Време, 20. 09. 1939., стр. 3

Среда, 20 септембар 1939

СТРАНА 3

г. хитлеР : На блокаду од стране Енглеске 0ДГ0В0РИЋЕМ0 РМНОМ МЕРОМ

||М1111111|||111||И11111111111111Н11111111111111111111111111111111111111111111М11П1

Данциг Данциг,- 19 септембра. — Вест о доласку канцепара Хитпера у стари ханзеатски град изазвала је велнко одушевљсње код свнх Данцикхана. Одмах после ручка, на пространом данцншком Дугом Тргу почеле су да се скупљају хиљаде грађана, који су са нестрпљењем очекнсапн да виде 1 г. Хнтпера н да чују његов говор. Пред старим историским Артусовим двором искупили су се ветерани данцишког националсоцијалистичког покрета који су очекивали да поздраве вођу Рајха. Поред н>их налазили су се на почасном месту рањеници из лрвих дана борбе са Пољацнма. На тргу су били и многобројни претставници немачке штам-

Никад се неће остварити планови непријатеља о распарчавању Немачке

пе као и велики број специјалних дописника страних листова. Приликом доласка г. Хитлера масе су му приредиле одушевљене и бурне сзације које се дуго нису стишале. Када је г. Хитлер стигао на Дуги Трг, овације народа достигле су врхунац. Ту га је поздравио бивши сбласни вођа Данцига г. Форстер, који је између осталог истакао да је Данциг увек био свестан н убеђен да г. Хитлер неће заборавити На њега као што није заборавио ни Сарску област, Аустрију, Судете и Мемел. Уз непрекидне бурне поклике нарсда. г. Хитлер је заузео местс на почасној трибнни и у 15.30 часова почео свој говор.

ГОВОП Г. ХПТЛЕРА

Г. Хнтлер је казао да је свестан величине овога часа, када првнпут ступа на тло овог немачког насеља које је већ пет столећа немачко н које ће увек . остати немачко. Затнм је поменуо светски рат 1 нз године 1914 и оштро је крнтнковао Версајскн мнр којн ннје решио ниједан проблем, а нарочнто не највгжкијн проблем, нанме да народн постоје и постојаће, допало се то енглеским потстрекачима на рат нлн не. У овом животном простору живе заједнички 82 милнона Немаца н онн ће увек жнветн. Осамдесет два мнлнона Нсмаца хоће и мора да жнве. Онн ће жнветн, нано то не нде у рачун Енглезима. Немачка је бнла држава нојој је нанета највећа неправда Версајскнм у говором. Аио један странн државник сме да говорн о неповерењу према датој речп н обећањима Немачке, онда Немачка нма много више права да каже да нема и не може да нма поверења пошто није дато ни оно што је обећао. Версајсни уговор није бно само кеправда. То је била једна вепнка глупост. Октроисан је један мнр, прн чему се ннје воднло ра чуна нн о политччкнм ни о прнвредним стварностима. Недостајало је свако познавање исторнје н привредног знања. Делнле су се земље, гажене су културз. И ова земља била је жртва тог Зер сајског уговора, а пољска држава производ те гпупости. Сва ова подручја која су тада прнкључена Пољској носе обтлежје немачке раднности, немачке културе, немачког пожртвовања. Захваљујућк Немцнма имају ова подручја свој народни културнн значај. Ове провннције оцепљене су са мотивацијом да претстављају народне потребе. Касннји ппебнс цитн показапн су да ннко није жепео да уђе у скпоп Пољске Пољ сна се прошнрила н створила на рачук Немачке, без обзира на прнвредне могућности. За последњих двадесет година -Пољацн којн нису основали ту "иултуру, нису били у стању нн да је одрже, јер само оиај којн ствара уме н да сачува оно што је створио. Пољска је бипа једна држава народности. Створено је оно што се пребацчвало Аустрији. Пољска сем тога није била демократ сна земља. Један танак спој потентата владао је над овим народом н над осталим народима који су жнвели у Пољској полицискнм н војничким снстемом. О Пилсудском \ Судбина Немаца је била страшна. Трагично је кад мање културни народ мора да падне под домннацнју културнијег. Али колнко је те* трагична судбина високог културног народа који мора да поднесе господство мање културиог. Јер се код мање културног народа пробуде свн ннжи комплексн и почнње мучење потлаченог народа. Немцн су двадесет годнна лодноснли ову тешку судбину. Бнло је трагнчно и болно ово што нећу у појединостима опнсиватн. Покушао сам да и ту нађем решење које бн могло довести до једног јевтиног споразума. Покушао сам да на западу н југу Рајхв створим коначно границе н тамо да отмем крај за крајем несигурности и немнра. То сам покушао и овде свнм снлама. У почетку владао је Пољском човек великог реалнзма и снажне воље. Са маршвлом Пилсудскнм нашла се база споразума иоја је требало да отмри пут споразуму међу оба народа. Труднли смо се да поставимо темеље. за једну трезвенију -•удућност. Можда би нз овога

дошло и до успеха. Али чим је он умро, настале су сместа борбе н напади протнв Немаца. Хиљадама су се мењали облнцн н мучења немачких грађана. Ннсмо могли дуже гледатн какI у суседној државн, која је нанела највише неправде Немачкој, пропадају немачки грађани. Свет којн одмах плаче кад се један тек досељени Јеврејин нстера из Немачке, није заплакао кад су немачкн грађани хиљадама бипи приснљени Версајским угоЕором да напусте земљу. Г. Хитлер је затим опшнрно изнео немачке притужбе на прогањање немачке мањнне у Пољској. Немачка је била велика сила и морапа да гледа да један народ н једна држава која је дубоко испод немачке, зпостав| ља Немце. Нема државе на све| ту која би такво стање тако ду: го подноснла као Немачка. Мн ' смо ставили врло умерене захтеве н у погледу Данцнга и у погледу Корндора, тако умерене да сам често сам себе питао да пн могу да носим одгогорност пред својим народом за такву умереност у мојнм захтевнма. У пролеће ове године објавио сам немачке предлоге: Данциг је имао да прнпадне Немачкој; у пољском Коридору била бн нзграђена, о нашем трошку, једна екстериторнјална пруга,- Пољска бн у Данцигу добнла слободну луку,- Немгчка би гарантовала пољске граннце и обезбедила је од стране Словачке. Не зкам у каквом су се душевном стању налазипн Пољацн кад су ОЕ»е моје предлоге одбнлн. Знам само да је 66 милиона Немаца одобрило мој предлог. Ннко ннје тврдио да сам отишао сувнше далеко. Пољска мобилизација Пољски одговор на моје уме. рене предпоге бно јв: •мобнлнзација н терор. Тада сам замопио пољског миннстра иностраннх послова да свратн у Берпнн и да понова про учимо проблем наших односа. Уместо да дође у Берпин, г. Бен јо отншао у Лондон. Настали су месеци терора и вређања које ниЈедна мала нација, а камо ли једна веднка држава као Немачка, не бн могла да издржи. У пољским листовнма читапн су се чланци, у којима се говорило да Немачка не желн да решн проблем Данцнга, него Ис точне Пруске. У другим пољскнм лнстовнма писало је да нн Ис. точном Пруском неће бити решек овај проблем, па се ншло тако далеко да се поставило пнтање да лн граннца нзмеђу Пољ ске и Немачке треба да буде ОдЈ>а или Елба, да ли ће немаии војска бнтн уништена нспрсд или иза Берлнна. Пољски маршал којн је сада тако бедно напустно своју војску, нзјавно је да ће искасапитн немачку воЈску. Десетине хнљада Немаца малтретнрано је н све су то те смирене демократије посматрало, а да не трепну оком. Захито је Пољска изабрала рат Могло се тада поставити пнтање ко је толико заслепео Пољску. Да ли се заиста мислило да ће немачки народ дозволити да га вре!)а једна тако смешна држава. У оној земљи где се изазива, тврдило се да ће Пољска моћи ' да се одупре против Немачке. I Говорнло се, ако тај отпор не ј буде довољан, може Пољска да рачуна на помоћ. Пољској

су дате гарантиЈе по коЈима Је ова мала држава добила у руке ор> г жје којим се може изазивати рат. За њих је Пољска била само средство за њпхове циљеве. Данас се већ признаје да није била реч о Пољској већ о немачком режиму. Ја сам увек опомињао

)е двадесет хиљада, по подне педесет хнљада, данас ујутру седамдесет хнљада, а сада не знам колнкн је н>ихов броЈ. Знам само то да је пољска војска потпуно разбијена н да се налазн у расулу. У овом тренутку наша срца лете нашнм мужевнма. Немач-

на опрезност пред тим људи-1 ка војска је показала оннм геннјалним државннцнма којн су

Сетитг се само мог говора у Сарбрикену, где сам рекао да у тој земљи могу људи сустати да говорз и придакују о рату као некој потреби. Черчил, Идн и Даф Купер... Ја сам указивао како је опасно што се може увек догодити да у таквој земљи ови исти људи дођу на владу. Мепи су додуше тврдили да се то неће никада догодити. Ја сматрам да је сада настало такво време, али ја сам упозорио у оно време да Немачка неће капитулирати. У демократским народима настала је пракса: демократе могу да пуцкају на рат, да нападају на стране државнике, јер је тамо слобода штампе и говора. У ауторитативним државама не сме да се напада, јер је тамо дисциплина. Само у оним државама где нема дисциплине може се изазивати на рат. У пракси то доводи до тога да се народи у тим демократијама раздражују, док дисциплиновани народи нису упућени у све што се око њих догађа. Ја сам одлучио да помало упутим немачки народ у оно што се око њих догађа. Немачки народ је стао у став одбране. Кад је дошао септембар, стање је постало неиздржљиео. Сећате ли се оних августовских дана у којима се још могло наћи споразума да није било фамозних гарантија и изазивања. Ја н моја влада два дана смо чекалн, алн узалуд. Пољска ннје хтела да преговара с нама. Идућн дан Пољска је наредила општу мобнлизацнју. Дошли су нови актн терора н најзад нападн на тернторнју Рајха. И у овом тренутку постојала је још могућност да се спасе мир. Прнјатељска Италнја, Дуче је интервенисао и учннно један посредннчкн предлог. Француска је пристала на тај предлог н ја сам дао свој пристанак. I Међутим, Енглеска је одбила н тај предлог и уместо тога ставнла је немачком Рајху ултнматум са роком од два сата н са немогућннм захтевнма. Али нападачи су се преварнли. Сад није била у Немачкој једна влада као у новембру месецу 1918 годнне, коју је сам непрнјатељ нздржао. Данашњој Немачкој не могу се више ставнти ултнматумн. Немачка не може дозволити да се са њом тнм тоном разговара. Знам да је Пољска нзабрат да рат зато што су је на то по° У

»знали све о Немачкој«, како из гледа очигледна настава. Маршал г. Риђ Смиглн је рђаво са-

торнзацн)а далн су нм нове могућности. Војници наше морнарнце су на својим местнма. Ваздухопловство чува немачкн простор. Они којн су веровали да ће разорнтн немачке градове села, посталн су малодушни, јер знају да ће за сваку бомбу која падне на Немачку пет или десет пастн на њих. Нека не мнсле да нама тумаче да то раде због хуманостн. То је код њнх брнга за будућност. По

ставно план. Уместо да је пу- требно је да будемо праведнк товао у Берлнн, завршно је у према пољском војннку. Поља-

Черновнцама. Наши људн учннилн су до највеће мере своју дужност на земљн, на мору и у ваздуху. Показалн су своју беспрекорну храброст и знање

цн су се на многнм местима храбро борилн. Њнхово ш-же воћство покушало је све. Н>нхово средње воћство није бнло довољно ннтелнгентно, њн-

коју су многн покушали да до- хово внсоко воћство било је стнгну, алн никада ннсу моглн рђаво, а организација — пољда постнгну. Ново оружје н мо- | ска. Зсшјто је Русија интервенисала

стреклн, зато што су онн м слнли да ће од тог рата учин° |С тн једну светску политцчку ф И фннансиску трговнну. То, м>ава ђутим, неће битн њнхова н; са " већа трговнна, већ њнхово н; да веће разочарење. Пољска је , са забрала борбу. Сад је има. О^ноје изабрала овај пут лаким с" т и цем зато што су је државни1 ема западннх снла обмањнвалн. ,а ј^ Они су јој говорили о сц тив бости наше војске, о недоста ра т ку морала, о дефетистичкс расположењу које влада у и налој немачкој војсци и о разд* из ру који постоји између нема не ко1 народа и његовог воћстЕ ени Они су јој рекли да ће )'ој ла" р " бити не само да зауставн над^. вв рање немачкнх трупа, него < но . да их одбаци. Тада Ј 'е на т , а ју основи пољски генералштаб зрадио своје планове.

Пољаци тучени

зва Од тада је прошло осамнае дана. Сада се може рећи да Пољаци потпуно потучени. во ј^ овом тренутку немачке тру] ра . стоје на широкој лннијн Вр тр . ста, Лавова. Од јуче непрегтг то дне колоне разбијене пољсуповојске и пољских заробљенн?' 3 Рмаршују на територнји која ^ на " налази под командом немачР^® војске. Јуче пре подне бнло I

У овоме тренутку налазе се три стотине хиљада пољскнх војннка у немачком заробљеништву, скоро две хнљаде офицнра н многи генералн. Ме ђутнм, поред јунаштва многнх пољскнх једнница забележенн су у овоме рату и иајстрашнн ја дела последњнх десетина годнна. Хнљаде припадннка немачке мањнне бнле су заклане. Жене, девојке, деца. Безброј немачкнх војннка р.оји су рањенн палн у ропство бнлк су на најстрашннји начнн мученн и масакрнрани. Нн један демократски државннк није протестовао протнв овог варварства. Ја сам дао налог немачком ваздухопловству да водн хуманн ргт. Алн нека не мнсле демократске државе да то мора вечно да траје. Ано о ни друкчнје желе, може да бу де н друкчнје. И у том погледу моме стрпљењу може да буде крај. У међувремену Руснја је би ла приморана да умаршира у пољску тернторнју ради заштите ннтереса својнх украјннскнх н малорускнх мањина. Енглеска и Француска внделе су у овој немачко-руској сарадњн један злочин, једну перфндију. Они ову сарадњу сматрају злочином зато што Енглеској није пошло за руком да се споразуме са Русијом, док је то Немачкој потпу но успело. Овде 'треба да додам једно објашњење. Руснја остаје оно -^го је. Немачка исто тако. У једном су се ове две државе ипак сагласнле: ни јенда нн друга неће убудуће да жртву је нн једног човека за западне демократнје. За те две државе довољно је искуство. Ми знамо да су оне наизменично, час једна час друга, нмале част да штн те интересе западннх демократија и да се излажу у њнхову корист. Хвала им на овој части. Сада русни н немачки иап»- — *""* ~ ^ " а но заорањена рооа и такви предмети и материјал који може да послужи и за мнрољубиве циљеве, морала је влада Рајха, нажалост, и сама објавити проширену листу забрањене робе. Што се тиче релативно забрак-ене робе, Немачка није хтела да извесне категорије робв ставиу ту категоркју, тако да неће са своје стране запћенити животне намирнице. Међутим, и у том погледу Немачка је присиљена да следује британском прнмеру. Кад се ради о условно забрач>еној роби, правиће се разлика 1<змеђу робе која је одређена за не пријатељске силе или за једну непријатељску државу и друге робе. Сагласно са поописима међународног права немачка влада усвојила је схватање да зараћена страна, која заустввља страни трговачки брод мора да докаже у коју је земљу роба упућена. Међутим, данас је већ јасно да Велика Британија поступа и по том питању онако као што је поступи ла у светском рату и да трпжи од неутралаца да они докажу да роба није упућена у непрнјатељску земљу. Неутралцн не могу да пруже таквв доказе, осим у случају ако се у свему поои* нују контроли Велнке Британије, што би било у протнвречности са њиховом неутралношћу. Положај неутралаца Немачка је убеђена да је положај неутралаца у свету данас тако.јак да онн могу да се успеш но бђро против свако повреде

ка ставља овде ограничене, алн непроменљиве захтеве и она ће ове захтеве на један нли другн начнн остварити. Немачка и Русија ће овде одакле је Европн стално претно пожар, створнти снтуацију ко ја ће касннје бнтн схваћена као попуштање затегнутости. Ако западне силе, пре свега Енглеска, изјављују да то ннкако неће допустити и да ће воднти три, пет нли осам година рат, на то ја одговарам: Немачка је под тешкнм жртвама прнмила коначне граннце на западу и југу Рајха. Немачка је са тим одрицањем хтела да ствара коначно смпрење. То би њој н уснело да ннје било извесних погстрекача на рат, који оу хтели по сваку цену пореметити европски мир. Односи са Италијом Ја немам никакве ратне цнљсве ни против Енглеске ни против Француске. Нема то ни нсмачк.ч нзрод. Ја сам се увек трудио да се гпоразумем са бнвшим противнннима Немачке. На задовољство могу утврднтн да ми је усјпело у потпуности отстраннти затегну тост која ,»е раније ностојала између Нталнје и Немачке. Нзмеђу ове две земље су успостављени све тенивм и срдачнији односп. Ја сам хтео исто постнћи и са Француском и свечано сам изјавио после присаједињења Сарске Области да одустајем од сваке ревнзије граннца према Француској. Цела немачка пропаганда радила је у томе духу. II са Енглеском сам хтео да ностигнем искрено прнјатељство. Пољска неће никад внше васкрснути у облнцима које јој је дао Вереајски уговор. Зато гараптује не само Немачнего и Руснја. Ако Енглеска ннак настави рат због нових цнл.ева, односно због пра^Јжр - зешарвр!гс>-"*—- ° т На пнтање да пи се стратегпја и техника поморског ратовак>а данас у велнкој мсрн разликује од поморског ратовања > годинама 1914 до 1918, изјавно је г. фон Редер да се данашае поморско ратовање од ратовања у светсиом рату разлнкује нарочито дејством које пронзпазк нз техннчког напретка морнарнце н ваздухопловства. Руска флота На питање шта мисли о совјетско-руској флоти, одговорио је г. фон Редер: нРуснја радн ванредном енергнјом на томе да нзгради своју морнарнцу н своје хндроавнонске снаге. Руске подморннце важе као ратне једнннце којв кмају велнкн раднус дејства и чнја је техника одлична, а нсто тако је одлнчна н обука људства.в На последње пнтање да ли ће Немачка и овај пут покушпти као и за време светског рата, да помоћу трговачких подморница типа сДојчланд* дође у везу св прекоморским земљама, одговорно је адмирал: «Немачка је у толикој мери независна од прекоморског увоза да нема потребв да упућује трговачке подморннце у циљу да транспортују сировине у Немачку». оедио, тако Је н иациоиалсоцијалистичка Немачка прихватила садашњу борбу коју ће водити до краја. Они западни пр°пагатори могу бити сигурни да својом смепшом пропагандом неће успети да униште јединство немачког народа. У погледу про иаганде они би м°гли доћи код нас да понешто науче. Ако који народ треба да буде уништен, то онда неће бнти немачки народ који се бори за своја права и који је нападнут, већ они други народи који су вођенн од једне мале клике финансиских потената, који имају нред очича само своје новчане интересе. Онн кажу да ће рат трајати три године. Могу изјавити св°је саучешће француском

„поали", који ћс знати само то да ће се боритн три године, али неће знати запгго. Да ли ће рат трајати три године, то ће зависити и од нас. Ако буде траја 0 , онда на крају треће годнне, на крају четврте, шесте или седме гониде неће се говоритн о капитулацнји. Нека онн знају да садашња Немачка није вишс Немачка Бетмана Хелвега, пе го Не.мачка Фридриха Великог, ова Немачка не капитулира. Други Версајскп уговор би био још страшнији него какав је био први. Знамо већ сада њихове планове да Немачка мора бити распарчана, дв. се етварају нове државе. Немачки нарОд то узима на знање н бориће се против тога.

ИЕЋЕ ПИТИ КАИИТУЛЛЦИЈЕ

Шта мнсле та господа: немачки народ из тога рата неће изићн разбијен него чвршћн. Ако бн се негде нешто распало, бнће то код оннх плутократских, хетерогеннх др жава. Нека буду нскрени н нека кажу да хоће да ратују н да траже у свету некога ко ће за њнх нћн у рат. Онн лнферују топове а другн војнике. Има ли ту савестн? Шта бн се рекло кад бн ми изјавилн да нам се не свнђа режнм у Француској нли Велнкој Брнтанијн н зато ратујемо. Зар је за,то вредно тератн мнлионе у смрт. То«Јлапуисамо она господа која ннсу ннкада бнла у рату. Како дуго ће се оваква борба одржатн, то ћемо видетн. О једном нема сумње. Прнмамо рукавицу н борнћемо се онако како се буде борно непријатељ. Енглеска је опет почела рат протнв жена н деце. Мнслн да ће преимућством на мору да изгладнн не само непрнјатеља него и неутралне. Нека се не превари. Могло бн се деснтн да мн узмемо у руке оружје којн нас не могу победнтн. Ваљда се онда неће сетнтн да посегну за принцнпнма хуманнтета. Мн нећемо да ратујемо протнв жена н деце. До сада смо се тога држалн.

Даље говори о томе како у Пољској ннгде ннје нападано цнвнлно становништво, где за то није било потстрека. У Кракову град је неоштећен, а бомбардовани су само војни објекти, станица и аеродром. Ако у Варшави ратује цео град, онда ће се ратоватн протнв целог града. Од Енглеске зависи да врши блокаду у граннцама међународног права. Енглеска се сада не борн протнв режнма него протнв немачког народа, немачкнх жена н деце. ] На крају се г. Хитлер захвалио немачком народу за своје држање којн је залог нобеде. Хоћу ј°ш једанпут да подвучем да смо решенн да ову борбу води.мо до краја и да нстрајемо. Једина ми је жеља да нам Бог н убудуће благослови оружје, као што нам је благословио овог ИЈта. Затим је г. Хитлер говорио о Данцћгу, у коме се сада први пут налази, и о значају ирисаједињења Данцнга Рај*У. На крају Фирер је поздравно грађане Данцига п захвално пм се на држању у најтежим данима њнхове нсторпје. Данцнг је сада коначно врзћен у Рајх и из њега више неће нзићи.

Утигак у Верлину (Од нашег сталног дописника) Берлнн, 19 септембра. (Телефонски извештај). — Чим је Данас стигла у Берлин вест да ће у 17 часова говорити из Данцига вођа Рајха г. Хнтлер, одмах су предузете све мере раци скупног слушања. У свима предузећима као и на другим местима ; одмах око пет часова сакупили су се сви радници и чиновници који су очекивали почетак говора. За данашњн Фнреров говор стварн које су се раннје однгравале у Пољској. Истовремено подвлачи се н важност немачке акцнје са Совјетским Руснјом. М. Т.

а прати нглеске шним земљвма »ра. (Телефонскн извештај). Берлину подвлаче да де'међу немачкнх и 1 совјетских ње бити завршено ових дано и политичку линију. ка за све мере које би евентуално енглеска влада донела против неутралних држава одговорнти сличним мерама. Постављање новог италијанског амбасадора у ЈТондону г. Бастианиа поздрављено је овде, пошто г. Бастиани важи као одличан познавалац пољскнх прилика. Немачки ззаничнн кругови мишљења су да ће г. Басткани најбоље мсЈчи да објасни енглеској владн у каквом се стању налазила Пољска. М. Т.