈу плаћатн у БелгнЈској дуксемвуршкоЈ прнвредноЈ униЈн на оввезннце нли н* дугованл сва ко врсте. | Условн тог трансфера, не смеЈу бнтн мање повољни од услова, КО| Је Јутослввија прнзнаЈе најиоалаш ћениЈоЈ звмл>и. Једна мешовита комисија, састављена од претставника обеју влада, испитнваће пернодично резултате функционнсања овог спораз^тла. Споразум ступа на снагу 1 јануара 1938 и важиће до 30 марта 1938, Ако но буде отказан на месец даиа пре свог рока истицања, он ће прећутно бити продужен за један иов период од три месеца н тако родом, све док једна од обеју страна уговорница не изјавн своју жсл»у да га откаже у прописаном року.
И у новембру месецу Немачка је заувела прво место у нашој спољној трговини У Јапан смо извезли робе за два милиона динара
Из статистичких податакд о нашем увозу в извозу у ноеембру које >в срвдило Одељење царина у Мннистарству фшљнсија, пронзилази да јс и у овом месвцу пјјво место у нашој спол*ноЈ трговини заузела Намачка. У Но мачку смо извезлн робе у вредностк од 143 мнлнона нлн 26.31% а увтзлн омо нз Немачке за 156 мнлнона огго опет претставл>а 31.78% нашег целокупног увоза. Ауотрнја заузима друго место у иашем извозу а треће у нашем увозу. Извезлн смо у АустрнЈу за 71 милион или 13,12% а увезлн смо из Аустрије за 54 мнлиона или 11.03%. Треће место у нашем извозу држи Итали.а која је на потом месту у нашем "увозу. Уввзли смо у И.алиЈу за 51 милион нли 9.41% а увезли смо за 37 милнона или 7.5%. БслгиЈа зауанма четврто место, Данска пето, Енглеска шесто, Чехословачка седмо, Грчка осмо. С. А. Д. дввето, Мађарска десето, а Франц\-ска Је тек на тринавстом мес;у, Швајцарска цр четрнаестом, и РумуниЈа на шоснаестом месту на табелн земал.а у коЈе извозимо наше продуктс, док у нашем увозу заузима у, иосле Немачке, Чехословачкв и Аустрије. четар-.о место Енглеска, псто Италија, шосто С. А. Д. седмо Мађа.рска, осмо Шв1»јцарска, девето Грчка. десето Француска. БелгнЈа Је тек на ггетнаестом месту, Полска на швснавстом, Р>-муниЈа на седамнае-
Састчнаи Југословенскомсђарског мешовитог одбора Ускоро треба да се састане Југословенско-маћврски мешовити одбор дл расправи извеснв питан.а у вези са извршен.ем трговинског споразЈт*« од 17 децембра прошле годи«е. СазнаЈе се д« је мађарско мннист«"рство трговнне н иидустрнЈе всћ почело са прикупл,ан>ем материЈалв за овај састр.нгм< а то цсто чнни н иашо мннистлрство.
X
сл]м*с1
1хх
бсУнб&МЈ п^О« # .-^Ј,умидк* Ј4ГРС6
ЛИЦИТАЦИЈЕ РАДОВИ НА ЗГРАДН ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ У ВЕОГРАДУ 29 о. м. одржаће се у Мнннстарству грођванаа друга офертална лицнтациЈа за уклише дваЈу брчних кула и облаган^ граннтом спол»ннх аидова горњег дела зграде Поштанскв штелиониив у Београду. Првдрачунска сума нзвосн 157.059 дннара. ШЕСТА ЛИЦИТАДИЈА ЗА ГРАЂЕЊЕ ПАЛАТЕ МУШКВ КЛАСНЧНЕ ГИМНАЗИЈЕ У СПЛИТУ Сплнт, 27 децембра. — Ни шеста лнцнтацнЈа за градњу зграде Мушкв класичце гнмналије у Сплнту пнЈе успела, пако су св пре лнцнтацнје Јааили ивколико првдл-зимача п положилн кауцнЈе. На последљоЈ лицитацпЈи подиео Јв по1т>-ду само ннжен.^р г. Марнн Возић и .1 Загреба. Ои Је попудио двв еуме. п то за граћен.е зграде оа кам^ном фагадом па еуму од 7.458.000 дин.чра н зв грпди.у тгграде еа малтвром за суму од дпиара 7,015.000.
стом а Турска на 25 а Вугарска на 26 месту. Интересантко Је истаћи да се наш нзвоз у Јапан толнко повсћао да је ова земл.а заузела већ деветнаесло место и дошла испред Пол»ске а одмах иза Аргеи тине, РумуннЈе н Палестнне. Извезлн смо у Јапан робе за премо два мнлиона дан&ра. Прошлог месеца нзвознлн смо и у Вританску Индију, у ЛибиЈу, Холандску ИндиЈу, Јужиоафрнчку Унију, Никаракву, Британскн Суд&н, Аден, Сири.у, БразилмЈу, Колубмију, Индокнну, Француоку Сомалнју, Снам, Мозамбнк, ИталиЈанску СомалнЈу, КениЈу, Литву, Кину, Танган.ику, Ирак, Аустрали у, Ернтреу, и у СССР, али само за сто динара. Тако исто смо увозили нз Холандске Инднје са Цејлона, са Мадагаскара, из Перуа, Колумбнје, Британскв Малезије, Јужноафрнчке униЈе са Златне Обале, Новог Зеланда, Нигерие, Шнецуеле, Чиле, УругваЈа, Родезн.с, ПарагваЈа, Јамоике, Еквадора, Брнтанске Сомалије, Ирана, Брита.нског Судана. Мвксика, Аустралије, Хонг-Конга, КениЈе, Кине, и са Занзибара. Наш >-воз из ЈаОкна, по вредности износио Је само 56 хнљада дннара а из СССР увезли смо 2220 лона за 898 хил.ада дннира.
Економско финанси ске вести
11УВ.1НКОВЛЊЕ ЈКДНОГ П ГОТОКОЈ1А УЗ УГОВОГ о ТГГОВИНН II ПЛОВИДПН СА НТАЛИЈОМ У ..Службеним новннама" обЈапљвн Јв допунски протокол уз уго■ор о трговини н плопнлби измећу Крал.епнн«> Срба, Хроата п Слопамаца н Кралевиие ИталиЈе од 14 Јула 1924 годнне. 'ГаЈ протокол раћен Је у Рнму 15 октобра о. г. и био Је стаил.ви у прнмену ралмоном нота. Пр^ма том протоколу италиЈанска влада св одриче уговорнв цаРИ"е од 20 златних дннара по квннталу за стервлизовано млвКо, па н са шећером, као и за млеко у праигку. Увозна иарина иа узабрано цвеће за украс н кнтв. "расцветано нли у пупол,цнма. затим за лишће нли гранчицв и нвеће са пподовима. спеже, одрећуЈе св иа 150 златиих дииара по квпнталу. а на перле од емала ик од стакла (контериЈе). па и просто нлнплаие иа конац од текстилног маториЈала ради лакшег паковања н п!м»носа (ма-лене, позлаћсив илн погребрене) 40 златнпх лннара по кпипталу. НаЈзад е« оипм протоколом уволн цлрнла на ,,фиоко" у износу од 5 златннх дннара цо кенвталу.
Изградња бетонског коловоза Солнн—Трогир Мпнистарство грађевина одоб| рило Је крсдит од 2.387.000 дннард | ^а израду бетонског коловоза на бановинском путу Солим—Трогкр |ра деоннцн Каштел Нови и део- | ннцн Трогир. 12 о. м. одржаће се прва лицитација за овај посао у тсхни»псом одол.ењу Банске управо у Сплиту.
Потреба нових саобраћајних веза са пругом Копривница—Вараждин Влраждин. 27 децембра. — У вези са изгрпдњом н пуштањем у саобраћаЈ жељезннчке пруге Копрнвцица Варажднн. указуЈе се потреба да с« створи Једна новз веза од Взраждина првкоПтуЈа у коЈу Је сврху Још пре неколико година купљена пруга ус. «ог колосека Вараждин — Вшшцн, својина грофа Вомбела. Иото тако намвће св реконструкциЈа пруге Вараждин—Голубовец. како би ос омогућио нормалан саобраћаЈ Јер оада вожњз траЈе по три сата на прузи од сввгв неколнко километара. Текође св у овдашн»им привредиим круговнма тражи да се пруга Вараждии— ГолЈЧЈовец споЈи са пр>том Велико Трговгспте Гробслно. НаЈзад. потреба Је
У |уну ће бчти пуштени у саобргћа пцви мотории возови Између Београда и Дубровника саобраћаће седам комполицша У Фабрици машииа, вагона и мостова у Славонском БроДУ» где сс врши монтажа нових моторних кола као што је познато, држава јо наручила седам гарнитура. Свака има троја кола. Они возови, снабдевени моторима Ганц из Будимпеште, биђе у стању да прелазе до С0 км. на сат. Моторни возови имали би да буду лиферовани у јуну, тако да се за сезону могу пуститн у саобраћај. Познато је да су ти возови намењени искл>учиво за пругу БеоградДубровник, која је највећим делом туристичка. Котор ће добити нову зграду за царинарницу Министарство финзнсиЈа одлучило је да се у Котору подигие нова зграда за царитнарницу и обозбедило кредит од близу .1.100.000 дннара. 1 Десетог Јануара идуће годинв
да се саобраћаЈ на релациЈи Ва-|одржаће се у Рачунско - економ раждин—Зогреб побољша увође-јском оделењу министарства грањем и брзнх возова. I ђевина лицнтација за овај пооао.
КРЕТАЊЕ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ У БУГАРСКОЈ
За девет месеци ове године бугарски трговински биланс је пасиван за 326 милиона лева
Софија, 27 децембра. — Према подацима Трговннске коморе у СофиЈи. Бугарска је у току последњнх девет месеци извезла разне робе за 3376 милиона лева а увезла Је за ж:то време робе у вредности од 3702 милиона лева. Пасива њеног трговннског бнданса износн 326 милиона лс-ва. Бугарска највнше извози у Немачку а и увози из Немачке више него из свнх осталих земал»а са коЈнма врши трговинску размену добара. Н>ен извоз у Немачку за првих девет месеци нзнео Је 1416 мнлиона лева а увоз 2044 мнлнона лсва. Паснва је 628 милиоиа. Друго место у њеном извозу заузима Енглеска са 476 милиона лева. Н>ен увоз из Енглеске нзноси 170 милнона лева, те Је према томе трговинскн биланс актнван за 306 милиона лева. Осим са Енглеском, Вугарска има актнван трговински бнланс н са Чехословачком за 89 милвона лева <ова зем.т,а заузима трв- I ће место у њеном извозу а пвто ! у њеном увозу), затим са Пољ- | оком за 17 милиона лева (Пољска стоји на четвртом месту у њеном извозу а на шестом месту у увозу), и наЈзад са Грчхом за | 1 мнлнон лева.
Са свима осталим земл»ама трговински биланс Вугарскв је пасиван: са Италнјом за 53 милнона лвва (Италија Јв на шестом месту у њеном извозу а на другом месту у увозу), са Белгијом за 11 милиона лева (четврто место у њеном извозу и треће у увозу), са АучгтрнЈом за 2 милиона лева (пето место у нзвозу, а седмо у увозу), са Румуннјом за 82 милиона лева (извезла за милнон а увезла за 100 милиона лева). Са Југославијом Вугарска има такоће паснван биланс за 12 милиона лева (увоз пет. а извоз седамнаест' милиона>, затим са Туроком за осам милнона лева ' нзвоз два а увоз десет милиона) и са РуснЈом за 1 милион лева из које земље Бугарска само увози (извезла Је свога за 23 хнљаде лева).
- БЕРЗЕ-I Ефенти: непромењени Девизе : непромењене Продунти: непромен,ени Услед празника није било на берзи никаквих промеиж. Код ефеката тенденција непромењона, промет средњи. Девизе су такође без промене. Нешто чвршћи грчки бонови сд живл»нм прометом, док је шилинг у паду за два поеиа, а остале без промене. Код продуката нема такође никаквих промена. Београдска берза
КФЕКТН У загради промене ггрема претходном твчаЈу Рађепо ТвчаЈ Колнчина 7% Инввст. И.50 (=) 6% Вег. о. к. 77.75 ( = ) а% Дал. с. к. 74 50 (=) Р. шт. прт 423.50 (=) Л. Др. а. д. 340.- (=)
40 хнљ.
616 ком. 200 ком.
Понуди — Тражња 7% Блер 7% Селигман 8Го Блер 7Тс Ннвестиц. 7Стабилиз. 4% Апрар 1921 6°е Беглуци с. к. 6% Беглуци ср. к, 6% Беглуци к. к. 6 Г * Далмат. с. к. в^ Далиат. ср. к. Далмат. к. к. 4% Аграр 1934 г. Ратна штета прт. Ратна штета д«ц. Ратна штета Јан. Народна банка АкииЈе П. а. 6. сАклнЈе П. а. в. к. АкциЈе Црвенке а
88.—
84.35
94,—
93 50
76.—
76^50
78.28
77.80
80.—
79.76
74.60
74.35
78.—
77.76
—.—
84.50
424,—
423.—
755о"—
751о!—
214.—
213.25
—.—
215 50
ДЕВИЗЕ У с.1ободиом проиету ТечаЈ Колг .'Вбидон 238.— <=) 4 ил. Берлнн 1400.— ( = ) 41 х«л. Беч 880.— (— 2.-) 2 х*л Солун 27.— (4- 0.03 ) 7в0 хиљ. Милаиа не нотира Са прнмом 19.5%
(У
загради
прсмене
према
претходном
састгшх
У>
Понуда
ТражЈ
п»а
Њујорк
4314.82
4278.51 (4- 2.51»
Лондон
217.11
215.06
(=)
Женева
1003.52
996.45
(=)
Праг
152.34
151.24
(=)
Милано
229.03
225.95
(=)
Амстврдам
2411.26
2396.66
1=)
Париз
147.60
146.06
( = )
Берлни
1749.41
1738.83 '
+ 1.01)
Врисел
736.11
731.04 (
0.11)
Варшавл
822.28
818.73
(=)
Долар за обрачун 4296.66 4-
Ван берзе
Лоидом ЊуЈотж
ЗАГРББАЧКА БЕРЗА Загреб, 27 депембра Дввнзе у глободном аромету (У загради течаЈ закључка* Берлпн чек 1390—1410 (1400) 15 Јануар 1391.50—1411.50 (1401.50» улт. Јан. н фебр. 1395—1415 (1406) Беч 855—866 (860. Грчки боноаи 26.65—27.33 (37.—) Лондон 237.20—238.80 (233> Промет 856.438 днвара. теиденциЈа невромен>ена. Ефоктн Народва балка 7.600, теаж. П. а. б. 211—214 85о Блеров 93.50. траж. 7** Блеров &4.85—85 Селигман 99, тоаж. Т~о пнвестициоии 97, тр&ж. 74, стабилизацнони 88. траж. в*о беглучке обвези. 79. траж. в% далмат. аграри 77, тпаж. 4^0 аграрие обвели. 54.50—55.60 4севеон« аграрн М-60, траж. Ратна штета каса 424—426 Промета нема данас, теиденција непромешена-
Па-риз
162.50
Жевева
11.02
Бврлнн
14.—
Веч
8-90
ИРИШКА
БЕРЗА
Цнрна,
27 децембра
Бвограл
10.—
Паркз
14.68 1/4
Лондон
21.61
Н>ујорк
4.32 1/2
Брисел
73-35
Милано
22.46
Лмстерлам
»40.40
Бврлии
174.35
Веч
80«
иоплатии иурс 81.80
Штокхолм
111.37 19
Осло
106.60
К^пенхагеи
96.47 1/1
Праг
13.18
Варшана
»1 90
Вудкмавшта
чб 36
Лтина
396
Царнград
3.30
Вук^ретт
3.26
Хвлавнгфорс
9.55 11
Буенос Аирес
1.27
Јалан
1.26
Продуастие берзе
п<
СКОПЉАНСКА БЕРЗА Скопл>е. 27 децембра косовска 143—147.
ку-
мановска 168—160. овчвпољска 1в2163. пелагониЈска 162^-164. Јсчам: косовскн 104—105, овчепал.скм 107108. Зов: коеовеки 111—112. кумановски (буЈаиовачки. тетовски) 111 —112. овчвполски 111—112. Гаж! кумановски 140—142, овчепол»ски 140—142, криволачкн 140—142. Пасул»: ђаковачки. крл-пан. иовн 270 —273. гоствварски. котаан. нов 236 —270. пећскн. кр\-пон. вов 236—276, мнтровачкн, ситан. иов 160—165 Прашно: Ог хлебио 250—255, бр. 2 средње хлебно 240—246. бр. 3 б. бо-
Снтуација на домаћим н страним тржиштима опадање извоза кланичних производа Првма изввштаЈу Завода аа уна-1 пређиеа/бе сполне трговине до кра ја ове годинв нв можв ов онвкиваги ввНи извоз маоти, сланиив и других кланичних производа. Континсенги за Немачку ввК су мскоџишксни. Изузвтак чмни ил«оз мсса од огулсних мангалица за Аустри)У, којој смо овв године ис€оручили вслике количине те робе. Нзвоз у Четослооачку и Аустрију . збоа ниских цена, одавно Је све дсн на мииимум. Изчоз у Италиуу такође Је у последн>е време знатно опао због нагомиланог клириншког салда. ИЗВОЗ СВНЊА И МАСТН У ЧЕХОСЛОБАЧКУ Праг, 27 децембра. — Прошло* месеца Чехословачка јв уеезла 86.9^0 саииа, од чева ил Југослаеи;е 13.100, из РумуниЈе 11*00, из Мађарске г.300 и из Бугарске 345 комада. За 11 месецц овв *одине увезла Је Чехословч чка укупно гц .000 свшца. Увоз маст и у брошлох ЈИвсечу | достишао Је 16^0 тона. НаЈвише )в I уеезла из Мпђарскв ($.800 тона), ' аагил из РумуниЈв (330 гона; и ил ХоландиЈв (960 тона), Из каше землв увезла јо 190 тона масгн. АУСТРИЈСКЕ ФАБРИКК САЈ1Ај А1Е СНАБДЕВАЈУ СК КОД НАС МЕСОМ Завод за унапређиване сполне треовине изеештаеа да Је 95 о. м дџспонирано за АустриЈу два еавона меса од оеулених манаалица. Оео месо продато Јв фаЛрикама салама До 1.10 шилинла, франко наша џраница. Ова роба погги»ла је цену за *—Ј .-роша болу услед го«а шго су цене живи.и сеи>»а.ма у боследме време осетно скочиле у зс.к.ги и што није успео покушаЈ бечких фаЛрнканата саламе да увезу живе свине у ексконтингенту и тиме проузрокуЈс пад цека месу за саламу.
Наше железнице снабдеваће се ове зимске сезоне угљем из Перника Бугарска ће нам лифероеати 1500 вагона у чља уз плаћање кроз клиринх Наше државне железнице поручиле су из Бугарске око 1500 вагона чувеног перничког угља. Вредност ове набавке је око 3 милиона лева и иде кроз клнринг. На тај начин наше клириншко потраживање према Бугарској биће ликвндирано. Међутнм потреба државннх | угл»а и у самој земл>и. па су руджзлезннца у угл,у далеко јв ие- ннци за>-зети лиферацијама за ћа. Осим тога наступили су знм- приватне потребе, то је железнискн дани, када се мора нматн чка управа бнла принуђена да нзвесна предострожност, а све су узме у комбннацнју и страие лнрезерве нсцрпене. фсранте угла. Ос«ћа со иотреба још за ш*Ј- Меродании фактори Ј*енералне мшће 3.000 пагоиа. дирекцнје државкнх железница Како је сада велика тражња баве се озбил>но мишл>у да се приступн планаком стваран.у ре-
зерви на тај начн«. што би [ наш каменн н снтан уга.т,. који лају државнн рудницн, брнквтмрао са смолем. Ти бракети ствјалн бн као резерва у случају да настане д>-жа пометња у набавкама. услед велике зиме или пекнх другнх елементарннх непогода.
Грчка оскудева у дрвеном угљу Оолуи, 17 ДГ1|«мЛр«. - У цвлој Грчкој нарочкто у Атинн н Со
Постављен је сапвтодавни одбор прн Заводу за обезбеђење пподова у Дунавској бановннн Новн Свд. *7 децемОрп. — Заменнк ввна г. Спвтнслав Рајнћ потпи-ао пг' о п'»нова саветодавног одбора прн Зааоду за обезбеђен.е плодова од града н штеточнна v ДуиавсжоЈ бановиии. . _ _ _ За претсвдннка одбора поставлен луну влада велнка ООК>'ДИЦа у Јв г. Милан Ор.лић, начелннк бан* лппанау угл\' Р пчлпр •,, « ске управв, а чланови су г. г Ми- д Р ввном У ,љ >- 1 азло г Ј« томе лан Баџак, пародни послаинк, Са- шт ^ °У власти максимнралв ва Вогдановнћ банскн већник из БатаЈннце, Антои Дворчвк поседник, Ђока Дуиђерскн поседник, Жива Јанкулов претсвдннк општине нз Белв Цркшв, Марко Ћ\рић поседник нз Суботице. Јован Квшаннн пароднн посланнк из Ларде, Љуба Ковачевнћ претседник општиие из Влашке, Милисав Мнленковнћ већник Полопрнвредне коморе за Срез пожаревачкн. Бганко Милосављевнћ већиик Коноре за срез смедеревокн, др. Јован РаднвоЈеннћ адвокат из Шнда, Драгн Шајић земљорадинк из Бранчнћа. ннж. ЗлатоЈе Ствнконнћ н посвд-
л»в црло 230—335, бо- 6 ирно хдевво 220—225. Мекнв>г: крупне и ситне &5. Сем*м: маизво 430—440. Цмрц. н»ч: кочанскн ибичан 490— 5о0, г~азнраи 830—640, стр\мич»и1 обччии 451—190 Црнн лукан V врећама 90Тенденпнја непоомен.ена. НОВОСАДСКА БЕРЗА Нопп Сад. 27 децембм Пшвмииа: '71-79 кг.. 8%! бачка ■ сремска 175—177, елавоиок* 17^178. бачат км 177 170. б»'.* 'ч Тнса 177—179. таћ л ВегеЈ 17®—1Т8. Зов: Оачкж 123- 124, зрем.к* Ш12в. славонска 1X5—1ЈТ Рц.к: бачка 172—174. -Јечам : бачки И сремсНН 63-64 кг. 196—130. Кукувуа: бачкн н сремскп 106—108. банатскн 103—105, бачкн нови 84—85. бачкн сушенн 100—101. Брашно; бачко и бааатско Ог Огг 2Т2.50—283.50 9р 2 252.50362 50. бр. 5 239-50—242.30. бр. 6 21].5')—222.50. бр. 7 182.50—193-50. бр. 8 123—130. Пасу.1»: бачки бели без в^-ћа н егемеки 2°! 201—208, соемока бели баз врвћа. лађа -07209. Мекпм>е (V аоећама од Јутв); бачхв даћа 94—96, бачке. сремске и банатске 90—94. Теаденци]а стална. промет средн.в. ИНОСТРАНЕ БЕРЗЕ Чмкаго, 27 депембра Пшемнца: двцембао 96. ма) 91.7 8. Јулв 86.75. П)к>руа: децвмбар 56.35. маЈ 80.75. Ј ули 60.35. Буемос Анрее, ТТ депвмбра Пшеннца : фебоуар Ц.М. март 11.27. алркл 11.36. Кукуруз: јануар 9.33. фвбр. 9-Л.
Награђени радови на коннурсу за ндејну синцу палате Окружног уреда за оснгурање радннна у Сарајеву Сарајево, 27 децембра. — Завршен ј« конкурс аа идејну скнцз* зградв Окр^ткног урада аа осшгурање радиика у Сарајеау. Жирн је предложно Срвдишњем урвду Да награди са Једнохнм наградама У внснни предвиђаиог кзноса за трећу награду, тј. са по 15 000 динара следећв радовв: ..Сктн'* од ннжањера г.г. Владгмкр* П1жина н Мллдена Вукићв из Загреба, „Лукс" од инжењера гј*. Илннка Пшерхофа и Вј*чослаг1 Вилмчнћа нз Загреба и ..Оузор" од гнжењера г. ЈурЈа Бензл»ра и архнтекта г. ЈурЈа Менига из Загрвба. Сем тога жнрн је предложно зз откјтт пет радова по Јетнвким от. купним ценама од 7 500 дннар- и то под мотом . Оулор", .1 11-1937", ..С-С\ „*в" н ..IV"
дрвеног угл»а на 3.70 драхми за )*дну ок>'. услед чвга је онемогућен увоз стрвног угл»а. Грчка влада «в жели да с« и^на углу повисујо, алн се очекује да ће дозволитн увоз бар дрвеног угл»а за слободне дввгзе. Нова поштансла зграда у Топлн Мшшстарство пошта, телегрвфп н телефонп поднже поштан-
Стање нашег клнрннга са Грчком Солум, 37 деце .мАра. — 23 о. м. салдо грчко-југословвисккх б^-ова у оптицају изнео јв 57 8.*7 000 драхмн. Иотог двна очлдл и. ; га 'Х блоккрлннх потраживвња х^д грч:.е банке достнзао је 23 443.000 дннара.
~»н«гк.:.™".«."™; ут.™.™,-с- > Стефановнћ већиик Коморе из Спе- "очком. У ту сврху одобрец је тоЈевца.
кредит од 376 хнл>ада динцра.
ТРСБД Ј1ИТНСЕ.СТДО ТРОЖИ-ЈУГО-