Време

?АНА 4

ВРЕМЕ

Уторак, 21 мај 1€ ")

РАЗБО! ОДНОСА ИЗМЕЂУ САВЕ 5НИКА И ИТАЛИјЕ „Италија остаје верна својој великој судбини" изјабио је граф Ћано на збору у Милану У Риму се види да Је између Велике БританиЈе и Италије већ дошло до првих додира за преговоре око решења италијанских захтева

СЈЕДИНзЕНЕ ДРМЧАВЕ И СУКОБ У ЕВРОПИ

Граф Ћано Мнлано, 20 маја. — Агенција Стефанн јавља: Мнннстар иностраних послова граф Ћано, долазећи из Кремоне где је отворио једну тамошњу изложбу, стигао је аутом у Милано. Графу Ћану прнређене су срдачне манифестације, у којима је клицано Дучеу. Пред огромном масом црних кошуља и народа граф Ћано је одржао говор у коме је рекао следеће: „Ова свечаност која се одр« жава у име Дучеа (клицање Дучеу), показује сав свој значај и сву своју важност које нико не може да превиди. Ова свечаност се одржава усред изузетно велнкнх догађаја, којн се из часа у час развијају, а у којима се радн о судбини Европе н света. „Италијански варод спремав је ва вове задатке" „Миланскн фашнстн су бодри и необнчно осетл>иви на своје старе другове н славке подвиге. а исто тако су поносни и на своје млађе другове, јер је све то доказ подвнга које је Италнја извршила како у својој револуцијн тако и у подвизима у Етиопнји и победама у Шпанији. Италнја се дакле не може, нити се је отстрањнвала од догађаја у Европи, у којој Рим има да ка-

же н рећи ће своју реч. (Одобравање). „У том духу преданостн и пуне вере нталнјански народ је спреман на нове задатке на које ће бнтн позван. ..Каквн су тн задацн н те дужностн ви то такође знате нсто као н ја. Оне су диктоване народном одбраном, нашнм правнма суверене државе, правнма које имамо како на копну, тако и на мору н у ваздуху, днктоване су нужношћу стварностн н најзад нашим аспирацнјама, које су сасвнм прнродне, јер су правнчне и неопходне жнвоту наше земље, диктоване су вол>ом да се престнж Италнје високо одржн, престнж једне велнке радннчке, ратничке н фашнстнчке снле, која је намерна да остане верна својкм обавезама, н верна оним обавезама којо су везана за њену велику судбине. (Живо клнцање Дучеу) Дуче ће одлучвтв „Уверен сам да ннко од вас не мие.тн да бн ја сада могао рећи нешто друго. Када то буде било одлучено, дневна заповест бнће нам дата од Дучеа. (Одобравање). Та заповест доћи ће од онога, који је наш једнни вођ н у мнру и у рату, доћн ће од чо&ека, чнје име већ 20 годнна је везано за борбу н за освајања, чије је име постало синоним снгурностн, победе н славе. „Ако ту заповест буде дао у Милану, том племенитом н смелом граду, цео фапшстнчки Мнлано скочиће на своје ноге н јога једном ће затражнти да буде претходннца, па ће на тај начнн, као што је то увек делнма показивао, доказатн да је спреман како у војничком погледу, тако нсто и нарочито спреман срцем." Говор графа Ћана присутни су дуго поздравлн акламирајући Дучеа.

У Риму се подвлачи да је настало смирење (Од нашег сталног дописника)

Рнм, 20 маја. (Телефонски извештвј). — Послв две недел»е иервозе н очекиваља да н Ит а лнја изиђе нз свога незараћеног става, данас је поиово у нталнјаиској престоннцн овладало умнрење и повратно се оптнмизам. У последње време много сегов орило о нта лнјанској нннцнјатнвн. Извесна штампа већ је почела ла говори и о сферама у којима Италија тели да се креће. У моменту вад се мислило да се стоји непосредно пред одлугом, дошло је до извесног смирен.8. Однос са савезннцима Односи Италгае са савезннцима су се нагло погоршавали, а кулминација је постигнута са рефератом г.оји је поднео Пјетромарки Мусолинију. Штампа и улица јавно и врло оштро демонстрирале су против блокаде. Затим је цела кампања мало попусткла. Енглеска је, изгледа своју контролну политику на Средоземиом Мору смањнла. Већ неколико дана долазе вести о слободном пролазу итали] анских бродова кроз Гибралтар. Дакле, блокада Италије у пракси не би требало више да постоји. Потврда таквог стања дошла је тат.ође и од италијанске стране. Говор графа Ћава Граф Ћано је говорио у Ми* лану поводом годишњице потписнвања »челичног пактас између Итали^е и Немачие. Јавност је могла очекивати много оштрији и ратоборнији тон од онога који је употребл»ен. Пре неки дан било је истакнуто да Италија треба сад да реши питање својих нациокалиих тежњи, или ће оно за увек остати затворено. Говор графа Ћана оставио је у Рнму утнсак да су врат« јст отворена. У ствари говор ивје изменио иихпта у ситуадијн. Својим говором италијански встар нвостраднх посдсге

ннје ни смањио ни повећао затегнутост, али већ сама чињеница да није ништа измењено и да затегнутост није повећана, у данашњем моменту значи врло много. Пред нталвјанско-бри тавске преговоре У рнмскнм политнчким кру• говима се тврдн, истина доста увијено, да већ постоје првн коитакти нзмеђу Италнје и Велнке Брнтаније за гпеговоре. Али најпре је потребно припремити терен, и у том правцу, како изгледа, управљају се обострани напори. Нао што је познато, у Риму се, поред енглеског амбасадора сер Перси Лорена, налази и г. Плајфер, шеф енглеске трговинске мисије за преговоре с Италијом. Италијанска штампа са своје стране, такође коментарнше говор графа Ћана, иако у доста опрезном тону. Г. Вирђинио Гајда у »Ђорнале д' Италијас калче да Италија није желела рат и да је тежила да га спречи или ограничи. Италија је за сарадњу и обнављање духа солидарности н правде. Сад кад је дошло до рата, пред свима нацнјама поставља се питање њихове судбине у сутрашњој Европи. Италија не може да буде отсутна, Италије<* поставља питање својих аспирација, својих потреба и својих права. Римска »Трибунас исто тако коментарише милански говор графа Ћана и формулише италијанске захтеве овако: На првом месту је потребно да се брани право суверене италијанске дртаве. Та сувереност даигс није потпуна, као што се показало за време санкцнја, а н сада, приликом савезничке блокаде против Немачке. На економском пољу Италија наилази на велике тешкоће у снабдевању намирницама зо свакидашње живот. На друго место долази потреба да се остваре иг&одансл« надионал-

не аспирације. Те аспирације оснивају се на економском, географском и демографском положају Италије. Трећа потреба, која допуњује прве две, састоји се у високом одоткању престижа Италије као велике силе. Мир у Средоземном Мору Сви ови коментарн, као н утнсцн који се добнјају у полнтичким круговнма дају врло много осиова надн да ће Средоземио Море остатн по страии и мнрно. Особита пажв>а посвећује се речнма графа Ћана према којнма пако би и кад бн Мусолинн дао наређеае, Италнја бн бнла сцремна.с Овако конвенционално изражавање сматра се да потврђује ие само вољу, него и решеност Италије да уреди сва

своја питања са савезницима" мирним путем и да и даље задржи свој досадашњи став. У комплексу питања која чекају на своје решење у Риму се сматра да ће бити додирнуто и_ економско питање. Економски проблеми између Италије и Енглеске се гомилају сваким даном. У круговима око енглеске амбасаде каже се да већ постоји додир између двеју земаља. Прво питање које треба да буде узето у расматрање јесте питање трговинског уговора. Сматра се да ће стари трговински уговор између Велике Британије и Италије остати и даље на снази, али да ће му бити додато свега неколико нових тачака, којима треба да буде санкцнонисано ново стање у трговинској размени двеју земал»а, настало падом курса енглеске фунте. МИЛЕНКО ПОПОВИЋ

Дипломатски уредник „Тајмса" истиче да између Италије и Велике Британије још није постигнут споразум мада се разговори о олакшању контроле У Средоземном Мору воде прослава изведена на Капитолу у дворани »Јулије Цезарс, којој је присуствовао Њ. В. Краљ и Цар. Говор је одрЖао министар просвете г. Ботаји, истичући имиграцију Италијана у инострансгву. положај италијана у белгији и х0ланДИЈИ Рим, 20 маја. — Агенција Ствфани јавља: Италијанске власти добијају из Белгије и Холандије умирујуће вести о приликама у којима живе Италијани настањени у овнм двема земљама. Ништа се није десило што би могло оправдати страховања у погледу ових Италијана. У Бриселу је велик део нталијанске колоније могао да се склсни у Италијанском дому, где су привремено била спремљена преноћишта и исхрана. Ватиканском листу „Осерваторе Романо" онемогућено је заступање политике католичке цркве Њујорк, 19 маја. — Пошто је лнсту „Осерваторе Романо" онемогућено да држп политичку лннију у садаппвнм

* Лондон, 20 маја. — Агенција Авас јавља: Поводом пролаза нталнјанскнх бродова »Рекс« и »Конте дв Савојас прошле недеље кроз Гнбралтар а да прн томе ннсу билн подвргнути претресу, дипломатскн уредник »Тајмсаи вели да овај слободнн пролаз ннје бно резултат каквог новог енглеско-нталнјанског сцоразума о контрабанди на Средоземиом Мору. Ипак, додаје лнст, сигурно је да се воде разговорн у цнљу олакшања контроле, како би се смањнле незгоде које из контроле проистичу за Италнју, алн се прн том води рачуиа о томе да стокови потребни за вођење рата не стнгну у Немачку. Алн, захључује лнст, сцоразум је још увек далеко, нао пгго се може видетн н из пнсања нталнјанске штампе и плаката нзлепљеннм по зндовнма у Риму. „МЕСАЂЕРО" ПИШЕ ДА ЈЕ ГРАФ ЋАНО ДЕФИНИСАО ИТАЛИЈАНСКЕ АСПИРАЦИЈЕ Рнм, 20 маја. — Агенција Стефани јавља: »Месађерос коментарише ју черашњи говор графа Ћана и велн да је граф Ћано јасно дефинисао италијанске аспирације, па вели: »Фашнстнчка Италнја зна шта хоће и она ће своја права умети да нагласи. Стара Европа руши се под ударцима младих, полетних народа.« „ПИКОЛО" О УГРОЖАВАЊУ ЕНГЛЕСКЕ Рнм, 20 м»ја. — Агенција Стефаии јавља: ПодЈевни римски листови под великим насловима пишу о немачким успесима. »Пиколос истиче да 1 *е прво утврђење линије Мажино пало. Лист додаје да се Немци не ограничавају само на продирање у Француску, него да продужују свој поход према белгиским обалама и према мору, одакле ће бити у стању да озбиљно угрозе Енглеску, ГЕБЕЛС ПРИМИО ИТАЛИЈАНСКОГ АМБАСАДОРА Берлии, 20 маја. — ДНБ јавља: Министар за пропаганду г. др. Гебелс примио је данас ново наименовавог италијанског амбасадора г. Дина Алфиериа. ПРОСЛАВА „ДАНА ИТАЛИЈАНА У СВЕТУ" Рнм, 20 маја. — Агенција Авас јавља: Прослава »Даиа Италијана у светус протекла је у целој Италнјн са маиифестацијама Дучеу и истицањем свега онога што је Италија дала западној цдешшзацији. У. Рнму >

Уредиих »Осерваторе Романои граф дела Торе догађајшш, то је америчкн клернк&лни лнст „Крпстиап сајенс моннтор" преузео вођење активне католнчке борбе против насилничке полнтнке у свету. ЗАБРАЊЕН ИЗВОЗ ДЕВИЗА ИЗ ЕГИПТА Каиро, 20 маја. — Агенција Стефани јавл>а: Египатска влада забранила је извоз девиза зз земл>е. Лнца која путују у иностранство моћи ће собом да понесу највнше 20 Фј ^ нтв стер пннг ^

Предвиђа се могућност образовања коалиционе владе у иоју би пуновиии Нонс досадашњи противнин Рузвелта ушао нао министар војсне

У Њујорку Iе образован одбор за помоћ савезницима у који су ушле на]истакнутије личности

Њујорк, 20 маја. — Агенција Авас јавл>а.„Њујорк Тајис" објав -Ђује чланак у коме се ве.тн да г. Рузвелт, с обзиром на општу ситуацију, поред планова за појачање народне одбране помиш .Ба и на то да се образује коа.шцнонн кабинет. По мнп1.т,ењу овога листа, г. Рузвелт понудиће неко.тицини истакн>тих републнканских првака да уђу у састАв овог коалиционог кабинета. У првом реду помнње се нме пуковника г. Франка Нокса, којем би био додел>ен један од ресора народне одбране. Као што је познато, г. Нокс био је 1936 године кандидат републиканске странке за потпретседника Сједињених Америчкнх Држава. ПРЕД ИЗМИРЕЊЕМ ДЕМОКРАТА И РЕПУБЛИКАНАЦА Њујори, 20 маја. — " Претседниг г. Рузвелт одржао је у току данашњег дана неколико конференција са претставницима републиканске странке. Данас се на званнчном месту у Вашннгтону први пут потврђује намера владе да се образује једна коалнцнона влада републнханаца н демои рат». Сада је извесно да ће у ту владу ући као мннистар војни пуковник г. Нокс, гоји Ј9 досад био познат по својој жучној изолационистнчко]" каМ пањи. У добро обавештеним вршингтонским круговима се, међутим; ла је прерано из- ; водитн закључкб о радикаЈЈН^. преориЈвнтацији политике Сјвдињених Америчких Држава, н ако се она постепвно развијђ у правцу свв отворенијег зближења са савезннциМа. Данас је у Сједињвним Државама отпочвла дадвкосежна пропаганднстичка кампања, на чијем се челу налази Дороти Томсон. Кампања има за циљ да се становништву Сједињених Држава докажа да се западнв европскв силв налазе у веома твшком положају и да би њихов пораз у, Европи нмао недогледне последнцв и претстављао отраховит удар на положај Сједињених Држава у сввту. У тој кампањи интереси Францускв и Енглескв идентификују св са иитвреснма' Сједињвних Држава, па се тражи да се њихове судбине тесно поввжу, како би се одбраннли зајвд-. нички интереси. Изгледа да ће још овнх дана републиканска странка одржатн једну ширу конференцију на којој ће бити присутни републикански претставници из свих крајева земље. На тој конференцнјн треба да се донесе одлукр према којој бн се републнканска странка одрекла истнцања свог сопственог каидндата, већ бн г. Руавелг бно јвдногласно изабран по трећн пут за претседннка Сједнњеннх Држава. Истнче се да бн, с обзнром на тежнну међународне снту. ацнје, бнло веома штетно да се уђе у једну оштру н некорисну унутрашњу полнтнчку борбу која бн само ослабила амернчкн утнцај иојж постзје све потребннјн. У том смисЛу води св н кампања на чијем се чвлу налази Дороти Томсон. личност ПУКОВНИКА НОКСА Пуковник Франк Нокс, ко]и св помиње као каидидат зв положај министра војскв Сједк»4ених Држава, спада у низ занимтвивнх вмврички* личНости. Рођви 1874 годиив у * Боетону, од ролитеља који су порвилом Скотлаиђаии, Нокс јв у п години свога живота почво иаријеру као продавац новина. У својој 15 години, овај живахан двчак постао јв помоћник у јвдној ввлнкој папнрници, а у 19 годнни пословођа овв радПрвовитвријански сввштеник града у коме је он живео опазио јв овог талентованог младог човвпа и саветовао му да ступи на универзитет. За свв време свога школовања на уннвврзнтету у Аштл, у држави Мичиген, Нокс т радвћн вао обнчам

радник. Студијв на колвџу у Ал ми прекинуо је за време шпанско - америчког рата 1898 године, када се борио под командом Тводора Рузввлта, потољвг претседннка Сједињеннх Држава и стрица садашњег претседника Рузввлта. Послв овог рата Нокс св вратио у Греи Рапид и ступио је као рвпортвр код листа »Грвн Рапид Хвролд«, у комв је убрзо напредовао тако да је за кратко време постао главни урвдник. Њвгова стара жеља да постаие самосталан добила јв остварвив 1901 годннв, кадћ јв откупио лист »Саут Свн Мери Њусс у Мичигвну, којн јв под АвГОВИМ воћством убрзо поетао јадан од водвћих листова Мичигвна. Упоредо са издавањем листа, Ноко св посветуо политици. Ступио јв у рвпубликанску странку и убрзо постао претседннк месног одбора у Мкчигену. За времв светског рата Франк Нокс пошао је на бојиште у Европу и вратио св у чину пуковника. Послв рата он јв наставно своју издавачку и политичку дв латност у Н>у Хајмширу. Годинв 1926, на позив новинског магната Рандслф Херста, преузео је вођење листова »Амернкен« н »Сандеј Адвертнсврс у Бостону од којнх Је убрзо створно уносно предузеће. После овог успвха Херст га је поставио за гвнвралног дирвктора свога прадузвћа са платом од 150.000 долара годкшњв. Годннв 1931 Нокс св одвојио од Хврста и првузво вођење листа >Чикаго Делн Н>усс зајвдно са Т. Т. Еписом, н већ идуће године постао једнни сопственнк овога лирта. Захквалујући напоРИ«.»18ЈУЈ1.И°8И П У »<&•« рвога листа »Чикаго Дели ЊУ,?« е почео да се убраја у во двћв америчке лнстовв. ТТуковник Нокс св у почвтку

Пуковннк Ноис изјаснио против новз привредне политнке претседника Рузвел : та, н против његовог »Н>у Днлас, који је нападао кроз ступце свога листа. На конгресу републиканске странкв у Кливлвнду 1936 ; године, он се захвалио на кандидацији за претседника, у корист гувернера Ландона, н задовољно I се тиме што јв кандидован за ; потпретседника. На последњим изборима Нокс је добио велнки . број гласова. Могућност уласка пуковника : Нокса у владу показује да св у Сједињеним Државама међународни положај врло озбиљно процвњујв. Политички протнвни цн, Рузввлт х Нокс, у садањнм првликама пристају да сарађују ' на ввлнком делу изграђиваља народне одбране Сјвднњених Држава. Чињеница да баш пуковник Нокс, чнје су внергија н смнсао за организацију постали ј пословачнн у пословном сввту | д » 1,0 стане мциистар воЈСкв^ „на)бољн ' јв доказ са кбХикбм бтокљношћу Сјвднњвнв Државв приступа- | ју изградњи свога наоружања.

„Садашње тешкоће су ремит одговор свима онима који сматрају да Сједињене Дршаве могу напредовати ано се издвоје од осталог света" изтвљује Кордел Хал

Вашннгтон, 20 м&ја. — Агенција • Рајтер јавл>а: Говорећн о спољној трговнни Сједнњеннх Амернчкнх Држава, мнннстар нностраних послова Кордел Хал упутио је преко радиа следећу поруку: ,Ј 1 . Рузвелт је нзјавпо да је за примену полнтике лнбералне прнвреде и да ће она играти значајнију улогу у истакнутнм цнл>евпма спол>не политике Сједнњеннх Амернчких Држава. Г. Рузвелт је додао да ће овнм путем Сједињене Амернчке Државе датн свој допрннос привредној реконструкцнјн света када престане садашњн рупшлачки рат." Кордел Хал је затим упутио опомену у којој је констатовао да ће свет пастн у беду и сиротињу ако доктрина тоталитарне аутархнје победн у међународним трговннским од носима. Затим је Кордел Хал, говорећи о утицају европског рата на трговину и на пол>опрнвреду Сједињених Америчких Држава, рекао: „Садагање тешкоће речпт су одговор свима оннма који сматрају да Сједнњене Америчке Државе могу напредовати ако се нздвоје од осталог света." ОДБОР ЗА ПОМОЋ САВЕЗНИЦИМА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА Н>УЈорк* 20 маја. — Агенцнја Авас јавља: Власник листа „Емпориа Газет" Вилем Ален Вајт саоппгтно је да је под његовим претседништвом образован „одбор за америчку одбрану н помоћ савезницима". Више стотина америчкнх угледних лнчностн прншло је томе одбору, међу којнма се налази бивши министар Стнмсон и гувернер државе Њујорк Леман. Одбор у својој проклампцији тражн од Амервке ,да се мо-

рално н привредно стави на страну савезника". ПОЗИВИ АМЕРИЧКИХ МИНИСТАРА АВИОНСКОЈ ИНДУСТРИЈИ Вашннгтон, 20 маја. — Агвнцнја Рајтер јавл>в8 Помоћннк министра војске, г. Лунс Џоксон, упутио је позиве претставницима ваздухоплсвн« кндустрнје у Сједнњеним Америчким Државама у вези са планом г. Рузвелта да Сједињенв Америчке Државе сваке годнне производв 50.000 8вкона< Г. Џонсон у свом апе.лу падвлачи да је амаричха ивдустрија у пуној мерн способна да испуни т&ј захтеа Прегседннка Сјв- , дињеннх Амернчких Државв. Мннистар фннанснја г. Моргектау, миннстар војскв г. Вудрннг и швф одељења за цивилно ваздухопловство г- Робврт Хкндкли упутили су слнчнв апеле нндустрији. ПИСМО ЕПИСКОПА КЕНОНА КОРДЕЛУ ХАЈ1У Вашннгтон, 20 маја. — Агенција Рајтер јавл>а: Према извештајима нз Ричмонда. држава Вирђинија, методистнчки епископ г. Џемс! Кенон упутио је писмо минпстру иностраних послова г. Халу, у коме га молн: „Употребите сав свој утнцај да бн Претседннк н Конгрес објавнлн рат Немачкој."

Код гојазних људи показује се стрироднв Ргапг-|о$е(оуа горка вода као поуздано в уго* цно цејству1уће ^ј>едство за отварање кој ^ се в цуго може употребллвати без нарочнт« онјете. Ргап2-|о8с{ота горкв вода цобијв се у апот* кама црогеријама в грговзиама ипнералне воде. рвг а Ор. м.471 ад & чемО^ ша.

1 !