Време, 20. 09. 1939., стр. 10

ВРЕМЕ1

60 Лон се зећ гасио, и сутон нагсвелтаваше да је већ време да се д$врјке обуку за вечеЈзн.н гушјђм. л, Лујза се ћадапа многобројГ 1 ннм гостима, н иеко 'је бнлз ^ још новајлнја у погледу домаћих дужности, бнла је прилнчно нервозна» Пењући се уз степеннце она *" ухватн Тери под руву и про« шапута: — Тери, мене је страх! Вн » нмате тако много искуства у ' овнм стварима. молим вас помозите мн вечерас, Немојте ме .одбнтн! / Тери јој од свег срца обећа да ће јој у свему помоћн. Улазећи у сзоју собу Тери помисли: »Лујза мисли да сам ја увек господар својнх осећаја, Г она мнслн да сам ја мирна и * сталожена! Колико се вара! Ја - једва успевам да умирнм своје нерве. Мене прождире неизвесност:Л11та..ћу -рећн-_Кеју ежо . дође? Д ч он? Како ће се он др• жетнпрема менн - ? Вечера је прошла у најбољем расположењу. Око девет часова гомила го.стију испуни све салоне. Већина је бнла из суседннх пољских имаља а остатак су били познаннци Терини, што је учинило да су се свн врло добро осећалн. Врт је (у!0 осветљен и давао је вилннски нзглед са својим разнобојннм сијалицама. Свн су игралн са великнм задовољством и по салонима и по врТУ- Када престане музика паровн се растурају по целом врту. Пошто је бацила један шч.рок поглед на све Тери рече ' ЛујЗИ: — Све нде кавр. треба, нншхд се више не бриннте идите и за" бављајте се. ★ Лујза као да је то "једва дочекала. Тери са своје стране одмах јој даде пример; смејала .се, шалила и скоро непрестано је нграла.

Ипак јој је стално. Ј[ ддиаднг. .[асло,

— По чему то, запнта га Тери. — Зар се не сећате са каквом сам мејсторијом н брзцком начинно'мост нзмеђу вас и Шелдона. Тери јако поцрвене, мало размисли па рече: — Да, сећам се! Алн изгледа да сам изложена свачнјнм метцима. — Каквнм метцнма? — Увредама! Од сада свакн човек нма право да мн бацн у лице најтеже увреде! прошапута Терн са горчином у гласу. — Ја мислим да сам нашао романтичан начин да заклоним реалност. — Ви ннсте толнко нанвнн да не можете да оценнте вредност оружја којнм се слуткнте... И неће мн бити чудно ако мене узмете за свој циљ. Вн данас само потврђујете оно ружно мишљење које имате о менп. — Ја бих вам био веома за! хвелан када бн чгге били мало јаснији!— Дакле, ви сте заборавнлп да смо нграли на балу код Смајтовнх? — Не Тери, напротив, ја се увек сећам тога тренутка, сећам се тачно свакога корака и сваке речи Тери! — Те ноћи ви сте ми јасн? рекли шта мислите о мени, и ја сам то добро запамтнла. — Шта ми вн ту уображавате? запита је он промењеннм гласом. —: Не уображавам нншта, сте мн рекли сопственнм речнма. — Па шта сам вам то рекао? — Да о менн немате нипаквих илузија... Да се ја придајем на женидбеном тргу, и да ће ме купити онај који највнше понуди. Ви сте рекли истану, ја сам вам се понудила за готов новац. — Ја нисам хтео да приста,нем на ту трговину. — Јер вам се роба није свпђала, рече Тери. ★ ни обиђоше у игри остатак сале не проговоривши н речн. Када се зауставиш

био Квј... Он се још ннје појавно.Терн иако је горела од жеље да га што пре види ипак се бојала сусрета. Зашто? То ни сама још није знала позитивно, у том наиђе Гаскоањ. Врзо је прОнашао Тери ' и само је чекао згодан тренутак па да Д9Ј се приближи. Још.од бала код Смајтбвпх Тери је нзбегавала да остане са н>им на само. Он је са своје стране био исто тако дискретан. — Ја ннсам знала да ћете овде бнти врчерас, рече му Тери и узе га под руку. — Мислир. сам да је већ време да се мало обавестим о мојнм вереницима. Он је то изговорио оним ироничним гласом којнм се обично служио... Тери га погледа покушавајући да на његовом лицу нађе решење те загонетке, али је била исувише узбуђена да би могла да прикрије своје праве мисли. Зато само рече; — Ваше веренике? — Ја мислим да имам право да тако говорим...?

0

»- рече I-

— Знате ли Тери шта ме стало то одбијање ваше пону д&? — Шта вас је стало? реч она са презривнм осмехом... сам вам дала бесплатно једа леп предмет да се мало на мо рачун насмејете у своме клу бу. — Тери, пазнте! Сада вн вре ђате! — Мени је мило што сам нашла оружје да се браним Ваша репутација оговарача ; већ одавно славна. — Ја не поричем, али ннкад не лажем. Што говорим уве је истина. — Онда сте ви причали и негдоту о госпођици Тери Сло ан која се нуди пакосноме Га скоању... Не, никада никоме ништ нисам причао. Ви то најбољ знате, као што никада ниса ништа говорио о плановим гце Августе Бродбнн. — Ви сте о томе нешто знал Берлн? Знао сам да вас је тетк извела на удадбени трг. — И ви сте ћутали о томе — Шта ви мислнте Тери к |сам ја?

— Онда вас молнм да ми опростих^. — Још треба да вам каж«м шта сам ја на томе целоме по| слу нзгубио... Моје срце, Тери моЛда нема велике вреднооти, јали-ја имам само јвдио! ј — Ви сте ме донста волели? I —. Да, ја вас још увек волим... Алн ви, ви ме не волите... И ■ као и што сами можете да увн| днте нисам хтео да будем ба|чен као сноп дрва на ломачу на којој је хтела да вас спали ваша тетка. Ја сам веома глупа када треба да просуђујем о осећајима којн ннспнришу људе из моје најближе околине. — Менн је изгледало да ШелI дон има све услове доброг вереннка: Двадесет и шест годи1на (а ја имам трндесет н чети-, . ри) по стасу се слаже са вама .. I А преко свега постао је насле' дннк огромног нмања.. Ја сам ј учннио да пред вашнм очима ззсветле његовн милиони и |тиме вам показао пут којим 1 треба 'да "пођете. — Алн откуда сте ви Берти дознали да је Шелдон наследио то велнко имање? — Један млад и врло лукав човек, који се зове Таран, испрнчао мн је све. — Таран?! — То вас нзненађује? — Може бити... Ја сам се пре неколнко дана упознала са ЊИМ. — На мене је учинио утиеак као да желн да се упозна са свкма оннм лнчностима које бн могле да му даду ма какво о Шелдону. — У Мм циљу? Гаскоањ слеже раменима-. — Да ли је он нешто истраживао да би написао биографију о Шелдону? Или је само радознао?... Не умем да вам кажем. Угушујућн своје узбуђење Терн се распнтивала: ; — Он вам се ннје допао? \ — Не улнва ми поверење. После мале паузе Тери по-; НОВИ: (Наставиће се)

| МаузолеЈ 1пољског краља Казимира у Паризу заштићен је врећама песка

НОВЕ НЕМАЧКЕ пошчанске марке

ј ПариЗ, септембра | гуреће са песком већ покривају све цр\кве у Паризу, које има\ју старе споменике. Г ПРВО ;дете роћено |ј— у склоништу ГЈариз, септембра До сада се дешавало да се деца роде у возу, на броду, у подземним железницама и аутомобилима — а пре неколико дана у Паризу се родило једно дете у —: подруМу. Оно се може назвати дететом узбуне од .ваздушиих напада. Ноћу за време последње узбуне у Гваризу у улнци Конвансин, до'к су напољу сирене урлале, једна жена је јечала у склоништу. Узбућење и страх од узбуне убрзали су порођај ове младе мајке, која је родила потпуно здраво дете, Амбулантра кола су одмах дошла^н однела, у болницу Бусико новорођенче и његору мајку.

Краљ — калуђер У цркви Сан Жерман де Пре, у капели светог Франсоа са леве стране, нагомилавају се вреће са песком да сачувају маузолеј Јана Казимнра, којн је био крал> Пол>ске и Шведске н којн је 1669 годн- ј не, пошто је абдицирао на ј крал>евски престо, постао калуђер у овој нстој црквн. Јан Казимир умро је у Не-1 веру 1772 године, пошто је за- > вештао своје срце калуђернма, свога манасгнра. Калуђери суј доцније подигли овај велики] маузолеј, којн се данас не ви- ј ди од песка. 1 Испод завеса израђених у ружичастом мрамору стоји ста туа Јан Казимира, који једном ногом клечн и у оделу по лукрал>евском полу свепггеничком нуди Богу своју круну и сво.т скиптар.

Поводом враћања Данцига Рајху, Немачка је нздала две нове попгганске марке, од 6 н 12 пфеннга. На првој је цркза Св. Марнје а на другој капија Данцнга.

Нампања против шпијуна V АМЕРИЦИ

Њујорк, сеп т ембра. — Шериф Фицђералд изабрао је 1200 почасних шернфа у Њу-

У пет реди...

ВАШИНГТОН. — Шнистарство војске извештава да је одред од 2.700 пешака уиућен у Панаму, где ће појачати бдбрану'овог канала. * ПАРИЗ. — Сви већи биоскопи у Паризу поново су прораднпк, са-

ЗАШТНТА ЛОНДОНСКИХ РЕСТОРДНА

од напада из ваздуха

мо овога пута време ]е ограничено, од два до десет часова увече. * БРИСЕЛ. — Припиком последње буре таласи су избацили неколико подморскцх мнна на обале Белгнје и нарочити војни стручњаци демонтирали су их. Кон, тролни бродови обишли су целу ' границу, не би ли пронашли још ко|у мину. * ЛОНДОН. — Миннстарство за пропаганду- нзјавило је, да све допнсне карте са изгледом енглеске престонипе нли других енглеских градова, које су упуЈчена у- *е;уч?алн* земљ^ оитн пропуш*ене од с*ране британске цензуре. , * ПАРИЗ. — Пешаци који иду кроз Париз тешко се сналазе по јако замраченим улицама. С тога је издато ново наређење, по коме сви пешаци нмају права да се у мраку служе цепним лампама.

Један ресторан у Лондону, песка н спреман

чувен са своје добре кујне, потпуно је сакрнвен врећама да заштнтн своје посетноце од сваке опасностн.

Нова плгкета добиће име Данциг Парнз, септе.чбра. — Док је град Данциг изгубио своју слободу и придодат Трећем Рајху, на последњем конгресу астронома дуго се дискхговало како ће се назвати једна мала планета која је недавно пронађена. Најзад је решено, да се тој планети, која се креће око сунца и чији ток ништа не мо же да заустави, да име града Данцига.

Јорку са нарочитом мнсијом да „гледају и слушају" и изве штавају америчку полицнју о свему ономе, што им изгледа да се коси са ннгересима Америке. Цил> г. Фицђералда је да за вара траг шпијунима и саботе рима. Истозремено овај енергичан шернф изјавио је, да ово ради по инструкцијама г. Рузвелта, који му је препоручио да предузме све мере предострожности које ће помоћи да се одржи мир.

Најполуларкија песма енглеских и француских војннка Парнз, сеп т ембра. — Искуство нз прошлога рата није за борављено и енглеске трупе е* налазе ва 'фрштускол територији. Овога п\-га енглески војннцн у кантинама на линији Мажино већ су се л-велико спријател»или са франц\'ским војницима. И за све време из кантина чује се звпждање једне нове мелодије, која је имала толиког успеха овога лета на француско! рпвијери, а која се зове „Бумпс е Дејзи". Енглески војницп су се одмах придружилн Французнма

ОДГОВОР на пнтање са 2 стране ТЕЖАК ЗАДАТАК: Ебо једне могућностн за решење постављеног пнтања (нма н другнх) 97 + 53 +^ + -±-=»5|

вара своје флаше са цнвом? Да | ли он нма доста запушача? — Не, на жалост, морам признатн, за то се нисмо ннтересовали, — тешко уздахнувшн признао је курнр. — Запушачн не ннтересују дирекцнју наше фабрике... Ја, наревно, нисам упућен у пнварске послове, пиво уопште н не пнјем готово ннкада... Али... ви нзвнннте, ја ћу вам казати искрено: ннко н ннкад није зак^павао ексере у флаше са пнвом, зар не? Шта | ће вам у вашој фабрнци ексерн? — Ваше лекције су мн најм^ње потребне,—* суво га Лрекннуо днректор. — потребнн су мн запушачи за пиво1 Нађнте за мене запушаче — добнћете ексере! к% * — Забога, то'варншч Окрошкнн! — ускликнуо је курнр. Па помнблнте на међ^н 1 ^родну важност кућног намештаја! Ето, вн седите V фотељтг, али и други желе да седну, бар на столицу.1 — Оставнте вн ту вашу агнтацију! — прнметио је днжућп сс са фотеље директор Окрошкнн. — Понављам: вн ћете добнти од мене ерсере, ако набавите за мене запушаче. Ту пријатељску помоћ могу да укажем мом старом пријатељу Гусеву Да ли сте разумелн? — Разумем... Али, где ћу да наћем те запушаче?... Мн бн смо моглн да вам укажемо помоћ некнм орманом, нли, рецимо, спаваћом свбом од црвеног дрвета...

| — То се само собом разуме! | — одговорио је Окрошкнн. Уосталом, добро, ја ћу изаћн у сусрет товарншчу Гусеву, ја ћу му показатн где може ца нађе запушаче. На фабрнци кожа! Нека Гусев заменн запушаче за циглу! Да-да! Фабрнка кожа тражи за запушаче један вагон цигле, алн — на моју дубоку жалост — у своје време ннсам се снабдео овим артнклом! ★ Цнглу је нмао Јашнн, днректор фабрике посластица. Њему је н упутио пнсмо директор фабрике намештаја без ексера, товаришч Гусев: »Петја! Преживљујем страховнту катастрофу! Седнм без нједне цигле, а морам по сваку цену да нзграднм по нешто. ГТре пола године тн сн баш пла^ао; где*ћеш са циглом, коју су тн послалн на фабрнку нечнјом грешком?! Ето, сада тн се пружа дивна прнлика да се курталншеш непотребне цигле н да ми учнннш прнјатељску помоћ! Уступн ми сада ту циглу, нећу тн остати дужан! Днректор фабрике намештаја твој Гусев.« Весељак Јашин — највеселнји директор у вароши! — прочитао је Гусевску посланицу и грокнуо у СМ6Х: — Аааа, шта сте ви лопуже, намештајци! .— ускликнуо је он, голицајући курира испод мишке. — Лажнте и не црвенате! Никаквнх грађевина код

| вас неће бити, већ хоћете да ј направите неки посао са мојом рођеном циглом! Нисам толико глуп да вам верујем, али волим окретне и довитљиве људе! Да-да, Гусева ја много волим! — Добар је то директор, потврдио је и курнр. — Својом одлучношћу, свесношћу и још нечнм он потсећа на вас, товарншчу Јашин. И он никоме никад не отказује у пријатељској услузи. — Павел Ивановнћ! Павел Ивановић! — внкнуо је директор своме помоћнику. — Ето, хоћу да дам нашу циглу фабрици намештаја, Гусеву. — Одавно би требало то да урадимо, — одговорио је помоћник. — Ова цигла затрпала нам цело двориште! Чак се н маховином покрила та наша цигла! — Ништа зато, — радосно је нзјавио курир. — Узећемо мн заједно са маховнном! — А шта би могли да тражнмо од њнх за ту нашу циглу, Павел Ивановић, а? Шта да тражимо од Гусева? Гвожђе, цемент имамо? — Све, све, све имамо! притрчавшн саопштио је помоћннк. — Немојте ништа узимати, ако бога знате! — Ма, ви сте полудели, Павел Ивановнћу! Како то?! Да укажем при]атељску помоћ Гу-

Јсеву, да му дам џабе овакву циглу — па исти Гусев ће ме првн назватн будалом! — Онда тражнте од њега птичје млеко, — препоручио је потсмешљиво помоћннк. — Млеко нећу да тражим, алн нека тај Гусев пронађе за мене једну радиолу, — решно је Јашин. — Она не заузнма много места, алн ће нас забављатн музнком! — Немојте, товарншч днректоре! — узмолно се Гусевљев курир. — Па Гусев ннје музн^ант, није ни радиста!.. У крајњем случају, могли бнсмо да вам израдимо, рецимо, кабинет од црвеног дрвета... — Па то се само собом разуме! — рекао је категоричкн Јашнн. — Набинет мн мора Гусев да пошаље по сваку цену! Па у своје време ја сам га помогао са партнјом тортн... Претражнли су целу варош — нигде нема радноде! Гусев се ухватно за главу: — Одмах да путујете у Москву! Од-мах! — ларедно је он у очајању куриру. — Тражнте ексере, запушаче, циглу, радиолу, бензнна, каучука, ножева за брнјање, плавог камена, барута — ђаво да га носн! Уопште, тражите све што вам дође до руку! Све, све што бн смо у будућности мсглн да нскорисгнмо за добнјање понјатељске помоћн!

СТРАНА 10

Среда, 20 септембар 1939

Директор фабрике пива Окрошкнн добио је писмо од пријатеља: »Вања! Према провереним вестима, ти имаш на расположењу једну тону ексера. Бићеш нечовек ако не уступиш ове ексере мени. Због оскудице у ексерима не могу да нзвршим испоруку луксузних столнца. Извуци ме из ове твшке ситуације, Вања, укажи мн ту пријатељску помоћ! Директор фабрике намештаја твој Гусевс Директор Окрошкин је прочитао писмо, погледао испод наочара на курира који је донео писмо, изустио неодређено >хм!с и поново је упутио свој поглед на ретке писма директора Гусева. — Пропали смо, товаришчу Окрошкин! — изјавио је жалосно доносилац писма. — На свнма инстанцијама внчемо: >у помоћ!« — Верујем, — одговорио је директор, узимајући оловку у руке. Рн је замшиљено почео да

шара потпис днректора Гусева, додавши рогове, па после браду и претворнвшн га на крају крајева, у јарца. Курир се прндигао на прсте, напрегнуто пратећи уметннчка вежбања днректора Окрошкина. »Па зар се неће појавнтн овде, одмнх испод јарца, благословена резолупија: »Издати ексере«?« — мислио је курир. Окрошкнн је прикачио јарцу непричодно великн рап и бацио оповку на сто.

Мој синчнћ нма нсто тако ' ■ много смисла за цртање животиња... — кнсело се насмејао курир. — Једном он је мене нацртао... Не можете веровати, колнко је бнло сличности... Дакле, како ћемо са ексерима, товарншч директор, Без ексера наша је фабрика пропала! — Да ја имам ексера то сте ви намирисали, внднм, — прогунђао је Окрошкин. — А да ли сте се заннтересовали, чиме директор Окрошкин зат-