Време, 10. 03. 1938., стр. 13

Четвртж, иаот Мбв

ротдн ЈЕДНЕ ГЛУГПИЦЕ

.љ тш ш «р<

од СомЈр^сесаа Могсаса

62 Бојала се да н>ен син њено присуство не сматра као неку обавезу. Он се тано снгурно забавл»ао, а она бн бн му само сметала у томе. Домнсао да би он њену посету схватно као досадну обавезу, н да би само покаткад издазио са њом а у друге дане опет само ручао са њом, бипа јој је неподношљнва. Уостал<ш, то му не би нн замерала; бнло је сасвим природно да он вшпе воли друштво младића н девојака него њено. Она одлучи да отпутује код &ене мајке. Госпођа Ламберт — нли како је Мичел стално звао мадам де Ланмерт — живела је већ много годнна са својом сестром мадам Фалур у Сант Мало. Она је обнчно сваке годнне долазила код Јулнје у Лордон на неколико дана, али баш ове године се ннје осећала више довољно снажном да предузме тај прилично дуг пут I Госпођа 'Ламберт је била већ стара даМа, преко седамдесет, и Јулија је била убеђена да ће с^ много радовати ако јој ћерка буде дошла у госте на дуже времена. Ко би се у Бечу освртао за једном енглеском глумицом ? Нико жпви! У Сент Малоу би она сигурно изазвала сензацију. и обе старе даме би се радовале да је претставе својим познаницима. Мадам Ламберт би рекла на француском језнку: „Моја кћи, највећа уметница Енглеске" — нли већ нешто слично том$. Јаднпце, ко зна колико ће још да живе, и какав монотон, обнчан жнвот оне само воде! Она сама би се сигурно страшно досађнвала, али не треба увек мислити само на себе. Јулнја ннје могла да лорекне да је за време н»ене дуге, сјајне уметничке каријере доста запоставл»ала своју мајку. А сада јој се даје прилика да тај угнсак поправи. Биће слатка л љубазна коликогод буде могла. Њена поновна нелшост према Мичелу и осећај да је годинама према њему била неправедна. испуњавала је Јулију нарочнтим огорчењем према самој себи. Пребацивала је себи егоизам и сталну љубар и пажњу према самој себи, а горела је од жеље да што пре све то поправи, да одбаци тај егоизам да се за некога жртвује и учини некоме нешто за љубав. Она је одмах написала писмо госпођи Ламберт н наја-

вила јој свој скорашњи долазак- ★ На најприроднији начнн уверлла је себе да не треба до одласка више да види Тома. Комад у којем је она наступала давао се те

вечери последњи пут, а одмах после тога требало је да она крене на пут. Том је око шест сатн дошао код ње да се опростн в да јој пожелн срећан пут. Ту су билн и Мичел, Долн, Чарлс Темерлеј н још неколико људн, тако да ни за један једини тренутако нису остали насамо. Јулнји нпје падало тешко да са њнм говорн сасвим природно, као да међу њима никада ничега није било, Она нпје осећала онај бол који је очекирала да ће осетити када га буде видела. осећала је само неко тупо мучење, непгго као да јој се лед хвата око срца. Они су дан н место куда П У Т УЈУ држалн у тајности. Позоришна дирекцнја је известила само неколико дневшс лнстова о њеном луту, тачо да је на станпци — када се појавила Јулија са Мичелом — било само десетак нозинара н трн фоторепортера. Јулнја је новинаримч рекла неколико љубазннх речи. Исгр је и М^чел учннио. Затнм је новннарима пришао днректор позорпшта, повео их устрану и укратко нм рекао непггз о ЈулИјИннм плановнма. За то време су Јулнја н Мичел остали на мнлост и немалост репортера, који су их слтг.сали како стоје руку под руку, како мењају последњн пољуоац пред пут, и како Јулија стоји крај прозора и пружа Мичелу руку.

— Страшно су досадни ти људи! — рече Јулија. — Не може човек да им побегне. — Не знам откуда само знају да треба да отпутујеш! Л>удн којн су приметили шта се овде дешава, стајали су на прописном одстојању и посматрали цео прпзор. Један новннар је пришао Мнчелу н рекао му да нма бар за један пун стубац материјала. Воз се извукао из станице, брекћући равномерно. ★ Јулија није хтела да поведе са собом Еви. Мислила је да је потребно потцуно да промсни средину. да не види никога који је дотле окруживао, да би могла потпуно да поврати самопоуздање и снагу. Еви у тој француској кући не би могла да се снађе. Мадам Фелур, Јулијина тетка, која се још као сасвим млада девојка удала за једног Француза, говорила је сада боље францускн него енглески. Она је већ дугн низ година била удовица, а њен син јединац погинуо је у рату. Стара дама је становала у једној уској, каменој кућн на једном брежуљку до које се долазило кроз мале, уске степенице, тако да је човек којн бн долазио нз света- пмао осећај да тоне у мир неких давно мннулих времена. (Нг<ггавиће се)

Женина освета

ГТ

40 — Друкчија?... Због чега?..Па ја долазим по препоруци г. Грдева. Иначе не бнх ни дошао, пошто сам одбио понуду од пре годину дана- Долазим не себе ради, долазнм... — он је спустно глас врло ннско жене ради! Морам да јој обезбедим жнвот. Мора она да буде задовољна, мора... разумете ме! Не долазим себе ради Знајте, због себе не бнх никада дошао да приклоним главу... Владнмир је одједном ућутао. — Шта си хтео тиме да кажеш? — пнтао га је свештеник и меком руком погладио своју браду. Гледао је Владимпра право у очи. — Баш због тога, баш због тога нам ниси потребан. Ми не требамо твоју жену, већ твоју душу! Ти си талентован писац. Запгго ниси писао за нас? Нудили смо ти. али ти си био тврдоглав, одбио. Сад шта је остало у теби ? Да лн понос ? Да ли религија? Или чистоћа мисли?... Сад долазиш да молиш, сагнувши главу као лицемерни фарисеј, алн ннсн достојан нас! ★ Бол у Владимировој души растао је све вшне и више. Глава му се ошамутила усред ове мнрисаве тншине. Илонкин смех притискивао му је лобању. Брада свештеникова постаде у његовим очима црвена, и у њу се

•РОМАМ ОД БОЈАЦА ВЕЛИИОВА

зањихало се лзмеђу њега и жреца. Парков Је љул»ао уже обема рукама и непрестано гледао Владимнру међу очи. — Владнмире!.. — опоменуо га је крупни глас. Овај глас бно је љубазннји, некако очннскјј близак. —Ти треба да искусиш поннжење покајника да бн заслужно нашу мнлост. Сети се блаженог Августина. Највећи безбожник и развратник постао је блажен. Ја ћу тн поклонити ту књигу. Свештеник му је поднео под нос једну књигу са жутим корнцама- — Ово је његова биографија. Светог Августина. Даћу ти је са аутограмом. Владимир је механичкн прнхватио књигу једном руком. „Пад, пад!" — кнкотао се негде око њега један глас. „Куд те све неће одвести твоја жена?... Зар не видиш?... Н>ен пут крнвуда кроз мочвари и пустињски песак, н преко тела многнх таквнх као пгго си ти- Њен је пут, пут који се завршава негде блнзу провал^је где је пад за људе." Већ пола века овде се нншта није било нзменило. Салон је бно уређен у стилу Луја XV, преко фотеља била је пребачена навлака која је место свиле требало да хвата прашину, и та навлака скидала се само једном месечно да бн се свила на фотељама брижљиво, скоро нежно очеткала. Кристална лампа била је намотана у ружичасти тил, да

— Ја верујем да ћеш током - времена заслужити вашу пауплело шест метално звечећих ј жњу. Стрпљења, Владимире,

слова. Свако слово било је грнуто црвеннм огртачем, а у руци (слова су била као човечуљци) држало је свако по једну жуту свеску књиге: „Односн мужа и жене". Чуо је и глас Бранимира Грдева: „Он заслужује... он је таленат... његова жена... лепа..-!" Једно дебело уже намазано сапуном за прање, као огромно клатно

стрпл»ења!

рхијереј је устао са фотеље и поташпао по рамену младог „слепца". А он је осећао како му срце убрзано куца. Поглед му се затнм пробистрно. Осврнуо се лево и десно. Ш^а се то с њиме дешава?...

је муве не би испљувале. Пред камином је стајао параван од уметнички састављених паунових пера, наравно под стаклом. Иако с^ та соба скоро никада није употребљавала, брисала је тетка Кери свакодневно прашину. Трпезарија је била обложена дрвом до човечнје висине, а преко столица су и овде биле навучене навлаке. (Наставнће се)

авле, закуки се да ћеЉ увек на моне мнслн.и. » ж - ЖНеиој ие заборавити! кро«з сузе је говорила Ана. — Кунем ти се, Ана, да само тебе волам. Али и ти меки обећај да ме нећеш илневерити, да ћеш ме чекати. Кад свршим студије, доћи ћу по тебе и онда ћемо се венчати. Можда ће ое и твој отац дотле одо6ровол»ити. — Дођи. чекаћу те до смрти, шапутала је Ана. Тако оу се з&клињали једно другом на растанку, Павле, сиромашки студент и Ана. кћи богатог газда Марка. Павле је о^длазмо на студије у Београд. Ану је искрено волео И она њега. Али, Анин отац пазда Марко био је прогнван тој .љубавн. — Докле ћеш да идеш с тим одрпанком? Пребићу ти ноге ако те још који пут вндим са њим! — претио је ои својој јединици. — Боже. Марка, пусти децу на мнру, када се воле. Шта је то рђаво ? — говорила је Анина мајка. госпа Ната. — Како да је пустим? Зар нема с ким да иде? Где кађе тог 1 сиромашка? Ја ћу њу удати за Ристу; он је богат. Пара на пару треба да иде! Нисам ја текао за којекакве пробисвете! После би Ана бежала у своју собу и дуго плакала. Она је само Павла волела, Сама у соби, 6\*нила се проггнв свога оца н гласпо говорнла: — Зар да се удам за овгог дебелог глупака само зато што је богат? ★ Упркос претњама и грдњама њеног оца, Анина љубав према Павлу све је внше расла н све чешће се састајалв са њим Ннсу смели да се шетају јавно, по варошн, већ су ое сасггајали у малом па.рку, где су могли несметано да се разговарају. Алн н томе је дошао крај. Павле је морао поћи на студије. Упноао се на правнн факултет. Редовно је посећивао предавања. За провод није знао, није имао новаца. Једина разонода бнла су му пнсма Ани. Тада би заборавлло на свој јад и немаштну. Ана ннкуда ннје ншла. Дане је прозодила у својој соби. чнтајућн по стоти пут Павлова писиа. Од раннг јутра вребала је пнсмонош>', да не би случајно писмо пало у руке газда Марка. Дошло је пролеће. На једном нзлету, Певле се упознао са лепом - студенткнњом Ирмом. Он јој се на први пад-лед допао. За време нзлегга није се одаајала од њега. На растанку је рекла: — Будогге сутра у четири, код Споменика! ОбећаЈте! Павле се тргао. Бно је изненађен, алн нпак рече: — Добро, доћи ћу! Сутрадан се премишлло да ли да оде нли не. Игтак се решио: — Шта, дођавола. и значн овај мали флерт према нскрелој љубави? Ништа! Ипак, ја волнм само Ану... Ирма је дошла сва насмејана. Ова весела. чак обесна девојка навикла је да јој се сви ггокоравају. Сгудирала је само зато да би имала потпуну слободу. Знала је за Павлову љ>"бав и обећа«»а дата Ани, али је баш зато желела да уннпгтн ту обавезу. Каприс. Од тога дана Павле се свакодневно састајао са, Ирмои. Посећнвали су заједно биоскопе, кафаае, поаоришта... За Павла је то све било иово. Испочетка му је било непријатио што је све рачуие плаћала Ирма, алн се доцније и на то навикао. И даље }е пнсао чежњнва писма Анн. Она -је још увек >^еђена да њен Павле само њу воли... Преко лета Павле је отншао са Ирмом у њено родно место. Анн је пнсао да због студије мора баш онамо да нде. Она је пролила много суза, али ништа нијо сумњала; веровала му је слепо. Међутим, Павле је са Ирмом провео то лето врло бучно, алн она је већ у јесее при повратку у град, напуашла Павла н нашла нову „л&бав". Павлу јв досгга тешко пао овај раставвк. Навшоао се на лах н леп жнвот. Ипак се брзо утешио и нвптао достојну замену, јер је био леп младић, а Ирма

га је већ и научила игри и картању: прави освајач за раскалашне девојке... На Ану није миого мислио. Ипак јој је често писао. — Не троба са њом да престдам. Богата је, требаће ми у животу! Ннје је више волео. У његовом срцу више није било места за њу. И само сећање на њихову велику љубав одавно је избледело. Остао је само интерес. Огудије је зобаталио, испите ннје давао на време. Летоо је из авантуре у авантуру. Талас живота захватно га је у потпуностн. Ана ништа иије сумњала. Она је у њега веровала, и непрекндно се одупирала вољи свога оца да се уда за Р »9тј -. Газда Марад је беснео, али нипгга није позјогло. Две годнне по одласку Пааловом, газда Марко је напрасно >-мро. Ана је жалила оца, а у диу душе нпак осетила да је н прследња препрека њеној срећи нестала. Мирно је чекала Павла... ★ После шест година Павле је најзад добно диплому Отпутовао је у своју варошицу, куда за све време студија никако није долазио. Паланка му је сад била тесна, досадна; све пгго је раније изгледало летго, сад је у његовнм очима бнло ружно. Ана му је изгледала глупа. помало досадна, а њена ЉЈ-бав гчзтово смешна:

|али њему вије ништа хтела да каже. Осећала је само да гс моње воли. Чвк се питала да ли I тај ооећаЈ још постојн. Желеле је само једно: да му се грозно | осветиЈедаегл дава. за ручком. упнтала га је: — Јелн, Пввле. колкко је јосп озтало од иога мирвзв? Он се збупио и почео да иуце: — Не знвм, не бон-чи. нмв још лоста! Па. ја заовђ>-јем.' Зсшто питаш? — Тек онако, одговорила је, на изглед рввнод>-шло. ..Ту се непгго крије". кислно је Пвале. „Што лн то пите? Морв да је дознала дв је све потрошено А моја зврвдв није нккакзо^." Ово питање гв је узземкрнло. Ана се викада У ииједан његоз посво није мешалв- Било 1гу је чудно да се сада интересује Неко време се чувво, пвзно нв евакн корак. али пошго се внхпе внје интересозвла зв сзој иносз. Пввле је прество о томе да се брине. нвстввљвјућн н дзл»е свој бгози живот. Једзе знмске вечери. в?1ћзо се вутом еа нзлете са са својом на јновнјом иријатељицом. Били су врло рвоположези. мало ишшти. Вече је било хладпо. г-.'~тгла пала, те се једва пут вндео. У једиом тренутк^'. жен« зграби золвн из његовит руку Хтелв је д« тлофирв. Кола су кривудала деоно. лево- То је Павла веселнло.

— Баш је права гуска! Али, не бн било рђаво да се оженим: воли ме, богата је... И ја ћу радити пгта будем хтео. После венчања отпуговали су у Београд. Павле је хтео са Аниним новцем да отвори адвокатску канцелајрију. За изведнб е рем (г ТГа&Лб" се у овом послу смирио. Ана је бнла добра и нежиа домаћнца. и >*гађала је мужу у свему, па н у његовим калрисима__ Али. кад се заситно, Павле је констатовао већ после иеколшш месеци да му је Аза дооадила Бно је жељац бучног жнзота. вових азентура. и зето је опет почео живети оним бурнин жнвотом којнм је жнвео као сгудент Ана није то ни прнмећиввлв. Слепо звљ>*бљезв. она је знале само зв своју љубвв. Дуто је то тако трвјвло, све док једнога дена, соеђујуђи Пввлоз сто. Ана ннје сл>-чајно наншлв на једно писвмце„ЈБЈ-бзви. неизмерно те волим! Још и сад о^ећвм оне слатке пољупце које си мн давао. Жудим зв тобом. Дођи игто пре! Чеквћу те двнвс, као и увек. у аашем мвлом ставу. Воли те лудо. швљући тн хиљаду пољ5*бацв, твојв мвлв Лили" Азу је озо згрвнуЈИ). Ннј# могла дв верује својим очнмаДрхтела је од узбуђењв. — Ипек, није могућно ле ме он аагов- То је гнусна лаж. Мооам се уверитн да лн је пнсмо баш њему упућено . На коверту је било његово име Брзо је отворила фијоку од столв. нашла рпу сличннх пнсема. Ззачи — презвгеза је. * а Т подне. када је Певле дошао У к>-ћи. затекео је чудно рвсположезу. Нч његоза питања шта јој је. одговорила је хлвдзо: — Не озећем се добро! Остазн ме саму! На заук њеног гласа св чуђењем је погледао, алп ннштв није посумњво. Био је убеђен да она никад неће дознетн за његове пустоловине Уходивши га, Аза је дознвла да је све била лаж; његове ноћне седнице, пословна плтозвњв... Тв нстина стрешно је зеболела.

Нвједном она пусти волен тгз ртку. Пеале викну н згр-тми б алн је већ било доцкан. Са- с; лином кола су налетела аа једно дрво. Од стрвшног гдара онеснестили су се обоје. Кад су поново дошлн себи, већ су лежалн у болннцн, у завојима * На вест о несрећи Ана је кво без душе одјурнла у б:пннцу. У њеном срцу је још тнњала по која искра љ-.бази Предвно га је негогвла- После неколнко недел>е. Пввле је напустно болницу. Десни рукав висно је ирвзвн: рука је бнла емпутирвна. Сада му је Ан в била вшпе него потребна. Био је незероЕЗтно нежан и љубазен према њој. Мслно је да му опростн сзе његове грехе Уверавео је д в кпак сем? њу волн. Све је било само пролеззи звнос Ана га није преккдала ћутел; је- Пустила га је да све каже, а онда му је одговорнла: — Не, пријвтељу! За тебе је то био занос. а јв свм много поеп^тнлв. А садв је дошло време д: ти се осветим. Толнке г^лгле ти си рвдно шта си хтео. Никот ннси оомислно квко је менп. Веровво си дв сал» глупа. Дп ништа не рвзумем Али си ге ппезерпо. Сзе свм доззалв И свдв. кела сам ти нвјпотребниУЈ кеде гн богал. и сиромашсз. осг п .зл>ам теОгићн ћу натт)вг у мо1У палвнкг. да нађем ^шра моие боЦУ. А тебе оставлАм сзим оннм жен^ма ко.тима си своје нејлеттше г^игче и млвдост посветио. Не млли ме. нећеш ме гмнлостизити. Ол с ""о, Ја жудим за овим даном хвд 3 ћу се осветити.. Оз је немо слушво. огећЧчћа сву тежину свозих погрсш~-- т

Л. ЂаншАић

К0А4РЈЦВРАЧ4Р КАСИНА

у 3, 5, 7, 9.30 - Дапас - у 2, 4, 6 АМЕРИКАНСКА ПРЕМИЈЕРА Дискретан собар Годфри (Му шап ОоЈЈгву) Филм који савршено верио слика каприсе обесних и размажених њујоршких богаташица. Главне улоге: ВНЛИАМ ПАУЕЛ, КАРОЛ ЛОМБАРД. М1ППА АУЕР

У припреми вајлуксузнији филм ове године 3А ВАС МАДАМ! В &рпгр Бакстер, ЈКонсташх Бенет

ДАНАС у 3. 5, 7 и 9.30 Францусва премијера о борбалга и нередима по данашњој Кини НЗИЈДТИ (1с$ РЈгаЈсв с!и КаЛ) Главни улоге: ШАРЛ ВАНЕЛ, СНЗИ ПРНМ, ЕРНХ ФОН НГГРОХАЈМ, ИНКИНШНОВ Филм у коме је кроз напет садржај приказана борба Европљана н њихових жена са жутом расо*!. Цене популарне в. 10, 16.

Код Врачара од 21.30 бесп латио артцстичко ВКСЕЛО ВЕЧЕ

3. 5, 7,10, 9.30 — 2.30, 4 .30 6.30, 9 премијерв француског шлагера Васкрс љубави ЖЕНА НА РАОКРСННЦН... Нова креација лепотице Марсел Шантал ПЈЕР РЕНОАР. Е.МЕ КЛАРНОН ЦРТАНИ ФИЛМ и ЖУРНАЛ

У припреми; ОЛГА ЧЕХОВА САБННА ПЕТЕРС у реткој сензацнји Јавност нсиључена...

К0Л0СЕУП1

у 3. 5, 7 и 0.30 приказује само још данас 1 сутра први део индисног НАДГРОБНОГ СПОМЕНИНА ТИГАР ОД ЕШНАПУРА

УСКОРО! Још јачи! Још напетији! Још раскопши>н! II — Заврппси део Ицдиског налгробног споменикп СУДБИНА ЈЕДНЕ ННДИСКЕ КНЕГНН>Е

доњасапа Л2ПКСОР горњасало

ДАНАС у 3.15, 5.15, 7.20 9.20 НАЈУСПЕЛИЈИ ФИЛМ генијалног Вили Форста Серенада У главној улозн паша зе.мл>акпн*а ХИЛДА КРАЛ»

ДАНАС у 3, 5, 7 и 9.30 И Вас ће одушевитн најславнији тенор света БЕЊАМИНО ЂИЉИ у певачком шлагеру \СПАВАНКА (Ми11ег1|е<1) У осталим улогама: чувена колоратурна певачица МАРИЈА ЧЕБОТАРИ, Ханс Мозер и М. Бонен

Сјајан филм у режнји Вап Дај^аа Л>убав на јуршп Цоапа Крафорд н Клерк Гебл 2) ЖУРНАЛ 3) МИКН МАУС Почетак у 3 часа. — Улазнице од 5.— дип.

Долазн пикантна француска водвил>-комедија Опасни љубавници (тЕРР1В1Еб Тб ) ГАБИ МОРЛЕЈ, АНРИ ГИЗОЛ и МЕРИ ГЛОРИ

ОД ДАНАС савргценство француског филма Два сирочета У гл. ул. малн СЕРГИЈЕ ГРАВ познат нз филма „Без породпце" 2) Ч А Р Л II Ч Е 3 Почетак у 2 часа. — Улазннце од-6.— динара.