Време

Уторак, 21 мај 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

ПОЛИТИЧКИ ПНЕВПИН Саопшгење Акционог одбора за општинске изборе у Банобини Хрватској, на чијем се челу налази претседник владе г. Цветковић СДС изгубила је ненолиио најистаннутијих центара и од 66 чисто српских општина добила само 24 „Ови су избори показали да се о Србима у изграђивању Бановине Хрватске мооа воцити рачуна и да они нису против споразума"

Загреб, 20 маја. — Акциони одбор за општинске изборе у Бановини Хрватској, на чијем је челу претседник владе г. Драгиша Цветковић, саопштава следеће податке у погледу распореда политичких сиага у српским општинама: Изборни резултатн „Наше листе у крајевима где су избори кзвршенн доби> ле су 56 отнтина, док сј - у истим крајевима листе Самосталне демократске странке добиле свега 32 општнне. У чнсто српскнм општинама, где је апсолутна већина Срба, наше листе добнле су 42 општнне, док је самостална демократска странка добила свега 24 општине. Самосталци су нзгубили неколико најнстакиутијих цеитара Важно је напомензтн да су на овим изборнма самоеталцн нзп бнли неко.тико својих најистакнЈтијих политнчких центара као: Удбину, Кореницу и друге. Мада су изборн вођенн врло оштро, може се рећн да фалснфнката ннје било, али да ?у аоји гу бн.та на власти, у овом случају самосталхш, у потпуности искористили званнчан апарат и тиме донекле поправнли своју снтуаиију,

која је била у врло теппсом општииа нису стигли ла би св положају. могао створити приблитан суд о сназн појединих листа. Највишв интаресовање побуди ла јв чињвница да су свмосталци у Норвннин Шила), (то је био ! од увев Прибнћевићвв изборнн срвз), коју су они сматрали нвосвојивом општином, добили мањину. О Србима у изграђиваи>у Баиовине Хрватске мора се водити рачуна Ови избори јасно показују да се о Србима у нзграђи вању Баиовине лрватске мора водити рачуна н да њн хов удео у унрави и целокупном јавном животу Бано вине Хрватске мора бити у сагласности не само стварним снагама Срба у овнм крајевима већ и са њи ховом оријентацијом према политнчким приликама групацијама у Бановини Хрватској. У сваком случају јасно је за свакога да српски елемент у Бановинн Хрватској политнчки претстав-ва Самостална демократска странка. Србн у Бановини Хрватској нису против споразума Оио што смо увек нагпашавали да Срби у Баиоанни Хрватсиој ннсу протнв споразума, већ само трвже дв у упраан Баноанне Хрватске учествују нзразнт* х правн претставннди српсвог народа овнм нзборнма јасно је утврђено н иоревцнје у овом правду дале бн још већу подршку к још већу снагу сагласном н звједннчном раду Срба н Хрвата на општнм народкнм н државннм пословнма.«

Сређивање изборних резултата у Загребу

3«гр*б, 20 мајв. — Јучврашљи општински избори у своским општинама Бановине Хрватсле про текли су у потпуном реду и миру. Загребачио грађанство поичзује прилично живо интврв-

СДС, ипак се у току денвшњег дана нису могле добити изјаве ни Једног од ових полнтичара. Разлог је тај што сУ резултати због удел^ности општвна доцкан стнзали. У отптинома V којимв је била само једна листа, А иарочито у општинама с а лнстом ХСС број гласача је био \-падл.нво мали из рвзлогв што бирачи ннсу имали нарочитог интересоаања за гла. сање попгто је истакнута само једнв листа. Ова појава бнлв је н за време ранијнх нзбора у С ео. ским општинама. Ввлнко интересовање изазивају нарочнто резултати у општннама са српском апсолутном н релативном већнном. Од свих општнна имају Срби апсолутву већину у 113 општина, а рвлативну у 16 општинв. Резултатв иј тих

ИЗБОРИ СУ ОБАВЉЕНН У 620 ОПШТИНА Загреб. 20 маја. — Од 711 сеоских општнна. колико нх нма у Ввновини Хрватској. спроведени су изборн у 620 оппгтина. У- осталим оппгтинама избори су делимнчно одложени за седам дана. а делимично на неизвесно време Од тога је у највише општина било истакн\то кандидатских ли ста Хрватске сел>ачке странке. ХОС поднела је 546 листа СДК 93 листе. СДС 76. ЈРЗ 61 листу самостално. ЈНС 41. ЈБотићев >Збор< 3. Земллрадничка странка 2 и једну листу Народна сел.ачка странка г- др Драгољуба Јовановића Срби. уколнко нису гласали за СДС. иако подел>енн на различиге листе под разним именима. као грађанска лнста. ванстраначка српска листа. листа под именом гСрби Н а окупс. уједнњени Србн и тако даље. углавном су наетупнли заједннчкн противу СДС. Број гласова којн сУ Срби у опозицијн добили протнв СДС прилично је велик и у полнтичкнм круговима запажен НаЈввћн ннтерес владао је у оним општинама где су Срби измешанн са Хрватнма, односно гд« су Србв у апсолутној већиин, и у општииама са муслимвнсхим становннштвом у крајевима Босне и Хврцеговинв којн су припалк Бановинн Хрватској. У тим општинама водила се највећа агитација н за резултате влада иајвеће интересова&в. РЕЗУЛТАТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ИСПОСТАВЕ БАНСКЕ ВЛАСТИ У СПЛИТУ Сплит, 10 м«ја- — На јучврашњим изборима регутгтат јв слвдвћи у 17 срезова Испоставв Банскв властн, у жојмма има 79 општина. У 64 општинв побвдиле је ХСС, у 5 општина дисидентн ХСС, у 4 општиив рвдннчко-свљачиа група, у 3 општине СДК и У )*вној отптнии СДС. Јвдну опигтнну добила је ЈНС, ЈРЗ и радикалска група, а једну општи*у грађанско-муслиманска листа. У ВАРАЖДИНСКОМ СРЕЗУ СВЕ ОПШТИНЕ ДОБИЛА ХСС Вараждни, <0 маја. — Јуче су обављени општински избори у седам општина вараждинског среза. Избори су прошли у миру и рвду. Била је истакнута само листа ХСС.

Повратак претседника владе г. Цветкови^а у Бвоград Ннш. 20 маја. — После дводневног боравкв у Нишу и Нишкој Бањи. претседник Краљевске владе г- Драгиша Цветковић отпутовао је данас пре подне у 9.15 часова авионом у Београд Нв нишком аеродрому испратили су г- Цветковића бан г- Красојевић. претседник општине г. Живковић. са потпретседником г- Хаџи-Ђорђевићем. бивши народни посланик г. Бора Днмитријевић. управник полиције г. Симоновић н срескн начелник г. Танацковић. ДОЛАЗАК У БЕОГРАД Претседник краљевске владе г. Драгиша Цветковић стигао је авионом на београдски аеродром у 10.20 часова. На аеродрому дочекао га је шеф кабинета г. Бошко Настасијевић. ПОВРАТАК МИНИСТРА Г. ДР. ТОРБАРА У БЕОГРАД Министар пошта, телеграфа и телефона г. др. Јосип Торбар допутовао је из Загреба у Београд у пратњн шефа хабинета г. др. Младена Хикеца.

КОНФЕРЕКЦИЈА ПРЕТ СЕДНИКА СРЕСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЈРЗ ЗА ВРБАСКУ БАНОВИНУ Ба»а Лу*а, 20 маја. — Под претседништвом г. др. Бранка Миљуша, министра на расположењу, у току јучерашњег дана одржане су две конференцнје претседника среских организација ЈРЗ за Врбаску бановину. У раду ових конференција уче-

Г. др. Бранко Мнљуш ствовали су претседнкци среских одбора и то г. г. Петар Суботић, Светозар Закић, Хамнд Курбеговић, Душан МилошевиП, сенатор, Стево ЉубаниК, прота Остојић, Јово Љубибратић, Хам» дија Авган. Милан Гњатовић, др. Богдан Миљуш и др. Хаџиефендић. Пошто су прочитани реферати претставника из свих срезова, претресано је политичко стање у Врбаској бановини, и донесене су нзвесне одлуке. По подне одржана је седница Извршног одбора, а затим је г. др. Миљуш обншао свој нзборни срез, где је одржао конферемције са својим партиским пријатељима. Бан г. др. Шубашнћ совање за рвзултате ових избора. Политичари су нарочито закитересоваии овим изборима и пео даи су са иајвећом пажњом пратили изввштаје воји су стизали из 711 сеоских општнна, колико их има у Бановиии Хрватској. Целог данашњвг дана стизалн су из појединих општина рвзултати који су св код Банскв власти примали и сређивали. У ввзи са тнм провели су цво дан код подбана г. др. Ивана Крбвна свнвтори г. г. Јурај Крњввић н Сава Косановић. Они су са другим функционврима баиске власти срвђивали цво изборки материјал. Данвс пре подне били су иа вонфврвицији код бана г. др Ивана Шубашића потпрвтседниа владв г. лр Влатко Мачвк и свивтор г. Аугуст Кошутић. Поред најживлрг интересова. њ* кој« су показалв загреЛач|<и пслитичари за резултате ових вабора. * Нарочито политвчарн

„Сваки наш човек треба да буде спреман да се заложи за народни опстанак и за народну слободу" Хрватсни дневник"

пише

Загрвб, Ј0 маја. — Сутрашњи »Хрватски дневникс под иасло-) вом »Шта треба знати у данаш- , њнм временима« доноси чланак, који јв очигледно инспирисан од стране воћства ХСС, у коме ко« ментарише Уредбу о помоћној војсци земаљскв одбрвие, коју је прописао Мииистарски саввт Лист истичв данашња тешка врвмена у којима инједна држава, па маколико бнла мирољубива, није сигуона да ће је мимоићи страшно ратио нскушвње. Зато је апсолутно потрвбно да св и наша држава у сваком поглвду спреми за сваку евентуалност, иако је неутрална, и ако ће неутрална остати. Међутим, иаставља лист, вЈугославија ће, аио устреба н браиити своју неутралност. Оиа ие жали да је било ко уплиКе у рат н далеио је од тога да се меша у спорове великих. Оии су довољнз јаки да се еам и браие м чувају. Одлучујући фактори Југоспавије желе само да оиа ие постане ратиим лодручјем и да њезнии иароди ие буду шртае , бнло ианвог иапада. Да потврди ту одлучиост оиа лредузима по-

противу вене неутралностн и противу моралне н фнзичив сиаге, која има да гарантује ту иеу. тралиост, да св одазовв позиву власти и суделује у спречавању таквог рада. Што се иас Хрвата тнче, нн имамо посебие ивтересе иа томе да иаша Хрватска буде моралио јака и да ниједаи иаш човек ие изгуби шивце. Сваки од нас трвба да будв свестаи своје дутности према свом иароду. За иас постоји само једаи пут и једаи пиљ: то је еиај цнљ према коме смо увеи ишли у тоиу своје историје, а то је пут ивродне слободе. Зато ће сааин оиај, иоји буде покушао да рвди против тог иајвишег иашег добра иматн прилиие да цсиуси, ие само шта значи иародии презир, иего и оргаиизоваиа сиага целог једног иарода. Међу иама ие сме да буде малодушцог. Свани ивш чо веи треба да буде спремаи да се залежи за иародии опстаиаи н за иародиу слободу, ■ сваки иоји би се усудио дв устаие противу тих вреднота всвтиће последице. Хрватски ће се иарод показати

Смрт Стевана Јанковића бившег сенатора Ва.-ћевск а Камсннца. 20 маја— Овде је умро после краћег боловања. дугогодншњи раднкалскн посланик и бнвши сенатор Сгеван А. Јанховић. Покојнн Сгеван Јанковић рођен је 1866 годнне у Бирчаннновој нсториској Подгорини. Први пјт је био изабран за народног погланнка још 1905 године- Временом је постао внђенн члан н борац Радикалне, странке- Као такав биран је у своме крају за народног послвшнка непрекндно 1909. 1921. 1923. 1927. 1935. За време светског рата бно је

стаиовииштва да је у теме вОду- датка. Жртве ио|е је доприиео пре. И зато оив апеиује да ева- . за саоју слобеду иеће к ие вмеју вог ве бм п§жм«тие да аеа* уади 1 остати уамудаа^

Стева Јанковнћ у емиграцнји. У току свога политичког жнвога. у партиском контакту са покојннм Пашићем. Сгеван Јанковнћ бно је поштован као човек ил народа. Бно је одлнкован Карађорђевом звездом Двап>т Је. у току свог посланнчког рада- био најсгаријн посланнк у парлементу, отварао својим говором Скупштину. а бно је и њен потпретседннк. За сеиатора бно је нменовнн 1938 годнне. а умро је у 75 години Сахрана се данас обавља у Ка неиида.

Због тешкоћа увоза осећа се несташица нзвесних ленарсних специјалитета

Болести су увек пратиле рат. Искуство људи у томе погледу створило је опрезност и жељу да се колико-толико сваки појединац снабде 6ар најоснлвнијим средствима, којима би се бранио у случајевима болести или би притекао у помоћ рањеним око себе. Лекарски савети и снабдевање лековима и потребним материјалом за прву помоћ постало је сада веома актуелно. Људи желе да у пуној припраености дочекају све евентуално непредвиђене догађаје. У томе иогледу, а нарочито с обзиром на отежано економско стање у свету, интересантну илустрацију могло би да иружи једно анкетно расматрање међу београдским лекарима и аиотекарима.

• ЉУДИ СЕ ЛЕЧЕ ВИШЕ ИЕГО ОБИЧИО Иако би се могло помислити да једно немирно доба може да донесе резигнацију у расположењу људи, да људи полако почињу да не цене свој живот, који сутра може остати негде на неком далеком бојишту, појава је сасвим обрн/та. Људи се лече. Л >уди хитају своме лекару, траже савете за своје лечење, за дуже време унапред. Људи рачунају са тим да ће живети и да треба осигурати своје лечење. Београдски лекари стога у последње време имају више пацијената, него што је то било пре шест месеци. Просечно гледано клијентела у београдским лекарским ординацијама порасла је скоро за 20 по сто. Наравно, и овде постоји једА) ограничење. Много више су пуне ординације лекара, код којих се лечи отмен и богат свет. Људи који имају новаца, рачунају да ће морати касније да живе у евентуалним тешкоћама и желе да се осигурају бар у погледу лечења, у колико болују од неке болестн. Лекари код којих се лечи средњи сталеж, а нарочито такозвани „сиротињски лекари", не могу се похвалити нарочитим повећањем броја пацијената. Све је поскупело, жи-

вотни стандарД је повишен, зараде малог човека остале су исте и немогуће му је да сад у овим тешким часовима одваја још и за лекарске хонораре. II АПОТЕКАРИ СУ У ВЕЋЕМ ПОСЛУ Као што се осигуравају рецептима, многи Београђани спремају веће количине лекова који су им потребни. Међутим, садање стање набавки страних медикамената отежано је баш због спољње ситуације и апотекари свакодневно не могу да изиђу усусрет купцима. Тако на пример читав низ страних препарата. нарочито француских, уопште није више могуће добити у Београду. Извесна сретства за исхрану одојчади сасвим су нестала са тржишта, што ће иматИ тешких последица код мале деце, која су их стално употребљавала. Остали лекови, који још могу да се добију, постоје у веома ограниченом квантитету, тако да је немогуће правилно снабдевати Београђане свим апотекарским артиклима. Највише се тражи материјал за ручне апотеке и све потребне ствари за завоје. Људи у својој опрезности не желе више ни корака да макну, а да нису снабдевени тим сретствима, које наш век захтева

НЕЗГОДЕ ПРОПНСА О ШКОЛОВАЊУ

Свршени ђаци соедњетехничких школа морају се уписивати на страие уннверзитете да би могли продужити школовање на нашнм фанултетима

исто тако као и хлеб. Поред свега тога апотекари су у веома тешком положају. Један апотекар у центру Београда каже: — Ми смо заиста сада у веома тешком положају. Робе је све мање и у колико је и има поскупила је скоро за 30 до 50 по сто. Ми је међутнм публици не можемо да продајемо по тој цени, јер ће продаја у. многоме опасти. И тако се често догађају случајеви да извесне медикаменте продајемо за динар-два јевтиније него што смо их ми платили у последње време. Слагалишта нам се смањују и обрт је према томе умањен. То доводи до отежаног подношења режиских трошкова... СИРОМАШАН СВЕТ НЕ МОЖЕ ДА КУПУЈЕ ЛЕКОВЕ Лекове сиромашан свет каже један апотекар са београдске периферије — данас мање купује. Поскупили су. нарочито страни производи толико да периферија више и не може да се лечи, а камо ли да спрема још неке количине потребног лека за сваку евентуалност. Људи имају данас мање новаца него иначе, потребе се задовољавају скупље и рекло би се као да је периферија резигнирана. Болесници, у овим временима када човек више не зна шта га чека сутра, као да и немају впше воље да се лече. Када су и наједноставнији препарати као вазелин и друго поскупели за 15 и 20 по сто онда је јасно да је периферију веома тешко снабдевати потребним материјалом, јер она не може све то да плати. Чудновате се супротности наилазе кад се посматра индекс кретања продаје апотекарских производа. На једној страни грозничава журба да све што више осигура здравље, јер се нма новаца, јер се има средстава и могућности, а на другај страни- ^е-резигнација и пасићно очсг&Тг^^малих људи, који немају могућности да у себн изграде такав оптимизам, који не знају шта их чека сутра, али који немају ни средстава да се ма колико припреме за ту сутрашњу неизвесност. Ј. П.

Организација просвете и многобројни прописи о шкоповању код нас често доводе до апсурда. Ево још једног примера. Свршени ученици средњих техничких школа из целе земље немају права да, по положеним испитима у својим школама, настава науке на домаћим техничким факултетима и другим високим техничким школама. У осталим државама Европе ово право постоји. Свакако, да је веома разумљиво и оправдано дати баш технички оспособљеним ученицма средњих школа право да добију више образовање из својих струка. Када се зна да код нас средње техничке школе имају ранг средњих школа, заиста је тешко оправдати овај нонсанс који се јавља у прописма техничких факултета, да се ученици средњих техничких школа не примају а ученицк реалки и реалних гимназија имају право на даље студије. Међутим, ових дана догодио се читав :шз случајева на једном техничком факултету у земљн, којн је показао како је могући нзвесном броју завршеннх ученика средње техничке школе да ^имоиђу ове прописе. Прилнчан број свршених ученика срвдње техничке школе уписао се био на вишу техничку школу у Прагу и Бечу па је, по почетку рата, прешао на наше техничке факултете. На тај је начин, оним ученициме који су ималн срестава да наставе студије у иностранству дата могућност даљих студнја код нас. Догађало се да су многи свршенн ученици средн>етехничких школа одлазили само на један семестар у Праг или Беч па, нв доспевши чак ни честито да сааладају језик, после шест месеци, враћали се у земљу, гда нх је очекивало право да наставе студије на нашнм високим техннчкм школама. У објашњењу која је једна внсока техничка школа дала о оваквнм случајевнма каже се да су студенти само из зараћених земаља примљени на наше високе техннчке школа. Од ове бенефнције изузимају се свн они којн су студирали нли још и данас студрају у иеутралним земљама. Када се правилио промотри цепа ова појава, у првом реду, требало би се заложитн за допуштење промене одговарајућвг прописа, тако да се свршвним учвннцнма средњотехннчких школа пружи право да даљв студирају на вншим техничким школама у земљи, у оквиру својих специјалиости што би било логично. На тај 6в се иачни нзбегла веоправдана

повлашћеност оног мањег броја студената, који је имао могућности и средстава да оде на кратко време у иностранство а у многоме бн се помогло великом броју завршеннх ученика средњетехничке школе којн данас, у приватним предузећима н пословима, бивају третирани скоро као квалификовани радницн, иако су оспособљени за спецнјалне стручњаке н међу којима велики број младих људи жели да употпуни своје знање н спецкјалност вишим техничким образовањем.

Сеизмолошки гзвод у Београду забележио !е земљотрес 19 о. м. у 5 часова и 50 мннута апарати Сеизмолошког завода у Београду забележили су почетак јачег потреса на даљинч од 8.100 километара од Београда. Максимално померање тла бнло је у 6 часова 27 минута. Завршетак обележавања био је у 8.20 часова.

ЈЕДНА ТУБА 0001.-А ВАЖИ ЗА 2 ПО КОЛИЧИНН Н ДЕ.