Време, 20. 09. 1939., стр. 6

СТРАНА 6

ВРЕМЕ Ср *да, 20 сепгембар 1039

Рат на Источном фронту стоарно је заершен и сада почиње улога Италије мир

истичу уРиму

(Оз нашег сталног Јочисника)

Ржјвша. 19 свггт#мбрк (Твлвфо*ски из»вштвј) — Италнјвисив штвмпв јвднодушио ионствтујв Дв Јв рвт мв Истотаом фроату стварно зввршвн. ИсТИЧуКн ХврОЈСНО држв»в пољсвн* аојнкнв у автвстрофн ннстоин нспнтују попитнчка н ао;нв усзвха оаако наглв пропастн поАсвв дртава. Тано »Ђорналв д Италив« квже.>У овомв сунобу нијв св водило рвлуиа о разлнчнтој нацнонвлној струвтурн Пољсвв и њено) полнтичво] н во)но) слабостн, војв је из тога произашлв. Ово јв главни разлог пољсвв пропастис. »Ђориалв д' Итвлнвс са своје стрвив исткчв срдачност југословенсво-нтадијвисиих односа па ВвЖв: »Мнр на Јадрану је врви у слов зе едржалве данапвввг спва н стварне хармоннје нзмеђт балвансво • подунавсхнх државас. Истн днст у једном допнсу нз Београда подвлачн напоре (еегрвдсв* владе да задржн непромежену своју трговннсву размену св иностранством. >7првос рвтног ста&а у Европн н вропнса о енономсиој блонадн, трговина нзмеђу Италнје ■ Југеслаанје оданја се нормално«, зааршава лнст. У Римт истшгу да сада почи»е тлогн Итл.та> зиачајиа за *жр. 3. МАТГТИЂ Одлучна прекретница — велејапански листови Токно, 19 с^птембра. — Агенција ДНВ јанла: Целокупна јапанска штампа подвлачи да заједничко наступање Немачке и Совјетске Руснје против Полске обележава одлучну прекретннцу у разноју међународног положаја. ..Асахн Шимб>-н" велн да је садашњи положај врло фаталан за Велнку Британију н Франц>*ск>- јер је рат у Пол>ској завршен много раније но што се могло очекивати. Лнст да.-м вели да Москва после Номонханског споразума са Јапаном може такође да концентрише све своје снаге на својој западној граници. Новн ггав СовЈетске Руснје дејгтвоваће нестмњнво и на одлуК* некнх држава. које се још ингт решн.те на којт ће страШЈ. ..Кокумин Шимб>-н" истнче да Велнка Брнтанија и «Х»ранц>ска стоје сада стварно пред иовнм озбнл>ннм одлукама. Оне морају да реше литан»е да лн ће нзјавнтн да лихове обавезе поема Полској више не постоје или да мопају да објаве рвт Совјетској Русији. Политнчкн крЈтовн подвлаче дале да нова јапанска офанзива према Чангчи покааује да и јапанска влада поеле Номонхаиског споразума хоће да коначно решн пита1^е Кине. У сваком случају, нако неће да се меша у европскн рат, Јапан мора да буде добро наоружан. Британска штампа одаје признање храбрости Полске Лондон, 19 септмсбра. — Агенцнја Авас јавла: Британска гптампа одаје прнзнање храбрости Полака којн еу се. после јунвчког отпора, морв-ти прнклонитн пред I *• "»еет*.

влада прнснл»ена да предузме мере за сваку евентуалност. Канадска влада испитује међународну ситуацију Отава, 19 септембра. — Агенцнја Авас јавла: Канадска влада одржала је јуче ванредну седннцу која је трајала цео дан до касно у ноћ. Опште је убећеље да је канадска влада н у току јучерашњег дана бнла у везн са владом у Лондону и да је примила информаније о одјеку којн је у Лондону изазвала ннтервенпнја Совјетске Руснје у Полској. После ј>*черашње седннце Министарског савета није обтавлено никакво саопштеље. Министарски савет састаће се данас поново на седннцу. Одлазак. пољских дипломата из Русије Москва, 1» соптембра. — Агвнцијв ДНБ јввљв: Кво што се сазнаје, пољски вмбвсвдор г. Живовсви напустићв сутра Мосвву, звјвдно св особљвм вмбасвдв. Верује се До ће отпутоввти у Румуиију. Пољсви вонсули у Минсву и Лен»ингрвду примили су тввођв нврвћелв дв путују. Бритвнсви и францусви амбасадори у Москви и даљв одбијвју дв нв питвлв првтстввнивв неутралне штампв дају ма ваввв изјввв у ввзи са догвЈ^вјнма. последжах. данв. Они једино изјввљују дв до свда нису поимили ниваввв инструвцијв. Руске трупе потпуно заузеле ■Вилно Ковио, 1» септембрв. — Агенпијв Авас јввљв: Вилнв св нвлвзи потпуно у рувама совјетсве војсвв. Првство јв свввн отпор и у грвду влада мир. Слому Пољске следоваће нове чињенице истиче немачка гитампа Берпни, 19 свптвмбрв. — Агекпи)е ДНБ ЈвВ№в< Немачрв штампа хоментарише даиас у сшојим ужодиим ппаицимв респад по>кске др«авес+епкмтер Беобахтер* вели између ОСТвЛОГ: Бритаиске штампа коистатујв да је упеском совјетсжих трупа у Поасиу створеи иов попокај, и то је тачио. Требв свпелети да ли ће Велихе Бритаиија схватити м то волико се положај измеиио Еелмкв Бритвммјв гурмулв је с предумишљвјем Пољску у аваи гуру, чмје су се поспедмие већ од почетка могле предвмдети. Али, све до последкег часа, бри таиска влада била је потпуио погрешмо обевештаваиа о могућиостм отпорв Погкске преме Немечвој. Све до зад>«ег часа прмчало се <да се по&ска војска повлапм у реду» м де постоји *иеке иова лмммјв , ксја ће датм отпср» Сем тога причало се да Не мачка мора бити спремие да води рат иа Источном фромту. Велмка БрнтаниЈв спужиле се, тексђе, нстом тектнком кео н зе време ебисииског рата, шпаиског грађаиског рата и јапаиско-кииеског сувоба. Требеле бн ечевмватн да ке, с обзирем не те и еувнше јасие чнненние, брнтаискн наред етвернтн епи нарочито абег теге, ште ће слему Пвљсве следнтн иепосредне теиве чименнне, веје ће Велнва Врнтаиија моратн на саем сепственем тну

протпннпима који ннсу бира-тн сретггжа да би остварнлш своју победЈ*. Лнстовн се н дале баве пнтан^м какве ће последнпе нм ат* совјетска ннтервеннвја. Совјетска акција повећала опасност за Канаду Њтјорк, 19 с«лтембра. — Агенцн;а Стефани јажла: ЈаалаЈу из Отаве да је мнннстар - претседник г. Макенан Кннг хнтио сазвао седннцу владе н нзјавно да је созјетска акцнја у Пол^гкој повећа-

еВерлннер Ленапанпајгерв вели> еНемечке н Совјетска Русида нставле су у својој звЈвдинчкој нзјевн, датој јуче, у понедегкак, де после пропастн погкске државе и бекстаа одговоринх пнчностј ие постојн виш иишта иа што бн се могле позивети зепад-

га савеза се бнвшом По»ском Не стаие лн једиог партиера, тада прествју важити сви његовн скорезуми Де је Вепика Бритаиија заисгв хтела да се бори за Пол. сву, нмалв је за то доста могућностн у гремену од 1в дамв. Посто се она у том времеку иије мекла то зиачм да Пољска иије биле повод због чега је Велике БритаииЈа ушлв у рат тб иа КраЈ^ем Истоиу сту-

деције и тада ће започети иов поредак* Лондон још није заузео став према новој ситуацији Пондон, 1» септембра. — Агемпи]в Рајтер јавља: У вези са иитервенцијом Совјетске Русије у Псљсиој, лоидоиска штампа одаје највеће признеке јуначком отпору пољсве војске Листови потсећају у вези са иајновијнм догађајнма на суд бину Белгије, која је пре 25 год била текође прегажеиа, а која је даиас потпуио успсстевљена еДејлм Тепегрфе сматра да ће Совјетска Руснја запосести иепу Источну Полску до т. зв. Керзо>:ове лиинје тј. линију која почиЈее од Гродиа и преко Бјалистока, Бреств Питовског и Пшемисла иде до Карпате. Порд Керзои је био тумвч уверен>а бритамске наинје кад је 1920 годнне сматрао да је та линија пегитим

иа нсточна гранииа Пољске. Не тај начин дошла би цела УкраЈкна под власт Москве. Међутим, додаје лист, у садашњим прнлнкама Вепнка Британија по том пнтан>у још није заузела никакав став. Изгледа да ни у Берли ну нн у Москви не немеравзју да успоставе заједничку русконемачку граиицу Ватинје је пит!ве Црног Мора н у вази с тим пист снатра да ће турсни мннмстар ниостраннх послова г. Сарацоглу приликом посете Мосхвн свлепмтн наречнти споразум по пнта&у Црног Мора. Ситуација се преноси на Западни фронт — веле турски листови Аикара, 19 гептембра. — Агенцнјд Авас јавла: Полузваннчнн владин орган „Улус" објавлује чланак нз

пера г. Рнфкн Атаја у коме се констатЈ*је да се сада ситуација преносн на западни фронт, где се води опсаднн рат, а нарочнто рат матернјала, рат прнвреде н рат злата. Писац чланка прнмећује да је садашњн францускн сток злата јачн од стока којим је Француска располагала 1914 године и да су енглески извори замашни. Литва продужује да мобилише Ковно, 19 с«ч!тембра. — Агенција Авас јавла: Полузванични лист „Лијетувас Ајдас" јавла да ће се наставитн мобилизација у Литви. Биће позвани још извесни контннгентн резервиста.

Југословенскк никкнор којн је крежнкео ПОСЛЕДЊД БОМБДРДОВАЊД ВДРШДВЕ прича о страхотама рат а у Пољс кој Г. Лековић \е ттрешао пешке ттут од пољске престонице до румунске границе

Југословенски новинар г. Ананијс ЈсковиК, који се јуч че ујутру врагио из Пољске, био је љуО&зЛн да за )Г Време" изнесе своја запажања и своје утиске о последњем рату у Европи. Г. ЛековиК је последње две годИне живео стално у Паризу, одакле је са једном групом Француза догиао у Варшаву непосредно пред почетак непријатељства пзмеђу Пољске и Немачке, тако да је присуствовао скоро свим бомбар» довањима пољске престонице и доцнијим догађајима. У оскудици саобраћајних сретстава, г. ЛековиК је скоро цео пут од Варшаве до румунске границе прешао пешке, што му је дало прилике да прође кроз многобројне пољске градове и села и да борбу пољске војске прати сасвим изблиза.

Први немачки авиони над Варшавом — Ја сам био у својој хотелској еоби — причао нвм Је г. Лековић — кад су у 6 часова ујугру одјекнуле сирене. Одмах затим грунули су топови пољске противавионске артнлериЈе, алк се нестријатељски ааиони још нису видели над Варшввом. Око десет часова чула се друга узбуна: неколико немачких ввиона поЈавило се првипЈ-т над пол>ском престомицом. Према речкма г. Лековића, нема«пси авиони у почетку су бомбардовали нсклучиво во)не обЈекте, мостове и железничке станипе. Пошто се ослободно првог стрвха, гтрестонички свет. почео Је да се окупла по парковима и да посматра борбе авионв. које су за већину претставллле првоклаУчестали напади - Каква Је била одбраиа? - Првих дана противавионска вртилериЈа деЈствовал* Је интенио: топови су грували непрекидно. али доцниЈв су Немци уттућивали еекадре од по 70—100 авиона одЈедаиттут. Небо Је било тако густо покривеио авионима, да Је артнлериЈа била потпуно парализоване. ПЈ >естонич»со становнипттво. мећутнм. највише Је леморалиевла негтвшицд хлвба, која Је наствла већ трећег дан« од почетка неприЈател^гтава. Ову несташицу про>-зроковалн еу Немци бомбар. дуЈући позалнну рушећи железничку пругу и главне свобраћаЈне чворове, мада Је н»у добрим делом проузроковала и недовољна организациЈа довоза хране на фроит и нападиуте грвдове.

Руски тенкови дошли до румунске границе Москва, 1» еаптембра. — Совјетска врховиа комаида у свом комиинкеу о иапредоваму совЈвтскнх трупа у Полској, ив говори ништа о контакту са нв-

оп&сжост за Кдлдду, те је 1 пв фа>у дефквхтнвне ххлјн -

совјетске трупе иалазе прад Бнп иом н ЈТавовом. Према једиом доциијем извештеју сов!етски теикови ушли су прошпв ноћи у Вилио док је совјетске пешадијв ушлв у град јутрос. Према једиом иакнадиом руском комуникеу руске трупе ие иаилазе ин иа какав отпор. Исти комикика вели да су руски тенковн дошли до румуискв терито ркЈв.

И поред недово.-ше оргвнизачнЈе и сметњи \ одржавању везв измећу позадине и фронта, као н несташице хране, пољска војгса борила се врло храбро- РБнхову храброст подржавале су иовине. коЈе су крутшим словкма доносиле вести с« Западног фронта, у којкма се Јавллло о пробоЈу Сигфридове линије. о евакуациЈи Келна, Есс-на и Ннрнберга. Другог дана борбе, рвдиоствница Варшава 2 обЈавила је да Је у НемачкоЈ букнула револуција. Све ове вести. поред искрене вере у ефикасну помсћ Француске и Енглеске, подржавеле су пољске војнвке да истраЈу и да се боре до краја. Доцније, квд су сви почелн дв сумзмЈу у ефикасност те помоћи и кал су налети неприЈатељских авиона поствли све чешћи и онажниЈи. морал воЈске Је одјвданттут пво, а становништво Је обузео ужас. Који су узроци брзе пропасти Пољске Оваку брзу кхпитулвциЈу Пољ ске проузроковали су, према речима г. Лековића, пре свега слаба органнзациЈа одбрвне, несташица хрвне, неташица бензина (на друмовима Је лежало расуто и преврнуто стотине вутомобила, воЈничких борних колв, па чак и тенкова, који су без бензнна били неупотребљивил дефектна санитетскв служба (рањеии и мртви лежали су често даинма по друмовима), затим рђвва организациЈа евакуациЈе граћанства. У том погледу кврактеристично Јв да никаква саобрећаЈна сретства

ижу била ре^етзисја^Т Ја евакуацију становнишгвв, депе и жена. као и чнњенцца дв 1е сваки граћанин, неборац, морао да тражи специјалну дозволу да се еваку ише из нвпаднуте взроши. Везе псзадине и фронта биле су никв кве. Непријатељ Је, бомбардуЈу*!« позадину. приморавао прве линије да се повлаче иако нису нападнуте да би заиггитиле незв штићену позвдину, губећи на таЈ начин у положају и дезорганизн рајући се. Од Варшаве до румунске границе — Идући углавном пешице од Варшаве до румунске границе, јер никеквих саобраћајних сретстава ннје било, био сам принућен да свраћам у села на преноћиигте. МоЈе изненаћење ниЈе било мало — каже нам г. Лековић — кад свм наилвзио на потпуно празна села, насупрот варошима. у коЈима су се могли видети у цивилу и доста држећи људи. И сва та села не само да су била првзна (остале су само жене и неЈака деца). него се у њима ниЈе могло ни зв бога наћи мв шта за Јело. Свет Је у правом смислу гладовао, очекуЈући да се рат свршн. По речимв г. Лековића ово нарочито важи за источни део Пољске, где је после светског рата звдржан руски царистички полуфеудвлни режим, тако да је на огромиим латнфундијама пољских паиовв живео сељак-кмет, водећи бедам живот наЈбедниЈег градског пролетариЈатв. Скоро сви сељаци Источне Пољске били су и сезонски радници на пвнсвским имањима Они су склапалч св велепоседником утовор за читаву ралну сезону и твЈ утч>вор нису могли да раскину. Насупрот њима, пен Је уговор могао да раокине по вољи. Плата пољског сезонског пољопривредног рвдника износилв Је злот дневно, плус килогрвм кукуруза и два килограма слаМе за коње или вола, будући да се сељак без стоке уопште ниЈе ни могао запослити. Г. Лввввић Д»Јв цзјаву кашем ирцшу

Према вестима, које је лнст примио са граиице, полски одреди у повлачењу приближују се граници. Лист додаје да су званични совјетски кр>тови нзјавили да ће се војна акција у Полској ограничити на Белу Русију и Украјииу.

У Летонију је добегло 83 пољска авиона Рнга. 19 септембра. — Агенција ДНБ јавла: Број полских војних авиона који су се спустили у Летонијн, попео се на 83.

,.Ма шта се дого.чило Енглссна ћс испџнити својс обавезе* тарци лондонсна штамна

Лондон, 19 септембр*. — АгенциЈа Рвјтер Јавља: Формална изјава бритаиске вла де о њеном нензмењеном ставу према догвћаЈима коЈи су се оди. .грали последња три дана. наи«пла Је на одобраввње свих слојева Јавности. Ма шта се догодило не може. као цгто се каже у зеаничном саопштењу. ниуколико да утиче ,.на решеност владе, дв уз подршку Целе земље. нспуни своје обавезе према ПољскоЈ и да настави. наЈенергичниЈе оа воћењем рата све дотле док не буду постигнјти постааљени циљевн". „Спроводећи ове ратне циљеве. пише ..ТаЈмс". првенство ће бити дато ослобоћењу Пољске. коЈа се данас налази прегажена од стрвне два завојевача. пошто Је постигла бесмртну славу. Ограте. гиЈска пренмућства пису иогла бити одузета нападачу. в географ ски положај потпуко је онемогућио Великој ВританиЈи и Фраицуској да предупреде гажење Пољске. као што је у своје време Немачка пог&зила веру и онемо. гућнла да се пре 25 годинв спречи повреда БелгиЈе. Прн свему томе, обновљена БелгиЈа стоји данас неповрећена, док владар аавојевача једе сада изгнанички хлеб у Дорну. „Како.се тада точак окретво^то истом постуцку. начиннће се «<*• ново затвореа круг.

„Ова црсравњива сретствв Бр*танског Ннрства, коЈа се налалл иза нгобоРитм« страж* на "ору и у паздуху. мобн.тисана су, да бн створила ратцЈ- машину која вма да ое супротстнвш националсоција.тистнчкој склн. То аретстав.м слориЈи процео него што је Јурнш. уз налад са предумншља. Јем, али Је то много вржн процгс од онога из 1914 годиие, кхда Је одбачсна напалачка снага, коЈа ттЈс Лнла спориЈа н мање рушнлачка прн свом првом каладу. ,,Са истом чврстом решеношћу Француска се очеличнла У цнљу траЈног напора. А иза воЈске и морнарице Велике БританиЈе и Францускв појављуЈе се нешто што Је неодољнввЈе од оружЈа. а то су савест н човечност коЈе погаћаЈу оне који газе уговор н УбиЈају нејаке". „Дух Пољске не гаси ре" . Дејли Телегрвф" каже да Јв Пољску њен хероизам стао скоро свега што Је имала, МећЈтим. као и Белгија 1914 годнне, Пољска Је спасла своЈу душу а — као «пто историЈа прокламује — дух Пољскв не гаси се. Када Јв г. Артур Гриивуд Јуче наглашавао. да британски лвбуристички покрет н^Де ввоуштатн Пољску, ом је говорно не само у име британ-сиих ла"бурнСТа. већ у име целог боетанског народа.

ЈАПАНСКА КАМПАЊА ПРОТИВ АМЕРИКЕ

Токисна штампа не искључује могућност јаоансно-америчког рата

Тонно, 1» сапт«мбра. — Агвнцијв ДНБ Јављв Велиин дао јапанских лнстова баан се даиас односнма Јапана н Амарнка. Лнстоаи подапача да мишљања јвпанскнх зааннчннх иругоаа по т ом питању ннја ии мало оптимистично. Штампа тарди сагласио да ја Америка заузела стаа иепријат«ас*н протна Јапаиа, што са аиди и у томе да Сједињеие Амаричке Државе неће да прнзиају иоаи поредак у Источиој Азнјн и да даље траже да осиова сааког уређвла у Кини мора да буд* пакт деает сила. Сједитеие Америчке Дртаае улотиле су до саДа 400 протеста због аређања амернчкин ннтвреоа у Кнни. Исто тако, америчко јааио мне»е отаорено устаје протиа Јапана. Отиако је избио рат у Еаропи, Америка поназује сае аећу актнвиост У Кнни. На тај начни затегиутост нзмеђу Јапана и Амернке је појачаиа. аТоиио Асахн Шимбуие ооносн изаештај о иаоружаку Сједињеиих Америчких Држааа које ј« уперено протна Јапаиа, а иарочито подалачи аиноаски програм изтааке аме~ичне ратне морнарице. На та> иачии Вашиигтои припрема ф*оит против Источие Азије. »Контмии Шимбуие доноси иа целој страии члаиаи у номе износи све мере Сједињеинх Америчких Држава ноје су уперене протиа Јапана у приарвдној, попитичиој н војиичиој области. Лист пита да ли иа тај иачин иастаје опасиост рата између Јапаиа и Америне, н додаје> вАио Амерниа продужи своју аосапашњу политииу, треба вопити рачуиа о томе па ће Јапаи бити присил.еи аа браии своја миаотиа права.а Одговор г. Рузвелта г. Мошћицком Вашиигтои, 19 септембра. Агеиција Авас јављв! Пратседиин Сједин.еиих Амвричких Дртава г. Рузаалт упутио је амбасадору Сједињених Држава у Пољској посланицу, да је прада Првтсадиииу Пољске Републике г. Мошћициом, као олговор на њагов телеграм рд иадегке, у коме је г. МошћицЈЦЈШТ! 0 Оом-

бардовању грађансиог стано»ништва од страна намачних авиона. У посланицн се аелп> сПримио сам Ваш телаграм којим ми саопштавате да је хиљаде пољсних грађана погииуло и рањвно услед иемачиог бомбардовања внше градова и села у којима се инсу налазнли иинакви војни објенти. еНвдао сам се, пошто сам при« мио од зараћених страна одгвворе иа мој апел од 1 септембра 1939 године, у но|има ја и»ражена намера зараћвник страна дв ограииче опарације св> јих ваздухопловстава иа воји« об|вите, да ће свет у току овогм рата битн поштеђен страхоте да будв сведок бомбардовала отворених градова и села, нао в убиставв хиаада невиннх људ«, жеив н деце без одбране еДубоно сам узбуђен изјавом садртаном у Вашем телегрему, иао и извештајнма иоја сам добио из других извора, међу но|има и од аваиичиог пратставим. ка иаше влада у Пол»сно), о по зориици иепријвтегкстава. еИснраио са иадам да ћа, због стотииа хиљада тиаота но(и могу доћи у питање, влада зараћаних страиа обновитн своје на» релба но|Има се забрамује бомбардоваи.6 из ваздуха оиог грађансиог становништва иоја тивн у наутврђеним цеитрима, те да ће бити доиасене потрабие маре нојима ће се постићи да ваздухопловство зараћаиих замаља поштују тивота иебораца. Сват то оче|у]е од ахх с обзиром иа одговор иоји су дапе иа мој апал од 1 септембра.е

Г. МУСОЛИНИ КОНФЕРИСАО СА МАРШАЛОМ Г. КАВИЉОМ Рнм, 19 септвмбра. — Агвицнја Стефаии јавља: Г. Мусолини примио је да« нвс маршала италнјансвв војска г. Еирнко Кавнљу, воји св аратно у Рнм посла нзвршвне нкспевцнјв звпвлив итапијанско грвинце. Они су «оифври« сапи о разннм во^нн*« □итан.има .