Време, 14. 08. 1940., стр. 11

Среда, 14 август 1940

СТРАНА 13

Балет у Совјетској Унији остао је веран класичном стилу

о

променом режима у Руснјн 1917 годнне многн су прорнцалн н вропаст сп&вног русног балета. Тврднло се, да Гџ балет вгзотннна бнљка, којв моге да успева само у нарочнто погодној атмосфери, а та више не постојш. Међутнм, нгрв и музика су уроћене особнне руског народа, & такве осо- и бнне не може Vд* нзмени ника- ^

него што )е даЈе ова суптилна уметница, било да игра умирућег лабуда, нли Јулију нли ма цгте друго. Поред Галине Уланове постоји још читав низ истакнутих уметница, међу којимв су најпознатнје.- примабалерина Московског белета Марина Семјонова, затим Олга ЈБепеншискајв, Дудинскаја, Кирилова и још многе друге, које заиста чине част деншњем руском балету. А у исто време гарантују и за његов даљни просперитет. 3- Г.

Запосленост жена у зараћеним л гмјјо п -а ма

Практнчнн саве!и Гу| ногв домаћние, којв кувају нв зејтину нвлазе се пред тешким проблемом, јер се цена ул»у за кратко време удвостручнла. И то је штвта, јвр кухиња на зејтину је несумљнво нвјздравнја и нвјхранивљија. Стога ће многе домаћице морати да измене начин кувања н дв пређу на маст, илн да св помвжу разним бнљним уљима, као што су наше сељанке за време светског ратв саме правиле уље од сунцокрета. Маспнново уље нма внтамин А, н врло јак мнрнс. Стога се често меша са бнљним уљем и иокоришћује за разне салатв и друга јвпа. Орахоко уље нма врло финн укус и у многнм крајевима Француске служи зе кување. Ово уље препарира се хладно, јер врло брзо ужегне и нв може да траје више од три месвца. Арашнд уље, т. ј. бнљно уље, нема мириса и употребљава се мзхом за салате- Поготову је препоручљиво особама које болују од стомака и ертритизма.

КАД ПИЈАН ЧОВЕК 1 БАЦА СНОПЉЕ У ВРШАЛИЦУ Палко Хукучка радио Је на једној вршалици у селу Велвгии/у у Старопазовачком срезу. Н>егова је дужност билв да раздре^цоцо снопл.е пшенице баца у вршалнцу. Прекјуче се Палко напио ракије и пијан поо на вршалицу. Л»уди су страховали и.наговара* лн га да не иде горе. али он није пристао- Тек што је бацно првн сноп, онако пијан. изгЈ -био је рав нотежу и пао. У томе тренутку вршалицв му је захватила лев>' ногу и откинула до исиод ,колена- Сељацн се ни:у снашлн. Овлаш су му завезали ногу и ловезли у Земун у болниЦу. Целим путем крв је отицала. тако да је Палко изг>-био много крви и умро у операционој селиПал«о Хукучка је родом ил Стдре Пазове. Имао је 57 година.

САРАЈЕВО ЋЕ ДОБИТИ ЈОШ ЈЕДНУ ОПШТИН> СКУ АМБУЛАНТУ [ С*-г )а ј е *°, 13 августа. _ Садрајевска општина одустала је од ^намере да проширк центрарну' ^градску амбуланту у Шахинз.-наћа улици и то због тога, што Јније могла да се погоди са кла^сницима земљишта које се налаЈ2н око амбуланте. ^ Решено је да св из и<;тог кре^дита подигне друга амбуланта #у Новом С$рајеву код троша^ринске станице Долац. У .при^земљу те нове зграде биће смегштена трошаринска станнца, а

ВРЕМЕ забоЈтик

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА

СРЕДД. 14 ДВГ2РСТ 1940

Л. А Ж

едели су у малој ка(заннци, далеко од варошке вреве, и са задовољством удисали свежн ваздух летње ноћи. Радио је дискретно преносио музнку из једног ноћног локала. Одједном се заори пријатан, дубок женски глас, који је ванредно интерпретовао једну познату пес»гу. Богдан Мнлић се трже и занесено зарн главу у руке. Његов друг га је пажљнво посматрао. Одавно је приметио, да та песма осатвља дубок утисак на Богдана. Радозналост, а још више слутља да се ту крије болна тајна његовог друга, и нехотице му нзмакоше речи: — Богдане, хоћеш ли да кажем да затворе радио? Он га погледа изненађено, затим се насмешн: — Зашто? Уосталом нисмо ми јединн гости. Само та песма.... она им отвара увек живу рану. Прошле су године, а нисам успео, да је заборавим. — Кога? Песму? — Не. Већ н>у, жену, која «и је отровала крв. — Волео сн је? Богдан се замисли: — Тешко је то рећи. Никад ннсам бно начисто.- да ли је код мене била љубав или само страст. Треб^ да знаш, да је то била прва жена у моме ткивоту, која је умела да мн пружи тренутну срећу. Мој живот по знајеш. Недаће и бриге били су ми стални пратиоци. А она је умела све то да потисне. Био сам сав луд од среће, кад сам био поред н»е. Била ми је као оаза у ко^у сам бежао из вечне пустиње, у којој сам живео. Увек мн се чинила друкчнја, нова. Да ли је то било код н>е опробано искуство — у то се ннсам упуштао. Најзад, нисам имао ни права да улазим у н.ен живот пре мене. У ствари, никад је нисам ни питас Била ми је довољна садашњост. ЈедноЛ речи, био сам срећан. Само сам је питао, још у почетку нашег познанства, да ли је слободна. Ннкад нисам желео да улазим у туђ брак. Ја сам по мало комотан и никад ни<~зм хтео да имам неприј . и. У мојој природи н.' аерверзннх наг— "-п, ->а да ми члн^ ућа својина. _ л ; цигадобро си ^ У јд си пре некоЈ»ла приметио промену на мени. Шалио си се да сам вероватно заљубљен. А ниси знао, како сн био близу истине.

Колнко је то трајало? Сад се чудим да је тако дуго. А у ствари, све скупа ако 1е било месец, два. Сад могу једно да ти признам, да сам тада био велика будала. Готово је смешно, да мушкарац изи-

ка. Била је срећа, да смо билн далеко од света, инане би привукли пажњу, која нам заиста неби била пријатна. Најзад на моја стална наваљивања, призна ми, да несме кући, јер шта ће јој рећи муж. Јш $ Ш$-' л ујфђ?*#'

грава моралисту, кад то од њега нико не тражи. Зар нисам у праву?.. Али да пређем на ствар. Сећам се као да је било јуче. Остали смо она и ја мало дуже, него обично. Знало се, да њени нзостанци никад нису трајали дуже од девет часова. Често сам је питао: зашто јој је рок увек одмерен. Али она је увек знала да нађе изговор, сасвим вероватан. Затим, кад год сам је питао, пгго ме никад не позива код ње, јер је ништа у то и не спречава, она се енергично успротивпла: — Због света. Нисам даље размишљао, јер сам јој увек све- веровао, и ако данас увнђам да нисам имао ни један позитиван разлог за то. Шта ћеш, ми мушкарци увек смо слепи, кад нам то конвенира и кад је то за нас најбоље. Можда нам подсвест и поставља пнтања, 1али ми се оглушнмо на > њнх. Дакле, тог вечера било нам је необично пријатно. Кад смо погледали на сат, прешло је одавно њено уобнчајено доба. Тада она ужасно пребледе и лнце јој се згрчи. Ја сам је у чуду питао, шта јој је? Дуго није хтела ништа да кзже, док је одједном нерви не издадоше и она се распла-

Да ли можеш схватити моје запрепашћење? Гледао сам је сав избезумљен, и дуго се нисам могао помирити са стварношћу. Колико ме је молила, да јој опростим, да она ннје крнва. Крив сам у ствари ја то су њене речи — јер је она одмах уочила моју антипатнју да улазим у везу са једном удатом женом. Веруј ми, у тих неколћко тренутака, све се у менн не само срушило, већ сам осетио једну бескрајну од-

вратност према њој. Бар у току тога вечера. Нисам се могао савладатн, а да јој не бацим у лице најтеже увреде. Није важно, како смо се растали. Још и данас не знам, под каквим је изговором ступила пред мужа. Боже мој, то бар за данашње време није тешко за једну онако рутиннрану жену. Уосталом, доцније сам се сретао са њим. Да ли сам се варао, или ми се само чинило, да сам у њеним очима видео мо^бу заи опроштај. Нисам хтео да улазим *у то и ако сам го-

Вц\а Вла1иић

рео од жеље за њом. Суви« ше је јак био отров, иојим је затровала моју душу. Веруј мн на часну реч.- ни једна друта жена, није успела, да избрише уопомену и жељу за њом. Али сам остао доследан своме прин ципу, па макар сам испао и будала,- нн један корак нисам учинио, да јој с« вратим. Колнко бесаних ноћи има та жена на својој души. И као што видиш н данас довољне су речи ове песме, коју смо заједно толико пута слушали, па да се понова вратн прошлост.

Најновија испитивања о 5итаминима

Франкфурт на Мајни, авгуета. — Овде је у лек&рскоме догштву, проф«ч?ор ДОКТОр Днршер.1, дао један преглед о најнопнјнм резултатима нсоитнпан..1 значаја витамнна у нсхранн. Доношмо један еажети нзвод. Одавно је већ познато да су човеку потребни, осим већ утврђених састојака, као што су маст, угљени хидрати, вода, со в беланчевине, и внтаминн од а до ха. До скоре прошлости се за све те састојке није ништа знало. Кад се за њих сазнало, крштени су витаминима н током времена је утврђено да човек може да подлегне тешким болестима, ако V његовој храни нема довољно ових витамина. У Немачкој се на испвтивању витамнна радило много већ дуже времена и дд данас су разјашњенн најважнији проблеми у везн са њнма. У циљу лакшега разликовања крштени су, популарно, азб>-чннм словима. Внтамиц А је од нарочитога значаја за наше очи. Када он недостаје нашем организму настаје запаљење очију, вид слабн и човек ослепн. Ако чо-

Ш/н агишше пеии^ <аф

Водоравно: 1 иницијалн једне новчане установе код нас — велики чамац за превоз преко реке, 2 гладна, 3 спортски трико, 4 лакиратн наме-

♦ г < »

штаЈ, 5 узвик — иступнм сечиво — иницијали једноГ нашег прнповедача. 6 предлог — радиле мотнком — слово латинице, 7 магацини са робом, 8 направи тање — са в

између два самогласника: наша река, 9 софа, 10 внсораван у Азији. Усправно: 1 мир (латински) 2 презимно кућиште (у падежу), 3 обрнуто: појас на седлу — страно мушко име, 4 играти први пут неку улог>*. 5 мушкост — степе н — злато (франц>'ски), 6 два различита самсгласника — вајари — узвик, 7 куван радн уништења клицо, 8 змај — преметан, 9 рвач, 10 рибља јаја. РЕШБЊЕ УКРШТЕННХ РЕЧИ БРОЈ 423 Водоравно: 1 доба, 2 метода, 3 оборен, 4 атак — атом, 5 -гор — ви — ива, 6 ер — сака — обрнуто: ри, 7 нвер авај, 8 сив — ад — ама, 9 трак — алон. Усправно: 1 мотор — вир, 3 атеист, 4 Дебар — сева. 5 оток — варах, 6 бора — икада. 7 адетн — авал, 8 обрауто: Ивона — амо, 9 Марјан.

век, који је' већ оболео, почне да узима витамнн А. болест ишчезава. Витамин Бе је нсто *ако важан састојак. У недостатку њега наступа страшна тропска болест Бери-бери.У недостатку витамина Це наступа опасна болеот скор6јт, и остале сродне болести. У- недостатку внтамиа Де јавља се рахитис и рђаво развијање костију. У недостатку витамина Е не може се развијати влод у тел>"'мајке, већ закрло^ави и угине. Вигамин Ха најваншвји је за кожу али је испитаи само на животињама. Кад им се он даје длака им је лепа и светла, у недостатку њега она се лиња и седи. Ово занимљиво првдавање, са безброј примера, допрпнело је много богаћењу иауке о витаминима. најмлађе *ли веома важне по исхрант н човеково здравље.

Осуђеник који није хтео да побегне ни када му се пружила прилика Х в борн ашгуста. _ у Хеброну, у Канади, недавно се запапио затвор. Том првпнкзм један осуђеник- осуђвн на дожнвотнур робнју, показао је невероватну храброо* и пожртровање. Када је пожар нзбио он је, дошавшн до кључева, отварао ћелнје затвореника, помажући нм да се спасу ппамена и затвора. За себе самог ннје ништа учинио. Остао је, по угушеном пожару, да нзлр»ри своју казну. Верује се да ће му се пожртвовање, и ако по мало кажњиво овом приликом« награднти казном огрвничења година казне.

НАШИ ЦИРКУСИ У Бесграду свет много во• ли циркусе и свџки већи циркус био јо увек -у нагиој престоници, пун за, цело време гостовања. Међутим, последњих година није 6ило код нас великих циркуса, па су дома• ћи покухиали да их замене. Може се рећи са добта успеха. Сви артисти су одлични и мало заостају иза иностраних, апи ипак, мора да се стави једна примедба: наши циркуси увели су приказивањс у арени иозоришних једночина. Разуме се, избор је увек такав да с'е приказују готово искључиво пџкантне актовке, толико ицкантне, да се они који долазе ј / циркус с децом, покају горко. Циркуси су врло занимљг?* •ботЈу^мго за омлади дину, одлични иЈ Ових грана циркуске вештине довољни су $а примамљивање нублпке. Зашто је онда потребно да се приказују сувишс слободне актовке, чак и врло непристојне, и да се читакоји нису чак ни е? М.СР.

БАКАПИН Пре неки дав сдем .у да купим пола киећера у коцки. Измегрт шећер, али мени {екако мало. Погледам н приметим да се на

који се једва наспуКлвао, наплаћ?на два и по динара. Свуда у варошн кифпа са кајмаком ста-

је динар. На станици }е оваква цена снгурно да би с.ранац одмах стекао незаборавно појам о туристн^т^ам •сс^инама Београда АЛЕКСИНАЧКЕ М7КЕ

смо више година да нам Општина направи коцкасту калдрму. Смиловала се ОНштина и после уобичајеног отезања, комисиских пре гледа и критике, дошао је дан када смо поносни корачапи глав ном улицом и као неком истори| ском знаменитошћу шепурили | се пред странцима показивајући |им дело наше напредне и очин|ске Општине. Али, као да нам је суђено да нас прогони нека му. ка, појавио се опет један пробпем, на изглед иезнатаи. Недељом корзо је пун. Омладина ше та тротоаром, а стари ногу пред ногу по коцки, као да пребројавају оне четвртасте каменове. И обично када старијег света највише има, када задовољни шетају и хвале своју Општину, искрсну аутомобили као авети, те настане безглаво јурење и гужва, која, на срећу, до сада није имала последнца, али се оне могу сваког часа десити. Решење овог проблема није тешко, јер имамо две паралелне улице са главном.

ПОЖАРЕВАЧКИ У пожаревачЗООЛОШКИ ВРТ ком парку на-

•и гомила ситног шегим се газди, а он ме аћивати како је вага 1 тај шећер не чнни чференцију, већ је он правку ваге. Радознао, тгу бакалницу и замочи се нзмерн шећер, недостаје двеста гра-ам могао него да се прву бакалницу и »здн пажњу.^Шта мими је одговорио. Изје напоље и рекао да будем задовољан што ге добио шећер, јер ова стална муштерија, « да »летећес муштеи на овакав начин да жене.

И ФЛА Ресторан беоЧОМ гр^дске железничке стада служи као »углед« ноћу. Прво, тамо се и <оја стаје два динара, дент, што по Уредби, е, не сме да се чннн, итању рачун мањн од Апн то нека — про{, иде келнернма. Ме шенадило ме ономад, кифла са кајмаком, ,

лази се права менажерија. Ту вам има н мајмуна и вукова и паунова (ко ји по цео дан дижу галаму), затим зечева, док су три велика мвдведа променили стан и преселили се на »Тулбус. Нико не би нмао ништа против ових жнвотињнца, када би се о њима

водило рачуна, т.ј. када би се њихови кавези редовно чнстнлн и прали. Али овако, остатци хранв н најразноврсннји отпатци, стварају ужасан смрад, тако да шетачи не могу проћи кроз тај део парка.

А1аиш Ициаии

РОЈДД

сренула ваше мисли • цил,а моје посете. ам оно што сам трау вашим пацијентичалазпо тога дана са једне америчке није било могуће г - он требао да оде за вечерњим возом ? бпо на мору пзван Сазнао сам да је >тпловио у суботу уошто са.м сазнао нме „стјуарта", поставио »дно питање преко ч. Његов одговор је . што сам малопре ми пружи телеграм -10 овако састављен: уно тачно. Доктор ме 1'е замолио да оједно пнсмо код не•говог клијента н да '.•фонирам одговор са ^нирао сам му: .,НеРа." ам је била геннјална авио је Поаро. Потелефонски познв и ра вас 1*е чула како лварали. само За иа свету ои могла

да поновн како Је текао разговор, а го сте вн. Зевао сам. — Све ово је врло занимљиво, рекох, али не видим закључак. — Заиста? Сетите се онога што сам рекао. Инспектор Реглен ће знатн истину сутра ујутру. Али због ваше добре сестре хоћу да вам дам један азлаз. Једна врло јака доза наркотика, например... Разумете лн ме? Капетан Ралф Паток мора да буде ослобођен кривице, тиме хоћу да вам кажем да завршите сзој рукопис... одрићућп се своје днскреције и изостављања. — Јесте лн заврпгали? — Добро сте ме потсетили имам још нешто да вам кажем. Било би врло неспретно с ваше стране да покушате да ме натерате на ћутање на начин који сте употребили са господнном Акројдом. Разумете вал>да да такви подвизи не успевају када је у пптању Херкул Поаро. — Драги мој господине Поа^о. одговорно сам смешећа се, ма какво било ваше мишље ње о мени будите љубазни и немојте да ме сматрахе за 5удалу. Устао сам. — Треба да нд<?м кући. Хвала вам на вашем занпмљивом и поучном вечеру. Поаро је такође бзо устао и поклонио се са својом уоблчајеном учтнвошћу док сам ја напуштао соб>'. (Иасхавиће се)