Време, 01. 03. 1940., стр. 13

Петак, 1 март 1940

ђРЕМ*

СТР&НА 15

КОАШЦЈРДЧДР КЛСИНА

ДЛНАС у 3, 5. 7.10 ■ в.ЗО — \ 2. 4. в. 8 ■ 10 СВЕЧЛНЛ ПРЕМИЈЕРЛ вв .1вке францлск« соан)а.тиолуб&»нв др&ме. која вврно прикалујв вкткмш жикгг париског крвдграЛа Блудн а з о р а (1-е Јоиг ае 16уе) ..Ерос" фк.тм скровог реа .11тзмч и необичног заплета. о борби лва човвкж за жев>- ко;и Је волно сваки ва авој вжчкн. У глав. у.тошла Жан Габен Жаклин Лооан ЖИЛ ВЕРИ. АРЛЕТИ

ДАНАС у 3, в. 7.10 и в.ЗО гравдноз. на Парамувт премиЈерв нз романтнчннх лана прошлог столвћа када о>- царова.1е ввлнке пуотоловввв н ввобнчвв .%уб*ва ЗАЈБУБЈБЕНА БЕШТИЈА (ВРОДОЛОМ) Ремек^дато о Јвдвом ввглвоком арн. стократн ко]и Је по лану вно сентнмепталан љуваввнк н ведостнжнн кавалер а по ноћн овеснн разврвткнк, крвожелнн %-внаа, свн. реп гуовр н првво ч>'довнпгге у њудском овлнку. У павннм улогв. ма чл-вевв креатор карактемгпх улогв ЧАРЛС ЛАЈТОН ■ вова зввздв фнлмског невв днвна в заводлнва МОРИН О' ХАРА

ДАНСИНГ ресторан »КАСИНАс од 13 часв артаспгчкн програи.

КОЛОСЕУт

ВЕЧЕРАС у 9 30 час. прншује ЏЕМС КЕГНИ-ЈА. РОЗМАРП ЛАНЕ н ХАНФРИ БОГАРТА у највећој Варнер Брос шлагер ПРЕМИЈЕРИ Херојска навалнада (ТНЕ ОК1АНОМА КШ) ЏЕМС КЕГНИ у својоЈ нвјбољој улоЗн. ол>тпевнће васМатнмо нвбавнте кврте у претпродајн- — Меотв нумерно&наЗа лневне претставе у 3. 5 а 7 КЗЋА СТРАВЕ II УЖАСА

1.1ТЧ-МЈ

ДОН>А САЛА Данас у 3, 5, 7 и 9.30 ПРЕМИЈЕРА сатнрнчне комеднје о сјају н сутону мађарскнх

велепоседннка

ТИ СДМО ПУШИ ЛДДДЊИ! (Те свак р1о&1ј, 1_а0&пуј!) према истонменом позорншном комаду од КАЈТМАНА ЧАТО-А У гл. ул. Калман Рожахеђн, Ида Туран, Имре Радан н Пнрошка Басарн.

ГОРН.А САЛА — у 3.15, 5.15, 7.20 н 9.20 КОРИН ЛИШЕР СИМОНА СИМОН

Дворац судбине

ггвтгжп

У а. 4, 7 10. »30 — ПРЕМИЈЕР<А иајл«сппе иађарскв осврвтс. -г,-ив. ког дела славног мађарског леснижи Влександра Петефија Петрови^а које Је на паш језнк пр«ео I ЗМАЈ ЈОВА 10ВВН06ИЋ ВИТЕЗ ЗАНОШ [апо$ УИег Музихж: КАЧОХ ПОНГРАЦ Гл&вне улоге играЈу праапн пештжнске опсре н лроме ДР ПОЛО ИМРЕ, ДАЈКА А1АРГИТ. КИШ ФЕРЕНЦ. ЧОРТОШ ЂУЛА, ГОЗОН ЂУЛА Осим тога ВР.НЧАЊЕ МИКЕ МНША Н \-1 НОВИЈН ЖЗПРНДЛ Цене кеста: 8. 10. 12, 15 дин. У 3 сата саио 8 и 10 лина .ра

Гј :р!а Н \т

шшншм ТЕРАЗИЈЕ 11 I Почетак претстава у 5. 5, 7, | ■ 9.90. — Додатвк: наЈновиЈи журиал. — Места ■у»«ер* с ана

Данас грандиозна премијера

ОКЕАН У ПЛАМЕНУ ХИМНА ПО?КРТВОВАЊА И ДРУГАРСТВА. ВЕЛИКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ФИЛМ НАШЕГ ВРЕМЕНА

НАЈУЗБУДЛјИВИЈН филм ко ЈИ ЈЕ ИКАДА СТВОРЕН. ГИГАНТСКЕ II ЈЕЗИВЕ БОРБЕ ПОД МОРЕМ ЗА ПЕТРОЛЕЈ, »ТЕКУЋЕ ЗЛАТО«

035ЕРТ1 Упазггнте, да вноскоп ..ВАЛКАН" приказуЈе само ввЈбоље фнлмовв, уввк дупле. програме. нма наЈсавр шепЈу впаратуру. наЈефвкасинЈу вентнлацнзу а поред тога наЈннже цеав у Беогрвду 3.—, 6 — в в.— д..

1) НаЈпопуларннЈв отаровв платна брзих акцвЈа в снежне радње

у филму пакленог темпа.

Д А I Н А АМАЗОНЕ"

Филм ванрелно напетнк сцена. Јгзбудл,ивог салржаЈа и хиладу изненађења! гвозденнх живвца чнЈн Је живо* взвргнут вепрестаним опасност вма.

КЛЕРК ГЕБЛ. МНРНА ЛОЈ. ЛЕО КАРИЛО Филм о људима

2) Крнминалнн фнлм по позоришном комаду Милер-Пузике »Дело везнанпас „ДАМА У СИВОМ" (ВК овдиЕ 0ДМЕ> ХЕРМАН СПИЛМАНС. ТРУДЕ МАРЛЕН — Це град говори 0 под*уклоЈ борбв коЈом управљ_ Дама V сивом! Ко је познвЈе? Ко Ју Је ввдео? Она борава у гралу! ПолициЈа тражн тајну. коЈа окружуЈе елеганту силуету »Даме у сивомс- Шерлок Холмс ће дв открије ту таЈиу - --

ВРЕНЕзаба/тић

ПЕТДК, 1 МАРТ 1940

НОВ РОМАН ВРЕМЕНА

Аич/парџи Мимл

Прохујало као вихор

11 Елен прнђе камнну, нзвадн своје бројаннце нЗ малог сандучета на камнну, када Мамн упаде енергнчНО: — Мнснс Елен, прво вечервтн, па онда се молнтн. — Хвала, Мамн, ннсам гпадна. — Сама ћу вам све приправитн, па онда једнте. Мами набра чело од љутине н оде брзо у кујну. — Порк, чу се њен глас. Порк, кажн куварнцн да потстакне ватру, мнсис Елен је ту. И дог. је шкрипао пбд под њеним ногама, настављала је монолог, зачет много раннје, све гласннје, да се чак у трпезарнјн могло јасно чутн: — Ја кажем одавно да нема ннкаква смисла ни цнља брннутн се толнко за тај белн олош, те лењнвце н најнеблагодарннје бадаваџије. Мнснс Елен не сме да се упропашћује за те људе. Ималн би онн, да нешто уошпте вреде, црнце да нх дворе. Ја сам казал с... Глас јој ншчезну. Имала је она свој начин да својнм белим господарнма саопшти своје мишљење и своје становнште. Знала је она да је испод њиховог достојанства да слушају црнце, па је умела овако да нскаже све, нздалека. Порк дође са тањнром н прнбором н сервнјетом. За њим мало црнче. Једном руком журно је закопчавао своје белн капутнћ а у дру го1 носно махалицу, на бамбусовом штапнћу, начињену од нсецг.аннх на дуге резанце новнна против мува. Еден је имала ту напраау, елегантну, од паунова перја, алн је употребљавала само у нарочнтим прилнкама. И то обично врло тешко, јер су се противили и Порк и Мами и куварица: за њих, паунова пера значила су несрећу. Елен седе на столицу коЈУ јој је Џералд припремио. Одмах четворогласно поче жагор. — Мама, на мојој балској откинула се чипка, а сутра Ђу њу, хоћеш ми ушнти? — Мама, Скарлетина нова хаљина је лепша од моје, ја у »розас нзгледам као страшило. Да обучем њену зелену, а она моју? — Маме, могу ли сутра остати и на балу, тринаеста- ми је већ. — Миснс, О' Хара, чујте, невероватно — пст, девојке, ућутите — Кед Калверт био у Атланти и гаже — та хоћете ли заћутатн — н каже, свн су, вели, тамо сил-

но узбуђени н само о рату говоре. А у Чарлстону веле: нећемо више сноеити Јенки1е. Елен се уморно смешкала на сву ту збрку н прво се обрати мужу, како је и ред. —- Ако то мисле честитн људи нз Чарлстона, свакако имају н право. Она је сматрала, поред Саванаха, једино још Чарлстон за место у коме живе паметни и отменн. — Не, Карин| Идуће године можеш остати и на балу н носнтн се као велика. А онда ћеш се науживати. Немој ми правитн ту лице, знаш, ти можеш остати на забавн у врту, па и на вечери, али на бал ое може тек у четрнаестој. — Дај ми твоју хаљину, Скарлет. Ушнћу тн чипку после молитве. — Свелен, не допада мн се твој тон. Ружичаста хаљина ти је дивна и добро пристаје твојој бојн коже, као н Скарлетина њеној. А можеш сутра узетн моју огрлицу. Иза маминих леђа Свелен се искези на Скарлету, воја је ту огрлицу мислила да аа сутра носи. Скарлет се исплази на њу. Ћушнла бн је, да није ту Елен, ннје могла да подноси ћ>ену саможнвост и вечито кукање. — Испричај ми још о томе из Чарлстона, пгга вели Калверт, рече она ЏералДУ- Скарлет је знала да јој се матн не заннма ни политиком нн ратом. То је за људе — сматрала је мама — даме не треба да се тиме интересују. Али Џералд је радо излагао те стварн, а Елен се увек труднла да му учини по воље. Док је Џералд избацивао своје новости, Мами је постављала пред своју господарицу јело, гурнула црнче да одмах отпочне свој посао иза леђа Елениних, па стала и пратида свакн залогај. Скарлет виде да Елен од умора не зна ни шта приноси устима, једино је строго лице дадиљино силило да непгго једе. Када се чинија испразнила а Џералд одржао своје предавање о гадном Јенкију, али га још никако није завршавао, устаде Елен. — Хоћемо л и молитву? утшта он. — Да, доцкан је већ — однста, гле, десет часова. Карин треба ввћ одавна да је у кревету. Молим лампу, Порк, и мој молитвеник, Мами. Ова шану црнчету да се склони и одиесе јело, поче тражити молитвеник, већ раскупусану књигу. Порк се пропе на прсте, дохвати

лампу и пусги је ниско над сто. Елен се дотера н удеси хаљине, стави отворени молитвеник преда се на сто, клече н склопи руке. Џералд клвче поред ње. Скарлет и Свелен заузеше своја уобичајена места, скупив испод колена своје шнроке сукње као јастучад на тврдом поду. Карин клече, као и увек, пред столицу, наслони главу на склопљене руке, таг.о би редовно заспала прн молитви. Црнцн дошушташе тнхо н клекоше крај врата. Мами је тешко стењала док се спупггала, Порк стајао усправан као мотка. Црне очи сијаху се у очекнвању: молнтва у друштву са господарима била је за њих догађај дана. Нису много разумевали слнковитн језик ни изреке, али су нх примали усрдно, љуљајући ритмнчки своја тела уз »Господи, помилуј 1» Елен склопн очи и поче молнтву, а глас јој се дизао и спупггао као успаванка. Главе се ниско спустнше када очита молитву ' за здравл>е и срећу дома, породице и црнаца. Када заврши молитву и за умрле сннчиће, па и за »све сироте душе у паклус — узе бројанице и отпоче литаније. Као тихи поветарац долажаху одговарања: »Света Марија, Мајко Божја, моли се о нас грешних, сада и у часу смрти наше. Амин 1с Упркос болу у срцу и уздражаваннх суза дубокн мнр се разлн у Скарлетиној душн, као и увек у овај час. Разочарење данашње, страх од сутрашњег дана полако су се изгубили. Нн1в јој то олакшање дошло од узднзања срца Богу, религија је за њу била само служба уснама. Волела 1е лнце своје матере, просветљено, узднгнуто престолу Божјем, свецима н анћелима око Н>ега, како моле за благослов за људе које воли. Када се Елен молила за њу, небо је морало услишати — у то је Скарлет била убеђена. Елен је завршила, а Џералд, који ниг.ада није успевао да нађе своје бројанице, кришом је одбројавао на прстима своје молитве. Скарлет није могла уздржати своје мисли које су блудиле. Знала је добро да сада вчља да испита своју савест. Елен ју је научила да брижљиво испнта своју савест на завршетку свакога дана, да при зна своје многобројне грешке, да се моли Богу за опроштај и за снагу да не падне поново у грешке. А

Скарлет је сада нсшггнвала своје срце. Спустнла је лице на своје склопљене руке, да је матн не бн вндела, а мнсли јој жалосно однетеше Ашлију. Како се само могао одлучнтн да се ожени Меланнјом, г.ада је стварно волео њу, Скарлет? И када је знао, а знао је, колико га она волн? Како је могао тако да јој сломије срце? Одједном, као каква зрач на комета, снну јој мисао. Боже мој, па Ашли и не слути да га она воли! Тако изненада дође мисао, да се од страха скоро укочнла н једва дисала. Па онда, мисли јуре даље. — А отг.уда н да зна? Понашала сам се тако каћиперски н дамскн према њему н тако сам изигравала пред њим „Не дирај ме", да 1в свакако мнслно да ми до њега није стало, да га једнно сматрам за пријатеља. Наравно, зато ннпгга није нн казао! Сматра своју љубав безнадежном па зато... Мисао се журно враћала у оне дане, када је примећивала како је чудно гледа, када су му сиве очи, иначе таг.о веште да снрнју праву мисао, отварале ~ву муку и очајање душе — Мисли да сам заљубљена у Брента, Стјуарта илн Кеда, отуд је разочаран. Па кад не може да има мене, сигурно мисли, да -онда може за вољу своје породице да се оженн и Меланнјом. А када бн знао да га волим... Нагла јој н узбудљнва природа часком пређе нз најдубље утученостн у блажено узбуђење. То је, дакле, бнло објашњење за Ашлијево ћутање, за његово чудно понашање. Ннје знао! Сујета јој појача ту мисао. Мисао постала извесношћу. Када би само знао да га воли. похитао би он већ њој. Вал»а само да... — Ох, ја, луда! Како да мн то тек сада падне на памет. Морам непгго измислити да га обавестим. Неће се сигурно њоме оженнти када сазна да га волим. А како би и могао? Трже се кЗда примети да је Џералд престао са молитвом, а да је мати лосматра. Ужурбано почв своје молитве. механички нх произноснла. али тако узбуђеним гласом, да је Мами раширила очи н са стране је пажљиво гледала. Када је завршила и т.ада Свелен и Карин почеше своје молитве, мисди јој одјурише опет за новом надом. Није било Т °ш ка ' сно1 Често се у провинцијн дешавала одвођења, баш када је претстојало венча-

ње. А Ашлијева верндба ннје још била објављена. О, да, нма довољно времена! Ако Ашлнја за Меланнју не везује љубав, него неко старо обећање, зашто не би било могуће да узме реч и да се њоме. Скарлетом, ожени? Учинно бн то насигурно, само када би знао да га волн. Мора га обавестнти како било I Измнслнће она већ како! А онда... Скарлет се трже нагло нз сањарија. Ннје одговарале на време и мати је гледала прекорно. Када је опет ушла у ток молитве, брзо отворн очи и погледа по соби. Лнца г.оја клече, блага светлост лампе, сенка и тама около. по којој су се савијале црначке прнлнке, па и добро познатн предмети, које је још пре једног часа тако мрзела, — све се пролешпадо. Тај тренутак, ту слнку неће никада заборавити. Послушно је одговарала: »Моли се за нас!с Вечерас је све то било необично лепо, као никада до сада. Срце јој се захвално узднзало Богу, што је нашла стазу — из јада н несреће у Ашлијев загрљај. Када се завршн последње »Амннс, свн се дигоше на нешто уг.очене ноге, Тнна и Роза заједнички помогоше да се Мами дигне. Порк припали дуги упаљач на лампн н изиђе у предворје. Ту је бно стари, тешки орман од ораховине, сувише гломазан за трпезарију, а на њему внше лампн и дуг ннз фењера са свећама. Порк упали једну ламсгу и три фењера и достојанствено, као краљевски коморннк, светлео је пред њнма, свеће внсоко узднгнуте над главом. За њим Елен, под руку са Џералдом, а онда девојке, свака са фењером. Сг.арлет оде у своју собу и потражи балску хаљину у мрачном зидном орману. Узе 1е н тнхо пође. Врата на спаваћој соби њених родитеља беху отшкринута и пре но што је могла покуцати. чу тнхн али строги глас Еленин: »Мистер О' Хара, мораш отпустити Јонаса Уилкерзона!с Џералд ускнпе. — А откуда да набавим новог надзорника, да ме не краде и не вара? — Он мора оцмах бнтн отпуштен, сутра изјутра. велики Сам је згодан, може он надзнривати, док не набавиш новога! — Ах, таг.о! Сад разумем. Значи, Јонас је тај ко1И . .. (Наставиће се)

СШЕЕО Данас у 2.30, 6 и 9.30 час. Монументалан дуцди програм: — I По чуввном роману славног генија Ф. ДОСТОЈЕВСКОГ реалнзован је снаж^н психопошко-социјалан филм о сукобу двеју страстн човекових: љубави према хенв н страстн за коцком. Страст за коцком побеђује, савест се будн и као казна и спас униженог човека долазн смрт под точковима локомотнве којн окајава грехове лакоумне младости. КОЦКАР Гл. улоге: ВИВИАН РОМАНС — ПЈЕР БЛАНШАР. П ВАРНЕР БАКСТЕР н ЏИН ЛАНГ у супер-филму из дивне и непроходне џунгле, где свака сцена претставља врхунац узбуђења, лепоте н егзоткке КРИК ЏУНГЛЕ

^ МАЛА САЛА — Велики дупли програм. Снажан францускн филм по роману Клод Фарера члана француске академнје ;и ЈБУДИ - Хари Бор »1Е5 НОММЕ5 ИОЦУЕАиХ« ОГОДИШЊИ КАРУЗОс БОБИ БРЕН најмањи тенор вића Вас у филму — »ОЧЕВА ПЕСМА« —

ОД 1 МАРТА ) Олга Јанчевска ва радео Пе -ачнла пева вече V репивнранои ресторану ЛАНИНАЦ" АЛКАНСКА УЛ. БР. 12 ЈША („ЦРНА РЈЖА") руски оркестар под >пра1нће Саринова. пеаају омн. певачн Сашета Бубушкнн, анов и Зворовскп. Ск>тз отпувлвке. За посету иолн ресторатвр АНТОН ЗАИЧ. М19 1-1

О Н К У I* С АДУ ПДЕЈНЕ СКИДЕ ЗА НОВУ ЗГРАДУ БОЛНПЦЕ ШЧКОГ ФОНДА ЗА ДРЖАВНО САОБРАЋАЈНО ОСОББЕ. КОЈА СЕ Н.МА ПОДПЋИ У БЕОГРАДУ НА »ПАШИНОМ БРДУс нтрална управа хуманитарннх фовдова за држанно саобраобл»е раслисује Јевни оишти југословенски конкурс за изејне скице за нову зграду болннце Болесничког фонда за • саобраћајно особље-аво на суделовање имеју сви архитектн. држа&љани КраЈугославнје .ењивачкн суд саставллј>-: претсеонкк: г- И. Јанковнћ. чнк Главног >ттравног одбора Болесннчког фонда за драобраћајно о.собл»е; члановн: архвтект г- др- Леко. профнтета; архнтект г- В. Владнсавл.евнћ. делегат Београаске рске коморе; архнтект г- др- Б- Макснмовнћ. прсфесор техннчке школе; архитевсг г- Б- Којнћ, доцент Уннверзнхнтект г- Ђ- Шунца. техначки саветник Градског поглевар•жењер г. М. Вујовнћ. директор Техннчх« днрекције Грздмаварства; г- др- Б- Константннознћ. директор Централног ■ког зввода у Бесграду; г- др- Д- Калановнћ. лтгравник жее болннце на Дедвњу; заменицн: г- Рудолф Михелић. управннк Болесннчког фонда; архнтект г- М. Радовановнћ. Универзнтета делегат Београдске ннжењероке коморе; ин-. П Вуковић. шеф отсека Генерелне дирекције државннх ша; г- др- инж- Ј Грамповчан. потпретседник Главног уодбора Болесничког фонда; г- др. М Васнћ. шеф хнрурељења железничке болнице на Дедињу; г- М- Схефановнћ. Ј-правник Болесчцчког фонда Београд—Ј>т; г- М Ђорђетасни управн!гк Болесничког фонда Новн Сад; ннж- г- А. вашн саветник Министарства саобраћаја; извествлац: г г. Д Манојловнћ. вшии саветнвк Геиералне дарекцнје пс желегн;шачтокупан износ свнх награда одређен Је сумом од 100 000 к предаЈе радова 30 алрнл 1940 године. лови и програм конкурса могу се добнтн сввкога радног канцеларији Централне управе хуманитарннх фондова за лјно особље. палата Мннистарства оаобраћаја Ш спрат а) у Београду » канциларије Централне управе хуманитарних фондова за ајно оеобље ЦУбр 588/46- 596 1-3 <а 31 — Штампарија, редакцнја и адмнннстраднја .-рааство 54 днн. — Рукопнси се не враћају.