Време, 26. 02. 1940., стр. 1

ПОШТЛИША ПЛАЋЕНА У ГОТОВ.У

^ Метеоролошкн...

ДАИАСх У Београ у: ХлалпггЈе, ввдро са појачашс.м ноћнш! мразом. Остали крајевн: Ново заллађен»е. ЛГраз средином п на северу државе. Слаб снег у северозападнргм крајев;ша. С>-нце нзлазн У 3>еоград>- у 6.23 а залази у 17.20 час. Лннииална гемпература: Варажднн —•17; а чакспиа.ша: Мостар -|-17 стет.

БРОЈ 6499

БЕОГРАД, ПОНБДБЉАК, 26 ФЕБРУАР 1910 ГОДИНА XX

..извешта]и

СУТРА! Пораот прихнсха над Северпом Европом. а попуштан»е иа Средозекиом Мору изазваће спуштаи»е новог хладног ваздуха из Европе у наше крајеве. Мраз иа северној половшш Краљевгтне. Облачност на Западној половитги где може бити мествмичног и слабог снега на источиој дел. облачно и ведро време.

ДИРЕКТОР: МОМИР НИКОЛИЋ

* * * * *

Изасланик г. Рузвепта стигао у Рим Г. САМНЕР ВЕЛС водик даиас разгоаоре са г. Мусолооијом н г. Ћаном У Риму се верује да би г. Рузвелт могао итгак да посредуЈе за мир у Европи

(Од нашег сталног дописника) Рим, 25 фебруара. (Телефонски извештај.) — Вечерас је стигао у Рим специјални изаслаиик Претседника Сједнњених Америчких Држава г. Самнер Велс где је дочекан на свечан начнн. Иако постоји највеће интересовање за овај пут, данашња италијанска штампа још га уопште не бележи. У званичним круговима у Риму г. Самнер Велс се очекује са срдачношћу, али штампа је резервисана и изгледа да ће остати таква све док се не

г. г. Чемберлена и Хитлера који падају баш уочи доласка изасланика г. Рузвелта у Европу. Особито је примећено да ни г. Чемберлен ни г. Хитлер нису били непомирљиви у својим говорима, а исто тако да г. Чемберлен није спомињао у своме говору Аустрију, иако је говорио о обнови Пољске и Чехословачке. Пз тога се закључује да зараћене стране не желе да се покажу у овом моменту непо>гарљивим у нади да бн чисто ннформатнпна интервенција г.

буду могли видети конкретни | Рузвелта могла доцније да дорезултати ове посете. | бије и стваран облнк једног Док се с једне стране исти- | предлога за посредовање и за че да г. Велс има слободне ру-1 мир. М. ПОПОВИЋ ке у погледу прикупљања ин-

формација о прилнкама и проблемима у Европи, са друге

Г. Самнер Велс стране се подвлачи да он неће давати никакве сугестије нити постављати предлоге у престоницама које буде посетио. Римски дипломатски кругови сматрају да Сједињене Америчке Државе желе да заузму дефинитиван став према европ ском рату. У Риму су са интересовањем примљени јучерашњн говори

ПРОГРАМ БОРАВКА Г. ВЕЛСА У РПМУ Рим, 25 фебруара, — Агенција Авас јавља: Г. Самнер Велс у Риму ће се састати прво са грофом Ћаном у понедељак пре подне а по подне са г. Мусолинијем. Увече амерички амбасадор г. Филипс даје банкет у његову част. У уторак г. Самнер Велс састаће се наизменично са амбасадорима Француске, Велнке Британчје и Немачке. Светн Отац Папа примиће га у ау дијенцију. Г. Самнер Велс у среду увече путује за Берлин. САМО ПУТОВАЊЕ У ЦИЉУ ОБАВЕШТАВАЊА Валшнгтон, 25 фебруара. Агенција Авас јавља: У дипломатским круговима сматрају да је циљ говора вође Рајха г. Хитлера уочи доласка г. Самнера Велса у Европу био да се покаже како је Рајх једнако решен да води рат до остварења својих циљева. У круговима блиским миппстарству иностраних послова поново нстичу да г. Самнер Велс нема другог мандата осим опог који му је одредио г. Рузвелт, када је саопштено да ће државни потсекретар путовати у Европу.

Итали|а "ће г. Самнер Велса упознати са сво-им проблемнма, али не"ће чинити предлоге у погледу њиховог решења (Од нашег сталног дописника)

Рим, 25 фебруара. (Телефонски извепгтеј). — У римским поли. тичким круговима се гледа са симлатијама на долазак г. Белса тим више пгго отпочиње своју мисију у ИталиЈи. Ситуација, у којој ее иалази двнас Европв. није нимало лаха, но, каже се, тим ће бити значајнији овај пут америчког дилломате по Европи. Езропа преживл»ује дгнас јед. ну од својих најтежих кризв Данвс се пред Ввропом поставл»а питање: или ивставити овај рат и поћи према хаосу и пропасги, или тражити нове базе за реше. н>е проблема који се све више го. милају. Мисија г. Велса има један једини звдатак а то је: да свкј-пи информације о данашњем стан»у и ап прима сугестије по. Јединих државника, које ће посетити. Данвшн»и сукоб у Европи, подвлачи се у Риму, није избио рв. ди националне нетрпел»ивости, него су његове основе социјално духовног порекла. Стога Амери. ка није могла да остане незаинтересовааа У данашшем сукобу. Симпатије Рнма Римски политички кругови из. Јввљују да дочекују св симтгати. јама изасланикв г. Рузвелта пошто су и до сада са симпатијама дочекивали и помагали сввку и. ницијативу. које Је имала за циљ мирно решење конфликта. Г. Сам нер Велс, каже се даље у Риму, вмаће прилике да се упозна са вталијвнским проблемима. У Риму ће г. Велс моћи да се информише о италијанском ств.

Италија очекује. Ту на првом месту долази задовољење италијан ских захтева у погледу животног просторв. Италијански проблемн Изасланик г. Рузвелтв имаће могућности Да види те проблеме изблнза и оцени ко/шко >е хитно њихово решввање и задовољење. Но, у римским политичким Кру. говима се такође каже да Итали. ја са задовољством прима инициЈативу г. РЈ-звеЈГГв, да се упо. зна са комплексом европских про блема и да ће учинити све са св<}је стрвне да слика, италијан. ских проблема буде што јвснија и потпунија. А.ти, исгго та!«> ос сазнаје, да је Италцј а спремна да даде сам<> инфорзшццје у погледу проблвма који постоје а да не желн да. вати пик а 1зе о>тес т ије за реше. и.е тих проблема нитн желн да прецн:()||га своје нам^ре. У Риму се са пажњом прати пут америчког потсекретара за спољне послове, али се додаје да ии у ком случају тај пут неће имати непосредних реперкуснјв н« европску ситуацију. Ипак се истиче да ће иницијатива г. Рузвелта можда доцније, дати пози. тивне резултате. Г. Велс, каже се, нелази се у погодноЈ ситуаци. ји јер му је омогућен разговор да чуЈе мишљење све три звраћене стране Обавештења ноја оп буде са1с>'пио, моћн ће да посл>-ж« г. Руз. велу за Једну н<*ву инициЈативу, прецизиу и докумен т овану, која ву ц о пробдемима чије рсшења ои л°х.хц да цос.ц-зд каа бааа а а

ввмпуЛлне преговоре н посредован>е за иир. У погладу посете Светои> Оцу Папи, у Риму се за седа не могу добити никакве информације. Предвиђа се да ће г. Велс нап>'. стити Рим у среду, алн се исто тако предвиђе могућност поврат. ка г. Самнер Велсв у Италију по завршетку његове мисије. М. ПОПОВИЋ

Њ. Нр. Вис. Кнешња Ома на мзлаок&алла *млау.и>с уметника у Ла&иљону. Г/ 1фи{еСпе Зу-злрић"

ГОВОР ВОЋЕ И КАНЦЕЛАРА РАЈХА

Претседник мађарске владе ГРДФ ТЕЛЕКИ о духоооом ореоороду Европе оојо к настати оосое рато

Буднмпешта, 25 фебруара. Мађарска Телеграфска Агенција јавља-. Поводом 500-годишњице рођења мађарског краља Матије Корвина, названог »Праведнис регент г. Хорти приредио је синоћ у двору банкет, у својству великог мајстора Корви-

»Садашњн рат већ поставт,а ннз прнвредннх, соцнјалннх и полнтнчкнх проблема, тако да су свн нзгпедн да ће се, по окончању рата, нзвршнтн вепика трансформацнја Европе н да ће се кренутн ка новој ерн. Но, за све то потребно је још дуго времена, нарочнто да та трансформацнја добнје коначан смнсао н облнк. Супротно Деветнаестом веку, којн се борио за матернјална добра,

Двадесети век тражн равнотежу. Свн су нзгледн да се садг рађа нов менталнтет, да сс траже више добра духовне прпроде, па су свн нзгледн и да ће доћн до новог реиесанса, ширег н садржајннјег но оног од пре 500 годнна.а Гроф Телеки је на крају сво га говора одао признање регенту г. Хортиу, који је обновио н увећао Мађарсг.у.

„РЕШЕН СДМ ДД СЕ БОРНМ ДО КРДЈД" — рекао је г. Хитлер у говору на прос лави у Минхену Г. Хитлер је подвукао да је Трећи Рајх у повољном положају пошто су Италија, Запан и Русија неутралне и у пријатељству са Немачком

Мннхен, 25 фебруара. — ДНБ јавља: Г. Хитлер вођа и канцелар Рајха одржао је синоћ у Минхену говор поводом прославе двадесетогодишњице оснивања национал - социјалистичне стран ке. Г. Хитлер је говорио са истог оног места са кога је пре 20 годнна говорио својии првим прн сталицама. Гаулајтер г. Вагнер претходно је поздравио старе другове који су пре 20 година, обучени у сиве ратничке униформе дошли са Западног фронта. Изразио је затим радост што сви виде како се г. Хитлер налази »у добром здрављу и како је задовољанс међу својим старим дру говнма. После тога узео је реч г. Хитлер. У почетку свога говора г. Хитлер је потсетио на само оснивање странке, постављајући питање колико има политичара

Сједињене Државе неће бити увучене у рат

Г. Телекн новог реда. Присуствовали су претседник владе гроф Телеки са члановима владе, затнм многи научници и уметници. Претседниг. владе гроф Телеки, који је и сам научник, у одржаном говору изложио је начела владавине Матије Корвина, рекавши да је захваљујући томе владару Мађарска постала један од главних фактора покрета Ренесансе. »Европскн народи, рекао је гроф Телеки, н сада желе да овлада начело морала, сарадае и хуманосТн, као н општег стишавања.

— сматра Њујорк, 25 фебруара. Агезција Рајтер јавља: Амбасадор Сједнњеннх Аме ричкнх Држава у Лондону г. Кенедн отпутовао је прекоокеанским паробродом „Манхатан" за Лондон. Новннари су поставили г. Кенедиу питање да јш он сма тра да ће Сједињене Америч ке Државе остати ззван ратног сукоба. На то питање г. Кезеди је одговорио: ,Ла шјслим да је то ван сва ког пнтања." АМЕРИЧКА ЕСКАДРА У ШПАНСКИМ ВОДАМА Мадрнд, 25 фебруара. ДНБ јавља: Под командом једног контраадмирала стигла је у Кадис америчка крстарица .,Трелом" са разарачима ,Дикер«оц" а „Херберт", ј

г. Кенеди Амерички бродови стиглз су из Лагоса у Португалијп. У Кадзсу ће се задржатз 10 данаРУЗВЕЛТ ПРИМИО ПРЕТСЕДНИКА ПАНАМЕ Ваншнгтон, 25 фебруара. Агезција Стефани јавља: Претседник г. Рузвелт прпмио је данас на разарачу „Тускалоза" претседника панамске републзке.

БЕЛГИЈА ПОЈАЧАВА НАРОДНУ ОДБРАНУ Брисел, 25 фебруара. Белгијска телеграфска агезција 1авл>а: Креднти који су до сад одобренц за појачаље државне одбране 01 за нарочите мере за заштнту неутралностп Бе.тгнје изиос« 7.813.572.231 франака.

Г. Хнтлер у демократсним земљама, којн би моглн да и после 20 година говоре својнм првим присталицама. Внлсонове тачке »Оно, што ме је нагнало да дођем на ово место на коме се сада налазим, рекао је г. Хитлер, је протест моје воље као војника против једног периода, којн је несумњнво био понижавајуђн у највеђем степену за Немачку.с Изложивши злочин, који је тада учињен против Немачке, г. Хитлер је потсетио на 14 Вил сонових тачака снлом наметнутих Немачкој. »Ннсу наС тада победнлн, рвкао је г. Хнтлер, но немачки иарод је био нзнгран у својој ве. ри и повереау, у могуђност но■ог поредка у свету«. Г. Хитлер затим излаже последнце тог изигравања немачког народа од стране Енглеске и Француске. »Но, то су само оне спољне ствари биле у то време сломљене у Немачкој, јер Немац, као човек, није био сломљен. Немац је извршно једно јединствено дело у историји, дајуђи отпор против 26 држава, које су га могле победити једино преваром. »Тада ми је јасно било, наставио је г. Хитлер, да је ндеју Рајха требало узети из руку н>еннх ранијих претставника и поверити је самом немачком народу. Имала је да дође народна држава. А та народна држава прокламоваиа је у овој истој двораии вре 20 годнн*.

Кад смо дошли на власт нисмо желелн да се поново наоружамо, ал и смо видели да се некадашње ратннчке државе поново спремају да нас нападну. И ја сам онда лнчно почео да наоружавам Немачку у опсегу непознатом до сада у историјн Немачне«. Г. Хитлер затим набраја постигнуте резултате под управом национал - социјалнзма, додајуђн да је извршено дело обнове несумњиво гиганских сразмера коме у свету уопште нема равна. Г. Хитлер о својнм противницима Осврђуђи се на своје противнике, г. Хитлер је изјавно да је он увек имао тај малер да се бори против нулитета, како у самој земљи тако и у погледу нностравства. »Ето таквн људи, наставио је г. Хитлер, владају највеђнм делом земљине кугле. Они нису способни ни да се против незапослености у својој земљн боре. И сад ето ти престарелн нулитети говоре о обнови ЕВропе. То ме сеђа на старе демократе старе Немачке, који су такође непрестано говорили о обнови своје земље. Међутим, до обновв Немачке је дошло, али је она лзаршена 5ез н>нх. Доћи ђе и до обнове света алн опет без тих људн. Борба, коју сам морао да поведем, у стварн је борба против духа начела оних манифеста срочених у Версаљском уговору о мнру. Данас се опет налазимо пред тим нстим духом. Г. Чемберлен се појављује у тренутку када обе Индије и цела Арабнја протестују протнв њега. Г. Чемберлен нзјављује Да му је дужност да се снлом одупре покушајима Немачке да домннира светом. Овакве (Јптте фразе могу да импреснрају свакн друтн народ сем немачког. Истнна, такве опште фразе 1918 годнне нмпреснонирале су тадашњи немачкн живаљ, алн нк у ком случају не садашњу Немачку. Мн смо још одмах усталн протнв схватања по коме бн се свет делно на две групе држава: на једне хоје имају све н на друге које немају нншта. „Снле које нмају све н оне које немају ннпгга" сАли та капнталнстнчко - плутократска концепцнја ђе нај« зад ишчезнутн, наставно је г. Хитлер. Госопд није створнз свет само за Енглезе. Господ ннје рекао да само некн народи нмају све и да могу да господаре над трн четвртине авета, док д °Уги умиру од глади. Овахо стање стварн било је могуђе са« мо због тога што су нзвесни народн бнли слаби, али та је сла* бост преброђена н сада народи јавно истичу своја тражења. сНемачка тражења, рекао је г. Хнтлер, била су не може внше скромнија. Садржавала су нспр" ва само безбедност немачког жк вотног простора. Немачки народ никада неђе дозволи да му са животни простор хрњн. Немачкч народ неђе се уплашити ннкаквих претњн ннти било каквих политичкнх комбинацнја које бн ншле против његове државе. Друго, Немачка је тражиЛв вра ђање својих колонија, то јест веђ немачког поседа, који јој је светсха плутократија отргнула мада од тога нн сами народи те плутократије ннсу нмалн никакве хорнсти. Наша тражења била су исто та хо схромна у погледу на односе са Енглеском и Француском, алн прн свем том наши стари протнвницн из светсхог рата поново су се хао такви појавилн, па ;е с тога немачки војннк одмах изншао пред њнх. И то онвј немачкн војннк којн је потпуио спремљен и потпуно обучен, којк је свестан своје дужности пре ма своме Вароду. Ја сам авету скренуо пажњу да се причувају оваквих наших војника. Нихада им ннсам хрио то да сам непохолебљиво решен да Немачху у потпуности ослободии, иа ј« јасно да ив оии