Време, 24. 10. 1939., стр. 16

ВРЕМ Е :и!ћа1)1ш11

ХАШ

СГРАНА 12

ПОЛ 0 стогодишњици рођ

тквот који јв протекао у свнди сакоће ( један велшкн узлет, рево .туцнонаран у своме зачетку, тавршно је у тишнни, скоро непознат и незабележен у делнма историје. Из свога затншја на југу Франпуске, у Лрованси, у ливнсј природи птеој сунца, внна и сочнога воћа, у мору живих, горућих боја, провео је жнвст, који јв нашао одјека само у неколкко речн његова прнјатвља Е. Золе у његовим репоруажвма ,,Салона" са посвегом: А топ атј Раи1 Сбгаппе »Ти е$ 1ои1е та јеипеббе, је 1е ге1гоиуе те1е д сМасипе сЈе те$ ЈоЈез, а сћасипе с!е тез бои(^гапсеб. N05 е$ргН$ сЈапб 1еиг 1га1егпИ6 ( 5е боп! с1еуе1орр6б со !е д сб!б.« Сезан није нн шиљао своје слнке изложбама, кије нх ни давао у продају. ★ Далеко од Парнза, од кога је рано побегао, живео је са сво }ИМ радсшима у своме тихоме родноме месту као са својом децом, заборављен од свакога, он највећи импреоионист међу импрвсиониотама, који су водиди тешку борбу за овој нови „револуционарни стил". Сезан јв брзо положио оружје. Ни]в ни лако бнло освојити ту публику> која се тешко одрицала хласичнога патоса, аристократске финоће рококо-а и литерарне садрЈЈине ксторијских сцена. У тој диоонанси између материјала и стила није лако било освојити француски свет за једну уметност, која је после историјскв анвгдоте, послв марцијалнога геста, херојског патоса и катонске отрогости, послв сибаритсхе мекушносги рококо-а, после литературе, приче, историје н легвнде у стгикарству прве попо»ине 19 столећа, и после социјалке драме на платну Домиеја и миспгчке религиозности земље и човека у сликама Миле-а, после демократскв уметности Курбе-а кије било лако одушевити се за једнога уметника који је сликао скоро само поморанџе и јабуке, донце и оервијете!.«. Нв и -Јложби бечких сецвсиони1^02 године била су заступл>ена дела Бонара и Вијара, његсвих последника са в>иховнм декоративним гобленима и лу»ганнстЈгчккм орнаментима, али Сезанових дела није бнло.

— Један заборављ кога се само још је, стари друг и пријат ла сетно у „Салону" жалећи што такав јг није дошао до свога ★ Али права уметно« сакритн. Љубитељи и позна; ске уметности дола риза у разне крајевс чели су да причај^ чуду пиктуралне о једноме староме с минулом у самоћн > ја, који је мрзео бс карнјере, мрзео зав вао утркивање и н: уметност у тишини у срцу великв и дс' — из божје руке. Сезан јв био најв« ђу уметницима нов' тет без књнга, естет којн је сам спровео ( до краја, чак и ондј шио спровео је својГ је гледање верно & која значн израђиваственога стила под и аплауза, среће, у' ви и живота!...

Свзан је гледао чима естете. Ниг^, тернјализовао објект лико он, нико ннје кио у жнву душу ствену мнстику бо која дају лепоту пј . ку и богу... Он је лизовао ликкју н ђ његове колористичЈ избија неодољива и снага, једна оригиЕ ра, једно свечано ^ лорнта» како још сж има можда Ел Грек рето. Француска н цсвет прославља ове година од његовог V октобру овв јесен; се три пуне децен>. смрти, која је за ност значнла живот Права уметност истински живот те> 'никовог земал>ског сле смртког живот дан другн велики раств кроз векове, Микеланђвла и ЈЈеог) метноот Хомера, Да% пнра. 2(г. бинка I

МиЋун.

Књига XXI (стрс (страна19б,) 3 I

Колекција г. Мићуна Павиће»ића „Црногорци у причама и енегдотама" умножила се и ове године двема свескама, књигама XXI и ХХИ. Нису ннчим обележене као завршне. Биће их свавако још. Колико да је год у Динараца наших, спвцијално у Црногораца, типских паметара и неуморних причала, ма колико да је непресушно врело препричавању свахојаких згода и незгода, јунаштава и нејунаштава, чојстава и бвстилуца — и то би св врело исцрпло једном, да га јв узво црпсти и у књиге пресипати ма ко други а не г. Мићун Павићевић. Не зна тај ни за умор и одмор, и иеће да зна за обзир и одбир. Јер нема у плану само „Чојство и јунаштво" као војвсда Марко Миљанов и ранији романтичарским „омладинским" одушевљењем занесени апологети Црне Горе, историчар М. Медаковић, путописци наши: Арса Пајввић и, пвсник уз то још Љуба Неиадовић и др. Са скромнијом улогом репортера, новинарахроничара, он бележи све, све што се сачувало од „баба-земана" и чува се и ствара данас у иародној усменој хроници у свима локалностима њеним а о свима личиостима удостојеним спомеиа у тој хроиици, о свима, р е цимо иратко: од двора то тора. И ту је заиста све. И више још. У оваквом преобиљу разумљивог понављања, препричавања истога анегдотског мотива у вези с разним личностима према разним локалним редакцијама. И, ван правих анегдота, доста којечвга што се ипак дад в обухватити општом и широком ознаком „прича"; и фолклорне и етиолошке каже (о вампирима, здухачима, о постанку неких имеиа места и др), н неисториске легенде (у овим књигама на пр.: Ферман Андрнј* Иванова , Да свргне Обрековића); па, у овим Јр&иа двдгам« с&мо једно

Кр1

ПРИГОДА

ДАНАС ПОСТОЈИ 15.000 ВРСТИ ОРХИДЕЈА

ФЕЉ)ОН ВРЕМЕНА

С У Д Б И Н А

]вдна срамота иначе раније разрачунавања пиц) шим краљем и I# спенцима"; најзад, ^ мањ« требало, вишв*!' једања него духовиЧ \ ког „окњижевљеног' чара. Све то, н што је сам чуо и за* бележио, и што је добио забележено, а све заиста вешто анегдотски устилизовано, допунио је г. Павићевић и прозним препричавањем неких епских пвсама о локалним догађајима и личностима. На такво тумачење наводи нас, прво, типски „епска" садржина неких „прича и анегдота", које би заиста могле постојати и као такве поред песама. На пр. само у књ. XXI: „Живко и паша", „На силу Турцима", „Каменом и леденицом", „Вулово јунаштво", „Пејова освета", „Погибија Суље Јусуповића", „Четовање Бањана", па и „Мјесто сјвче побратимство", можда „Одмвтништво Вука Голубова". Затим, у њима св прокрадају баш и прави стихови, поред иначе осетнв десетерачке стилизације. Један пример само из претпоследње од спом в нутих: „У памет се добро, Цриогорци! Немој који пушку опалит(и), док не чује мој џефердар (мога цефердара). Ја ћу знат(и) ђе ћу ударит(и). Ако пропуштимо карван и благо... кућама ни повратишта нема1..." У књизи XXII као да нам се открива још један извор Павићевићевим „Црногорцима". У прилогу „Како Црногорац мисли о својииа", приопштеном као усмено причање писцу капвтана Ника Ст. Вујовића из Љуботиња (од стр. 22 до 32), дат нам је управо^извод из штампане књиге капетанове „Гнијездо слободе. Најстарија Црна Гора — Љуботињ" (Загреб, 1936). Ако је капетан Нико, р*цимо и пре штампањл свој* нњигџ, цричло м усмвие

Породица орхидеја спада у једну од најбогатијих бил>них породица и има око 15.000 различитнх врста. Тропске орхидеје расту већином на гранама дрвећа, на сличан начин као што у нашнм крајевима жпве маховнне и лишајеви Оне имају корене које виси низ гране или се прнппје у облику кајишева за стабла. Делови корена који висе примају воду од росе и кише, а способнн су да кондензују и водену пару из ваздуха. Хране се угл>ендиоксидом, водом, прашином која пада на корење и продуктима распадања коре дрвећа на којем се орхидеја налази. Тропске орхидеје са диввим цветовима први су почели да увозе у Европу Ен глези у 18 веку. тада су за извесне врсте плаћане баснословне суме. Увоз орхидеја вршила су специјална трговачка предузећа чнји су агенти скушвали најлеп ЕЧз н најређе примерке на јужном Подножју Хималаја, на Јави. Филипинима и Новој Гвинеји, а затим нарочито у прашумама Венецуеле, Колумбије и Гујане. Већина примерака угинула је још за време превоза а ; од семена орхидеја нису умели да одгаје младе бнл>: ке. Тек је почетком овог ве- | ка француски ботаничар • H. Бернар утврдио да у ко- • рењу орхидеја постоје на- • рочите гљиЕице без којих ; семе орхидеја не може да : проклија. Доцније су немачки ботаннчари успели , да изолују ове гљивице и ; да омогуће сејање и гајење орхидеја на сасвим други вачин него што се то ранпје вршнло. Дал>а испитизања су показала да се хранл.иве материје које луче ове гљивице могу добити и венггачким путем. То је учинило да се створи права вндустрија орхидеја, пошто взвесни плодови њених ску воцених врста садрже по I.750.000 семенки! Цветови многих тропских орхидеја остају свевш по 30 до 40 д а на, али ако се опраше брзо увену. Да би цвет брзо увенуо не мора да буде природно оплођен, већ је довбљноо да се у цвет баци мало песка. Скупоцене орхидеје за ко је су се до недавна плаћале Дссетине хиљада динара- па в више, гаје се сада у стакленим баштама као и оста ло тропско цвеће.

Често јв лепа Нева подизала своје плаве очи небу. Седне крај прозора са ручннм радом н размншља. Мисли о својој скорој удаји, затвара очи и потпуно се предаје сањарењу. Тако је седела и тог дана. ; Одједном, разлн се небом бру • јање мотора. У Невиннм гру» срце лудо залупа. Баци | рад н полетн прозору. С]ајна | машина лети ннско и она јој | види иницијале. Машине не{ стаје за часак да би се поно| во појавила летећи још ннжс. , Нева види човека како баца | некн предмет. Авион нестаје, | а У ваздуху лебди бели пред ј мет, кога је пилот бацио. Нај; зад пада на земљу. Нева сва I заднхана трчи. У дворнште је : пао букет дивних белих ру. : «а. Сва зајапурена од среће : узима га, стиска на груди | шапћући непрестано,- «Миле. ; Миле.._ Из букета испаде не; жно плава хартија. Писмо! ; Ускликну Нева. Ох, како је он : добар. Колико га волнм.... једва чекам да се вратик Отвара затим писмо: сМила моја Нево, пре два сата сам стигао на аеродром, али сам морао одмах да продужим. Тужан сам што те ни ^сам видео. Хтео бих да видим, да ли у твојнм плавим очима нма туге. — Шаљем ти беле руже да те теше до мог скорог повратка. Мнсли на ме не, Нево, јер ни моје мисли тебе никад не напуштају. До внђења — Мнле». До виђења! као одјек, прс шапута Нева. Тромо се врати у собу. Распореди руже у вазе и седе д а везе. Мисли су јој ншле да леко. Била је тужна и нестрпл.ива него обнчно, јер већ чг други дан прође како се нису видели. Ох, ови маневри, само да се једном заврше! ★ Л" "Лдједном кроз отворев ^^прозор улети диван шарени лептир и паде јој на кри ло. Она се отрже из заноса, ухвати га и несташно нстрча у башту. Напољу је бнло лепо време. Пролеће је измамило пупољке ружа и цветове на дрвећу, а птице на све стране певају. Све је било лепо и весело. Нева прекоре себе што је пустила тренутним осећањнма на вољу. Било јој жао што га није видела, али нема разлога да буде несрећна, јер Миле је воли, много је воли. У недељу ће се венчати. У недељу ће постати к>егова жена, а данас је већ уторак. Она завршава своју свад бену опрему, спрему за најлепши дан у животу. Још пет дана и они ће битн нераздвојнн. Како ли ће јој проћи још тих пет дана? Бар да јв он ту поред ње Пет дана нису дуги, али њој се чинило да никад неће проћи. Ах, шта она то говори ? Вратиће се у своју собу и наставити рад. Пустила је шар* ног лептира. Дуго га је гледа ла како лети све брже и брже као да бежи од некога, или хо ће да умакне својој злој суд-

бини. Али мало даље, један га дечко поклопи капом и ухвати. Неви би жао што га је држала некопико минута заробљеног и што га је тако нео презно пустила да баш наиђе на оног дечка. Али, сиромах, судбинн није могао умаћн. А ко би га овде обишла, стигла би га у неком другом дворишту. Нева љутито уђе у собу. Зашто све мора ићи баш тим путем судбине...? ★ Прошла су још два дана. Нева је уморно подигла главу и погледала кроз прозор. Сунце је својим зрацима миловало распевану зем љу. Те ноћи је сањала неке Јамршене снове. Била је нестрпљива. Сутра је субота. Ка

Н. М. Алилшије&ић јекивале речи: Мнле је погинуо.... Око себе није ништа видела. Ннје могла да схвати шта се с њом догодило, само је осећала да јој се срце грчи, стеже, тако јако стеже, да осећа скоро фзоички бол у грудима. Бол, неописан бол, бол душе, који доводи човека до лудила. Миле, њен Миле, идеал њен и сва срећа и смисао живота, све је униште но падом једног авнона. Ох, зашто сам одложила венча н>е... Можда му се ово не би десило... Ужасно крикну Нева и сруши се онесвешћена на под. ★ Тог дана донели су вечер" њи листови следећу вест: сПоручник Миодраг Петровић, пилот-ловац настрадао је на граници са својнм апаратом. По причању извиђача, који је само незнатно повређен, хтео је пре него што се врати у команду, да се спусти на аеродром у Мостару

ВЕШТАЧКИ ЗЕМЉОТРЕСИ

Јала се што Је венчање одложила за недељу дана. Али да су се венчали у прошлу неде љу, он би морао одмах сутрацан на маневре. Овако је ипак боље. Умирила се и узела ј 'едну књнгу да чнта. Тога дана по подне ушла ј *е у свој'у собу да ко зна по који пут проба свој'у невестинску хаљину. Стала ј 'е пред огледало. Кестењава коса јој* је падала до рамена, а очи плаве, као пролећно небо, сијале су од прикривене среће. Чист бео тен изгледао је ј"ош бељи у оквиру невестинског вела, који се спуштао са глазе и обавијао витки стас. Бнла Ј 'е срећна. И да би себи што верније дочарала, слику са свога венчања, окрете се пред огледалом н чежњиво се насмеши. У том неко закуца на врата. Био Ј*е то поштар. Она радосно појури вратима. Поштар је зачуђено погледа, Ј 'ер је била заборавила да скине вео. Полако извлачећн руку из своје торбе поштар рече: — Имате телеграм. Она брзо потписа да је примила и ишчезе у самоћу своје собице. Дрхтећн целим телом од среће и неког неодређеног осећања, отвори телеграм: сМиле је погинуо. Тело ће бити пренесено у суботу по подне.» Неви се укочио поглед. У ушима јој нешто зујало, а у мозгу су јој непоестано од-

да би предао на пошту депешу за своју вереницу. Међутим, запао је у маглу. Настало је страховито комешање ваздушних струја, које су га бациле чак на границу. Да би видео где се налази и да би се извукао из вртлога, спу стио се маЛо ниже, али је запао у један облак, у коме ј "е потпуно изгубио оријентациј 'у. Неочекивано, команде су одрекпе послушност. Елиса ј "е ударила о планински гребен г ... а затим се све утишало.. Пилот Петровић ј *е погинуо, дов је извиђач само незнатно повређен. Код погинулог поручника нађено је писмо, које му је дошло главе. Оно је заиста адресовано његовој вереници. Како је судбина иронична. ШТА ЈЕ ТО „НАВАЛИУМ"? Извесне алуминиумове легуре одликују се механичким о. собннама које је доскоро имво само челик, отпорност пре ма корознји чак им је већа него код челика. У том погледу нарочито су значајне легуре алумипиума и магнезиума. Из весне од н>их су изванредно погодне за бродске конструкчије, због чега су добиле назив ..навалиум". Од ових легуре израћени су већ многи ратни бродови. у. : главном ведете и патоолни ј чамци. затим чамци за спаса. :

Испитивањем великих потреса, нарочито оних катастрофалних, утврђено је да се трусни таласн крећу кроз различите стене различитом брзином. 0ва особина трусних таласа практично је искоришћена и употребљава се данас за испитивање разних рудишта, нарочито металних. Уздужни, лонгитудинални. таласи изазивају деформације у стенама у истом правцу у коме се крећу а брзина њиховог ширења за виси од различитих особина стена. Ако је терен хомоген, састављен од истог материјала, таласи ће се простирати истом брзином и на исти начин; ако је сложен, изграђен од различитих стена, брзина и друге особине, трусних таласа ме њаће се од једне до друге стене. Вештачки земљотреси се производе експлозивом који се поставља у дубоке јаме. На одређеним размацима од мпнираног терена по ставе се сеизмографи, апарати за регистровање вештачкнх земљотреса. Ови апарати су конструисани на истом принципу на којем су изграђени обични сеизмографи за бележење прнродних трусова. Ако се у терену који се испитује налазе рудне наслаге. трусни таласи ће се простирати кроз њих на сасвим други начин него кроз јалови терен, тако да се могу утврдити положај, дубина и величина једног рудишта. Ово се врши на тај начин нгго се региструје тачно време експлозије, момент када је до апарата стигао први талас и када се зна тачно растојање између места експлозије и тачке где се потреси региструју. Овом методом откривен је током последњих година огроман број богатих рудипгга у различитим деловима света. У Белгиском Конгу, у области Катанге, пронађена су нова лежишта бакроносних минерала а у Сибиру складови мангана. У Геринговон четворогодишњем плану предвиђена је читава серија рударских испитивања немач ких терена помоћу ове сеизмичке методе. Док природни земљотреси сеју пустош и руше читаве области, вештачки земљотреси служе за н"тт' ■'а жење нових бг-г~ та^а

циклопедије , која нам олакшава да на једном месту нађемо све што нас интересуј«, а за чим би иначе морали трагати подзазним књигама, мање познатим и приступним. У последњим двема књигама Павићевићевих „Црногораца" истиче се једна похвална одлика његова — објективност. Иако је сам „слободњак" и пропагатор народног и државног јединства, „бјелаш", те начелни противник „зеленаша" (присталица „независнв" Црнв Горе), ипак с онолико исто пажње и дивљења с колико велича Марка Даковића, с толико исто одушевљене правичности прича на пр. и о Радојици Никчевиђу, не само као одметнику противу аустроугарских окупаторских власти н # го и после као огорченом „зеленашу". ЕВО НАМ. ЗА ОВУ ГОДИНУ. стиже н трећа књига Павићевићевих ..Дрногораца", по броју ХХШ. Горњем прика">у, хоЈи вреди и за ову. може се додати да Је у њој. као обимниЈоЈ (пуних змо страна>. приметно више оних општепознатих, специЈалво не само црногорских. легендарних и ромалтичких. фолклорних и пралноверичких ..прича" (Чован и змаЈа, Ђулево причешће. Утопалац, Звоно. Маћеха и пасторча, у две вариЈанте. и др.) Неке су од њнх удешене и као анегдоте везивањем за познате историске личности (Књаз Никола и грофица встерхази. и др.). Међу праоим црногорским неколике су већ обЈављиване у раннЈим ..Црногорцима" ГДве крштенице. Оде! Мехри беЈ Орашели, Филџан). О некнм опет историским личностима дате су у истој, овоЈ, књизи и контрадикторне прнче. као на пр. о Филгглу Ђурашковићу (стр. 160 и 162) или Лазару Сочици <стр. 124 и 223), што свакако иде на рачун Кази-

валаца.

2. Ишимк

је ишло у рачун да је у Тјгрсксј расуло, заузимаЈу пОЈедине ^окрајнне н потстнчу Грчку да окуднра Малу Азнју. Грцн се исирцавају у Смврку н стану наднратн на Исток. Кемал прикупл>а растурене турске трупе в заустав/ка Грке. Позива народ да се бори за своју незавнсност н народ се томе познву одазнва. После борбе од лве године Кемал успева н прогна Грке из Мале Азвје у Европу. Свршввшн полвтнчко уређење државе, Кемал је говорно да Отоманспа нмпернја са теократском управом н предрасудама прнпада прошлосгнк Она нема ннчега заједннчкога нн са новим добом ин са исвим људнма, стога треба уводитн реформе у свнма гранама и духовнога а соцнјалнога живота. И као што је постепено радно у нзвођењу полнтичкнх рефорама, тако сада радн у кзвођењу овнх других. Он укида мнинстарство за шернјат и ефкаф, н уводи најмодернкје швајцарске закоие, укнда харем и полнгамнју и оспособљава две трећнне раднога становннштва — жоне и девојке — за привређиван>е, изјодначује наставу у целој земљн, уквда арапску азбуку н уводи турску иатниицу, која повећава писменост за 50% у земл>и, усваја иедељу за обавезан дан одмора и Грегоријанск« календар. Уводн породична имена, укида тнтуле н иазиве н потпуно демскратнзује државу н управу у »ој Реформе Кемалове толнко су унеле новога у турски народ да се ои одједном осећао препорођеи н ослобођен од предрасуда а старих штетних обичаја и навкка. У свима грвиама просветнога и привроднога живота осетио се јак напредак. Овај рад Кемелов Томић у својој књнзи излаже постепено и хроиолошки, да се кљига, премда је пуив дата н догађаја, де лако и пријатно читати. Преимућство јв у томе, што је опширан увод зв лу написао бив. професор историје на Царнтредском универзитету г. Супхи Таиријер, садашњл амбвсадор Турске у Буиурешту. Г. Тмрвјер ј« оочео са взлага&ем аслм-

комад. у коме се ставллЈу у лепоЈ боЈн, играв у време док су Турци били господари Београда. Свакако да Је било хероЈски давати комаде сличне садржине под таквим околностима. „Мртви" краљ гаси свеће Педесетих година прошлога века даване су претставе у некадашњоЈ ..ВеликоЈ пнварн", недавно порушеној згради нспод Државног савета. Педесетих година ту Је давала претставе група АтанасиЈа Николића. Једнога вечера претстављена Је ,,Смрт Стефана Дечанског". На краЈу комада дворска свнта доноси на позорннцу мртво тело Де чанског, кога Је играо сам АтанаснЈе Ннколнћ. Око мртвог крал,а окупљена Је његова свнта, а чело главе два ..дворЈавика" су са упаљеним свећама. Једаи из свитв говори дуго слово мртвом краљу, али за то време свеће полагано калљу и истопљени восак пада на лице краљево. Краљ ћути, ћути, па миче обрвама и тихо узвикуЈе: — Измакни се! Измакни, магар че! Али ..дворЈани", некн ђаци, занели се глумцима коЈи држе сло во, и ништа не примећуЈу. НаЈзад, краљ шта Је могао друго, него да се исправи на свом одру и на најтеће залрспашћење целе публике угаси обе свеће, затим се опет пружи и учнни ,,мртав". Женске улоге играли су муги/сарци Оно па птта су нашн храбри Со лунци за време Европског рата били прнморани: да женске улоге играЈу мушкарцн, било Је већ Једном на позорници. Године 1658, одмах после св. Аа

он — ,,не мам ни пола оног респекта за беч ки Бургтеатер нли за ..КомеднЈу француску" у Паризу, коЈи сам имао спрам овог позоришта, на коме нграху покојни Прапорчетовнћ, Пупче. бивши кмет београдски, Јоксић, Панта Бесарнћ, Карамарковић и други. Мн смо то позориште толико обожавали, да смо, не нмаЈући два гроша свакн Дан да платимо улазак за стаЈан»е на галернЈи, прибегли Једном врло очаЈном сретству. Мнлош Ан дреЈевић бно Је наЈбољн цртач ме ђу нама. Он нам Је дакле цртао улазннце. а те су бнле тако вепгта имитација правих улазннца, да нас нн Једном нису ухватили. На тоЈ галериЈи догоднло се за мене нешто врло важно. Ја постадох спнсатељ. Не зпам какав су комад играли. али кад се свршнло. Ја сам дуго, на дивноЈ летњоЈ месечини ходао. размишљаЈућн. зашто не бих могао и Ја так ° нешто да напишем? Као за пакост сутрадан професор исторн. Је говорно Је о жунанима н 0 суд бини Петра ГоЈниковића, коЈа ми св Уинила одмах драматнчна. Од школе до куће моЈ план за драму био Јв готов. увече сам већ почео да нишем и за трн дана била Је го. това драма у пет чинова ..Петар ГоЈниковнћ". р „ Н ,Ј.* ,ал ' п °Р ас тоо"о и до „вствн. позорншта. Протише нас V својв коло. људ„ коЈи су Л , ВМ Ј претставе у ..ВеликоЈ пиварв". П а мене и СтоЈана Новаковића примише чак и у књижевни одбор. МоА ^,° ст " д тк ' ш мог, ° ш т >ам женскв улогв, коЈо саи страшно „раео. Сад саи «гр4о „рв" љубавнике, ВоЈводу Ивипу. рада у „Ствфану Двчанско«★ Као што Је н политетка историЈа иаше земље богата. бало дога ђаЈима или важннм монентнна. тако " историЈа нашег позорншта пу Је покрета, успеха н иожрт^

ЈЛил. Д Ј.

НЕПОЗНАТА ПИСМА ЛАВА ТОЛСТОЈА У Москви су недавно пронађена још непозната писма ЈЈава То.чсто ја. То јб преписка изиеђу н>ега и композитора Тан>ејева, која иде у године 1897—1910. Ова писма важан су докуменат о браку Лава Николајевића, као и о припремаза бегство Толстојево из обителске куКе пред саму смрт. ИЗЛОЖБА ПАОЛА ВЕРОНЕЗА При краЈу 1е вевециЈанока изложба Паола Веронезе. Поред Тннторета и ТицнЈана. ВенециЈа 1е У овоме сликару нашла иаЈс1аЈниЈа израз свог раскошног живота. свога сензуалног сјаја, своЈе страствене лепоте. Паоло Каљарн, назван Веронезе, разбуктао 1е последњн пламен раскошног световног чннквечентн. стичког духа. Сво1ом декооатнвнои уметношћу, пуном венеци!анског с\нца. злата и беле. раскошне женске пути. обогатио Је Дуждеву па* лату н венеци1анске уметничке ломове. створене за опоЈну екстазУ живота. Све богаство митолопле. сва лепота хришћанске легенде. све господство Венецн1е. сва истопиЈа њене блештеће славв оживели су под кистом овога уметннка. коЈн 1е под васкошннм ликом ВенецнЈанке представно Св. Катарину — ..заручницу небеску" и Д®* сто1анствену по{ав\' Матере бож1е V кругу светитеља — витезова к®" 1и се клапл|\- њеноЈ лепоти. — " палати ЂустнниЈани остаће ова платна изложена до 4 ноиембра. ВЕРЕШЧАГИНОВИ ЦРТЕЖИ У Кијеву је пронађено двадесет м шест до сада непознатих ир те ' жа сликара Версличагина. Ки;в*ски музеј руске уметности отку иио јо цргеже од Једне ириваткв оеаб0.