Време, 20. 09. 1939., стр. 7

Среда, 20 септембар 1939

ВРЕМЕ

СТРАНА7

Економоки рат Немачко-румунски трговински преговори

Док на њеним границама јоги траје рат, Румунија сходно својој досадашњој политици неутралности и мира — настоји да развије са свима сусвдним земљама не само солидне политичие, него и трговинске односе. У Букуре• шту још борави немачка трговинска делегација, која има за циљ да поведе преговоре са румунским претставницгсма о уређењу трговинске размене и привредне сарадње у духу привредног споразума, који је склопљен почетком ове године између Немачке и Румуније. Румунија, као изразито полопривредна земља, и Немачка, као изразито индустриска земља, допун>ују се у е* кономском погледу. Та њихова џзајамна уцућеност на привредном пољу постојала је још пре рата. Главни производи румунсвог извоза, намењени Немачкој, јесу: житарице, стока и петролеј. Румунија обилује свим овим производима, док Немачка у њима оскудева. Колико су трговински односи између Немачке и Румуније развијени и колико су значајна тржишта ових двеју земаља једне за другу, најбоље показује чињеница да је у прошлој години Немачка увезла из Румуније животних намирница за 2.179 милиона, стоке за 563 милиона и разних сировина за 2.895 милиона леја. Што се тиче петролеја потребе Немачке су толике да

би могла апсорбовати целокупну румунску производњу. Године 1938 извезла је Румунија у Немачку петролеја у вредности од 1.123 милиоона леја, ■или 17,8 укупног извоза у Немачку. Иако је ова цифра знатна, ипак од укупног румунског извоза петролеја свега 30% отпада на Немачку. После аншлуса Аустрије и увођења протектората у Чешкој и Моравској, значај Немачке у румунском извозу постао је још већи. Године 1937 Румунија је извезла у Аустрију разне робе у вредности 2,1 милијарди леја, у Чехословачку 2,6 милијарди леја и у Немачку 6,05 милијарди леја. Укупан извоз у ове три земље износио је 10,8 миЛијарди леја, док је увоз из ових земаља у Румунију износио 10,8 милијарди. Садашњи преговори имају за циљ да ове трговинске односе још појачају и да их ставе на једну ширу и сигурнију базу. Као што је иознато привредни споразум, закључен између Румуније « Немачка почетком ове године, предвиђа узајамну сарадњу не само на трговинском пољу, него уопште у свима ?ранама привредне делатности. Ова сарадња има великог значаја. Румунија добија једно велико тржиште. Немачка ће себи осигурати снабдевање најважнијим животним намирницама и ратним сировинама.

Светске берзе и рат

Европске берзе стајале су У по. следље време потпуно под утица- Јек. политичких догађаја. У многиж држ&вама власт Је интервенисала н& берзи, а у Лондону је берза већ 6 дала затворена. ^Сретање

колико је страног капитала инвестилшо у бугарској Софија, 18 септвмбра. — У Бугарској су инввстирани знатки страни капнталн. Међутим нарактеристично јв да је из годинв у годину износ ових вапктала, одмосно новв инввстицијв, свв ман>н. Док је 1933 годние у бугарсхиМ аиционарским друштвима бкло уложено 2.423 милиона лвва, год. 1937 овај износ се смаљио »ећ на 1.985 милиона лева. Најжкше страиог КапитаЛа уложено ]'е у бугарску индустрију, затим у трговину,'у којој јв укупно уложено 14% целокупног стра иог капитала, док је 10,5'"° овог капнтала упоженог у бугарску банге. Од звмаља којв суделују са својнм капиталом у бугарској приврвди *а првом месту је Швајцарсва. Н>вно суделовањв ограничвно јв скоро искључнво на бугарску индустрнју. Скоро првко чвтврт укупног стрзног капитала уловжног у бугарску приврвду отпада на Швајцарску. На другом мосту је Бвлгија, која је некада заузимала прво место. Интвресантно је да две ма, лв ивутралне државв, Швајцарска и Белгија, суделују у Бугарској са више капитала него веливе силе. Нарочито је слабо учвшће. внглвског капитала. међународни дувански конгрес одложен Бсрлин, 19 септембра. Д. Н. Б. јавља: Први међународни дувански конгрес, који је требао да се одржи од 25 до 30 септембра у Бремену, одложен је на неодређено време. фннска гради нову железничку пругу хелаивкн, 19 септеибра. Агеицнја Стсфзнн јавла: Финска влада је одлучила да изгради железничку пругу од Рова»ениа, главног града Лапоније, до луке Пецамо иа Арктичком Мору. Предвиђена сума достиже 800 милиона ма , рака. ограничење продаје бензина у данској I Копснхиген, 19 септембр«. — ДНБ јавл.а> Данас Је У данској престоници почела стварна прнмена уредбе о ограничењима у продаји и потрошн»и бензина. Према до сад прикупљеним подацниа, од 42 000 аутоиови. ла, камиона, моторних точкова и других моторних возила, регистрованих у Копенхагену (са предграђима), данас Је би * ло"У редовном промету само око 14000.

к%*рсева било Је у знаку нз\-зетних догађаја. У ЊуЈорку постоЈала Је снажиа хоса код свих т. зв. ратних вредности. У Лондону се траже акцнје тешке индустриЈе и бродар. скнх линнЈа. У Паризу су се тако. ђе тражиле акцнЈе индустрнје за наоружање и пависнле, дск су к\'рсевн свих осталих акциЈа у паду. Нарочнти пад наступио Је код акција баиака. Слабл.ење курсева бАнкарских акцИЈа поЈавило се и на скоро свим другим берзама. У Амстердаму тражнле су се хартиЈе бродарских пред\-зећа и пред\-зећа коЈа производе сировину. У БриСЛу тражња се ограничила на колоннЈа-тне папнре и акцнЈе угљеноко. па. У Цириху опажена Је сетигта хоса нндустриЈскнх вредности, а пад банкарских. На берлинскоЈ берзи наступио Је лак пад вредности. што се тумачн великим продаЈама на коЈа су поЈедина предузећа принуђена у циљу стВарања готовине. У Милану наст\-пило Је опште поправл«ан.е курсева.

новчаиа политика енглеске Новчана политика Енглеске се већ неколнко недеља прилагођава ратиоЈ ситуациЈи. Као што нам је познато прво 1е дошло до обуставе интервенцнЈе егатнзационог фонда. затнм до успостављен»а принудних курсева за неке валуте. па забрана трговине златом и на краЈу до заплене свега злата у земљи. Велико изненаћење изазвала Је одлука Енглеске банке да од. своЈе резерве пренесе на егализационн фонд. Све ове мере енглеске владв у монетарном подручЈу не претставља1у слабост Енглеске него опрезност, Енглеска све више и више поЈачава С ?о1 депоЛит злата у СЈедињеним А-меричкнм Државама. Ово чини Енглеска због тога да би изравнала пасив\* свог трговинског бнланса, ко.1и ћс настати услед све већих лиферациЈа.

велгија забраиила извоз жита Белгиска влада забранила Је из. воз свих врста житарица.

Овогодишњи хмељ је одличног нвалитета За хмеп> се постижу добре цене

Овогодишњи приввс хмеља нв подРучју Савинске Долине цени се на 18.000 квинтала. Квалитативно овогодишњ-и хмељ је одличаи. Има лепу зелену боју. Добре је ароме и тежине. Крајем авг>'ста, док Још није дошло до заллета у Европи, закључено је неколико већих послова са САД. Тада се нови хмељ плаћао по 35 динара. Доцније је цена скочила на 40 динаоа. Последње недеље августа месеца, због затегн>те мећ>*народне ситувције, у трговини са хмељом дошло је до потпуног застоја. Али када се установило да ће се паробродарски свобраћај између ■неутралних земаља вршити редовно, пословање са хмељом постало Је знатно живл>е. У међувремену, .док је трајао звстој, несавесни спекуланти покЈ - шали су да оборе цене. Али, чим се почело са већим прометом. онемогућена је свака несавеона спекулација. Сада се хмељ пр<)даје по непро-

Спрема се уредба о забоани нагомилгвања хране У Министарству социјалне политике и народног здравља израђен је пројекат уредбе о забрани нагомилавања хране и осталих животних намирница. Пројекат ове уредбе биће сада упућен осталим заинтересованим министарствима на проучавање.

Трговинскм преговори са Грчком Солун, 19 септембра. — Овде су почели трговински пре;;овог рн између ЈугославЈ?)е ^ Грчке. Нашу делегацију сачињавају г. др. Бошко Ђорђевић, саветннк Миннстарства трговине и индустрије, г. др. Коста Љубисављевић, директор Девизне дирехције и г. Угричић, инспектор Народне банке.

пред састанак југословенсконемачкогсталног привредног одбора у београду Југословенско-немачки стални прнвредни одбор треба ускоро да се састане и да расправи многа питања која интересују обе стране а искрсла су у вези са иовом снтуацијом у Европи која утнче на развој међународне трговнне. Састанак нмао би да-се одржи у Београду крајем овог месеца. Како се сазнаје, заседање Југословенско - немачког сталног привредног одбора почеће 28 о. м.

анкета о стању сировина потребних индустрији Централа индустријских корпорација преко организација које су код н>е учлањене, спро■оди анкету о стању наше индустрије. Анкета ће обухватити и стање сировина у земљи, затим информације о тешкоћама набављања сировина, као и о новим условима под којима се продају снровине. После спроведене анкете одржаће се једна конференција индустријалаца, на којој ће се претрести питање мера ради обезбеђења сировина неопходних за нормалан ршд нндустрије.

Кад непријатељски авиоии изврше напад на један град, настаје паника и безглаво бежање, ано се на време није научипо шта треба у том случају чинити. БРПНИ СЕ! У издању часописа „Баздушна одбрана" изашла је данас књига „Брани сеГ са свима потребним обавештењима и упутствима у слици и речн о ваздушној заштити, Потребна еваком грађанину! Добија се у свима нљижарама, дуванџиницама и код издавача — уредништва „Ваздушве одбране" — Београд, Краља Петра 14, телефон 26-422. Цева 12.— дин.

мењеним цеиама од 38—40 динара по кгр. Берба војвођаНског хмеља билв је мање обилна од беЈ>бе хмел>а у Сввинској Долнни. ЦелокЈтгни принос износи око 7.000 квкнтала. У погледу квалитета војвођански хмељ је исто тако одличан. ПродаЈа хмеља почела је кра. јем авг>-ств. Сирови хмељ продаван је по цени од 5—8 динара. Лосле краткога звстоја у трговн. ни са овии а/ртиклом, сада се и војвођански хмељ више купује. Иностране фирме плаћају за хмељ 20—27.50 динара а зв најбољи квалитет и 30 динара. До половине септембра продвто је око 750 квшгтала овогодишњег војвођакског хмеља.

При"ављивање Народној банци свих дуговања и потраживања из робног промета са Пољсном У вези еа новоствОреном ситу. ацијом у ПОљској скреће ее пажн.а свима заинтересованим да је цотребио да У што краћем року прнјаве писмено једном од ов.1ашћеннх завода за рад девнзама и валутама укупна стаи>а својнх нелнквидираннх дуговања и потражнважа из робног прОмета са Пољскозј , која сј ' постојала на д а н 18 септембра 1939 годнне. Дугованл и потражипан .а по овом осиову нмају да буду у пријавама назначена у оригиналннм в а л>тама на која гласе фактЈре, н то сумарно по крајевима из којих су пољски дужницн и повериоии. Прнјаве се имају поднети овлашћеним заводима најдодинје до 23 о. м.

Кемамка нам дугује по клирингу преко 200 милиона динара а ми Италији 136 милиона динара

Стање иаших илнринга 15 о .м. у упорвђвлу са ста»вм 8 о. м. покаЈујв спедећв промене: потражнвање од Немачкв повећало се за 4,5 и износи 201,2 милионв дннара. Потражнвање

Стан.е 15 о. и.

од Протектората повећало се за 13,7 и износн 24,2 милиоиа Кч. Наше дуговаме Италији повећало се за 5 ,6. милиоиа динара и нзиоси 136,2 милиона дикара. Разлика прама сталу I о. м.

Бугарсва Мађврсва , Неиачва Протвиторвт Т^рска > Шпаннјч^ ' Паснаш клнрнжзн Бвлги )«• Буткрс^Д ». ИталгнЈЧ' ; Пољска Руму»<н|Г Шаајцв

Дин Дин. РМ Кч. Дин. Пезета

1,253.000 39,769.000 13,984.000 24,270.000 17,742.000 2, 9^5.000

Белга 1,424.000 Дин. 1,603.000 Днн. 136,224.000 Дин 26,856.000 Дин-, 2,957.000 Шфр. 1,2Ј3.000

-4- 30.000 557.000 + 316.000 -4- 13,750.000 _ 34.000

—. ^ 1.000 + '620.000 4- 41.000 531.000 _ 36.000

На тржншту још постојн лабава тенденцнја. Ратна штета папа је још за 1 поен, а аграрне обвезннце за л гх и поена. И Блер ,је мало попустно. Промет је бно осредњн. На берзи>девиза владала је чврста тенденција. У приватном клирингу Солун је био лабавији, а Софија чвршћа. Промет је био осредн>и. Код званннних курсева, изузев Њујорка, који је био лабавијИ, тенденција је непромењена. ДЕВИЗЕ ПРОМЕЛ* Днн. 4,300.000,(У загр&дама промене пре. ма претходном састанку) Рађено по куроу: Колнчнна: Н>уЈорк 1Г 5500:— (—) 11.412 Понуда Тражша (Средњи) -|- Лондон 209.&1 206.44 ( 208.40) -4-Женева 1250.76 1240.75 (1245.73) = Њујорк 5520.— 5480.— (5500.—> Париз 119.49 117.19 (118.34) + Брисел 946.54 534.54 (940.54) 4- А-мст. 2940.28 2902.28 (2921.28)

ЕФЕКТИ ПРОМЕТ Днн. 1,300.000: (У загрвдама промене пре. ма претходном састанку) Рађено по пурсу: Количнна: 7% Влер 87.50 (— 1.50) 2 хиљ. 8<~о Блер 91.— (— 0.75) 1 хиљ. 7% стабил. 94.75 20 хић 4<Г 0 агр. 1921 57.— (— 0.75) 145 хиљ. 4% агр. 1934 54.— (— 0.25) 100 хиљ. 6Го бег. обв. 76.50 (— 0.25 ) 325 хнљ. бГс дал. агр. 73.— (— 0.25) 332 хнљ. 6% цгум. агр. 73.75 н 71.50 (— 0.50) 191 хнљ. 7<Го инвест. 94.75 126 хиљ. Рат. штета 416.— (— 1.—) 542 коа«. Паб (ситни) 1446.— 20 ком. Паб (круп.) 189.— 260 ком. Понуда Тражља

7% Блер 8% Блер 7% стаоил. 4То аграр 1921 г. 4 с /о аграр 1934 г. 6% бегл. обв. 6<~о далм. агр. 7<о ш\м. агр. 7% ннвест.

87.50 91.94.75 57.54.— 76.50 73—72.72—75.— 94.75

87.^5 90.75 94.50

ЗВЛННЧНИ КУРСЕВН Понлда Тражња Њујорк , (—) 4423.Лондон (=) 168.60 Женева (=) 1006.Мн .1ано ( = ) 231.55 Амстердам (=) 2364.Париз (=) 96.15 Брисел (=) 761.Долар за обрачун (—) 4393,-

165.40 995.228.45 2326,93.85 749,—

ЦИРИШКА БЕРЗА Лариз 9.60 Лондон 16.95 ЊуЈорк 4.413/4 Брисел 75.50 Мнлано 23.Амстердам 234.50

Л прнватном клнрннгу) Рађено по курсу: Количина: Берлин 1430.— (=) 239 хиљ. улт. окт. 1410,— 10хнљ Солун 28.91 28.21 (28.о0> Софнја 92.80 91.20 ( 92.—I Берлнн — непромењена. Остала роба 1430.Со.т>-н — лабавиЈа. Остала роба 28.50 Софнја — чврста Остала роба 92.—

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА ЕФЕКТН Прнв. аграрна банка 180 пон. в^о Блеров заЈам 91.25 закључак 7<Го Блеров зајам 87.75 закључак 6Го Бегл. обвезнице 76.50 закључак 67о Далматински агр. 73 закључак 4<"п Аграрне обвезннце 57.25 закљ. 4<"с Северни аграри 54 закључак Шумске обвезннце 71.25 закључах Ратна штета 416 закључак ДЕВИЗЕ У слободном промету Амстердам 2902.28—2940.28 (2921.23) Врнсел 934.54—946.54 (940.54) Женева 1240.75—1250.75 (1245.75) Лондон 206.44—209.64 ( 208.04) ЊуЈорк 5480—5520.— (5500.—) Парнз 117.19—119.49 (118.34) Нрнватнн клнрннг Берлнн чек 1420—1140 (1430) Грчкн бонови 28.40—29.10 (28.75) Софија 86 пон. Промет 4,689.307 динара. Тендеп. циЈа чврста.

Продуктне берзе

На продуктној берзи било је мало посла. Тенденција за пшеницу и кукуруз остала је непромењена. Сламп: 10 в. Босна 25. Укупно 10 ваг. Укупан промет: 69 вагона.

ГПимшци: V, в. Бршац 159. 12 в СрбнЈа 149; 10 в. Д>11ав 158. Укул. но 264 в. Овас (зоб): • 4*4 в. Босна 133: 3 в. СрбнЈа 133. Укупно 7^ в. Кукуруз: в. Вршац 115-^-114.50 ЗИ В. Банат 113. Укупно 5 в. Насуљ: 7 в. ИнђиЈа 215— 320 ^ 8 в. б/н Србнја 305—815; 1 в. н/СрбиЈа 305; 1 в. н/СрбиЈа 250. Ук>-пно 17 пнг. Сено: 3 в. СлавоннЈа 66. Укупно 3 ваг.

Стране берзе ЧнКаго, 19 септемПрп Пшмиша: септ. 83 1/2. дец. 84 1/4 маЈ 85 1/4. Кукуруз: септ. 65 3/8, дец. 54 3/8, мај 573/8. Внннпег, 19 септлмПра Пшеницв: окт. 74 7/8, дец. 76 1/2, маЈ 80 7/8. Вуенлс Аирес, 19 септгмАра Кукуруз 1 окт. 7.40, нов. 7.50, ДвЦ. т.ао.

НОВОСАДСКА БЕРЗА Код пшенице Призадове цене. Зоб: бачка, сремска н славонска 130—132.50. Раж: бачка нопа 127129. Јечам; бачкн и сремски (6465 кг.) 140—142.50. Кукуруз: бачки н бачки парнтет ИнђиЈа 117—118. Праишо: бачко и банатско Ог 0'т 230—240, бр. 2 210—220, бр. 5 190200, бр. 6 170—1«), бр. 7 145—155. бр. 8 117.50—122.50. Ппсул.: бачки бели без вроћа н сремскн 300—310. Мекшће (у врећама од Јуте): бачко 105—107, сремске 102—104, банат. ске 100—102. ТенденциЈа непромењена. Про. мет срсдњн.

СОМБОРСКА БЕРЗА Пмул> бачкн бетн 2<^ 300—310. оотало без промене. ТенденцнЈа неаромењена. Про. мет средњи. < -*ал*Ј

ПСЛИТ ИЧНИ ДНЕВНИК Ј^че суконферисали лретседник владе г. Цветковнћ, потпретседник владе г. др. Мачек и бан г. др. Шубашић

У кабннету претседника Министарског савета конферисали су јуче пре подне претседник владе г. Драгиша Цветковић, потпретседник владе г. др. Влатко Мачек и бан Бановине Хрватске г. др. Иво Шубашић. г. аца станојевић у београду Ниш, 19 септембра. — Данас пре подне књажезачким возом допутовао је у Ниш г. Аца Станојевић. Г. Станојевић, одмах по доласку, одвезао Се аутомобилом у стан свог пријатеља г. др. Драгутина Петковића. Вечерашњим брзим возом г.

стра финансија г. др. Фнлнпанчић. На железничкој станици у Београду бана г. др. Шу башића поздравио је шеф кабинета потпретседника владе г. др. Мачека, г. Илија Јукић. министар г. др. андрес примио управни одбор „феникса" Миннстар трговине и индустрије г. др. Иван Андрвс примио је јуче пре подне Управли одбор Југословенског Феннкса на челу са претседником г. Мирковићем, професором универзитета. Ова

Станојевић путује за Београд. 1 изложнл« јв мннистру Како је ваш дописник могао г;чл Р' Акдр.су. потребу што 6ржег и ефикаснн)вг -са«ираи>а овога друштва.

сазнати, г. Станојевић одлази у Београд ради лечења.

ДОЛАЗАК У БЕОГРАД Ннш, 19 септе.мбра. — Вечерашњим брзим возом отпутовао је за Београд г. Аца Станојевић који је данашњи дан провео у Нишу. Г. Станојевића, на железнич кој станици, поздравио је и испратио бивши народни посланик г. Тешман Николић. ★ Синоћ у 22,40 часова г. Станојевић је стигао у Београд. конференција министара сдк У Кабинету потпретседника 'Краљевске нладе г. др. Вл^тц^ Мачека одржана је синоћ ко'чфе : . ренција министара чланова Сељачко демократскв коалцнје. На овој седннци расматрана су пнтања у вези са преношењем компетенција на Бановину Хр г ватску. министар г. др. марковић код :Пг, ев: -патргоарха г. др, гаврила Мннистар правде г. др. Лазар Марковић посетно је јуче пре подне Њ. Св. Патријарха г. тр. Гаврила. Одмах после ове посете министар г. др. Марковић- посетио )е н чланове Светог Синода. потпретседник владе г. др. мачек вратио посету енглеском посланнку Потпретседннк краљевске владе г. др. Влатко Мачек вратио је јуче посету енглеском посланику на нашем Двору г. Роналду Кампбелу. долазак бана г. др. шубашића у београд Загребачким брзим возом допутовао је јуче изјутра у Београд бан Бановине Хрватске г. др. Иво Шубашић. Са баном г. др. Шубашићем допутовао је помоћник мини-

Исто тако министар г. др. Андрес примио је делегацнју индустрнских корпорација на челу са генералним секретаром г. Ћур чином. Пошто је пажљиво саслушао н једну и другу делегацију министвр г. др. Андрес обећао је своју потпору у границама законских могућности. i бивши демокраски посланик г. анђелковић код г. др. мачека Потпретседник владе г. др. Влатко Мачек прнмио је синоћ у своме кабинету бившег народног посланика Демократске . странке г, Велимира Анђелроеиђј!,..., .. .. претставници „југораса" код министра г. др. будисављевића Миннстар социјално политике н народног здравља г. др. Сдђан Будисављевић примио је јуче Јс,5рдив.чч?вг«н1вликв Главног одбора «Југораса» г. г. Љубу Мттића, свкретара београдске Коморе и замениг.а претседннка «Југораса». ' Драгбслава Милојевића, секретара скопскв Радни-»ке коморе и Бошка Спасића, секретара новосадске Радннчке коморе. Претставннцн «Југораса» у јед ночасовном разговору нзложили су закључке пленума Главног одбора «Југораса», који јв одржан 16, 17 н 18 о. м.-На кра)у су му предали н писмено те закључке. Овом прј <лнком у срдачном разговору претставницн «Југораса» дотаклн су се и осталих снндикалних пнтања, по којнмо су наншли на пуно разумевањо код г. др. Буднсављевнћа. отправник послова швајцарског посланства код г. др. мачека Отправник послова Швајцарског посланства г. Штајнер посетио је јуче пре подне потпрвтседннка владе г. др. Влатка Мачека. После тога г. др. Мачека посетио је и бразилијанскн посланик на иашем Двору.

Министарг.др.Крек на Цетињу и у Бару

Цетнње, 19 септембра. — Синоћ у 8.30 часова допутовао је на Цетиње министар грађевина г. др. Мнхо Крек V поатњк »«ачелннка Хндротвхннчког отсека г. Челегина. У току данашњег дана г. дн. Крек прегледао јв радове на хидроцентрали цетин»ског водовода, као и другв радовв 1 који су у току. ГТосле разгледан.«. радова г. др. Крек вратно се на Цетнле, гдв је у осам часова вече одржао конфервнцију са месннм одбором ЈРЗ. У Бару Бар, 19 септембра. — Данас у 12 часова стигао је у-Бар г. др. Мнхо Крек. У Старом Бару првтсвдннк општине г. Ђорђе Ннкезнћ поздравио је г. др. Крека у име становника Општине барске тои лом добродошлнцом. Г. др. Крек обншао је општнкску управу и одржао конферепцију, на којој је говорио о полнтичкој сн^уацији. Послв тога г. др. Крек извршио је преглед радова на царинском асфалтном путу, па је затим про дужио за Будву. ПОДБАН Г. ДР. КРБЕК У БЕОГРАДУ Загреб, 19 септембр«. — Данас ЧЈвдвн час по подне брзим возом ' а&*±лап«о: :• • АЛ I д, 31

отпутовао јв у Београд подбан г. др. Иво Крбек. Његов пут је у вези са спровођењем Уредбе о унутрашљбј организацијн Бановнне Хрватскв, као и св преносом компетенција са централне власти на Бановину Хрватску, због чега борави у Београду н бан г. др. Шубашић. г. др. крбек учинио је опроштајну посету загребачком правном факултету Загреб, 19 септембра. Данас пре подне у једанаест часова подбан г. др. Иво Крбек учинио је опроштајну посету загребачком правном факултету, на коме је он био оедовнн професор. повереник градског поглаварства у осијеку Загреб, 19 сспТембра. Бан г. др. Шубашнћ поставно 1е за повереннка градског поглаварства у Осрјеку г Владнмира Чесара, банског савстндка у ценаијај