Време

ВРЕМЕ

Среда, 5 февруар 1941

ИШЖОЈННЈЈ НИЕВШШ

ПЗЈДВА ПРЕТСЕДНИКА БЛАДЕ Г. ДРДГИШЕ ЦВЕТКОБИЋА ПОБОДОМ1 ДБОГОДИШЊИЦЕ ОД ОБРАЗОВАЊА ЊЕГОВЕ ПРБЕ ВЛАДЕ «,..ошшишш111Ш1Ш1Ш||||11Ш(1ШШШ1Ш1Ш1Ш1Ш11Н1111111111111П1ПГ1111П11ттт,„1.га.. „Ос,иа ШЈазумз је гарантија у садашњосш 19на једика вбезбеЈјује будућност" „Они, воји желе Југослабију здрабу и снажиу могу је изграђибати само на овој оснобној линији, на политици споразума" - рекао је г. Цветвовић

У везн са двогодшпн>ицом прве владе г. Драгкше Цветковића, која је образозана 5 фебруара 1939 годиие, иретставшгцн београдске штампе обратилн су се претседнику г. Цветковнћу да нм тнм поводом да изјаву. Претседннк г. Цветповнћ одгзвао се овој жељн н нзјавно следеће: Данас, по иавршетку две го- такво. Било је у опо време пудине од дааа !:ада еам образо- но погрешнпх предвпђања са вао прву своју владу која је, разннх ст|«на. Док су једнн у као што вам је познато, н.мала декларацијн н намерама нове једну врло значајну мнсију, владо виде-тн само стару такја мпслнм да ћу најлакше од- тнку пролонгираља и возања говорити вашој жељи ако у- споразума Србл и Храата. II

Претседннк владе г. Драгнша Цветховић

кратко резимирам све ваилиЈе политичке догађаје, који су се одигралн за пос.тедн»е лве године у нашем ун>"траиш»ем л;ивоту. ^адатак прве владе г. Јцвегковнћа В.1ада, коју са.м образовао 5 феоруара 1*м9 гоДЈШе, и.ма.та је Јасан и одређен задатак: да ирекиие са свима оннм тешки.м н нзванредним ун>-трашњнм аршшкама, које су последњих годииа нашу земл>у, у поглед> њеног Ј-нутрашњег сре!|ИватБа, из основа иотреса.ш. 1'е ири.шке нису бнле пропзвод случаЈННх догађаја нз последњих годнна нашег заЈедничког илшота, већ су настале као иоследцца једног система, који је чнтавих 20 година нз темел>а иотресао целокупан наш у- једни н другп, свакако соћајуиу»п»»1нл Гталпи и ћи се ранпјнх нскустава. веиентра.тнн проб.тем свнх тих рова."пЈ су у оправданост сво- , н ('редовннх прнлика састојао јнх погледа. Под утигком свпх | се у тешкнм односима, који су тих мишл>сња у почсткј ' сам н иостојалн нзмеђу Срба н Хрва- 1 сам био у недоу.мици да ли сва та у нашој заједннчкој домо- ова предвиђан»а гатоу оправвпни још од почетка њеног о- дана. снивања. Уто.тнко је и сам про- Међутим мој првн контакт ј блем бно деликатннји и не та- са претставнгком хрватског ко једноставан за истражива- иарода г. др. Мачкеом разбно | ње његовог ренгења. је их основа сва ова, доброна- I В.тада, коју сам образовао мерна и.тн не — сасвнм је | 5 фебруара 1939 годнне, схва- споредно — предвиђања на тила је своју >шсију озби.т>но ших полнтичких крЈТОва. н од.тјчно . Ја лнчно са своје стране трудио сам се да унесем оно што је у свнма дотадашњим покушајнма недостајало: да унесем пуну искреност и да з споставимо дух поверења између српског и хр- што је већ тај први ватског народа, који Ј"е за протеклпх 20 година бно нз основа поколебан.

са г. др. Мачеком менн улно веру да је споразум могућ н да ћемо га направнтн? Оно о чему сам у почетку рекао: ПОВЕРЕ1ВЕ. У првом контакту и после првпх нашпх нз.мена мпслп мп смо успоставили оно пгго је неопходно потребно да разговори буду успешно завЈк шенн, успоставилн смо дјтс поверења. II само у том духу поверсња ми смо успелн да нађемо додира у свпма питањпма, иако су наши погледп често пута нзгледалн дијаме трално супротнн. Полнтика споразума гарантнја у садашњостн н она обезбеђује будућност После неко.тнко месецн мн

ире годину дана успостављене су нормалне дипломатске везе између наше државе и Совјетске Уније. Ова велика сила, чији утицај на Југостиоку постаје моКан услед њених граница у Бесарабији, има свог претстаеника у Београду, што значи да су и са том страном обезбеђени односи међународних обзира и лојалности. Влада г. Драгихие Цветковића учинила је још један корак напред. Пакт о пријатељству између наше државе и Мађарске, који је потписан пре кратког времена у Београду, имаће без сумње врло корисне реперкусије у Подунављу. Мађарско-југословенско пријатељство одузима' пита• њима која постоје и која буду постојала између две зем-

смо наше дело уепешно завр. Сву Ми7р,ш!/ рпниЈ " х суко ' шили. По .штнка народГ. 6а - "V угоеогених тек-

Јер дух уговорених стова поставља нахие међусоб|«е односе на базу пуног по| верења и толеранције. Овај пакт улази у циклус сличних I пактова које је Југославија склопила са свима суседима | како у Средњој Европи и на којој форми, желе да уче- ^ Балкану, тако и са великим силама. Овако организован систем сарадње у односима на-

споразума остала Је као г.тавна н основна лннија наше унутрашње полнтнке. Она је то остала не само за нас, који смо споразум остварнли, већ и за све оне који, ма у

уосталом, и друге ко]е не учествују у овом гигантском. рвању, није остала поштеђена од тешкоћа које рат собом доноси. Питање исхране, снабдевања и расподеле животних намирница, улога саобраћаја у довозу хране, сузбијање скупоће и спекулације јесу она питања која данашњу владу у пуној мери интересују. Да би се цео овај комплекс питања правилно и ефикасно решио, влада г. Драгише Цвет• ковића приступила је извесним мерама у које спада и образовање новог министарства за снабдевање. Влада верује да ће се сви ти послови у надлежности једног стручног министарства брже расправљати, онако како захтевају савремене потребе широких народних слојева. Када се сва ова питања која су решена и која су у току да буду снимута са днееног реда, узму у обзир, додајући к томе несумњиво добре резултате на пољу спољне полигике, онца двогодишн>ица владе сврхиава се успесима које, објективно ценеКи треба приписати и личним заслуга• ма г. Драгише Цветковића. То утолико пре што није лако носити одговорност првог министра у периоду који је најтежи и најсудбоноскији за последњих двадесет година.

Дух поверења још од првог састанка са г. др. Мачеком Који је био г.тавнп разлог

ствуЈу у јавном и полнтнчком животу наше земл>е. Без дефннитивлог остварења политике споразума по мом дубоком уверењу не може бпти трајне, солндне н здраве југословенске заједннце. Она је гаранцнја у садашњици и она једино обезбеђује будућност. Онн које желе Југославпју здраву, снажну, могу је изграђиватн само на овој основној унутрашњој полнтичкој линнји, на полнтици споразума. То се нарочнто јасно н одлучно показало у свкма моментнна кроз које је за последње две го дине наша землл пролазнла. На дан двогодипгњнце моје владе ја сам срећан пгго могу да изјавнм да је та полптика наше вјерују и да ћемо се ми ње одлучно н до краја држатн" — завршно је своју изјаву претседник г. Драгиша Цветковнћ.

Прва декларацнја, која обележава значај хрватског питања Већ моја прва декларацнја у Народној скупштннн разликује се из основа од свих дотадањих изјава, кој"»ј су на то.м месту даване у погледу решавања читавог комплекса ових проблема из наше унутрашње полнтике. Ја сам се трудпо да стварп поставим на своје право меI да при.шком њиховог

сто ] решавања оставим све методе из прошлостн и све оно пгго је решењс ових проблема чптавих 20 годнна удал>авало од остварења. Поред тога јасно ми је било да се нн старнм путевнма, ни старим методама не може

Две године владе г. Драгише Цветковића Као мандатор Круне пре две | већ тада наговешватале суд• године, 5 феб руара 1939, г. боносне догађаје, обезбедили Драгиша Цветковић саставио су земљи оеим споразумом је своју владу. Преузимајући унутрагињу консолидацију и одговорно место првог ми>ш- појачали на тај начин отпор•

стра у тој влади, г. Драгиша Цветковић примио је на себе задатак да реши питање споразума између Срба и Хрвата. Близу седам месеци чинио је претседник напоре и улагао неуморан труд у правцу испуњења ове мисије.па је у току тога времена долазило до честих састанака између њеда нам ирнвремена и палија- I м г% Д Р' ^ латка Мачека. тнвна решења, — оно што П " сле <*естраних дискусија и нлчелне измене мишљења приступило се постепено ко-

пгго се често покушавало да чинн, — неће доиети сређивање наптих основннх унутраппвих при.тика.

Тешкоће, које је ваљал»о пребродитн Ппема томе моја леклапапија у Народној скунштини постави.та је одлучно и јасно решење хрватског питања као

ЏсГи.Е СВЕТИЉКЕ ■приђтје 1оиаП а фаЛрика Рудолф Пзспа <агр«*6 &01Ј 69.

начном решењу хрватског питања. Разговори и преговори између г.г. Драгише Цветкоеића и др. Мачека имали су за циљ да се претресе цео комплекс питања која су чинила суштину овог дугогодишњег спора. Г. Драгиша Цветковић је желео да проблем сарадње између Срба и Хрвата буде потпуно осветљен, како Ои дело народног споразума имало трајан и дефинитиван карактер. Т'ај методичан рад у који је претседник владе улазио искрсно и са вољом, крунисан је 26 августа 1939 године и тога дана образована је влада народног споразума. Одговорни фактори наше зсмље, водећи рачуна о стању и приликама у свету које су

ну снагу према споља. Споразум је омогућио сарадњу свих народних делова и еволутиван ход нашег унутрашњег сређивања. Влада народног споразума г. Драгише Цветковића дочекала је, дакле, спремна и присебна, трагичне догађаје рата у Европи. Верна начелима мира, она је одмах дала јасне доказе о томе, да наша држава, у овом другом ратном европском хаосу жели да остане строго неутрална. Мирољубиви принципи у спољној политици постали су традиција наше дипломације. Са свима државама на Балкану. истичући и Бугарску са којом нас веже пакт о вечном пријатељству, Југославија има међународним уговорима утврђене односе пријатељства и сарадње. Са великим силама, Немачком и Италијом, наш народ већ одавно живи у добром суседству, чији оквир допушта широку трговинску и пргивредну размену до6 ора. Верна тим принципима вла-

Нови мииистар правде г. др. Михаило Константиновић Г. др. Лазар Марновић стављен на расположење • У име Његовог Вели-

чанства Краља, указом Краљевских Намесника, на предлог претседника Министарског савета и заступника министра унутрашњих послова, стављен је на расположење г. др. Лазар Марковић министар правде. Истим указом постављен је за министра правде г. др. Мнхаило Константнновић, досадашњи министар без портфеља. ЗАКЛЕТВА НОВОГ МИНИСТРА ПРАВДЕ Г. ДР. КОНСТАНТИНОВИЂА Г. др. Константнновић јуче по подне положно је заклетву пред претседннком Мнннстарског савета н заступннном мнннстра унутрапгњнх послова г. Драгишом Ј. Цветковићем, у кабннету Мнннстарског саве та. ЛИЧН.ОСТ МИНИСТРА ПРАВДЕ Г- ДР. КОНСТАИТИНОВИЋА Нови министао правдв г- д Михаипо Коистантиновић роћен је 10 марта 1897 године V Чачку У месту рођења свршио је основну школу и гимнази^. Као дечко отступао је са српском војском 1915 године преко Албаните, после чега је отпочео правнз студије V Лиону. где је диплс-

ше државе према иностранству обезбеђује нашем нау- ј тралном држању не само морални прести-ж, него и јаке ослоцц$ у међународном праИзванредно тешке ирилике на нашем Континенту, наметнуле су влади г. Драгише Цветковића и друге крупне задатке. Наша држава као

Зугословенска радиша заједница прославља Три Јерарха Приход са приредаба намењен ге Зимско/ помоћи Траднцноналнн р&дикалскн пра зних Трн Јерарха биће н ове године прослааљеи у целој земљи Југословенска радихална зајед_ ница организује прославу преко својих организација у земљи. Претсединк Главног одбора Југословенске радихалне заједнн_ це г. Драгиша Цветковић. претседннк Министарског савета. у_ путио је повс^дом о©е прославе поруку свнма бановннским. срескам н месним организацнјама странхе. у којој се. поред оста_ лог. каже: „Потребно је да ове годнне, као н до свда. паша стрвнка лепо н прнмерно проолавн нашу партиску сл&ву. света Трн Је_ рарха. ..Снн партнскн прпаци и одбори нмају да се заложе н да по_ раде на томе. да наота прослава будв добро организована. добро посећеиа и да се у целости изврши и опроведв у лепом другар. оком расположењу- Партнска слава мора да буде по нашој традицнји наш празннк весел»а. другарства. а уједно н мшшфе. стација наше моћн. нашег про_ грама н наших идеала. ..Потребно Је да ое на да н наше о-таое сетимо наотих најсиро. мапшнјнх суграћана, који трпе оскуднцу најпотребннјег з а жи. вот свој и своЈих породица. Зато желим, да нартнске орга!шзацн_ је прнреде на тај дан скупљање прнлога за Знмс1су помоћ н да дају еав чнст прнход својих прпредаба за Зи>«ску помоћ својој општини. ..Иначе нека се слава с-тавн на уобичајеци традиционалнн на_ чнн. • Све прнјате.-ке. нстомншљенике н паргнске другове поздрав љам и желим срећну славу!"

САЗИВ БАНСКОГ ВЕЋА У ЉУБЉАНИ Љубпана, 4 фебруара. — Бан. ско ееће Дравске бановине одржаће 17 фебруара у деоет часо-

да г. Драгише Цветкоеића ни- " пр * "»Д« о.упштии т Н. лн., ном реду биће претрес бановин

је остајала без иницијативе и јаког потстрека у правцу консолидације балканског иростоуа. Као шго је познато,

трес ског буџвта за 1941/42 годину са свима првзилницима, као и доношен>е нове уредбе о општинским сл^ж&еницнма.

У Р Е Д Б А преносу фондова на Бановкну Хрватску .

У име Његовог Величанства Крал>а, Указом Краљевских Намесника, а на предлог Мннистар ског сазета донесена је Уредба о преносу одговарајућег дела државннх фондова на Бановину Хрватску ставом 3 чл. 3 Уредбе о Бановинн Хрватској предвиће. но је пренашање фондова на Банозину Хрватску. Према пропи. саној Уредбн поенети су фондовн нз ресора Мнннстарства правде. просвете. трговнне и ин. дустрнје. пољопрнвреде. социјал не политике и народног здравл>а. грађввнна. ш>-ма н рудника. финансија и фнзичког васцнта_ ња- Према томе пренос фондова односи се на оне ресоре чији су послови прешли у надлежност Бановине Хрватске Урвдбом о Бановнни Хрватској. осим ако се радило о фондовима који имају карактер заједннчких послова Највећи део ових фондова подељен је по проценту од 29То. Пре_ ма овој Уредби пренетн сУ на Бановину Хрватску сладећи фон довн: Централни фонд за подизање казнених и сличних заво_ да. Фонд за помагање сиромашних и отпупггеннх осуђениха. Фонд за осигурање осућеника у несрећним случајевима, Фонд за покриће трошкова крввичног по_ ступка код Апелационог сУда у Сплиту, ФонЈ за грађење и оправку судских зграда, Држаа_ ни школски фонд. Фонд за пома гање сиромашннх аутора. Фонд за 5"напређење турнзма. Фонд за

ПЕНЗИОШСАЊЕ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. МИТЕ ДИМИТРШЕВИЋА - Г. Мита Днмитријевнћ. бившн наоодни посланик и познатв

Г. Мита Днмнтрнјевнћ драмокн писац. коЈи је био по_ стављен за помоћннка министра просвете. јЈ-че је на овом положају пензвоннсао.

улапрећење ттндустрије и занатства. Фонд за контролу картелннх уговора. Фонд за надзор над новчаним заводима. Фонд за струку прнватног осигуран»а. Текући рач. фнлм- централе, Фонд за помагање задругарства. Фонд тријерскнх станица. Фонд за унапређење пронзводње шећерне репе. Фонд за прегледе хредит. них задруга и њихових савеза. Фонд за Ј-напређење рибарства Мннистарства пољопривреде. Ветеринарсхн фонд, Фонд за сузбн. јање сточних зараза. Колонизациони фонд. Народни с аннтетскн фонд. Фонд за помагање взгра. ђивања станова за државне чнновннке Фонд за о оназаа >е н из. државање домова за прнвременн смештај жена по Закону о сузбнјању полних болестн. Фонд Мннистарства социјалне полнти. ке и вародног здравља за јавне радове н помоћи у оскудним крајеввма страдалим од елементарннх непогода. Фонд за ис. храну сиротнње, Исел>еннчки фонд. Мелнорацнонн фонд. Фонд за послове по 5 36 Закона о само>тграввнм путевима. Фонд за по. ш>*^!ллвање Министарства шума н рудника. Фонд за подизање нових зграда за пумске управе и лугарнице. Фонд за куповину градилипгга нли зграда или зидање зграда, Фонд за извршење Уредбе о додељнвању државног шумског земљипгга н лнквида. цнји узурпацнја у раннјој Босни и Херцеговинн. Средишнн ловачки фонд. Шумски резервни фонд. Спецнјалнн фонд за подн. зање стадиова н спортскнх вежбалнпгга. Фонд финансијске кон. троле. Фонд непокретностн Мннистарства финансија, Фонд прнхо. Да од егзекутинних трошкова. Фонд прнхода за нзраду улазннЦа н другн таксених улазница. Спецнјални рачун Мннвстарства фннанснјаФондовв ко1н су остали оторни решиће се накнадннм уредбамаФондови се деле према стању од 31- августа 1939 а ггрема про. центу овом Уредбом.

МИНИСТАР Г. ДР. КУЛОВЕЦ ОТПУТОВАО ИЗ ЉУБЉАНЕ Љубљана, 4 фвбруара. — Данас у осам часова мнннстар г. др. Фран Куловец отпутовао јв брзнм возом за Бвоград.

КОНФЕРИСАЊА МИНИСТРА Г. ДР. КУЛЕНОВИЋА У САРАЈЕВУ Сарајв шо , « фебруара. _ Мнннстар шума н рудннка р. др. Џафвр Купвновић одржао је данас прв поднв нвколико конференција оа нстакнутнм муслима ннма града Сара^ем.

мирао 1920 године. Три годиш доцније, у јулу 1923, г- др. Коа статиновић положио је доктораЈ праваПошто јв положио докторат а др- Константиновић долазн * Београд, где )в постављвн за пн« сара друге класе Министарства правде. На овој дужносги остао јв кратко време- На положај писара поднео је оставку- Потом ј* поново постављен за писара дру« гв класе Окружног суда у Охриду. На конкурсу 1924 године иза5ран је и потврћен 1 Фебо^зра

Мнннстар правде г. др. Миханло Константнновић је за доцента Правног факултвта у Суботици. Ванредни профвсор факултета у Суботици постао је 21 августа 1926 године, а фебруара 1935 годинв' после једанаест година рада на Правном факултету у Суботици, премвштен је за професора Правног факултета у Београд. Пре четнри године 21 септембра 1937, г. др- Константиновић изабран је и постављен за р&довног професора УниверзитетаМннистар г. др. Михаило Кокстантнновић врло је познат нашој јавности по својим много« бројним стручним радовнма нз областа приватног права. Као правни писац и научник г- др. &онс»аптнноаић *«е цењен у нашој земљн и нностранствуПридиком рада на стварању Народног споразума, током 1939 године, г. др. Кокстантиновић јв био један од правничких стручњака са српскв стране. Са њим су бнли, као стручњацк при изради споразума са Хрвагима- г. др- Михаило Илић и гдр. Ђорђе Тасић, професори Универзитета. Г. др- Константиновић постао је првн пут министар прилнко« образовања владе Народног споразума Цветковић — др- Мачех 26 августа 1939 године. Г. др. Константиновић ушао 1е V владу као министар без портфеља. али у ствари он 1в, као правнички стручњак и професор права на Универзитету, био 1вдан од ОРганизатора послова на стваоању законодавних уредаба. којима 1'е увођвн. у ткивот нови политички план створен споразумом Срба и Хрвата- Г. др- Конотантиновић на овом послу об»лежио 1в својом активношћу 1вдан значајан период, који ћв У оцени о реалнзовању братског споразума &ити истакнут у нашој политицн као служба интеоесимв заједничког жнвота Срба н Хрвата. Са овога положаја, прнликом учерашње промене у влади. мн нистар г. др. ^онстантиновић. као стртчњак. долази за министра правдеГ. др- Миханло Константиновић учествовао је, као војни обвезник, и у светском рату. Служио је у универз-итетском батаљону од 9 маја 1916 године до 8 »уна 1917 године са осталим Србима стгденткма.

Министар г. Циниар-Марновић приложио 100.000 цинара Зимској помоћи - Министар иностраних послова г. др. Александар Цинцар - Марковић приложио јв 100.000 динара Акдионом одбору за Зимску помоћ у Београду. Дубоко ценећн господина Миннстра, који ннједне године није својим великим прилогом мнмоншао Зимску помоћ, Акциони одбор му је упутио топлу захвалност.

НОВИ БУЏЕТ ВАРДАРСКЕ БАНОВИНЕ 6тоД°Т,' 4 фебр?ара - - Но»« , 9 У °7, Е «Р®»Р«в еа „с»„„е „ 141« буоетску годину „,во<м" 7 < мипнона дннача. Нови буџвт знатно јв поввћ.н. "н у првом рвду треба жа обвзедн нздржавање бвлница и школа, као и с.их оствпн, потЈ^ба народа Јужд« Ср&нј«.