Време, 02. 10. 1940., стр. 4

Ф 7РН03* (Џнлдм.)

Л хонг-комг . /РНГЛА

ХДЈНДН

јппп/

пррацел'

\ КВНГКОК <"

НДЛДЈСКО \ПОЛУОСТРВО уеиг/г.Ј 1

БСГРНЕО

,С.ННГППОРЕ > '^(ЕнГЛ.)

СТРАНА 4

ВРЕМЕ Среда, 2 октобар 1940

ЗАПЛЕТИ НА ДАЛЕНОМ ИСТОНУ « Отварање пута лреко 1'шрманнје могло би да доведе до јапанског наоада на британску твриторију

Вашкнгтон, 1 озтобра. — Агвнција Рајтер јавља: Изгледа као да постој н нз »есн 0 разкЕмонл^жеке гпедн ш та у мнннстарству нностраннх посдова у погледу будућ е г држа а а Сј е дна е ннх Амврнчкнх ДРж а за поСде тројног саввза закаученог у Б е рлнну. Ма да је говор г. С а мнера Ввдса, одржан у Клнвленду, оставно оТворена врата за мнро љ убнв споразум са Јапаном, оченује се нпак мало уСпеха у том погл е ду. Сматр а се да ће Јапан н д а ље нгнорнсатн права н ннтересе Сј е днњ е ни х Ам е рнчннх Држава. Многе званнтае лнчностн с м атрају да бн Сједнн,ене Амернчке Држ а ве морале у том случају јасно нзјавнтн да бн у случају да оТвараае пуТа за Бнрманнју од стране В е лнке Брнтаннје нзазове нап а д Јапана на брнтанску -ернторнју, С^днњене Амернчке Држ а ве морале нзаћн нз оквнра самнх в е рбалннх протеста. Сматра се да бн са полнтнчког глехЈНш т а могло бнтн мудрнје са ч екатн да прођу нзборн, уколнко се оппггн у с ловн не бн погорш а лн. Аустргпнја н Кнна бн бнле консултоване тек када бн пнтаае дошл 0 у ону ф а зу у којој бн се могло одреднтн *оначно држан,е. Гласови о отварању пута за Бирманију Вашннггон, 1 октобра. — Агенцнја Рајтер јавља: С а знаје се да V Ваш н нг*ону постоје знацн пр е ма којима Се може завл.учнтн да ће В е лнка Брнтанвја отворнтн пут за Бнр маннју # те да ће се тако омогућнтн упућивац.е матернјала Кннн. Одговарајући на пнте аа н0 вннара да лн би Сједнаене Америчке Државе прнмнле добро овакву нннцнјатнву, м н ннстар нностраннх послова г. Кордел Х а л ј е одговорно Д а није дошло нн по какве про:и с зе у ставу Сј е ДНњ е ннх Амернчкнх ДРжава отнако с у оне нзразиле неслагаае а мернчке владе са одлуком о заТваран,у поменутог пу* 3 , ®°ј а је донесена у месецу јулу. Некн се поСматрачн пнтају да можда ннје амернчкн кре. днт Кнни од 25 милиона долара одобрен под условом да поменутн пут буде отворен. Улога Јапана на Пацифику услел последњих промена Берлнн, 1 октобра. — ДНБ јавља: п5 е рлннер Б е рзендај-унг« објављује на уводном месту нлана к професора цгрског ј а панског уннверзнтета у Токну т. Хнке м ацука Камикаве, П од

'насловом »Ј а пан на П а цнфн1*7«. У чланку се констатује да су на ТнхОм Океану у последње вр е ме наступНле велнке промене н да су, поСле стварааа држ а ве Манџукуо, уСдед кннес к о.јапанског рата, а нарочнто у с лед ра*а који се водн у Европн, н на Крајње м И-

| ћв бквшн помоћник ммнисгра^ н| ностранкЈс постгова г. Мвтцуу^иа, I којн је пр« некоанко гвне нб .и| менован за нарочитог ггосланиз а за област Јужног Морв, отпу | товатн 11 октобр« у Фргнцускзу Индокину. | | Г. Матцумка воднћв лрвговоро св впастиме у Фрвнцусвој Инд>> кнни о новом прнврвдном спорг»зуму. Јапанци ухачсили и тукли америчког морнара у Шангају Шангај, 1 октобрса. — Агенција Рајгер јавл>а; Сазнаје се да јапански жандармн %"хапсилз н тј-кли

Једног амернчког морнара са адмиралског брода „А>т>'ста". До овог инциденга дошло је У суботу. Главни командант флоте Сје днњеннх Амернчкнх Држава на Крвјњем Истоку адмирал г. Харт конферисао је дуго са надлежннм америчкнм лнч носгима о овом инциденту. Према саопштењу из америч ког нзвора амернчкн морнар је одведен са обале међунау јапанску на концесије где су је захваљујућн Јштервенцзји офнцнра са адаиралског брода „Аугуста".

Праи пана.х јапанских ааиона на Нцн.нинг

Г. Мацуока стоку одиоСно на ТНхО М О ке ану, иаступнле велнке промене. Г. ДР. К а мНкава констатује да је раннји поредак у том делу света поре м е К е н н да с у прилнке сада такве да је мо. гуће створнтн новн поредак. У члаику се нстнче да се овај новн поредак може остварнт н на СледећНм начелнма: »Образован>е р е гноналннх груп а , под воћ^вом најјаче држ а ве у ј е дном д е лу Света. сарадаа малнх држава са велнкнм силама н нн*ерконтннентално оснгура&е мира.с Г. др. К а мнк а ва с м атра да је сасвим прнродно да у великој областн И^очне Азнје Ј а пан преузме воћ^во н у полнтнчком н у прнвредном погледу, јер ће се многа важна пнта ња моћи решитн само нннцнјатнвом Ј а пана. »Б е з стварне сар а дн.е н в с ћ^Тва Јап а на. каже се на нрају чланна ( не м огуће је замнслнтн мирољубиво реш е н.е мнојгнх питан.а на Тнхом Ок«ану.а Влада у Чунгкингу не признаје нов поредак. у Азији Чунгкннг, 1 октобра. — ДНБ јавља: Мннистар нностраннх цослова чунгкнншке владе је нзјавио да кинеска влада никада неће прнзнатн онај новн поредак у И^очној Азнјн ( у коме би преовладао јап а искн утицај. Пут г. Матцумиа у Индокину Товно, 1 охтобра. — ДНБ јавља: »Јомиури Шимбунс сазнаје да

Токно, 1 октобдаа. — ДНБ јавља: Јуче су јацанскн авнонн првн пут нзвршНлк напад " а Кунмннг. Поре д осталнх погођена је н зграда Индокин«гске банке, Акција јагкшског ваздухопл&вства Куимииг (Јуванк- 1 овтобра. | Агвнција Рвјгвр ја«зп»в: | Јучв су нзнвд Кунмннга пвтвлн јапанскн еаионза чијв се безе налазв у ИндокиниСтрана имања пЈ?етрпепа су озбнљну штету зјти ннје било жртаза међу стре нциме. Француско саопштење о спро&ођењу споразума са Јапаном Женева, 1 октобра. — ДНБ јављч: У Вишиу објавг>ено је полуслужбено саопштиње о спровођењу францусво - I Јвпанског споразума о Индокигш. У оаопшгвњу С1> истиче потреба де св подвуч»а потпуна коректност св војом јвпансва в.тада спрозоди одредб е споразума. При уређивању многобројних поједииачних гагтања Јапенцн искоришћују свв могућности које могу да олвкшш-у решење тих питања и које обг»ћава за будућност лојалну сарадњу. Инцидент на си јамско-индокчнеској граници Токно, 1 октОора. — ДНБ јавља: Агенција Доапеј саошптава да је влада Сијама издала саопштење у козие се вели да су француски жзЈдокннескн по лнцајци убили Једног тајленд ског трговца зато пгго је без пасоша прешаде преко границе. Тајледска (сијамска) влада је уложила рштар протест

иојт францл-ске владе и тражи ла' да се одмах поведе истрага. Из истог извора демантује се ловреда индокинеске грани це од стране тајлендских авиача. Ухапшени Енглези у Јапану под оптуж• бом шпијунаже Тогено, 1 октобра. — ДНБ јавља.: Аг енцнја Домеј јавља да је минБСтарство правде у Јторак објавнло да је 27 јула ухапшено кдесет Енглеза под оптужбом' да нису поштовали закон о' заштити војних тајни и војкшс зона и да су покушалн да се дочепају тајних телеграфс^сих шифара војске и морнарсице. Повсдом ових хапшења истиче се такоће да Ј*е нстрага, која је> завршена ових дана, утврдиЈ/а крнвнцу седморице \*хашпеш1Х. Осталк Енглези, као н седам Јапанац.%. међу којима се налази једиа жена, који су осум&ичеии да су агенти британске шпиј\-наже, још се налазе у истражном затвору. Истовреатено се потсећа да је ухапшен и тадањи претставник Аценције Рајтер Кокс, који је шгвршио самоубиство у полицис;сом притвору. Министарство правде објавл»ује имена\Енглеза чија је кривица утнрђена.

Колоннјалнн поседн око Јужног Мора

Састанак вицекраља Индије са Гандием Амстердам, 1 октобра. — ДНБ јавља: Као што је британски радио саопштио, ни на) јучераппзем састанку измеђ(/ вицекраља Индије и Гандија »у Снмди иије постнгнута сагласност. Лорд Лимлитго после зазршеног разговора упутно је п. Гандију писмо у коме му саопштава да због садашаих стколности и због европског рата не може усвојктн захтев конгуеснв партије о слободи говора. Г. Ганди је опет 14 . са своје стране на то одговорио да је конгресној партији немогуће да одустане од својих}политичкнх принципа. ДНБ о састангсу у Симли Кабул, 1 онтобра. — ДНБ јавља: Према вестима које су стигле из Симле, ]'учерапш>и састанак између Гандиа и внцекраља Индије остао је боз резултата. Гандн је бранио становиште да индиски народте сарађује добровољно са Јнглеском. Вице-краљ Индије, међутнм изјављује да не молче да допусти да индиски конгрес врши пропаганду против рата и насилно тера Индијцв да прнхвате његове одлуке. О даљим одлукама Ган^из ништа ннје познато.

Један од последњнх францускнх ратннх кабннета: у првом реду мнннстарскнх клупа седе (с лева на десно) Мандеп, Канпенкн, Саро, Рено н Даладје. Већина овнх миннстара одговараће пред Врховннм судом у Рному

Едуар Даладје потиче из фа* милије, воја јв у малом граднћу Карпантра давала занатлиском грађанском реду добре бачварв. Имена Даладјеових предака била су позната у нацноналним борбама оног краја, гдв је требало за општу ствар дати много жртава. Даладјвови су имали патриотсву традицнју. Едуар је први од своје поро* днце свршио високе шкопе, и тако јв у ту фамилију ушло ново искуство, што су га млади Французн могли да стекну слу-

је донео у Карпантра нз Лиона готове пароле те борбе. Дао му нх је његов професор Ерио. У Карпантрау су се почели купнти млађи људи око Даладјеа, који је носио барјак идеолошке чнстоће и доктринарства. 1912 године, кад су били распнсани општннски изборн, Даладје је био нстакнут вао кандндат »ипадих.1 Победио је и постао одмах затим претседник општине кад му је било 29 годнна. После нзбора је казао: »Да ова борба иије за нас

судеповапи са свнм својим снагама.с шајући своје професоре, пуне М ала другог резултата, него што републиканског одушевљења, нам ј е да ла прилнке да покадаемржње на десничаре, који »екс- своју љубав за родну груду, плоатирају патриотнзамс, и на- ТЈИ би бнли веселн да смо у њој левичарске мистнке. Једном речи: професори радикали слалн су у живот Француске под крај 19 века н прве деценнје 20 века збуњену омпадину, која је колебала нзмеђу искреног родољубља и левичарског патриотизма, нзмеђу здравог француског духа и рационалнстичкнх конструкција.

У тој нзборној борби имао је Даладје за противнике и соција* листе- Ту је Даладје још увек пун националног, расног францусксг осећања.. Опредељење за »младес, за раднкале, то му је | само прилнва за органнзовањв ј (едног општег расположења које I. ]. коначно, иорала д» уизн, се рззиа][алс1 послв д ра ; фусов в *.«о свО]ни )а.нки л«ннн,еи прн. афере у „ ,Ж«р„„на„« из ор ем. 6о»ш.»г ... у франц уску „ а „ ао је ДаЈтд|е с , оје погпеда п<тгп»ап. и . тп.ппогжпг гг«». вКТуеЛНв ПОЛИТИЧКВ Проблв-

на рушевинама фраицусвог грађанског поретка. Даладје је у свим појединостнма изграђени модерни радикап по васпитању, а родољуб по традицијама своје фамнлнје. То двоје се у њему борило и сачннило од снмпатнчног Дападјеа гичну фнгуру француског ног живота. Трагична кривња Даладјеа је трагична крнвЊа свнх Француза његовог хова и његоввг времена: вера у свемоћ разума, којн ће донети свету нову врсту човечности без сентименталннх обзира на везе фамилије и нације, нову врст државе, која неће бати нихакве силе за низовање, нову врст које неће бнтн састављено од национапннх јединица, него људн — једннки, изравнаннх у правима н дужностима. Дападје је неколико пута у свом животу, а нарочито у својој државничкој каријери, увидео да живот значи друго него би то хтео рационалнстички поглед на свет, алн га је струја носила да испуни своју улогу трагичног јунака. Зар ннје жалосна судбина јед-

ме. Ту се већ осећа колебање једног полнтичара, који хоће да буде модеран у социјалном погледу, а ипак осећа да прихватајући »модерна« гледања, уствари, радн за своје политнчке противннке. То ради свакн политичар којн одмах не изнесе свој план за решење оних питања, које противник меће у првн ред. Даладје је написао: »Дужност јв наша да у првом реду н под сваку цену сачувамо незавнсност наше земље. На другој страни, истина је да су ко* лективнстичке доктрнне често пута ннспнрнсане добром вољом да се срушн беда и невоља. Ми миспимо да је тешко остварит? те идеје, јер њихово остварење захтева неку врсту социјалног чуда, воје се противи нашем разуму. Боље да израднмо план практичннх реформи, које морамо методичкн да нзводимо. Није паметно веровати у изненадни преображај друштва. Треба енергично радитн протнв злоупотребе.с Кад се признаје копектнви стичким ппановима добра воља, каД ее траже реформв и њихово

ног политичара, воја 1934 год. енергично спровођвњв, а нв изоружјем гуша немире у Парнзу, носи се идеолошко оправдање а нвко врвме лос.пе тога помаже неког другог, бољег плана, осим изградњу Народног фронта. да неколико општих фраза, онда на крају, апси комуинстичке нз- ствари морају кренути по ко-

родне послаинке? Где је то идеала хуманизиране државе? Даладјв је био разапв* између свог и своје гевврације нзаештаченог ндеала. и франпуске државне и националне стварностх. У хопебању између тв двв крајности проживела је Даладјеова генерацнја, а с њом и цела Француска, своју трагедију. Даладје је по занимању прс фесор, који је своје студије у Пиону, где му је био наставннк Ерио, надопунно у Паризу, на Сорбонн. Ка^ је ушао у подитнку, на сценн францусног полнтичког живста били су последњн адвохатн — политичари. којн су важилн као нормални типовн францусхих парпамвнтараца. Та генерација адвоката, хоја је почела још с Дантоном, завршав а ла је са Брианом н Поенкареом. Власт су помало преузималн профвсори, а мвћу њима најзначајннји Ерно н Дападје. Редовно су тн политичари били најпре чланови општинских већа. претседкицн градских општииа, посланнци, па онда министри. Све те степенице француске политнчхе карнјере прошао је и Даладјв. Под крај 19 века избила је у Француској афера Драјфус Сви пибвралнн хругови лигпи су се да том приликом бранв рвпу бпику као инстнтуцију, верујући да је то у пнтању. Даладје

лвхтивистичкнм плановима, који имеју своја ндволошко оправдањв и тачан процрам прак*нчног нзвођења. Даладје је искусио на својим леђима зле последице овакве заблуде, јер је у једном моменту морао да примн и Народни фронт н његове фатапне резул* тате. Коначно је ухватио и оруж; јв да спаси унутрашњи поредак у Францусхој од колективнстичког надирања, али је бнло касно, премда су Даладјеу дали и положај диктатора. Бура, је сломнла и дихтатора. Даладје је ван* редан пример за државннхе, хојн грисхају од свахв идеологије помало, уместо да своју проведу у живот. Даладјв је служио свој војни рох као добровољац, а у сввтсхом рату суделовао је у првнм борбама хао сержан. Под храј рата постао је поручних и био у бпизини оног места, гдв су дошли изасланици немачке армије да преговарају о примврју. Расположвња оннх новембарских дана, појава генерала Вннлерфелда и вхселенције Ерцебергера, нвзаборавне су успомвне про фвсора нсторнје, будућег министра народне одбранв и првтседниха владе Едуара Даладјеа. ?Ложда у тој његовој љубави за вршење војничхих дужности и сећвњима на ратне дожквљаје треба тражитн извор ннтересова-

ња за водннчке поспове н ратно министарство. Има једна неоспорна заслуга Даладјеа. Он је настојао да у воћство и техничху организацију францусхе армнје унвсе реда, и да њезину снагу спреми за велихе задатхе. Од јануара 1938 год., кад је Даладјеов помоћних постао Гампен као шеф главног генералштаба, почело се енергично да ради на делу координације свих грана војне силе. Да ли је тихи, нежни н фини генерал Гампен бно прави и корнснн сарадннк Даладјеа, то јв велико питање. Њих двојица су били хонтрасти: Даладје робустан ћ црн, Гампен ппавокос н савршене спољашности. У једном су се слагалн: обојица су били марљиви. Питање је, да пи је Гамлен био и способан да нспуни Даладјеове наде. Данас су обојица затворенн у замху Шазрон и пишу мемоаре. Вероветно ће ти мемоари бнти одбрана аиховог неуспеха пред судом нсторије, којн ће судити по успесима, а тн су сасвим слаби. Кахо ће суднти суд у Риому, то се још не зна, алн се сумња да би збуњени Французи могли у том пктању наћн право и потребно решење. Ову сумњу нзазива досадашњи начин вођења нстрагв и поступах са осумњаченима. Узалудни су бнлн напори Даладјеа на послу подизања материјапне снаге францусхе војсхе. Попитика Дападјеа и његове партије разорила је дух те војсхе, хоја више нијв имала првд очима један јасан францусхи идвал, него неху мешавину недсстиживих ндеала и нендеапистичхог, непатраогсхог мртвила. Док је Даладје декламирао: »Треба да се зна да смо ми кадри да у I сзакој припнпи сами осигурамо своју слободу и независностс, дотле су народнофронташн писали на јавним местима »пур коас и »пур кн.« Судбина је хтепа да су Хитлер и Даладје дошли на власт истог дана. Хнтпер је код преузимања канцеларског положаја нмао за собом организован немачхи народ, хоји је веровао у Хитлера, носиоца велнхе политичхе концепције, везане за судбину немачког народа, па према томе ближе немачхом духу. Хитпер је дошао на впаст са траднцнјом ратниха и партиског борца, који је прошао све фазе борбе, коју је његова партија нма.па да нздржи. И Хитлер је донео све* "*У јвдан иови прглед на односе појединаца н стаб да брани мнсију свога народа у исторнји човечанства. Са свим тим атрибутима дошао је на власт н Даладје у Француској. Хитпер је успео. а Даладјеу суде. Француска је поражена, а Не.мачха је у победннчком маршу. Где је дубокн разлог за овв дсгађаје? Многн ће мнслктн, да је победндо немачхо оруж;е. Јест, али %о иије једини епвменат пвбдв. Много је важнијн "попнтички дух немачког народа, којн је јачи и значајнији од ратних победа. Дух политнчкв организације, фнлозофија политичкв и државне заједнице, вови погледи иа улогу јвдннке у људској заједници, која ојачана н срећена, можв да гарантујв слободу својнм члановима, то је твмељ велике победе. Њом се могу користнти, према својнм потребама, сви иароди света. Досадашњи поглвд на евет доживео је слом. Тешко се Јкпа чувати, ахо човек нв зна у чему је зло. Процвс у Риому извршио би своју нсторнску миоију, да са пуно савести покаже сввту отхуд излази корење садишњег зла. Дападје је плод овог двбла зла. . Ј. >4 Ц.

Еду ар Дал адјс Трагичан лив модерне Француске