Време, 20. 09. 1939., стр. 2

СТРАНА 2

Среда, 20 септембар 1939

"5/ ирншру, паокњс

Шукри Сараџоглу математинар новинар и дипломата Дошла сам недавно на јецну ј Три етапе могу се разликовати у станнцу (на прузн Нашице I животу и раду садахиисг турског Ппетерннца) пред особнн влак, министра сполних послова г. Сада дочекам своју рођаку. Мчђу- ј раџоглуа , те три етапс везанс оу ткм на нстој станнцн укршта се| за разв0 ј ^егове земље. нз овоме месту у речном корн- ( теретнн воз са особннм. Твретнн ј у прво) етапи учсствовао је г. Сату °Д неколнко дана авжн влак је стнгао првн н чекао особ- 1 ра у 0г ., у активно у ослободилачкој једна аркнута мачка, која је већ | кн да моте даље продужнтн. На борби свога народа упоредо са

Ко је за ово надлежан? Нешто још горе Испред ђачког кнтерната у Драги Одјече! Прилепу протнче Дабннч.ча ре- У вези с твојим од]вком о нера, т:с}а_ пресуши и остаре [ васпитаности шегрта и вајним ба« 4вгагУодв' На овоме делу ј*- ђацима, кбјн женском сввту на ке, под самик прогорима спава- улици добацују непристојие рвКих ссба ђачког интерната, из чи чуј н сво неколико варошких канала слива се нвчнстоћа у рвку н ту се гомипа, распростирући ужасан смрад свуда унаоколо. Да бн сли ка била употпуњена н у складу,

ПИТАЊА ДАНАШ НзИЦЕ Неутралност у ваздушном рату

у распадању. Случајно сам на равно, чекала сам и ја. Чвкзла

творцем нове турске државе Кама.

ОЕсме месту срео гђу Виду, над- , сам мирнр, не обраћајући паж- лом Атагурком . зорвиоу чистоћв и животних на- н,у н« особљв т.р.тиог воз« Г Шшто је , аврш „ 0 „„Цансед •«Нв]вдаипут неколицинв твл.5- | ш ц„р иг рал», е. Сараннчвр. по,.шв дв »и Л0б .иу|У |1( „ „„ И,.и п > нвум.си. улвдиие. К.во и. ист. Ј( , ли0 г 6 ннс« р.вгирвп,, они понеш. с , 0< . ле „ 3 . св. »епш. ив. пепших. с».|у*» , та „„„„„ „ Б „. с. с. "До.ољст.ои и Штај , да Ал.л И ш.гртиив и ћ.цим., од и апса „ на ж „ ештом ету, које јв .рло »и.о, ј.р ј. ту ј <>*)» с. н. -л.лост „ лудост, Лриередке „ ауке . Је . к (Јоштв, н.кшво свм нв ср.ског | лржв.ним служб.нипнм., Јио 0реме био је сараднчк хенев . в.твриввр«, ВОМ. С Обр.ТИХ „О. "« « бр«.|П»1.И. М.ђу И.ИМ8, ^ ли0г0>0| , ко)иЈ , в је „ П01на . волом ове м.чв., Он смо „огл.- '<ерв»« опростнтн! | воо Е.ро«!, с« својо* и л. у рму и» одврати »,«111..} * I С*б1им н.родо«. У прш м лои»«л пета Пушка, да сам се на погреш —-* иу адрвсу 'обратио, јвр он нијв

мирница, па јо) скренух пажљу на ово, алн мн она кратко одговсри, да то нкјв њена надлежност, «пошто цркнуте мачке не спадају у ред жнвотних намнрннцв1» Нешто доцнијв на овоме ме-

шинтер.. Када сам се за овим обратно јвдном члану чистачке општннскв колоне, која се, узгред буди речено, налази у дворишту ђачког ннтерната, где је н пумпа субертом за чншћењв градских нужника, он ми, можда с правом, одговорн да нисам ја н>егов лрет постављениШ Команданту места, који је тада наишао овде, такођв обратих пгжњу, али ми он рече да ннје пандур, већ треба да се обратим претседннку општинеПИ Али како ово сигурно најмање спада у моју надлежност, то сам дигао рукв од тога и оставих мачху да се и даље у мнру распада. * Зар је то бипо за изложбу!?, Од Лот^опривреднкх изложби у Младеновцу посвтио сам прву, па данас ову пету. На' Првој сам бно запазио да су, поред лепих егзвмплара, изложвни билн неки примерци кокошака који нитн су били чисте расе, нити сами по себи ма од какве вредностн. Мислио сам да је то било узето онако у хитњи и с правом св надао да се то идућнх година поправи. И кад сам данас, порлв четнри године, поново дошао» на издожбу, надао сам се да ћу и у овом погледу бити пријатно нзнеиађен њеним напретком. Мвђутим, како сам се грдно првварио! Јер, не само да је изложено врло мало кокошакв, већ, изузев оно неколико плимута — све сами дегенерици. Зар је смео бити излсжен и награђеи легхорн са црвенкм ушима и белим (па још уз то и кречним) иогама? Зар је смео Оити изложен и награђен сРод аЈланд> са белим ногама (односно петао са жутим, а кокошка са белим ногама)? То јв или незнање, или аљкавост, или омаловажавање публике. Зар се сме дозволити да пољопривредници на самим пољопривредним изложбама добиј»|у погрешне појмовв и погрешна знања уопштв!. Ако у овом делу Дунавске Бановине нема лепих егземплара живине, или одгвЈивачи нема)у рачуна да је излажу, онда не треба излагати ни рђавв.

Зар овако, наопако? ј нациЈналног покрета 1911 г. вра У нашем месту (мање инду- ! тио се у Турску и учествовао у стриско место, срез Славонска ј борбама у Анатолији, које је водио Пожега) појавила се свињска ј Камал Ататурк. кугв, Сиромашнн људи, којима ј Похито су заоршене ослободилаисвнње оболе, кољу их брже оо- ке борбе турског народа, г. Сара-

ље, да би дошлн до пара и продају месо по 7—8 дииара кило. Иако у месту постоји меснкца, која кољв само здраву марву, свет неће да купује месо од месара, него иде тамо, гдв је јефтнније. Пре неки дан, угинуле свињо момв суседу и човек отишао да их закопа изван места. Када, св је вратио рече ми, да је вндео неке људв којима јв било зазаметно да копају рупе за укопавање угинулих свнња, како су их једноставно побацали на једну хрпу и покрили сламо*. И сада птице долазе и кљуцају и разнашају то заражено месо... Коментар излишан.

ИПШМ

ЈЕДНА КОРИСНА КЊНГАг •• МОНОГРАФИЈА О ДРИНИ У н&шоЈ књижевности мало ]е књига коЈе говоре о лепотама Ју. госланкЈе на начнн, .коЈи је веома кор^стан за туристе, коЈи желе, не само да о6И1>у поЈединс краЈеве, него к да се подробниЈе упознаЈу са њнма. Могло бп се чак рећи да таквнх кн.ига и нема. Због тога географско-турнстичка моиографи. Ја професора г. Д. Ј. Дерока о Дрини заслужуЈг пуну пажњу. Професор г. Дероко. на позив туриотичког друштва ..Фрушка Г.». ра" обишао Је цео ток Дрине и о. писао га до танчина Прибе.тежно Је историЈске географске и друге податке о местима и поЈединим краЈевима Дрнне тако, да се сва. ки тЈ-рнста може на популаран, ла и на научан начин упознати са целим током ове ћудљиве реке, коЈа овилуЈе огромним природним лепотама и богатом нсториЈом. , .Фрушка Гора", коЈа Је издала књигу, свакако неће стати на ово ме. већ ће наставнтн рад на издавању монографиЈа о лепотама нгше зсмље, као што Је ова моногра. фиЈа о Дрини. Књнга Је богата илустрациЈама и картама. Штампаиа Је на финоЈ хартиЈи. Може се добити преко Ту ристичког друштва ..Фрушка Гора". ИЗВЕШТАЈ ВАЗДУХОПЛОВНЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ

ПРОХЛДДНО ВР< МЕ

ЕВРОПА: Слабо депресионо стање са делимично облачним временом и мествмичном кишом одржава се Још на Средоземном Мору и V Југоисточно1 Европи. Висок притисак са хладиим временом влада над Средњом и Севериом Европом. ЈУГОСЛАВИЈА: Делимично облвчно у целој Краљевини, сем Северозапвдв и јужног дела, где влада облачно време и пада местимичио киша За последн,а 24 часа слвбе кише било је у Иелој земљи. Температура је мало порасла. Минимална температура Равно Подол .е 6, а максимвЈша Демир Капија 32 сгепена. Прогноза времена за 20 септембар БЕОГРАД И ОКОЈШНА, Прохладио време, делимичио об-

лачио, ветар слаб североисточног и севериог правца. ОСТАЛИ КРАЈЕВИ: Прохладно време, делимично облачно, местимнчно може битн слабе кнше. Сунце излази у 5.21, а залази у 17.41 часова.

ПАЗИТЕ КОД БДТЕРИЈД иа мврку СгоаНа 4204

џоглу се ионово вратио новинарству, а затим је био изабран за посланцка у велику народну скупштину. У елади Фетибеја 102± године постао је министар просвете, а 1925 у влади г. Исмета Иненија заузео је положај министра финчн(^ија. То је други период н>еговог рада, у коме се посветио подизаи>у и изградн>и новостворенс Турске Републике. Г. Сарауоглу био је на челу турске делвгације, која је водила преговоре са повериоцима бивше отоманске империје у Паризу, где је такође показао велике способнослх и због успешно обављене миснје добио спсцијално признан>е Вслике народне скупштине. Када је образована 1937 године влада г. Џелала Бајара, г. Сарауоглу је примио м&нистарство прав де, где јс показао велику активност при спровођ, н>у законских реформи. Трећи период н>еговог рада наступа после смрти Камала Ататурка, када је образована влада г. Рефик Сајдана у јануару 1939 године. Р. Сараџоглу Преузеџ је у ■ влади а." Сајцакп ■.шпиетартгрво МКМких' послова у једном еремсну, које је 6ило најкритичније не само по судбину његове земље, него и по судбину Европе. Г. Сараџоглу је умоо далековидношКу великог држадника да предвиди развој међународних догађаја и да сачува своју земљу од потреса, а тиме и мир на Балкану. Њсгов пут у Москву је у оквиру политикс учвршКсња срдачних односа са свшча суседима и очуеан>а мшра у овом делу Европе.

Најновнји сукоби између великих снла преносв рат све внше и уКв&ТДуш'ни 'простор Мвђутнм, о ваздушном рату нвма међуиародних регудатива као што их нма о копнвном и поморском. рату, који су уређенн Хашким вонвенцијама од 1907 године в великом праксом сталних сукобв. Због тога јв садашњи рат ' наметнуо државама, а нарочито малима, да саме бранв неповрвдивост својв територијв од мсдерног ваздушног оружја, које уввлико угрожава њихов неутрални положај. Чињеница да неутралност ваздушног простора нијв у међународном поглвду урвђена на зацовољввајући начин, значн у првом • рвду један нвдостатак модерног међународног права. Али, тај 1 недостатак има још веће послвдИ1ге • у пракси, јер ствара велЛке ттолитКчВе тешкоће државама, којв су приморане да одрже' потпуну нвутралноот за случај рата. Овв недостатке покушала јв да поправи конференција правника, која је засвдала у Хагу 1922/23 године. Она је пројектовала н један правилник, којн дсдуше" није никад стао на снагу, а ко,'н је неутралним државама нам.етао опасну дужност да бране интегритет целог ваздушног простора изнад свога подручја. Према томв, правнлник је ваздухопловима зараћених страна бранно да улазе у зоне неутралних држава, а неут?алним државама наметао дужноот да овкма свим средствима спреЧа^ввју упазак на њихову територију, било да их примораввЈу* нд повратак или задржввају. "С •* I "■ Ово борбено СЈЕватаЊе никло јв 1922/23 гогдине, иакђ"Јв у то време владала у овету једна доста мирољубива атмосфера. Томе се, мећутим, не трвба чудити, кад се -''Има у- виду, да је Хашки пројекат заснован на Парнској конвенцијн- од 13 октобра 1919 године, кОја ; ?е редигована у победиичком 1«уху Версајског угоЛра #*иоја'стога свакој држави 'уто^брници- зајемчује пуну и б#Лр У 4Ничну сурврввоот у атмосфероЖЈ«. простору изнад њвнот'повручја. ГлеДиЈИт^, ааетуЛено у Парибкбј коивенцијиГ^ОШлО је већ и раније до 'изражоја. Тако је изјава неутралности, коју су дале Швајцарска н Холанднја на почетку Светског рата,. важила за цео ваздушни простор изнад њиховог подручја. У-духу те изјаве швајцарске трупе су сваки

ЈТ^ут.г»ГЈ;у

Морнари траже додатак на ратни ризик Амстердам, 19 септембра. Д.Н.Б. јавља: Холандски прекоокеанскн брод »Њев Амстврдамс који је синоћ требало да крене зв Сједињене Државе, морао јв дв одложи полазак због држања једног дела посаде који је тражио нарочнтн додатак на плату, с обзиром на ратни ризик. »Телеграфс, пишући о овом немилом случају, изражава бојазан да би св овај покрет морнара могао пренети и на посаде осталих прекоокеанских бродова »Холандско-Америчкв Линије а. д .с Заклони од ваздугиних напада стари сто година Лондон, 19 септембра. — У Фокстону на Мору, поред осталих склоништа од ваздушннх напада, налазе се и две Мартелове куле, којв су сазидане прв сто година и којв су служиле као стражв од инвазије Наполвоновв војске. Војничко позориште у Француекој Париз, септембра. — Познати француски глумац Виктор Буше

издао је проглас свима немобилизованим глумцима, глумицама, певачима на радиу, звездама мјузнк-холова и осталим уметнит цима да се окупе око новооснованог »Војничког позоришта«, које ће за време рата радитн за војнике. Овај подухват носи високо национално и патриотско обележје. 150 камиона уметничких врсдности евакуисано из Париза Париз, септомбра. — Преко 150 камиона кренуло је у току од десет дана из Париза, носећи уметничка дела из пвриских музеја и галерија Лувр, Ликсамбур, Версај, Фоитенбло, Роден. Уметничка дела и драгоцене реткости из разннх колекција силоњенв су на сигурним местима дубоко у унутрашњости. Турски студенти напустили Нсмачку Анкара, 19 свптембра. — Сви турски студвнти у Немачкој, којих има 97 на броју, допутовали су у своју отаџбину, гдв ћв наставити студије.

пут пуцале на ваздухоплове за-саћвних држава. кадгод би се 'они^н&цлн изнал швајцарског тла. Слично је поступила и Ходанднја 1916 године, кад јв потопнла један немачкн ваздушни брод, који је био ушао у ваздушни простор изнад њених твриторијалних вода. Немачка јв приговорила нехуманости овог поступка, а холандска влада је одговорила, да је она у праву и онда, кад н бвз претходне опомене отвара ватру на сваки страни ваздухоплов. Према Швајцарској н Холандији управљале су се и друге неутралне државе за време Сввтског рата, а како та пракса није наидазила на нвко озбиљно противљење, она је убрзо постала општа. Од тог времена техника је увелико изменила структуру ваздухопловства, тако да је оно у квантитативном и у квалитативном погледу далвко одмакле од ваздухопловства за време Светског рата. Њвгов акциони раднус, као и употребивост, знатно су се увећали, а тиме се увећала могућност, да се и поједине неутралне државе заплету у ратне сукобе. Та опасност постоји нарочито за мале државе, и зато оне настоје свим силама да се питање њихове неутралности у ваздушном рату што пре уреди. У том смислу бавир се недавно и Одбор за спољну полнтику белгиског парламента питањем суверенитета у ваздушном простору, јер од његовог решења завнси у првом реду неутралност поједине државе за случај рата. Белгиски одбор руководио се више практичним положајем 'малнх^држава,' и зато је стао на глвдиште да се бављење ваздуХоплова једнв зараћене стране изнад подручја неутралне државе не може увек третирати као војнички прелаз границе, нити може иматн последнце таквог прелаза. Према томе, улажење у туђ ваздушнн простор не претставља у сваком случају повреду суверенитета, као што би то било на копну- или мору. Белгнја је настојала да овом схватању, с обзиром на учесталв сукобе у ваздуху у близини нвутралних држава, даде и мећ"народну формулу, ал*и св у томе због ратног стања у свету није успело. Холвндија, која је такође угрожена садашњим ратним сукобима у ваздушном пррстору, стала је на нешто екстремније гледиште. Поучена искуством, да је за време светског рата више пута долазило до ваздушних борби нзнад подручја неутралних држава, холандска влада је изјавила да се она опредељујв за безграннчну сувереност ваздушног ■ простора 'без об«ира на његову висину. ■ У прилог овог схватања нде околност да га још од Светског рата није нико озбиљно оспоравао, јвр су скоро све државе настојалв да своју суврреност у ваздуху прошире што више. Узме ли се, првма холандском схватању, да сувереност поједине државе иде у ваздушни простор свв до стратоофере, онда св заштита неутралности у правилном погледу упрошћава, јвр при улаг/ ваздухоплова у туђи ааздушни проогор не треба узнматн у обзир вноину, која се више пута и не може одредити.

В Р Е М Е

РЕДАКЦИЈА АДМИНИСТРАЦИЈА ОГЛАСИ ДЕЧАНСКА 31 ТЕЛЕФОН 24.001/10 • ПРЕТПЛАТА: ЈугославиЈа 24 днн. Иностравство 54 днн. ПЕНЕ ОГЛАСИМА: 1 см. на 1 ст. 15 днн. V тексту 30 днн. ЛИЧНЕ И ПОРОДИЧНЕ ВЕСТИ: РЕЧ ДИН. 2.ЧЕКОВНИ РАЧУН ВР. 82.-Ј04 РУКОПИСИ И ФОТОГРАФИ.1 Е НЕ ВРАЋЛЈУ СЕ

ПОРОЈИЦА ТАРАНА

НЕОЧЕКИВАНО ЗАДОВОЉСТВО (Текст у ОСрадовом прееоду)

г ТАТИЦБ МАМИЦА МЕИЕ ДС *Л I ЈА г-;/ил',у ,гп .7

11-1 ^ ^ г; Т^ ЕО у псооти и»ла1 &РЛО компликован I и ВРЈК>оЕ ВЕ-ООВАТИО АА (2-Е У ЦЈЕ»ИУ ГО^ОТНИЧИЈ

ЕТо ^^НЕНАДНОГ Г ЗА АОеогос^тЕА АА ] САМ СЕ&И екувдм Ј Р>чау\ . по ееом . Г Ј и МЕРАКУ '

ОВАО ТАРАМА I на ^ ву ли

»САЛОЈОЕЛ то ТОЧЈА ОАЦииисЗА? ТОЛЕ ЕВЕ КОД ТЕВЕ.

Али, посматра ли се безгранична сувереност у , ваздушном простору са практичног глвдишта, постаје она врло компликована и проблвматична. Граннце ваздушне суввреностн не могу се тако просто н видно одредитн као што је то случај са копненнм и поморскнм зонама. Поред тога, прелетање неког ваздушног подручја на великој висини не може се у пракси ни спречити, ни контролисати, а кад једна зараћена страна уђе у туђи ваздушни простор, може то битн повод да се и друга зараћена страна умеша у ствар. Неутрална држава која је за време рата приморана да брани ннтегритет свог ваздушног подручја, врло лако може доћи у сукоб са ваздушним снагама једне зараћене стране, а то би св могло схватити да се неутрална држава определила н тнме изгубила право на неутралност. Све ово значи да св бвзграннчна сувереност у ваздушном простору може обезбедити само толико, колико то омогућавају средства модерне _ противавионске одбране, јер употреба сопствених ваздушннх снага није за остварење те безбедностн у сваком случају целисходна. Само, кад би поједина неутрална држава н могла да у случају неког сукоба у близннн заштити интегритет свог ваздушног простора, она се не бн могла спасти, а да не уђе у сукоб са којом од зараћених страна, што

поназуја да је^холандско гладиштв о бвзгранмчној сувереиссти у ваздушцбм пбостору врло нвпрактично, иако ј« јуриотичкн достс једно^тавно.. Зато у пракси све внше преовла^ујв бвлгиско мншљење, да се Сувврвност у ваздушном просто|Ју огрвничи само на извесну вибину, као што је то случај код твриторијалних вода. За овакав начин урвђивања вазду.шног рата нема одговарајућих рвгулатива у мвђународном праву, а нарочито ивма таквих који би заштнћивали положај нчутралннх д^лСава за случај ваздушног сукоба. Поједина нвутралиа држава мора зато већ у сопственом интересу испнтати свој положај за случај ваздушног рата, и то нарочито с обзиром на она права и дужностн чн|в св обвзбеђвњв можв 'без препреке контролисати. Међутим, то су само појединачне акције, којима се нвутралност појвдннв државе у ваздушном рату врло слабо може заштитнти. Не.јбољв би било да се питање уреди међународно. Али то за сада ннје могућв, јер се главке европске силе налазе у међусобном ратном стању. Но н пре завршетка рата могле бн поједине државв да св споразумеју о заједничком ставу који би заузеле за случај ваздушног рата, хад бн их овај погађао посредно нлн непосредно. « др. М. ВУКОВИЋ

Данашњн програм БЕОГРАД На сред&им таласнма дуж. 437,3 м. 6.30 Вестн, плоче. 12.00 Плоче. 12.35 Забавни концерат. 13.00 Радио дневннк. 13.40 Вести. ■ I.4.55 Концерат мандолнна. 14.30 Плоче. II.48 Плоче. 18.00 Аномалија зуба, предавање др. Грудена. 18.20 Виолински концерат г. Л. Марјановића. 18.50 Плоче. 19.05 Народне песме. 19.30 Радио дневннк. 19.40 Национални час: Резултати Ватрогасног конгреса у Љубљанн. 20.00 Пренос опере „Мртве очи", од Ежен Д' Албера нз Веоградске опер«. 22.00 Вести. На кратинм таласима дуж. 49,2 м. б.45 Вести. 7.00 Јутарњи концерат. 7.45 Дневне н друштвене вестн. 12,50 Вести на француском. 13.00 Радно дневнпк. 13.40 Вестн. 13.50 Плоче. 18.40 Плоче. 19.10 Предавање о Аранђеловцу. 19.30 Радно дневник. 19.40 Националнн час. 20.00 Плоче. 20.30 Вести на арбанском нтд. 21.20 Вестн па француоком итд. 21.50 Плоче. 22.00 Вестн. 22.15 Вестн на мађарском и енгле. ском. 22.35 Плоче. 23.05 Последње вости. Најлешпе тачне нностраннх станица ОЗБИЉНА МУЗИКА 18.15 Беч: Концерат солнста. 19.2Г Вукурешт: Флаута. 19.25 СофнЈл Трувадур. опера од ВврднЈа. 20 .0 Неромннстер: Зачарани дворац. о пера од МониЈушка. Веч: СнмфониЈскн концерат: Бетовен. Моцарт Брукнер. Дворжак н Врамс. Брнсел: ЛуЈза, опера од Шарпацтјеа. 21.00 Брнсел II: ЛукрецнЈа, нсторнЈа V Једном чину и три момента од РеспнгнЈа. Рнмг Мефнстофеле, опера од Бонта. ЛАКА МУЗИКА И МУЗИКА ЗА ИГРУ 18.00 Софнја. 18.10 Пешта I. 19.00 Итал. 3. група. 20.30 Штутгарт. 21.00 Итал. 1. група. 22.00 Бер.шн. Пешта I. 22.15 23.00 Калундборг. 23.15 Итал. 1. група. На краткнм таласнма Енглвска: 7.00 Вестн. 7.18 Лака музнка. 8.00 Вестц и даљс сваког пуног сата до 24.00. 15.30 Забавнн концерат. 19.30 ВарнЈете. 20.00 Шаренн програм. 21.00 Клавир. 21.40 Приповео-ка. 21.45 Кларннет. 22.20 Спортске вести. 22.45 Концерат дувачког оркестра. 23.30 Шарени програм. Неипчкп: 0 .10 Разнонрсна музи ка. 8.15 Преглед догађа1а. 8.45 Маршеви. 10.00 Гудачки квартот. 10.30 Вестн. 10.45 И.» опера. 12.00 Забавнн концерат. 14.00 Вестн. 14.30 Народ. не песме. 15.20 Актуалнтсти. 15.45 Плоче. 16.43 Забапнн концерат * Четвртак БЕОГРАД На средв>нм таласнма дуж. 437,3 м. в.ЗО Вести. 12.00 Народне песмо. 13.00 Радио дневннк 13 10 Забавни концерат 13.40 Вес-тн. 13.55 Плоче. 17.45 Хармоника. 18 .00 Песме о Јунацнма нз Равних Котара, рецитуЈо г. Милорад Всличкоиић, глумац. 18.30 Концерат на челу г. Николе Мандрнно. на клавиру г Герасименко. Дипарк, Шопеи, Неруда и 19 05 Словеначке народне песме. 19.30 Радио дневннк. 19.10 Националнн час: Саремањс за олимписке игрв.

20.00 Час хумора. 21.00 Песме пева гђа Атександро. внћ. 21.30 Тамбуре београдског радиа. 22.00 Вести. На краткнм таласнма дуж. 49,2 м. в.45 Вестн 7.00 Концерат. 7.48' Веотн. 12.'50 Вестн на францгском. , „иЦ00 Радио диевннк. И.АО ,Вв^ти. 1-3.50 Ддоче, 18.20 Спод-нр палцтнч. а.'ми преглеД; на' арбкнском,Јггд. 19.10 ' СпоЉИо т1 'олитичк|{ пр^еглед. 19.30 Радно днввннк. 20.20 Плоче. 20.50 Вестн на апбанском нтд. 21.10 Плоче. 21.20 Вести на францу.С1 <ом. 21.50 Плоче. 22.00 Вестн. 22.36 Пло. че. 23.05 Последње вести. Најлепше тачке нностраннх станнца ОЗБИЉНА МУЗИКА 19.30 Софија: Вока.шш коицерат. 20.00 Дој<1.1а11д: СнмФ.оннјски цонцера^г 20.50 Калундборг: Камерна музика. 21 .00 Итал. 1. груип: Ват. кире. опера од Рнхарда Вагнера. 22 .30 Беч ј Солисти. На ираткнм таласнма Енглеска; Вести од 7.00 часова сваког пуног сата. 18.30 Шаоени програм. 19.ро Вести. 19.15 Концерат оркестарских дела британских компози^орч. 20.00 Комеднја са му. зиком. 21.00 Радио комад. 21.30 Ктавнр у чоткрн руке. 22.20 Спорт. 22.45 Музика за нгру. 23.20 Вокална концерат. 13.35 Радио комад. Француска: Вестн свака два сата од 8.00 шсопа 11.00 Преглед шТампе. 11.30 Плоче. 13.00 Коццерат са п.точа 14.10 Козерн1а; 14.30 Плоче.

— Мићо, како је било у школиТ — Нс могу да се жалим, прилично лако, ујка Симо, још је почетак. Профссор математике ним је показаб један мали задатак, врло занимљив. — А какав је то задатак? — Трл ба наКи четири броја, а могу бити и разломци, који ће дати укупан збир од 151, али се смеју употрсбити само бројев\1 од 1 до 9. — То ја не умем ра израчунам. МиКо. Ка.ки ми одмах те бројеве. Одговор на 10 стрцни.