Време, 20. 09. 1939., стр. 5

Среда, 20 септгмбар 1939

ВРЕМЕ

СГРАНА 5

!Ом жестиием

„Нареџес" је лотопљеи у тренутку када је са његове палубе ПЕДЕСЕТ БОМБАРДЕРА ТРЕБАЛО ДА ПОЛЕТИНА ВИЛХЕЛМСХАФЕН

Јуче су немачке подморнице потопиле још неколино бродова

Рим, 19 Свптембра. — Агенција Стефани јавља: »Поаоло* дн Рома« сазнаје са немачког западног фронта, према »естнмг које су стнгпе главном генерапштабу на Снгфридово) пнннјн у везн са торседовв&еи брнтанског носача авнона пКарецеса« да се подморница, која је извршнла торпедовања, налазнла пред Внпхелмсхафеном, вада је у ноКи угледала огромнн профнл брода нојн се лагано прнбпнжавао са угашеннм светлнма, оиружен многобројним торпнп.ерима. Брод је вероватно требало да потпомогне ваздушну акцнју на немачне војне луне нлн иа Снгфридову лнннјн. Подморннда је одмах зароннла н успела да се поново поднгне нзмеђу носача авнона н торпнљерсне прат&е. Подморннца је са даљнне од прнблнжно 200 метара нзбацила на »Карецес« пет торпеда, иојн су погоднпн брод. Затнм }• нодморннца поново брзо зароннла н нестала, носеКн у прву најблнжу базу вест ноју је затнм потврдно адмнралнте?. Смвтра се да су се са »Карецесом« потепилн сноро свн а■ нони којнх је бнло око 50 н да је само 5 до 6 апарата успело да се узднгне са брода. Поред тога, веКн део посаде са »Кароцеса« ј« страдао због енсплознја до нојнх {• дошло на броду. Спасено 1)38 лица Пондон, 19 септембра. — Агенција Рајтвр јавпл: Јавност очекује да Ке брнтансно мнжнстврство морнарнце у тону данашзвег дана објавнтн другу лнсту лнца ноја су спасена после торп»дова»а »Карецесас Прва лнста еадржи нмена од 430 спвсеннх пица, међу нојнмв се шалазн оно 40 офнцнра. »Карецеси ј« нмао посаду од уиупио 1100 лудн.

ових ионстатација и резврви, да њихових права. У том случаЈу I је напад на подморннцу од стра Немачка не ои била прнморана не француских бродова којн су да у сопственој одбранн пређе специјализовани у борбн протнв оштрнјнм мерама, које бн снлом

подмориица, успео. У нстим француским поморским овлашКеннм круговнма такође се из јављује да јучерашн.и "спвх ни је први успех од почетка рата на мсру и да св без претераног оптнмизма можв сматратн да су

прнлнка тешко погоднле н неутралце. Немачка влада је у чл. 24 поменуте своје наредбе нзјавнла да начело апродуменог транспортав не важн за репативно забрааену робу и да, пр»ма томе — под условом да се

францускн бродовн до сада по- протнвннн прндржава нстнх н«-

Једна од немачкнх подморннца од 250 тона »V 7«.

Телеграм француског генералштаба

иападнути од иеприЈатељсннх подморнииа, апм су са успехом нзбегли напад. Оштећен „Вил д Пари" Лондои, 19 септембра. — Агенција Стефани јавља Британсмч трговачки брод ■Вмлд д Парив, својииа паробродарског друштва «Елерм«нв ( оштеКен је услед торпедовања н одвучеи у иајблнму пуну. Људство пароброда, 130 лнца, спасло се чћмцима за спасавање, те су га преузели други бродовн. Енглески брод остао у Лисабону Лисабои, 19 септвмбра. — Агениија Стефанн јавља: Бритаиски брод сДонако са теретом мииералних уља <Шел> морао је остати у лисабонској лу ци, јвр је посада од 30 Кинвза одбипа да нренв због подморнич »ог рата, те је више волвла да буде исирцака и ухапшена у Лнсабону. Вагиингтон ће протестовати Њујори, 19 септембра. — Агеицнј# Рајтер јавља: ■Двјлм Мирорв сазиаје из Ва

Францусви патролни бродови активно сарађују на мору са британском флотом у борби про тив подморница. Француске јвдинице, које су већ постигле успехе у с»ојој мисији, извршиле су јуче напад на једну нвпријатвљску подморницу, за ноју се вврује да је том приликом н потопљеца. Када је подморница иападнута на површинн паљбом нз топова и вада се н примети прелом на мосту или пробој оклопа, ипак је још уввк твшво са (тсолутном и»весношпу Чврлити да јв подморница уништена. Појава великнх мрља уља и бензина на површини мора, међутим, можв да буде сигурна по тврда о успвху. У поморским круговима се сматра, у оквиру

топили четири до пет немачких подморница. Подморнички рат, сматра св, отпочињв са одличним нзгладима и са добрим иостигнутим резултатима. Ма да је овога пута рат тек отпочео већ до сада постигнути резултати превазилазе рвзултатв иоји су рани)в били постигнути до кокца 1918 године, вада Јв рат бно у пуном јвву. Познато је да је Француска као и Енглеска још пре рата образовала своју такозвану резервну флоту са нарочитим задатком да води рат против подморница н да на тај начин растервти актив ку флоту у њеном послу око обезбеђења импернјалиог саобраћаја на великим морима. Ова флота ј е нарочито састављена од ј св 5 н велиног броја ланих једнница са ■ ратним наоружањем. Поред топова са доста »еликим калибром ове противподморничке јединице располажу са значајним залихема подморннчких бомби ноје претстааљају најстраховитије оружје против подморница. Њихова експлоаија иа дну воде или јвдноставно у близини подморнице изазива цомерање воде н толики удар, да чак ако подмориица споља и одоли овоме удару, свн освтљиви апарати у унутрашњости подморнице бнаају поломљени. Г| Првих 15 дама рата на мору обележен је губитком енглеског брода — носача авнона сКарецеса» н експлозијом до које је доц'«о на «Плутоиу».' Мећутим, савезничке морнаршхв у току првнх 15 даиа рата на мору ннсу нмале оиолике по броју и по значају губнтке вао у поччтку подморннчког рата од пре 25 година. чела — релатнвно забрањена роба, упућена у неутралну луку, неће бнтн заплењена. Али, пошто је Велика Британнја већ у току првнх дана р»та поступнла тако да сматра да је ■продужени транспортв уп-*ћен за Немачку, мора Немачп« да се одрекне изузетка који Је сама раније прнзнала неутралцнмав. На пнтање како ће немачи»» ратни бродови, а пре свега подј морнице, поступати против неутралних бродова, а нарочито против холандских и америчкнх, адмнрал г. Редер, изјавио ■ је да неутрални бродовн, ноји I возе снровине за Холанднју, неће бнти ометани. Само се по разуме да немачке ратне једниице, које узимају учешћа у трговинском рату, морају д«. нмвју право да заустављају талве бродове и да их претресу, коно би се увериле да не превозе забрањену робу.

Пдлагање мина На даље пнтање одговорио је г. фои Редер да мрежа мина коју је Немачка поставила на Нзлазу из Сунда има само звдв-

Редер прнмно је сарадника стердамског лнста сАлгвмен Хаи делсблвдв и дао му следећу изјаву: сНемачка води подморнички Г. Р" "Р«"« и.р.ђчкчи. иој. су шмкгтои. д. к. .м.рнчк. .ллл. У ов]».» о р.т»ом «ри. јпјгнти ошт.р прот.ст проти. ум«Р»* ОД « ..густ. о.о гоТТ . .. 1 пот.п... «»»• Н.М..«. подморниц. приПоидон, 19 с.гтт.нбр. Лист т.рди д. мииист.р иио 1 ДР*".|У с. строго општ. приГ»«цн|« Рчт.р ц.љ« | г к 0 р„,„ х.1 и >»«»« »•»•». поморсиог р.то..Пршн ЛОРД аДМ1'Р»П1!ТвТ« „ ртг> >е11|1 „ тт> „ и ,» 0С т» ... ». Пр.Ду.в.И СМО V Ц.ПОСТИ м. примио ј« од фр.иаусиог по- р„„ ог мииист.рст.. „и.стр.нии Р» пр.Д.иђ.И. у поидоисиом про МОРСИОГ г.н.ралшт.б« СЛ»Д»Ки п.сп... см.тр.јт д. {. торп.до то.опу^о полморницам«. Подмор" телеграмЈ ! »ање жАт»ние» »рло тежан спу »фр анцусна мориарнпа са- ј чај.

.4Ј.чн/ш.1 фон Ррдер о пој.норничко.п ратџ Берлнм, 19 септембра. — Аген-1 Немачка битн присиљена да упо-1 циЈа ДНБ јавља: треби друге мере, пошто онз не ј Главнономандујући немачнв ! можв да дозволи да животи т.уд ратие морнарице адмирал г. фон , ст> * њених поднориица буду

зиала је за славин подвнг брнтансног рвтног бродв вКврецеса. У овој прнпнаи францу с **

морнарица осећа нопнко су ј цијв Авас |В1а живе и снажне ««е које |е спа јају са брнтанском морнврн цом.с

Напади флоте на подморнице Парчз, 19 септембра — Аген-

Енглеск и коментари Пондои, 19 септембра — Агеншиа Рајтор јавла : Енгпасни пистови у своцш Јутрошлим НЈДШкима доносе »рпо опширна и»ашта|в о торпедовању матичног брода >а авнои« »Квраоас« У сво|ИМ номаитврнма пистови подвпача да требв виша жапити људе ко|Н су иЈгубнли живот, иего брод ноји )• изгубљеи. Сви пистовИ подвпаче чнлаИицу да )• Веиика Бритаи1 |п у поч»тну смтсжог ратг *••• ла три ирстарицв » »ХОГ« И »Кр »СИ€ и бо) »Одеснек. дв 1». дак*™ пела у оно враме мно губнтне ио што ја губи раоаса« Тај губитвн иа давпв, да двЈсгвуЈв шв ратнв мориврицв. Потопљена доа снглеска риОарска бро Пеадем, 1» еептемвр« -

Абунир«, ЈИИ брод

о теже ан »Ка-

БЕЛГИСКА ВЛАДА ДОНОСИ НОВЕ МЕРЕ У ВЕЗИ СА МЕЋУНАРОДНОМ СИТУАЦИЈОМ Брнсел, 19 септембра. — А| гвнцијв ДНБ Јввља ј На данашњо) свдницн миииј старсног савета првтрвсан је ј читав ииз питања која су у ве зи са данашњом ситуацијом | У првом реду, мннистарсни ! саввт !в првтрвсао питања но| ја су у вези са обвзбвђввавм БепгиЈв жнвотним иамирницаI ма и иеопходннм жнвојним потрвбвма. ј Затим је мииистарсни савет респрављао о мерама за суз биЈање незапослеиости. Мнннстарснн савет одобрио је нреднте за стварањв нарочнтв оргеиизаци|в но»а ћв св " с стервтн за што пријатнији жи- I вот војиин обввзннна мобили- сп саинх у интнрвсу заштите ие- | ^ утрелиостн Бепгије За војии с » не ћв св уредити чмтаоинце, импровнзирвни спортсни те- | рвин« порвд тога пружаћа им другв разсиодв

нице су прнмиле строго нарвђвње да се држв тих одредаба У сагласностн са праанлнма садржаним у поменутом протоколу о подморнмцаиа, подмориице су овлашћене да свакн оружанн отпор сломе свим средствнма. Јасно је да онм бродоан који узимају учешће у ма какао) борбм или плове у пратњи иепријатељских ратних бродова сами преузимаЈу сву одговорност за опасности које одатле с^едују и да иемаЈу на кога да се туже, ано у току борби буду оштећени или уииштвнн. То иачело прнзнато )в у међуиародиом праву. Фраицуене ииструицнЈв о примењмвењу мвћународмог права у рету од 8 марта 19X4 годнне садр Ср'

стављени на коцку услед против правног поступка непријатељских трговачкнх бродова» На питање нако влада Рајха схвата ратио крмумчарење, одговорио ја адмнрал г. фон РвДвр: ■Немачка настоји да штеди неутралну трговииу колнко год мо же. Немачка је због тога вољна да сматра као крнумчарену робу у ужем смису само ратни материјал. У вези с тим, чл. 22 поменутог кемачког нарећења о ратном криумчарењу од 28 августа 1939 године свдржи одрвцбу да као бвзусловно забрањену робу треба сматрати само оне поед мете и материјал ноји нвпосредно служн иаоружању на копиу, на мору и у ваздулу. Али, пошто ]е Велмка Брмтанија већ 4 свптвмбра 1939 годнне објавила листу забрањене робе, у коЈој се иалазе обелвжени као безусловно забрањенв роба н такви предмети и материјал нојм може да послужм и за мирољубнве циљеве, морала је владв Рајха, нажалост, и сама објавИти проширеиу пмсту забрањене робе. Што се тиче релатмвно забранвне робе, Немачна није хтвла

да извесне категорије робе стачпан 112 ко)н велн де Ј ги у ту катвгорнју, тако да иеће лове у пратњн не- | са С во|в странв запнвннти жнвог

ких ратиих бродова са „„ намириице Међутим, и у том

ми себе излажу свмме

погпеду Немачка )е присм«ема

стнма ратв и да комаипаити ј да следује бритамском прммвру. фрамцуских подмормицв, према | к ад с , ради о условмо забрач.е2 истнх мнструкци)в, нмају цој роби, правиће се разлика »чмвћу робв ко}а )е одрећена за не

рмчито овлаштење де употребе оружаиу силу прогмв бродова но(и пвове у танвој прат

Разуме се семо по свби да марећења која су у складу с тим нз дате иемачким лодмориицаме ме 9иаче дв ее води

једну

Р" т

приЈатењске силе нлн иепри)атељсну државу и друге робе. Сагласно са поописима међуиародиог права неиачка вмада усвоЈнла је схаатање да »араћаиа иеограиичеии ( егрвмв , вуста>%а «. см. иупротиа твр гоаа ,„ и бродмграда докаже у «• »•«

мим

ииформаци завоћење »мствв у

рства в зиаче само све- ! нвутрачмог ииоаблуду и мореЈу одбити.

Аген

Хвавнчне ее саенмт*в» Пв»*п>.«« два I аЛера Мимтее ■ «Арии»«». |» несаду еиаееа тр*ћн ри*а|кви вред. 1ећи (И) Шџштшшвштш тргееач вии •ревеае. -е|у нв|име и »Р» цеем еГетбеЈнагта«, вваиармвтавв в «§ерен Леввтв •ивн

Зетим упути иа МИСИЈа ној бивши МИ1 г Твнис. Затнм )в

рвшено Амагичн« рочите п »1 ћв бити •истар п| рвшввано

а св у Државе

Јвтседиин

По.

Мерв протнв тргошчхнх броаока ,11И, т • I ПГ *• п|

је земњу робе упућена М< ћутим даиас |в већ )асно де Вег.ика Бритаиија поступа в по том питању оиано као што |е поступи ла у светсном рату и да трежи од меутраваца да оин донажу да роба ни|в упућеиа у иеори)ам%у Нвутрвчцм не мо»«е таввв вовеае, оснм

иост

да ће пто )е м«| с

дно) V •• инм

веиропорваи ив добити стечеие 1н се деиешНкНМ ваиредао .10жа;ем.

ке Е>ритеии)е иао гоеачке бродове, пв тоебе натн с тим ва ћа енгвескн |вчви бровови, нао што су внви и у саетсном рату, > ввнти оруж|е претив подм ца. иево то зебрањује мећ^ твквиа инцндеваха. онда

у случају ане се у свему г нују воитрови Ваанке Брита што би биво у вротиврачности са њиноаом неутрааношћу.

Положај неутралацл зр. ! Немачва |е уб«|«ма ва |е неие пежај ■еутрааеиа у свету нанас ! >ће таве |ав д« еии мегу аа се усвеш ће 1 не бдре нретма сваве вевредеI

Адмнрап фон Редер так да спречава пловндбу непријатељских ратннх једнница у Источном Мору. Тнмв што Јв увела нарочиту службу лучких пилота, Немачка је показапа да желн да учини свв да би искљу чнла опасностн за пловидбу ивутралаца у воде Нсточног Мора. Полажући мине, Немачка ће се и даље придржавати строго оаредаба садржаних у осмом Хашком споразуму од 1907 године. Због тога је Немачка одмах счопштнла неутралним »ладама да је положипа мине, а осмм тога је у више махова н путем р»дна н помоћу конвенцноиалиих наутичких знакова обележила путеве Оснм тога Немачкв саопштава те мере н у званичиом поморском листу еНахрихтен фир Зефарера. На питање да ли се стратегпја и тенинка поморсвог ратовања даиас у велиној мсрн разлнI иује од поморског ратовања > I годинама 1914 до 1911, изјавно је г. фои Редер да се дамаите поморсмо ратовање од ретовања у саетсвом рату разлмнује иарочито дејством воје промллази нз темннчкаг напретна морнармц« и ваздухопловства. Руска флота На питање шта мисли о совј јетско-руској фаоти, одговорио је г. фои Редер: I аРусија радн вамредном енер! гмјом ма томе да мзгради своју мориарнцу н свеје хидреваиоиРусве попморнмие вавао ратме једннине но)е мма|у аелмвн радиус де)ства и чи)а је теммииа одчмчма, в исто тане је оачнчиа и ебуна љуаства.в На псслвдње питање да вв ће Немачка и ова| пут покушвти кво н зв времо светског рВта ле ■ и . 1 помоћу трговвчких подморннца |в, | тнпа «ДоЈчпанд* доће у везу са прекоморским земљама, одгово-

рио ; «Нв1

)е едв

Снабдевање немачкнх трупа намнрннцама Бреслау, 19 септембра. — Агенција ДНБ јавља ■Шлезише Тагесцајтунг* објављује изјаву шефа нацноналсоцијалистичке организације за социЈвлну помоћ г. Хилгенфелда, којн је у понедељак завршно своје ииспекционо путовање по тернторији коју су заузеле иемачке трупе. У везн са функционисањем сргаиизације г. Хнпгенфелд је изјавио: сНаши одредн пратили су нз

блнза трупе, што је било потргбно јер су често пољске трупе и Јевреји уништавапи значајна сто кове жнвотних намирница, иадајућн се да ће так«Ј донестн до глади на окупнраиој територији. Али, они иису рачунали са нашом организацијом Наши одреди донепи 'су огромне стоиова жнвотннх намирннца у ередностн од 7,000.000 марака. Већ првога даиа рата наша организације је поделнла нв окупираној територији внше хиљада топлих обеда. У међувремену подељоно јв »нше мнлнена пер«п1)а.' Тиме је још један пут доказано да јв немогуће немачки нврод изпожитм глади, па чак нн на војиштув.

Конференција држава „Груле Осло" потврђује солидарност северних неутралних држава

Копвнхаген, 19 септембра. Агенција ДНБ јавља: Данашњи, доуги дан конференцнје држава »групе Осдо« отпочео је састанном осморице министара претседнина и министора спољних послова. Миспи се да ће нонференци* а у току данашњег дана завршити рад. Са добро обавештене стране сазнаје <?в да 1© већ у току јучерададо!; ,Д^н а Д^шло <до Читавог низа важних одлука. На конференцнји, изјављују на надлежном месту, впада изванредно срдачна атмосфера. Претставници свих земаљв јн ступљених на конференцнји показују највећу готовост аа да%ом што ужом сарадЛом држава северне Европе. Упућенн кругови уверавају да су већ утврђена битна начепа потпуно истоветне спољне н трговинске полнтике земаља учесница на конфвренцијн, начела која се потпуно поклапају са појмом истинске и нсправне неутралностн. Исто је тако уговорено све што треба о поступку по комо ће се одржавати стални и ствар

НЕМАЧКА ПОНОВО УСПОСТАВЉА ВАЗДУШНН САОБРАЋАЈ Борлнн, 19 септембра. „Нсмачка »аздушна Ханза" кроз нратко. врсме ће поново отворнти саобраћај на некнм од лннија на којнма је обустављен у почетку рата. У четвртак ће поново отпочети саобраћај на линији Данцнг — Кеннгсберг. (ДНВ)

ни контакт међу впадама држава »групе Осло«. ^ »Национал-Тнденде«, ттишући о раду нонференшцв, каже намеђу осталог да »е сасвим природно што неутралне државе северне Европв жепе што је могуће дуже да сачуваЈу могућност за обављање своје спољне трговине у досадашњем обнму, избегавајућн прн томе све могућности спорова са 1вдН&«ГТЛЛГ*Рф*\Л« зараћвном странсм.

ВИЗА ЗА ПУТОВАЊА У ХОЛАНДИЈУ Ам<*тердам, 19 септембра. Д. Н. Б. јавл>а: Како „Телеграф" сазнаје холандока влада завела је визу прн пугован*у у Холаидију.

ЗА ПРЕЛАЖЕЊЕ ГРАНИЦЕ РАЈХА ПОТРЕБНА ЈЕ ВИЗА НЕМАЧКИХ ПОСЛАНСТАВА Н КОНЗУЛАТА Овдаши>в Немачко посланство умопнпо нас )в да објавимо спаДвћв: вПочвв од 11 о. м. за прелаже»е границе Рајха у оба смера при уласку у Рајх и при мзласну из Рајха — готребна је за сва лнаа старнја од шест годниа, без обзира иа то да пи су држав&аии Рајха или странн дрмаваани, ие. мачка виза издата после горена»•деиог датума. За издааање ове »изе у иностранству иаднежиа су једиио иемачна послаистаа м немачии ионзупатм, нојима су ма чеау службеинцИ мз нармјере (на почасИм коПЗулатн)«.

ТуЈУ снровнне у